Milan Latinović, v.d. direktora kancelarije za IT i eUpravu Vlade Srbije

Nastavljamo putem kojim smo krenuli 2017. godine a to je Srbija zasnovana na znanju i inovacijama, Srbija bez šaltera i papira. Veoma je važno što imamo apsolutnu podršku predsednice Vlade Republike Srbije Ane Brnabić i ministra informisanja i telekomunikacija Mihaila Jovanovića

Veoma mi je drago što svoj prvi intervju, od kada sam postavljen na čelo Kancelarije za IT i eUpravu, dajem upravo za posebno izdanje koje je posvećeno digitalizaciji a koje već četvrti put izdajemo zajedno sa CorD magazinom. Na samom početku želim da istaknem da je put digitalne transformacije Srbije već iscrtan. Srbija se pozicionirala kao lider digitalne transformacije u regionu i imamo jasne ciljeve koje želimo da postignemo. Mi kao Kancelarija ćemo nastaviti putem kojim smo i ranije išli. Veliki broj projekata je ispred nas, kao i niz usluga za građane i privredu. Veoma je važno da nastavimo sa reformama javne uprave, modernizacijom procedura u državi i da građanima i privredi nastavimo da pružamo usluge koje im olakšavaju poslove sa javnom upravom i štede vreme i novac. Veoma je važno što apsolutnu podršku predsednice Vlade Republike Srbije Ane Brnabić i dalje imamo, ali i ministra informisanja i telekomunikacija Mihaila Jovanovića, čiji sam bio pomoćnik dok je vodio Kancelariju za IT i eUpravu i upravo zato nastavljamo putem kojim smo krenuli 2017. godine a to je Srbija zasnovana na znanju i inovacijama, Srbija bez šaltera i papira.

Kancelarija za IT i eUpravu Vlade Republike Srbije nedavno je počela sa realizacijom treće faze Državnog data centra u Kragujevcu koja treba da omogući njegovo proširenje i prerastanje u Inovacioni distrikt. Šta to praktično znači za deo naše privrede okrenut inovacijama?

Nedavno smo u Kragujevcu otvorili Državni data centar, objekat 2, koji je namenjen službama bezbednosti. Prirodno, izgradnjom dva značajna objekta, dolaskom stranih globalnih kompanija koje su dale na čuvanje svoje podatke našem Državnom data centru, kao i otvaranjem Oracle regionalnog centra, pojavila se potreba da izgradimo još jednu zgradu koja će služiti zajednici koja svakodnevno dolazi u Data centre i kojima je potreban prostor za rad, nakon čega smo pristupili planiranju izgradnje Inovacionog distrikta. On će se nalaziti na parcelama uz ulicu Save Kovačevića u Kragujevcu, odmah pored dva već izgrađena objekta, u ukupnoj površini od 4,46Ha, sa kapacitetom izgradnje od okvirno 60.000m2, koji je moguće realizovati fazno. Namena  Inovacionog distrikta biće u skladu sa potrebama Data centra ili u funkciji Data centra, kao što su poslovno-komercijalni prostori za korisnike Data centra i eUprave, centri za obuku, inovacioni centri i sl.

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu (ITE) potpisala je sporazume o korišćenju prve Nacionalne platforme za veštačku inteligenciju sa naučno-tehnološkim parkovima iz Beograda, Novog Sada, Čačka i Niša u cilju podrške rada parkova na implementaciji, unapređenju i širenju veštačke inteligencije u Republici Srbiji, podrške naučno-istraživačkom radu u oblasti veštačke inteligencije, kao i osiguranju primene veštačke inteligencije u industriji Republike Srbije. Uskoro ističe prvi šestomesečni period u kojem su startapi mogli da koriste ove resurse. Možete li sa stanovišta ITE podeliti sa nama prva iskustva u korišćenju Nacionalne platforme?

