Mapa sajta

Više...

Dimitar Kovačevski, premijer Severne Makedonije

Evropeizacija Zapadnog Balkana

Otvoreni Balkan je autohtona, organska inicijativa koju...

Nj.E. Kristofer R. Hil, ambasador SAD u Srbiji

Fokus na budućnost

Gledajući u budućnost, Srbija danas ima važan...

Stefan Lazarević, predsednik AmCham-a

Partnerstvo na duge staze

Američka privredna komora je već dvadeset godina...

Vera Nikolić Dimić, izvršna direktorka AmCham-a

Uspeh nas tera da budemo još ambiciozniji

AmCham će i u narednom periodu nastojati...

Poseta ambasadora Nemačke Tomasa Šiba završenim radovima na vodovodnoj mreži u Staroj Pazovi

Ambasador Savezne Republike Nemačke NJ.E. Tomas Šib posetio je porodice kojima je obezbeđen pristup čistoj, pijaćoj vodi kroz radove...

EU produžila upotrebu kovid sertifikata do juna 2023.

Savet Evropske unije dao je zeleno svetlo za produžetak upotrebe digitalnih kovid sertifikata do 30. juna 2023. godine Produženje ove...

Srbija očekuje 3,5 miliona tona pšenice i 7 miliona tona kukuruza

Srbija ove godine očekuje žetvu od 3,5 miliona tona pšenice i, u slučaju povoljnih meteo uslova, nešto više od...

Vlada Crne Gore objavila radnu verziju Temeljnog ugovora sa SPC

Vlada Crne Gore objavila je radnu verziju Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), koju su načelno uskladile radne...

Iran podneo zahtev za članstvo u BRIKS

Iran je podneo zahtev za pridruživanje grupi BRIKS, prenosi Interfaks pozivajući se na agenciju Tasnim. Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova...

Milan Prostran, agroekonomista

Srbija je (ipak) srećna zemlja

Srbija je zemlja koja ima velike prirodne resurse i dobre i obrazovane poljoprivrednike. Zato u ovim globalnim krizama nema većih problema u snabdevanju hranom i uspeva da obezbedi dovoljno hrane i za sopstvene potrebe i za zemlje u okruženju

Rat u Ukrajini i sankcije uvedene Rusiji su nas još jednom podestile da sektor poljoprivrede ima strateški značaj i u miru i u ratu, kako to voli da kaže naš sagovornik Milan Prostran, agroekonomista, i jedan od najeminentnijih stručnjaka u Srbiji za ovu oblast. Tokom ovog razgovora dotakli smo se i novih tehnologija ali i upornog siromaštva u Srbiji koje drži potršnju mesa kod nas ispod one koju smo imali u bivšoj Jugoslaviji. Kao lajtmotiv celog razgovora i razumevanja konteksta u kojem posluju poljoprivrednici i prehrambena industrija ipak je jedna rečenica našeg sagovornika – da za više od 20 godin nije uspeo da ubedi vlasti u Srbije, sa bilo kog političkog dela spektra, u potrebu da više ulažu u ovaj sektor. Moža je kriza, prilika za to. 

„Hrana za budućnost“ je jedan od ključnih sektora koji su se u okviru pametne specijalizacije izdvojili kao konkurentska prednost Srbije. Da li vam to deluje ohrabrujuće kad govorimo o razvoju poljoprivrede i prehrambene industrije u Srbiji?

Srbija je kao agrarna zemlja bezbrižnija od mnogih drugih kada je u pitanju proizvodnja hrane. Ona je u bivšoj velikoj Jugoslaviji proizvodila 60 odsto ukupnih potreba, za sve republike, danas viškove izvozi, a prihod od izvoza agrarnih proizvoda premašuje četiri i ide ka pet milijardi dolara. S te strane Srbija u ovim globalnim krizama nema većih problema u snabdevanju hranom sopstvenog stanovništva, a uz to značajno učestvuje u obezbeđivanju osnovnih prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda za zemlje u regionu.

S druge strane, poljoprivreda Srbije još ne dobija zasluženi respekt vlasti, kreatora budžetske politike i sistema podsticaja, a ne treba smetnuti sa uma i da je ovaj sektor u procesu privatizacije doživeo veliku devastaciju. Tome treba dodati i teškoće koje su doživele prateće industrije, pa danas naši poljoprivrednici imaju velike probleme sa mineralnim đubrivima, sredstvima za zaštitu bilja, poljoprivrednom mehanizacijom, rezervnim delovima, a tu su i globalna pitanja poput cene nafte, kao sve većeg troška.

