Mapa sajta

CorD Recommends

Više...

Jakov Milatović, predsednik Crne Gore

Povratak partnerstvu i saradnji

Smatram da je u prvoj godini mog...

Nj.e. Mr. Jozsef Zoltan MAGYAR, ambasador Mađarske u Srbiji

Bezbednost, proširenje, odgovor na demografske izazove…

Nema dvojbe da je idiličan svet mirnog...

Danilo Krivokapić, direktor SHARE Fondacije

Ulaznica za svetska digitalna tržišta

Pristupanje zapadnog Balkana jedinstvenom digitalnom tržištu EU,...

Nebojša Bjelotomić, izvršni direktor Inicijative Digitalna Srbija

Privreda i akademija moraju bolje da sarađuju

Privreda uz pomoć države treba da usmerava...

Pobeda Pelegrinija na predsedničkim izborima u Slovačkoj

Kandidat vladajuće koalicije Peter Pelegrini pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora u Slovačkoj osvojivši glasove 55 odsto građana...

Usvojen memorandum Srbije i Francuske o strateškom partnerstvu za razvoj nuklearnog civilnog programa

Na sednici Vlade Srbije usvojen je Memorandum o razumevanju između Vlade Srbije i Francuske Elektroprivrede (EDF), o uspostavljanju okvira...

Počeo Inovacioni forum Srbija–Francuska: Inoviraj za planetu! Igraj zeleno!

Organizovanjem inovacionih foruma sa Srbijom, a prvi je bio održan u Muzeju nauke i tehnike, odajemo počast uspesima Srbije...

EP i Savet EU postigli dogovor o dodatnih šest milijardi evra pomoći i zajmova za zapadni Balkan

Evropski parlament i Savet EU postigli su dogovor o planu dodatnog finansiranja šest zemalja zapadnog Balkana na njihovom putu...

Zrenjanin Prestonica kulture Srbije 2025. godine

Ugovor za projekat "Prestonica kulture Srbije 2025. godine" potpisan je u Vladi Srbije, a ta čast pripala je Zrenjaninu. Ugovor...

Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije

Dobra politička i ekonomska saradnja idu ruku pod ruku

Pojačana politička saradnja i jačanje međusobnog poverenja, povoljno utiče i na obim ekonomske saradnje jer se Srbija svrstava u vrh država po obimu slovenačkih investicija  a u poslednje vreme je sve jači povratni tok srpskih investicija Sloveniju

Spolјnotrgovinska razmena između Srbije i Slovenije u 2022. godini je iznosila je 1,7 milijardi evra i bila za 292 miliona evra veća, odnosno za 20,7% veća, od one ostvarene tokom 2021. godine. Izvoz srpskih proizvoda u Sloveniju, prethodne godine, je vredeo 738,9 miliona evra, što predstavlјa za 54,1 milion evra manju vrednost (za 7,9% manje) u odnosu na 2021. godinu. Vrednost uvoza u 2022. godini, dostigla je 957,1 milion evra, što je za 237,8 miliona evra više, odnosno za 33% više u a 2021. godinu. Porast uvoza robe iz Slovenije u 2022. godini je bio veći od porasta izvoza Srbije na ovo tržište, te je  zabeležen deficit u razmeni sa Slovenijom iznosio 218,2 miliona evra, dok je tokom 2021. godine zabeležen deficit iznosio 34,5 miliona evra.

Prva tri meseca tekuće godine izvoz u Sloveniju bio je neznatno manji od onog ostvarenog tokom prvog tromesečja prethodne godine (za 2,6 miliona evra manje), dok je uvoz iz Slovenije bio za oko 3,6 miliona evra veći, tako da je međusobna robna razmena, u posmatranom periodu tekuće godine, približno ista kao i 2022. godine.  Ovo su podaci koje u razgovoru za Cord iznosi Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije

Koliko se saradnja između dve zemlje pokazala otpornom na poslednjih nekoliko godina globalne ekonomske krize?