U skladu sa ciljevima i merama Strategije razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji, za period 2020-2025. godine, Vlada Republike Srbije obezbedila je Nacionalnu platformu za razvoj veštačke inteligencije (AI platforma). Na osnovu sporazuma koji smo potpisali sa fakultetima, univerzitetima, institutima i naučno-tehnološkim parkovima Kancelarija za IT i eUpravu obezbeđuje i dodeljuje naučno-tehnološkim parkovima resurse na AI platformi, uz mogućnost da naučno-tehnološki parkovi te resurse dele i sa startapovima. Preko javnih poziva koje smo objavili zajedno sa sva četiri naučno tehnološka parka došli smo do 18 startap kompanija koje su dobile priliku da razvijaju svoje ideje i proizvode na Nacionalnoj platformi.

Srbija se pozicionirala kao lider digitalne transformacije u regionu i imamo jasne ciljeve koje želimo da postignemo

To je velika pomoć za startap kompanije koje se bave inovacijama, jer da bi razvili svoje ideje pre su morali da plaćaju hiljade i desetine hiljada evra kako bi iznajmili te resurse, a sada su ih dobili besplatno na korišćenje, zahvaljujući superkompjuteru koji je obezbeđen. Obzirom da je ova tehnologija u našoj zemlji poprilično nova, posebno ovako moćna, većina timova radi na učenju kako da maksimalno iskoriste grafičke procesore i brzinu superkompjutera za svoje potrebe. Vrše se testiranja i eksperimenti na posebnoj platofrmi za rad sa podacima, upoznaju se sa programima koji olakšavaju ceo proces modelovanja i mašinskog učenja, dok je 6-7 startap kompanija započelo projekte i uveliko rade na razvijanju rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Projekti se bave temama poput virtuelnih asistenata, obrade jezika, modelima za optimizaciju korišćenja energetskih resursa, detekcije prevara putem mejlova i mnogim drugim.

Da se sada okrenemo uslugama e uprave koji koristi veliki broj korisnika. Najavili ste kreiranje novih usluga kao i unapređenje postojećih. Možete li sa našim čitaocima podeliti više detalja o uslugama koje bi mogle biti dostupne u 2023?

U idućoj godini planiramo veliki broj usluga, ali ono što će zasigurno svima biti od koristi jeste usluga poručivanja ličnih dokumenata u elektronsko sanduče na Portalu eUprava, koje imaju svi naši korisnici.

Isti se mogu slati u elektronskom obliku dalje, ili dati na uvid bez štampanja dodatnih papira. Svakako, Kancelarija za IT i eUpravu će i u narednom periodu ubrzano raditi na unapređenju korisničkog iskustva, kvalitetu i razvoju novih elektronskih usluga.

Koliko su državni organi otvoreni za digitalizaciju svojih procedura?

Digitalizacija je već toliko duboko u svim segmentima društva da se praktično bez njene upotrebe danas retko šta postiže. Toga su svesni svi a posebno državni organi koji intenzivno rade na digitalizaciji procedura a mi dalje na njihovom povezivanju. Podsetiću vas da danas sve institucije u Srbiji koriste sistem eZup, da građani više ne nose dokumenta već da državni službenik to sve pribavlja za njih u roku od par sekundi u digitalnom obliku. I to je ono što je glavni efekat prave eUprave i što više procedura budemo digitalizovali i postavili na servisnu magistralu državnih organa, smanjićemo potrebu za štampanjem i ličnim podizanjem dokumenata.

Dugo smo čekali na kvalifikovani elektronski sertifikat u klaudu. Koliko je on danas korišćen, pre svega od manjih preduzeća koja su obično dosta sporija u usvajanju naprednih rešenja? S druge strane koji sektori su najotvoreniji za prihvatanje ovog rešenja za potpisivanje zvanične dokumentacije?

Puštanjem potpisa u Klaudu načinili smo važan korak za dugoročni razvoj digitalnog društva u Srbiji.  Zahvaljujući elektronskom potpisu u klaudu, građani više ne moraju da brinu oko instalacije softvera za korišćenje potpisa na karticama ili tokenima, a omogućeno im je da koriste i najsloženije usluge elektronske uprave samo sa mobilnog telefona. Do sada je izdato više od 17.000 potpisa u klaudu. Elektronsko potpisivanje dokumenata na daljinu dostupno je svim građanima koji imaju mobilnu aplikaciju ConsentID koja obezbeđuje elektronsku identifikaciju visokog nivoa pouzdanosti. Ovim putem želim da pozovem i druge državne institucije, pre svega Agenciju za privredne registre, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, Nacionalnu službu za zapošljavanje i Poresku upravu Srbije da u najkraćem roku omoguće korišćenje elektronskog potpisa u klaudu i na njihovim portalima.