Danas, u ovim teškom uslovima, pokazalo se da je poljoprivredni resurs ono najdragocenije, a da su zemlje koje imaju veliko i dobro iskorišćeno poljoprivredno zemljište najsrećnije. Kada se tako postave stvari, jasno je da ćemo neko vreme ispaštati zbog prodaje zemlje strancima, ali šta je tu je.

Sa stanovišta nekorišćenja potencijala, kod nas sa 78 odsto dominaniraju mali farmeri i mala poljoprivredna gazdinstva sa posedima od 0,5 do pet hektara, što je u neku ruku i naša kritična tačka. To je zadatak za godine koje dolaze – da se taj veliki potencijal malih i srednjih proizvođača stavi u funkciju veće proizvodnje hrane i većeg dohotka.

No, uz sve probleme, Srbija je srećna zemlja koja ima velike prirodne resurse, dobre i obrazovane poljoprivrednike koji, uprkos okolnostima, uspevaju da obezbede dovoljno hrane i za sopstvene potrebe i za zemlje u okruženju.

Po vašem mišljenju učešće agrarnog budžeta u budžetu Republike Srbije trebalo bi da bude u korelaciji s učešćem poljoprivrede u stvaranju bruto društvenog proizvoda (BDP) zemlje. Zašto to i dalje nije slučaj?

Agrarni budžet je za 50 odsto manji nego što zaslužuje, u šta ja pokušavam da ubedim vlasti već 20 i više godina. Iako je donet zakon da učešće agrarnog budžeta u budžetu Republike Srbije ne sme biti manje od pet odsto, tih pet odsto nikad nije postignuto. Poslednjih 10 godina poljoprivreda je imala učešće u društvenom proizvodu zemlje, prema novoj metodologiji obračuna, na oko devet i po odsto, a ja sam oduvek insistirao da to bude barem 10 odsto.

Tada bi umesto 400 miliona evra, učešće iznosilo milijardu evra, a kada bismo imali milijardu evra godišnje u bužetu Srbije za potrebe poljoprivrede, mogli bismo mnogo više da uradimo. Nažalost, bez većeg agrarnog budžeta nećemo imati veće insvesticije i intenzivnije programe za poljoprivredu. Ta korelacija se mora uspostaviti.

Poljoprivreda je danas sektor u kojem se više nego ikada primenjuju nove tehnologije – od pametnih traktora do veštačke inteligencija. Kako Srbija može da se nosi sa ovim tehnološkim promenama ako je 80% poseda i dalje u rukama sitnih posednika?

Nije lako prevazići te probleme. Iskustva SAD i EU pokazuju da država mora da ima bolje organizovanu stručnu službu koja bi se 100 posto finansirala iz držanog budžeta. U Americi je, na primer, optimalna veličina poseda 1.000 hektara, jer se tako snižavaju troškovi i povećava produktivnost, zbog čega kod nas dolazi do vraćanja poverenja u kooperativni sistem ili zadružni sistem. Mali farmeri ne mogu da budu konkurentni na tržištu ako iza sebe nemaju asocijaciju koja će ih štititi i ekonomski objedinjavati, koje će imati i edukativnu i kreditnu funkciju. To ujedinjavanje je ključ, ako ne zaboravimo slabosti nekadašnjih zadruga i ako vratimo sve ono što je bilo dobro. Tako radi i EU, preko tzv. kooperativa koje su ekvivalent našim zemljoradničkim zadrugama.

To bi omogućilo i bolju upotrebu resursa i obezbedilo dugoročnu sigurnost poljoprivrednicima, jer ne smemo zaboraviti da je poljoprivreda fabrika pod vedrim nebom i da nosi ogromne rizike bez obzira na dostupnost savremenih sredstava i tehnologija.

Ovo je donekle i priča o obrazovanju. Imamo razvijeno školstvo, imamo nekoliko poljoprivrednih fakulteta, nekoliko dobrih srednjih poljoprivrednih škola, a posebno je važno da se veliki deo tih mladih ljudi obrazuje da bi radio na svojim imanjima, što garantuje intenzivniju proizvodnju, veće prinose i veći dohodak.

