Mihailo Jovanović, ministar informisanja i telekomunikacija

Kontinuirano radimo na implementaciji Strategije razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti i održavamo korak sa tehnološkim razvojem, a dosadašnjim naporima smo nesumnjivo napravili veliki iskorak na ovom polju.

Vlada Republike Srbije je krajem avgusta 2021. godine, usvojila Strategiju razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti do 2026. godine kao i Akcioni plan za njeno sprovođenje koji trasiraju izgradnju informatičkog društva u Srbiji. O dinamici sprovođenja zacrtanih ciljeva razgovarali smo sa Mihailom Jovanovićem, ministrom informisanja i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije.

„Želimo da  efikasno i transparentno pružamo usluge građanima i privredi. Izuzetno nam je važno i podizanje nivoa digitalnih veština svih građana u Srbiji kako bi mogli da koriste IKT, kako u svakodnevnom životu, tako i u komunikaciji sa javnom upravom“, kaže naš sagovornik. „Upravo zato radimo na izgradnji širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim područjima naše zemlje, kako bismo građanima u ruralnim područjima pružili jednake mogućnosti kao građanima u urbanim sredinama“, navodi naš sagovornik.

Na taj način omogućiće se suvremeni pristup uslugama i inovacijama, unaprediti kvalitet života svih građana, kao i konkurentnost privrede, bez obzira da li neko živi u gradu ili na selu. Jedan od ciljeva Strategije je i povećanje svesti kod stanovništva o značaju informaciono bezbednog okruženja u kome postoji dovoljan nivo svesti o rizicima, ali i o prednostima koje nove tehnologije pružaju građanima, javnoj upravi i privredi.

IT tržište i upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija od strane građana, privrede i domaćinstava je u konstantnom porastu što dobrim delom rezultira koordinisanim pristupom od strane nadležnih organa. „Kontinuirano radimo na implementaciji Strategije i održavamo korak sa tehnološkim razvojem, a dosadašnjim naporima smo nesumnjivo napravili veliki iskorak na ovom polju“, kaže ministar Jovanović.

Da se prvo pozabavimo ciljevima koji se odnose na povećanje upotrebe računara, Interneta i cloud tehnologija u domaćinstvima i poslovanju. Kakav je ovde napredak napravljen i gde je Srbija ako se poredi sa prosekom EU?

Impozantan je podatak da sva preduzeća sa sedištem u Srbiji koriste internet u svom radu, a skoro 85% preduzeća ima sopstveni veb sajt. Razvojni ciljevi u vezi sa upotrebom interneta i računara od strane preduzeća fokusirani su primarno na podizanje svesti o bezbednoj upotrebi savremenih tehnologija. Posvećeni smo povećanju i daljem razvoju elektronskih usluga javne uprave sa ciljem da preduzećima omogućimo poslovanje na olakšan i efikasan način. U poslednjih 10 godina je ostvaren izuzetan rezultat upotrebe računara u domaćinstvima, te je u našoj zemlji udeo domaćinstava koja poseduju računar i pristup širokopojasnom internetu u odnosu na 2013. godinu porastao za gotovo 23%.

U cilju daljeg rasta IT sektora neophodno je intenzivno raditi, pre svega, na povećanju broja IT stručnjaka, ali i drugih zaposlenih u IT sektoru

Prema nedavno objavljenom izveštaju Ujedinjenih nacija o eUpravi za 2022. godinu, Srbija je prema indeksu razvoja elektronskih usluga na 26. mestu od 193 države članice UN, čak ispred pojedinih visoko razvijenih zemalja poput Kanade, Švajcarske i Norveške, kao i ispred većine članica Evropske unije, što je jasan pokazatelj da smo digitalizacijom usluga javne uprave značajno olakšali poslovanje i povećali transparentnost rada. Srbija je među 10 zemalja sveta koje su u poslednje dve godine najviše napredovale u oblasti elektronske uprave i na taj način postala jedan od lidera u ovoj oblasti na Zapadnom Balkanu i šire.

