Imajući u vidu da se u Austriji, za 2021. godinu predviđa snažan rast privrednih aktivnosti kao i oporavak trenda potrošnje, treba očekivati rast austrijskih investicija u zemljama koji su tradicionalni trgovinski partneri. To svakako trebalo videti kao šansu za Srbiju.
Neposredno po izbijanju epidemije korona virusa jedan od najvećih izazova u održavanju srpsko austrijske privredne saradnje bio je održati neometanu trgovinske aktivnosti i omogućiti neometan i kontinuiran transport u okolnostima koje je obeležilo uvođenje različitih restriktivnih mera koje su se odnosile na delimično ili potpuno zatvaranje granica, uvođenje različitih pravila vezanih za kontrolu zdravstvenog stanja vozača, ukidanja avionskog transporta i ograničenja u pogledu kretanja radnika.
„Treba naglasiti da je izuzetnim zalaganjem Privredne komore Srbije, njenog predstavništva u Austriji, kao i svih institucija u lancu međunarodne saradnje, koje su delom učestvovale u kreiranju novih postupaka i procedura, u najkraćem mogućem roku omogućen kontinuiran transport robe u ovom periodu“, kaže Mihailo Vesovic, Director of Division for Strategic Analyses, Services and Internationalisation. „Iako se trgovinska razmena između dve zemlje u velikoj meri oporavila od prvog talasa pandemije, primećuje se smanjena potrošnja kod stanovništva, pa bi u narednom periodu svakako trebalo očekivati donošenje mera koje bi pozitivno uticale na rast potrošnje.“
Kako dve komore pomažu u povezivanju privrednika u novim uslovima?
Saradnja dve komore je i u izmenjenim uslovima ostala intenzivna, ali je bilo potrebno uvođenje novih načina komunikacije. Početak krize je obeležila stalna komunikacija o načinima funkcionisanja transportnih koridora, kao i lakšeg sprovođenja novih procedura koje su pratile novonastalu situaciju. Obe komore učinile su izuzetan napor da se neprekidno, tokom 24 časa, obezbedi dostupnost podataka i informacija o izmenama režima.
Pokretanje različitih platformi za razmenu informacija i podataka o dostupnosti pojedinih nedostajućih vrsta roba bilo je posebno značajno za prevazilaženje uskih grla koja su nastajala usled krizne situacije. Treba istaći da je kroz saradnju dve komore omogućena i digitalna komunikacija između preduzeća, prvenstveno učešćem i plasiranjem informacija na digitalnim berzama koje su obe komore inicirale.
U periodu pandemije, u realizaciji dualnog obrazovanja susrećemo se sa brojnim poteškoćama, ali smo i vde dobili podršku kolega iz Austrije.
Kako se ova nova situacija odražava na priliv austrijskih investicija u Srbiju?
Mere koje su donošene od strane državnih organa obe države sa ciljem sprečavanja širenja virusa su dovele do zastoja austrijskih investicija u Srbiju, međutim, ono što ohrabruje je da postoji i dalje velika zainteresovanost austrijskih investitora. Prema podacima NBS neto vrednost austrijskih investicija za šest meseci 2020. godine iznosila je 65,8 miliona evra.
Sa druge strane, austrijska Vlada se svakako trudi da stimuliše svoje investitore i u te svrhe je opredelila podsticajna sredstva u visini od milijardu evra, koja su na raspolaganju od 1. avgusta ove godine, a kojim će se dotirati deo finansijskih sredstava koja domaći investitori investiraju u svoju državu.
Imajući u vidu da se u Austriji, za 2021. godinu predviđa snažan rast privrednih aktivnosti kao i oporavak trenda potrošnje, treba očekivati rast austrijskih investicija u zemljama koji su tradicionalni trgovinski partneri. Trenutna kriza je takođe ukazala na nužnost premeštanja proizvodnih kapaciteta nekih ključnih industrija koje su dislocirane sa evropskog kontinenta. Tako bi premeštanje proizvodnje iz Azije i sa Dalekog Istoka bliže Evropskoj uniji svakako trebalo videti kao šansu za Srbiju koja se nameće kao logična destinacija zbog povoljne geografske pozicije, uslova za poslovanje i potpisanih međunarodnih sporazuma o slobodnoj trgovini.
Kako je u novim uslovima organizovana vaša saradnja sa komorom Austrije?
Saradnja sa Privrednom komorom Austrije se u velikoj meri odvija preko predstavništva Privredne komore u Beču, ali i u direktnoj komunikaciji. Imajući u vidu ograničenja u pogledu kretanja i nemogućnost organizacije poseta institucionalno-privrednih delegacija, komunikacija privrednika i zvaničnika se odvija putem onlajn pratformi.
Posebno treba istaći izuzetnu saradnju i doprinos dve komore u osmišljavanju paketa ekonomskih mera koje su obe države uvele, a koje su namenjene oporavku privrede i očuvanju privrednih tokova.
Koje biste domete posebno istakli kada je reč o zajedničkom radu na digitalizaciji privrede Srbije?