Kad smo liberalizovali sektor poljoprivrede omogućili smo i da stranci poseduju zemljište i bilo je velikih strahova da će sva naša zemlja biti pokupovana. Šta se dogodilo sa vlasničkom strukturom poljoprivrede u Srbiji?

To je posledica greške koja je načinjena u trenutku potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kada nam je, navodno, obećano da ćemo 2016. postati punopravni član EU. Mi smo dopustili da se sporazumom iz 2008. nakon samo četiri godine dozvoli prodaja zemlje strancima, iako nismo ni blizu ulaska u EU. Nažalost, SSP ne može da se menja.

Cene će, po mom mišljenju, rasti sve do jeseni, dok se žetva i berba ne završe. Ako stanu ratovi, ako se smanje cene ulaznih komponenata, bolji period će početi 2023.

Trenutno se najveće površine poljoprivrednog zemljišta nalaze u rukama domaćih vlasnika, ali velike površine drže i arapske kompanije, ima i hrvatskih zemljoposednika. Poslednja velika transakcija bila je prodaja PKB-a kompaniji „Al Dahra“.

Da li očekujete da rat u Ukrajini i sankciji prema Rusiji suštinske pomene način na koji sve zemlje pa i Srbija gledaju na poljoprivredu kao na strateški resurs – kako ste rekli i u ratu i u miru?

Mislim da će mnogi koji nemaju razvijenu poljoprivredu ili nemaju dovoljno poljoprivrednih proizvoda konačno promeniti odnos prema ovom rasursu. Rusija je 2014, kada su joj uvedene sankcije, imala veoma nerazvijenu poljoprivredu, čak i u delovima zemlje gde su postojali odlični uslovi za to. Brzo su promenili agrarnu politiku i na opšte iznenađenje, Rusija je postala jedan od najvećih proizvođača pšenice, ječma i raži, i jedan od velikih proizvođača voća. Tako će i danas mnogi, nadam se i mi, promeniti odnos prema poljoprivredi. Važno je da to shvate političari koji donose odluke, kriza je prilika za to.

Šta će ovaj rat promeniti kod nas kada govorimo i o proizvodnji i o cenama poljoprivrednih proizvoda?

Cene će rasti i mi na to, nažalost, nećemo moći mnogo da utičemo prvenstveno zbog globalnog tržišta, odnosno zbog visokih cena energenata, mineralnih đubriva, sredstava za zaštitu bilja, poljoprivrene mehnizacije, rezervnih delova i ostalih inputa koji ulaze u cenu koštanja poljoprivrednih proizvoda. Bogate države će moći subvencijama da utiču na kompenzaciju cena, odnosno da davanjima iz budžeta pomognu poljoprivrednim proizvođačima da malo snize cene svojih proizvoda. Drugi način je da farmeri ne upotrebe neke od ovih ulaznih komponenata, da uštede na inputima, što će im smanjiti prinose, a onda i ponudu, što će opet rezultirati rastom cena.

Cene će, po mom mišljenju, rasti sve do jeseni, dok se žetva i berba ne završe. Ako stanu ratovi, ako se smanje cene ulaznih komponenata, bolji period će poćeti 2023. Ne smemo zaboraviti da na ove dve zaraćene zemlje, Ukrajinu i Rusiju, otpada više od 80 odsto ukupne svetske proizvodnje uljanih kultura i više od 25 odsto ukupne svetske proizvodnje pšenice i da to ne može a da se ne odrazi na tržište.

Nekada smo trošili 65 kilograma mesa po glavi stan ovnika, a danas 52 kilograma, što je znatno manje od proseka u Evropskoj uniji. Da li tome treba da se radujemo kao delu tranzicije ka zdravijem životu ili je to i dalje znak siromaštva?

Mi smo u vreme naše krize 90-ih godina sveli potrošnju mesa sa 65 na tridesetak kilograma. U proteklih dvadeset i nešto godina brojke su se malo popravile, pa smo stigli na 52 kilograma po glavi stanovnika i ne verujem da ćemo se skoro vratiti na staro. Mi imamo veliki broj narodnih kuhinja, koje, kako su mi roditelji pričali, nisu postojale čak ni nakon drugog svetskog rata, kada je zemlja bila razorena. Imamo mnogo siromašnog stanovništva koje preživljava na osnovnim namirnicama i njima je meso nedostupno, čak i one jeftinije kategorije. Danas kilogram junetine košta više od 1.000 dinara, teletine više od 1.500, a kvalitetnih delova piletine više od 500 dinara.