Kvalitetna eUprava podrazumevala dvosmernu komunikaciju države i građana odnosno da putem eDostave dobijaju tražene dokumente, ali da na isti način digitalne dokumente mogu da šalju državnim i lokalnim organima. Kada će ovo biti moguće?

Sistem elektronske dostave kao sastavni deo Portala eUprava je u primeni od 2020. godine i posredstvom eSandučeta na Portalu eUprava, organi javne uprave su do danas, kao što je prethodno pomenuto, dostavili građanima i pravnim licima preko 1.5 miliona rešenja, dokumenata i obaveštenja. Na ovaj način omogućena je brza, jednostavna, pouzdana i besplatna usluga svim licima koja imaju registrovan nalog na Portalu eUprava. Danas, na Portalu eUprava, aktivan nalog ima preko 1.5 miliona građana i preko 23.000 pravnih lica, te interesovanje organa javne uprave i građana za ovaj vid komunikacije kontinuirano raste.

Nastojimo da unapredimo sistem elektronske dostave tako da komunikaciju učini dvosmernom, što suštinski znači da se i građanima i pravnim licima omogući da komuniciraju sa organima javne uprave elektronski. Težimo upravi koja neće tražiti od svojih građana da obilaze šaltere kako bi predali dokumenta, već upravi koja omogućava da građani elektronski komuniciraju. Prioritet nam je da omogućimo efikasnu javnu upravu koja je po meri svake građanke i građanina naše zemlje. Takođe, od sredine naredne godine eSanduče biće obaveza i svim pravnim licima registrovanim u Republici Srbiji, što će znatno uticati na smanjenje birokratije, brži rad uprave, kao i smanjenje upotrebe papira svakodnevnom poslovanju.

Što je više podataka u opticaju, sve je veća važnost informacione bezbednosti građana, privrede i IKT sistema. Koliko smo napredovali u ovoj oblasti?

Informaciona bezbednost predstavlja integralni deo digitalizacije i obavezni je element prilikom planiranja, razvoja i implementacije novih tehnologija. Vlada Republike Srbije je unapređenje informacione bezbednosti građana, javne uprave i privrede postavila kao jedan od opštih strateških ciljeva u oblasti informacionog društva. U prethodnim godinama, doneti su odgovarajući propisi, strategije i akcioni planovi, a značajno se radilo i na izgradnji bezbedne i inovacione infrastrukture, kao i na podizanju svesti o značaju informacione bezbednosti. Pre samo pet godina nismo imali nijedan naučno-tehnološki park, a danas u Srbiji trenutno funkcioniše 4 naučno-tehnološka parka, i to u Beogradu, Novom Sadu, Nišu  i Čačku. U planu je da se tokom mandata nove Vlade otvori i Naučno-tehnološki park u Kruševcu, kao i da se  prošire postojeći parkovi u Čačku, Nišu i Beogradu. U Kragujevcu su izgrađena i puštena u rad dva objekta Državnog data centra, najsavremenijeg i najefikasnijeg centra za čuvanje podataka u regionu.

Vlada Republike Srbije je unapređenje informacione bezbednosti građana, javne uprave i privrede postavila kao jedan od opštih strateških ciljeva u oblasti informacionog društva