Jedan od prvih koraka ka uspostavljanju modela podrške digitalnoj transformaciji, bilo je osnivanje Centra za digitalnu transformaciju PKS (CDT) i stvaranje mreže konsultanata sa znanjem i iskustvom u procesima vezanim za digitalizaciju celokupnog poslovanja. Razvoj i osnivanje ovog centra podržala je GIZ – Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju i Privredna komora Austrije – WKO, a aktivnosti centra su usmerene na efikasnu digitalizaciju srpske privrede kroz edukaciju, savetovanje, kao i stvaranje strateških partnerstava sa nosiocima tehnologija, sa jedne strane, i kompanijama koje bi u svom poslovanju primenjivale ova rešenja.
Od osnivanja Centra za digitalnu trasformaciju (CDT) 2018. godine do danas sertifikovano je 43 konsultanta i 6 CDT trenera za digitalnu transformaciju prema standardu ISO 17024. Preko 750 kompanija se prijavilo za učešće u programima centra, od čega je 300 kompanija u procesu razvoja i implementacije digitalne stategije, a već 130 kompanija je primenilo digitalna rešenja u poslovanju.
Kroz saradnju dve komore omogućena je digitalna komunikacija između preduzeća, prvenstveno učešćem i plasiranjem informacija na digitalnim berzama koje su obe komore inicirale.
Uključeni ste u organizovanje dualnog obrazovanja kod poslodavaca u Srbiji. Sa kakvim izazovima ste se sreli ove školske godine i kakve ste savete dobili od austrijskih kolega?
Dualni sistem obrazovanja je od izuzetnog značaja kada se govori o saradnji sa Austrijom. Jedan od preduslova za veći broj austrijskih investicija u Srbiji je upravo kvalifikovana radna snaga čemu treba da doprinese primena modela dualnog obrazovanja u našoj zemlji. Kroz projekat PKS i PK Austrije od februara 2017. godine u Trgovačkoj školi u Beogradu organizovano je obrazovanje za celu generaciju učenika prvog razreda trogodišnjeg profila trgovac, njih 120, koji su prošli obuku za trgovca po dualnom modelu i imali obuku u kompanijama Delhaize, dm drogerie markt, Univerexport, Merkator S, VIP mobile i Metro. Od školske 2018. godine, pored trgovaca, započela je realizacija obrazovnog profila tehničar za logistiku i špediciju, a od školske 2019. godine i realizacija obrazovnog profila operater osnovnih građevinskih radova.
Dokaz izuzetne saradnje na ovom polju je podrška Austrijske razvojne agencije koja je podržala nastavak projekta, vredan 1.800.000 evra, koji će se realizovati u naredne četiri godine, a pored postojećih partnera, PK Austrije i PKS, u projektu učestvuju Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Nemačko-srpska privredna komora. Projekat, koji je od nacionalnog značaja i ima podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja treba da omogući punu implementaciju Zakona o dualnom obrazovanju.
U periodu pandemije koja je otežala poslovanje na svim poljima, u realizaciji dualnog obrazovanja susrećemo se sa brojnim poteškoćama posebno kada se govori o izdavanja potvrda o ispunjenosti uslova za izvođenje učenja kroz rad kod poslodavca, delom zbog otežane realizacije poseta poslodavcima u postupku sticanja potvrde, delom što je iz istih razloga otežano organizovanje obuka instruktora u dualnom obrazovanju.
U kontekstu prevazilaženja izazova, kolege iz Austrije pružile su nam veliku podršku u razvoju onlajn obuka instruktora, kako bi se proces akreditacije nesmetano odvijao. Pored toga, sa nama su podelili svoje pravilnike i propise koji se tiču organizacije aktivnosti na polju dualnog obrazovanja u toku pomenute epidemiološke situacije, koji podrazumevaju preporuke za organizaciju aktivnosti vodeći računa o zdravstvenom stanju svih aktera.
Šta su vaši prioriteti u zajedničkoj saradnji za 2021?
Iduća godina, za koju se prognozira za obe države snažan privredni rast, bi svakako trebalo da bude godina koju bi trebalo iskoristiti da se dalje osnaži privredna saradnja. Prema procenama koje su rađene pre nego što je izbila globalna pandemija, 2020. godina je trebalo da bude još jedna u nizu rekordnih godina kada je privredna razmena dve države u pitanju. Poslednje tri godine, od kada je privredna razmena Austrije i Srbije, prevazišla 1 milijardu evra, robna razmena dve zemlje je kontinuirano u porastu.
Prema podacima RZS, za osam meseci 2020. godine spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Austrije iznosila je 688 miliona evra, pad od skoro 15% jeste evidentiran u odnosu na isti period 2019. godine, zato je naš cilj da srpska i austrijska privredna saradnja tokom 2021. godine dosegne rezultate iz 2019. godine, gde je ostvarena spoljnotrgovinska razmena od 1,3 milijardi evra. (izvoz od 567 miliona evra i uvoz od 674 miliona evra).