Kancelarija za IT i eUpravu obezbeđuje i dodeljuje naučno-tehnološkim parkovima resurse na AI platformi, uz mogućnost da naučno-tehnološki parkovi te resurse dele i sa startapovima. To je velika pomoć za startap kompanije koje se bave inovacijama, jer da bi razvili svoje ideje pre su morali da plaćaju hiljade i desetine hiljada evra kako bi iznajmili te resurse

Podsećam sve građane da se parametri za aktivaciju ConsentID mobilne aplikacije izdaju na 1.069 šaltera pošta, jedinica lokalnih samouprava, lokalnih poreskih administracija i komercijalnih banaka (Mobi banka i Sberbanka). Takođe, parametri za aktivaciju ConsentID mobilne aplikacije se mogu dobiti onlajn preko Portala eUprava za sve one građane koji imaju kvalifikovani elektronski sertifikat na smart kartici ili USB tokenu. Aplikacija za elektronsko potpisivanje u klaudu na Portalu eUprava omogućava korisniku da odabere pdf ili xml dokument koji želi da potpiše elektronskim sertifikatom u klaudu, pregleda dodata dokumenta, odabere dokument za potpis, pokrene potpisivanje, pozicionira grafički prikaz elektronskog potpisa i potpiše dokument.

Ne tako davno, tokom pandemije Srbija se pozicionirala kao jedna od zemalja sa najvećim brojem inovacija. Koliko je uspešno ovaj zamah zadržan?

Digitalizacija je neminovni proces svake zdrave, snažne i moderne države a Srbija je apsolutno jedna od njih. Podsetiću vas da se u ovogodišnjem izdanju jedinstvenog globalnog izveštaja Ujedinjenih nacija – United Nations eGovernment Development Survey 2022 – koji sadrži pregled stanja i uporedno prati razvoj elektronske uprave u 193 države članice Ujedinjenih nacija, Srbija prvi put našla u grupi zemalja sa najvišim indeksom razvoja elektronske uprave na svetu. Indeks razvoja elektronske uprave Republike Srbije ocenjen je najvišom ocenom, kao „veoma visok“. Pozicija Srbije je unapređena za 18 mesta u odnosu na izveštaj iz 2020. godine, što je osmi najveći skok na rang listi. Prema vrednosti indeksa, eUprava Srbije je danas na 40. mestu u svetu i najbolja u regionu. U odnosu na prošli izveštaj, Srbija je napredovala toliko da je sada ispred pojedinih država članica Evropske unije – Hrvatske, Mađarske, Bugarske, Rumunije, Češke, Slovačke. Zahvaljujući tome što je Vlada Republike Srbije još 2017. godine, na inicijativu premijerke Ane Brnabić digitalizaciju postavila kao jedan od svojih prioriteta, ali i bivšem direktoru Kancelarije za IT i eUpravu Mihailu Jovanoviću, postignuti su značajni rezultati koji se vide i u ovogodišnjem izveštaju UN-a. U kratkom periodu uspeli smo da doprinesemo intenzivnom razvoju usluga i infrastrukture elektronske uprave, digitalnoj transformaciji javne uprave, napretku digitalne ekonomije, ali i prepoznatljivosti, poverenju i veri građana u eUpravu. Izgradnjom Državnog data centra u Kragujevcu, kao i implementacijom elektronskih usluga Bebo, dobro došla na svet, eVrtić, eUpis, Moja srednja škola, eSanduče, elektronski potpis u klaudu i mnogih drugih obezbedili smo odličan temelj za dalji ubrzan razvoj u digitalizaciji javne uprave u Srbiji.