Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije

Pojačana politička saradnja i jačanje međusobnog poverenja, povoljno utiče i na obim ekonomske saradnje jer se Srbija svrstava u vrh država po obimu slovenačkih investicija  a u poslednje vreme je sve jači povratni tok srpskih investicija Sloveniju

Spolјnotrgovinska razmena između Srbije i Slovenije u 2022. godini je iznosila je 1,7 milijardi evra i bila za 292 miliona evra veća, odnosno za 20,7% veća, od one ostvarene tokom 2021. godine. Izvoz srpskih proizvoda u Sloveniju, prethodne godine, je vredeo 738,9 miliona evra, što predstavlјa za 54,1 milion evra manju vrednost (za 7,9% manje) u odnosu na 2021. godinu. Vrednost uvoza u 2022. godini, dostigla je 957,1 milion evra, što je za 237,8 miliona evra više, odnosno za 33% više u a 2021. godinu. Porast uvoza robe iz Slovenije u 2022. godini je bio veći od porasta izvoza Srbije na ovo tržište, te je  zabeležen deficit u razmeni sa Slovenijom iznosio 218,2 miliona evra, dok je tokom 2021. godine zabeležen deficit iznosio 34,5 miliona evra.

Prva tri meseca tekuće godine izvoz u Sloveniju bio je neznatno manji od onog ostvarenog tokom prvog tromesečja prethodne godine (za 2,6 miliona evra manje), dok je uvoz iz Slovenije bio za oko 3,6 miliona evra veći, tako da je međusobna robna razmena, u posmatranom periodu tekuće godine, približno ista kao i 2022. godine.  Ovo su podaci koje u razgovoru za Cord iznosi Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije

Koliko se saradnja između dve zemlje pokazala otpornom na poslednjih nekoliko godina globalne ekonomske krize?

U poslednjih 5 godina primetan je trend povećanja spoljnotrgovinske robne razmene između Srbije i Slovenije, uz neznatan pad razmene u 2019.godini. Razmena je             procentualno rasla za od oko 5% do čak 20% godišnje. Spoljnotrgovinski bilans je bio pozitivan u domaću korist tokom 2018. i 2019. godine, dok je od 2017. godine Srbija bila u deficitu razmene robe sa Slovenijom.

Pandemija virusa korona pokazala je da su sve kompanije koje su mogle da preorijentišu svoje poslovanje na geografski najbliža tržišta, pretrpele najmanje potrese i najbrže se oporavile nakon krize. Značajan broj domaćih i slovenačkih kompanija poslovalo je na jednom odnosno drugom tržištu.

Kao ilustraciju o obimu poslovne saradnje između dve države navodimo i da je u 2020. godini registrovano 4.409 srpskih privrednih subjekata koji su poslovali sa Slovenijom, dok je tokom 2022. godine taj broj porastao na 4.502 privredna subjekta.

U Srbiji je, tokom 2020. godine, poslovalo 1.050 aktivnih privrednih društava čiji su većinski vlasnici pravna i/ili fizička lica iz Republike Slovenije, a u 2022. godini bilo ih je 1066.

Vrlo često smo uspešnost zajedničke saradnje objašnjavali time što smo nekada bili u istoj zemlji. Koliko je ta prošlost danas relevatna za dobru saradnju a koliko su to novi odnosi koje su izgradile dve nezavisne zemlje?

Spoljnotrgovinska saradnja između Srbije i Slovenije odvija se bez većih poteškoća i beleži porast, kao rezultat niza faktora kao što su: geografska blizina, mala jezička barijera, prepoznavanje robnih marki iz perioda zajedničke države, kod potrošača na oba tržišta i značajna radna dijaspora Srbije u Sloveniji.

Zvanično uspostavljanje diplomatskih odnosa dveju država počinje od 9.12.2000. Odnosi između Srbije i Slovenije su jako dobri, prijateljski i intenzivni, saradnja se odvija u mnogobrojnim sadržajima i nivoima, privredni i politički kontakti su česti i redovni.

Sektori u kojima su slovenačke i srpske privrede veoma povezane i kompatibilne su, pre svega, poljoprivreda i prehrambena industrija, metalska industrija, a sektori turističkih usluga i informacionih tehnologija (IT) mogu da doprinesu povećanju ekonomske saradnje Srbije i Slovenije

Slovenija aktivno podržava pristupanje Srbije Evropskoj uniji. U vreme slovenačkog predsedavanja EU bio je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU. Slovenija je bitno doprinela viznoj liberalizaciji za srpske državljane i bila je među glavnim zagovornicima dodele datuma za početak pregovora za članstvo u EU. 

Slovenačke firme su među prvima u Evropi ulagale u automobilsku i prehrambenu industriju. S obzirom na veliki priliv jačih inostranih igrača u ove sektore, gde se danas otvaraju šanse za unapređenje saradnje?

Broj kompanija iz Slovenije koje posluju u Srbiji u automobilskoj industriji nije veliki, ali bez obzira na njihovu malobrojnost, uspevaju da predstavljaju ozbiljnog igrača u tržišnoj utakmici. Poslednja decenija u automobilskoj industriji je obeležena pojavom i ubrzanim rastom trenda električne mobilnosti. Srbija, nažalost, zaostaje za ovim trendom, ali baš zbog toga postoji veliki prostor za unapređenje i proširenje poslovanja.

U Srbiji postoji veoma razvijena metaloprerađivačka, kao i industrija mašinogradnje, koje već dugi niz godina predstavljaju jedne od vodećih grana i primarnih stubova prerađivačke industrije u Srbiji. Svojim kvalitetom i potencijalom uveliko su postale prepoznatljive na globalnom tržištu. Stoga ovaj sektor pruža neograničen dijapazon mogućnosti za proširivanje i unapređivanje saradnje.

Pogodni sektori poljoprivrede za ulaganje su: proizvodnja i prerada voća i povrća, proizvodnja alkoholnih i bezalkoholnih pića, konditorska industrija, mlinsko- pekarska industrija, proizvodnja i prerada mesa i mleka i ribarstvo.

Slovenija je dostigla nivo od 88 odsto prosečnog BDP Evropske unije, dok je Srbija na 42 odsto proseka. Da li smo u očima slovenačkih investitora i dalje mesto sa konkurentnom radnom snagom ili i nešto više od toga?

Cena radne snage u Srbiji značajno je niža nego što je evropski prosek, tako da je to bio jedan od faktora atraktivnosti tržišta za strane investitore. Međutim, Srbija ima negativan demografski trend i to je rizik za održivost ekonomskog sistema, te jeftina radna snaga nije i ne može više biti prednost Srbije. Mnoge privredne delatnosti beleže nedostatak radne snage, kao što je prerađivačka industrija, a neke uslužne delatnosti ne bi mogle da funkcionišu bez radnika na privremenom radu u Srbiji, kao što je građevinarstvo, ugostiteljstvo i saobraćaj.

Problem radne snage se ne može rešavati niskom cenom rada uz uvoz radne snage. Konkurentnost radne snage u Srbiji ne vidimo kao jeftinu već kao dobar odnos cene i kvaliteta. Kvalitetna radna snaga mora da ima i razumljivu cenu na tržištu. 

Ističemo i da je Beograd ne samo glavni grad Srbije nego i ekonosmki centar regiona, da je za našu privredu velika prilika priliv imigranata iz Istočne Evrope i da je sve više povratnika u Srbiju.