Ima li smisla danas promovisati „meso proizvedeno u Srbiji“ ako nam je stočarstvo ugroženo?

Brojke su strašne… Mi smo 1975. godine imali 2.250.000, a danas oko 800.000. Stočarstvo je u velikoj krizi, a broj svih domaćih životinja je, osim koza, u velikom padu. Zaboravlja se da se uništavanjem stočarstva uništava i poljoprivredno zemljište jer nemamo organskog, stajskog đubriva, niti zasejavamo trave, poput Holandije, što je važno za rekultivizaciju zemljišta. Znate, navodnjavanje je, na primer izuzetno neefikasno, pa čak i štetno, bez stajnjaka, jer se ispiranjem poljoprivredno zemljište pretvara u nepolodne ledine ili u pustinje.

Bio sam u Izraelu dva puta i gledao kako se pustinja zahvaljujući navodnjavanju i rasutom stajskom đubrivu pretvara u plodnu zemlju. A to ne bi moglo da nemaju razvijeno stočarstvo, fantastične farme i najveću proizvodnju mleka.

Stočarstvo je lokomotiva poljoprivrede, što pokazuje podatak da se i evropska poljoprivreda valorizuje 70 odsto kroz stočarstvo, a samo 30 odsto kroz biljnu proizvodnju. Nažalost, kod nas je odnost obrnut, pa stočarstvo čini samo 30 odsto poljoprivrede.

BUDUĆNOST

Zadatak za godine koje dolaze je da se veliki potencijal malih i srednjih proizvođača stavi u funkciju veće proizvodnje hrane i većeg dohotka.

INTERES

Dohodak mora biti osnovni motiv za bavljenje poljoprivredom, jer poljoprivredom niko ne treba da se bavi iz rodoljubivih ili nekih patriotskih razloga.

ZAOKRET

Ova kriza je prilika da političari promene mišljenje i da poljoprivreda dobije zasluženi respekt vlasti, kreatora budžetske politike i sistema podsticaja.

Pročitajte još...

Vladimir Vasojević, direktor, Belchim Crop Protection

Rastemo zajedno uz Certis Belchim

Belchim Crop Protection je razvojna kompanija koja je svoje poslovanje, kako lokalno, tako i globalno, usaglasila sa svim sve rigoroznijim ekološkim i bezbedonosnim standardima...

Uskoro prvo digitalno selo u Srbiji

Istraživačko-razvojni institut za informacione tehnologije biosistema "Biosens" iz Novog Sada pokrenuo je projekat kojim ćemo dobiti prvo digitalno selo u Srbiji. Direktor ovog instituta Vladimir...

Srpski ratari favorizuju uljarice zbog rata u Ukrajini

Ovog proleća u Srbiji će biti zasejano oko dva miliona hektara, najveću površinu zauzeće, tradicionalno, kukuruz – oko 950.000 hektara, što je oko 70.000...

Poljoprivrednici lakše do bespovratnih EU podsticaja

Usvojen je Zakon o izmeni i dopuni Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, navodi se u najnovijem biltenu „IPARD na dlanu“, što je od konkretnog...

Podrška EU kroz IPARD program: Solarnim panelima do održive poljoprivrede

„Izvoz iz Srbije se udvostručio, a više od polovine tog izvoza ide u zemlje Evropske unije i stvari se velikom bezinom menjaju na bolje“, istakao...

Puls Evrope u Hrvatskoj – Kako raste poljoprivreda u EU

Novinari iz Srbije, specijalizovani za sektor poljoprivrede, tokom višednevne posete videli su kako hrvatski poljoprivrednici žive i rade nakon ulaska zemlje u Evropsku uniju,...

IPARD – Nove mere, nove prilike

Poljoprivrednici se uveliko spremaju za apliciranje za IPARD III program koji se očekuje u prvoj polovini sledeće godine. Dostupna sredstva će ovaj put biti veća nego...

Projekat Robs4Crops za primenu robotike u evropskoj poljoprivredi

Projekat Robs4Crops ima za cilj da prevaziđe organizacijske i tehnološke izazove koji su u vezi sa širokim prihvatanjem robotike u poljoprivredi. Novi evropski projekat ubrzaće...