U poslednjih 5 godina primetan je trend povećanja spoljnotrgovinske robne razmene između Srbije i Slovenije, uz neznatan pad razmene u 2019.godini. Razmena je             procentualno rasla za od oko 5% do čak 20% godišnje. Spoljnotrgovinski bilans je bio pozitivan u domaću korist tokom 2018. i 2019. godine, dok je od 2017. godine Srbija bila u deficitu razmene robe sa Slovenijom.

Pandemija virusa korona pokazala je da su sve kompanije koje su mogle da preorijentišu svoje poslovanje na geografski najbliža tržišta, pretrpele najmanje potrese i najbrže se oporavile nakon krize. Značajan broj domaćih i slovenačkih kompanija poslovalo je na jednom odnosno drugom tržištu.

Kao ilustraciju o obimu poslovne saradnje između dve države navodimo i da je u 2020. godini registrovano 4.409 srpskih privrednih subjekata koji su poslovali sa Slovenijom, dok je tokom 2022. godine taj broj porastao na 4.502 privredna subjekta.

U Srbiji je, tokom 2020. godine, poslovalo 1.050 aktivnih privrednih društava čiji su većinski vlasnici pravna i/ili fizička lica iz Republike Slovenije, a u 2022. godini bilo ih je 1066.

Vrlo često smo uspešnost zajedničke saradnje objašnjavali time što smo nekada bili u istoj zemlji. Koliko je ta prošlost danas relevatna za dobru saradnju a koliko su to novi odnosi koje su izgradile dve nezavisne zemlje?

Spoljnotrgovinska saradnja između Srbije i Slovenije odvija se bez većih poteškoća i beleži porast, kao rezultat niza faktora kao što su: geografska blizina, mala jezička barijera, prepoznavanje robnih marki iz perioda zajedničke države, kod potrošača na oba tržišta i značajna radna dijaspora Srbije u Sloveniji.

Zvanično uspostavljanje diplomatskih odnosa dveju država počinje od 9.12.2000. Odnosi između Srbije i Slovenije su jako dobri, prijateljski i intenzivni, saradnja se odvija u mnogobrojnim sadržajima i nivoima, privredni i politički kontakti su česti i redovni.

Sektori u kojima su slovenačke i srpske privrede veoma povezane i kompatibilne su, pre svega, poljoprivreda i prehrambena industrija, metalska industrija, a sektori turističkih usluga i informacionih tehnologija (IT) mogu da doprinesu povećanju ekonomske saradnje Srbije i Slovenije

Slovenija aktivno podržava pristupanje Srbije Evropskoj uniji. U vreme slovenačkog predsedavanja EU bio je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU. Slovenija je bitno doprinela viznoj liberalizaciji za srpske državljane i bila je među glavnim zagovornicima dodele datuma za početak pregovora za članstvo u EU. 

Slovenačke firme su među prvima u Evropi ulagale u automobilsku i prehrambenu industriju. S obzirom na veliki priliv jačih inostranih igrača u ove sektore, gde se danas otvaraju šanse za unapređenje saradnje?

Broj kompanija iz Slovenije koje posluju u Srbiji u automobilskoj industriji nije veliki, ali bez obzira na njihovu malobrojnost, uspevaju da predstavljaju ozbiljnog igrača u tržišnoj utakmici. Poslednja decenija u automobilskoj industriji je obeležena pojavom i ubrzanim rastom trenda električne mobilnosti. Srbija, nažalost, zaostaje za ovim trendom, ali baš zbog toga postoji veliki prostor za unapređenje i proširenje poslovanja.

U Srbiji postoji veoma razvijena metaloprerađivačka, kao i industrija mašinogradnje, koje već dugi niz godina predstavljaju jedne od vodećih grana i primarnih stubova prerađivačke industrije u Srbiji. Svojim kvalitetom i potencijalom uveliko su postale prepoznatljive na globalnom tržištu. Stoga ovaj sektor pruža neograničen dijapazon mogućnosti za proširivanje i unapređivanje saradnje.

Pogodni sektori poljoprivrede za ulaganje su: proizvodnja i prerada voća i povrća, proizvodnja alkoholnih i bezalkoholnih pića, konditorska industrija, mlinsko- pekarska industrija, proizvodnja i prerada mesa i mleka i ribarstvo.