Prvi objekat je namenjen javnoj upravi, ali u njemu čuvanje svojih podataka i aplikacija pod komercijalnim uslovima poveravaju i velike svetske IT kompanije. Potpisan je ugovor sa kompanijom Oracle koja u Državnom centru u Kragujevcu uspostavlja svoj regionalni dana centar, koji će početi sa radom u prvoj polovini naredne godine. Uskoro počinjemo i realizaciju treće faze Državnog data centra u Kragujevcu u kojem će posebno mesto imati Nacionalni centar za informacionu bezbednost. Zajedno sa Svetskim ekonomskim forumom otvorili smo Centar za četvrtu industrijsku revoluciju, prvi takav centar u regionu, a tek treći u Evropi. Centar u Srbiji je  usmeren na dva prioriteta – biotehnologiju i primenu veštačke inteligencije u zdravstvu. Napori Srbije u oblasti informacione bezbednosti priznati su od strane Međunarodne unije za telekomunikacije, s obzirom na to da je prema poslednjem izdanju Globalnog indeksa informacione bezbednosti naša zemlja napredovala za 19 mesta u odnosu na prethodno istraživanje i nalazi se na 39. mestu od ukupno 182 pozicije. Takođe, Srbija se nalazi na 19. mestu od ukupno 161 mesta u okviru Nacionalnog indeksa za sajber bezbednost koji vodi estonska Akademija za e-upravljanje.

IKT sektor je najuspešnija izvozna privredna grana Srbije, sa daleko najvećim izvoznim suficitom. Šta su neophodni preduslovi da bi se stalan rast u ovom sektoru nastavio?

U cilju daljeg rasta IT sektora neophodno je intenzivno raditi, pre svega, na povećanju broja IT stručnjaka, ali i drugih zaposlenih u IT sektoru. Povećali smo kvote za upis na tehničkim fakultetima za 20%, informatika kao i programiranje su postali obavezni predmeti u osnovnim školama, u srednjim školama napravila su se specijalizovana IT odeljenja, a država je već od 2017. godine sprovela i više krugova Prekvalifikacija za IT sektor.  Potrebno je dalje razvijati programe na srednjem i višem nivou obrazovanja koji su dizajnirani tako da osposobljavaju pojedince da budu konkurentni na tržištu rada, uz posebno podsticanje najtalentovanijih učenika i studenata radi održavanja kvaliteta IT usluga koje obezbeđuje tržište Srbije. Programi prekvalifikacija značajno mogu da doprinesu povećanju dostupnosti raspoloživog kadra, ali i rešavanju drugih pitanja od značaja za celokupno društvo. Mi smo kao država u IT prepoznali šansu za razvoji dalji napredak, a najbolje tome svedoči pa sad dodati izvoz IKT.

Većina stručnjaka u IKT sektoru radi za strane kompanije i/ili sarađuje sa stranim kompanijama. Koliko je u takvim uslovima lako naći stručnu radnu snagu koja će biti uključena u transformaciju državne uprave? U razvoj data centra u Kragujevcu i druge velike državne projekte?

Činjenica je da je IKT sektor postao generator polovine novih radnih mesta na tržištu rada i da je praktično svaka druga oglašena pozicija, prošle godine, bila iz oblasti IKT tehnologija. Glavni pokretač digitalne transformacije državne uprave, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, prepoznala je veliki potencijal i zainteresovanost mladih u ovom domenu rada. Iz tog razloga osnovan je Nacionalni centar za IT kompetencije, program stručnog usavršavanja namenjen studentima treće ili četvrte godine, kao i master studentima nekog od tehničkih fakulteta Univerziteta u Beogradu, Nišu, Novom Sadu ili Kragujevcu. Ovaj Centar omogućava studentima da kroz rad na najvećim državnim IT projektima steknu iskustvo, unaprede znanja i veštine i ovladaju najsavremenijim softverskim alatima i tehnologijama. U prethodnih pet godina značajno se investiralo u razvoj infrastrukture, data centre, naučno-tehnološke parkove, kao i u otvaranje Centra za četvrtu industrijsku revoluciju i nabavku superkompjutera, koji se nalazi u Državnom data centru u Kragujevcu. Početkom 2023. godine planiran je početak radova na izgradnji Kreativno-inovativnog-multifunkcionalnog centra Ložionica, u Beogradu, koji će obnovom i adaptacijom stare železničke Ložionice postati mesto susreta, povezivanja, informisanja i razmene ideja mladih, kreativnih ljudi, studenata, startapa, IT zajednice, istraživača i zainteresovane javnosti.