Slovenija je dostigla nivo od 88 odsto prosečnog BDP Evropske unije, dok je Srbija na 42 odsto proseka. Da li smo u očima slovenačkih investitora i dalje mesto sa konkurentnom radnom snagom ili i nešto više od toga?

Cena radne snage u Srbiji značajno je niža nego što je evropski prosek, tako da je to bio jedan od faktora atraktivnosti tržišta za strane investitore. Međutim, Srbija ima negativan demografski trend i to je rizik za održivost ekonomskog sistema, te jeftina radna snaga nije i ne može više biti prednost Srbije. Mnoge privredne delatnosti beleže nedostatak radne snage, kao što je prerađivačka industrija, a neke uslužne delatnosti ne bi mogle da funkcionišu bez radnika na privremenom radu u Srbiji, kao što je građevinarstvo, ugostiteljstvo i saobraćaj.

Problem radne snage se ne može rešavati niskom cenom rada uz uvoz radne snage. Konkurentnost radne snage u Srbiji ne vidimo kao jeftinu već kao dobar odnos cene i kvaliteta. Kvalitetna radna snaga mora da ima i razumljivu cenu na tržištu. 

Ističemo i da je Beograd ne samo glavni grad Srbije nego i ekonosmki centar regiona, da je za našu privredu velika prilika priliv imigranata iz Istočne Evrope i da je sve više povratnika u Srbiju.

PODRŠKA

Privredna komora Srbije svojim brojnim aktivnostima pomaže internacionalizaciju svojih članica, nastup na stranim tržištima, a od skoro će ponovo imati i svog predstavnika u Sloveniji. 

PREDNOSTI

Srbija je najatraktivnija investiciona destinacija u regionu, što se bazira na fizičko-geografskim karakteristikama, veličini tržišta, sporazumima o slobodnoj trgovini i sistemu podrške investitorima.

PRILIKE

Državna politika privlačenja stranih investicija ranije je imala za cilj smanji nezaposlenost, u čemu se i uspelo, a danas se okreće ka investicijama više dodate vrednosti.

Pročitajte još...

PKS predstavila BizChat, digitalni servis na bazi veštačke inteligencije

Privredna komora Srbije (PKS) predstavila je na Kopaonik biznis forumu BizChat, novi digitalni servis na bazi veštačke inteligencije koji u realnom vremenu, 24 časa...

Na vodećem svetskom sajmu organske hrane srpske firme ugovorile poslove koji premašuju 8 miliona evra

Srpske kompanije koje su učestvovale na Međunarodnom sajmu organske hrane Biofach u Nirnbergu ugovorile su poslove čija vrednost premašuje osam miliona evra, objavila je...

Na sajmu Gulfood 2024 u Dubaiju učestvuju 24 firme iz Srbije

Na Međunarodnom sajmu prehrambene industrije Gulfood 2024 u Dubaiju učestvuju 24 domaće kompanije iz prehrambenog sektora, predstavljajući svoje proizvodne programe na nacionalnom štandu Srbije,...

Srbija spremna da kupi deo luka Solun ili Pirej

Srbiji je potrebna luka zbog izvoza koga će biti sve više i spremna je da kupi deo bilo luke Solun ili luke Pirej, izjavio...

Mađarska se pridružuje Srbiji i Sloveniji učešćem na regionalnoj berzi električne energije

Ministar inostranih poslova Mađarske Peter Sijarto najavio je da bi zajednička razmena električne energije između Slovenije, Srbije i Mađarske mogla da započne sa radom...

Slovenija od 1. januara članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija

Slovenija je od 1. januara drugi put nestalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a među pet novih nestalnih članica sa dvogodišnjim mandatom nalaze se...

Skoro 400 srpskih kompanija učestvovalo na najprestižnijim svetskim sajmovima u 2023. godini

Skoro 400 kompanija iz Srbije učestvovalo je u 2023. godini na 22 međunarodna sajma u inostranstvu, u organizaciji Privredne komore Srbije (PKS) i u...

Otvoren Inovacioni hab Centra za digitalnu transformaciju

U Centru za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije svečano je otvoren Inovacioni hab Centra za digitalnu transformaciju (CDT HUB), namenjen povezivanju tradicionalnih i inovativnih...