Mihailo Jovanović, ministar informisanja i telekomunikacija

Proces digitalizacije doveo je do dramatičnih promena u strukturi našeg izvoza ali I svakodnevnog obavljanja poslova građana privrede i javne uprave. Vlada Srbije nastavlja da podstiče ove trendove kako u domenu razvoja telekomunikacija i inovacionog eko sistema tako I u domenu e Government

Digitalizacija i obrazovanje su od 2017. godine, na inicijativu predsednice Vlade Ane Brnabić, postali dva ključna prioriteta Vlade. To dovoljno govori o očekivanjima države i prepoznavanju digitalnog doba kao prilike da se značajno pozicioniramo na tržištu IKT-a kao država dobrih prilika, kako za život, tako i za poslovanje, kaže Mihailo Jovanović, ministar informisanja i telekomunikacija.

U protekloj deceniji smo ubrzano investirali u infrastrukturu, reforme i izgradnju poslovnog okruženja verujući da će nas ulaganje u znanje i kreativnost dovesti do zacrtanih ciljeva. Ta investicija je vrlo brzo počela da se vraća jer je IKT sektor postao najveća neto izvozna grana Srbije. U poslednjih 10 godina je izvoz našeg IKT sektora, dakle izvoz naših ideja, rešenja i naše pameti, povećan više nego 7 puta. Izvoz IKT usluga 2022. godine dostigao je skoro 2,7 milijardi evra, što je rast za oko 40% u odnosu na prethodnu godinu, dok je suficit bio preko 1,5 milijardi evra. Time je IKT sektor postao naš sektor sa ubedljivo najvećim suficitom u izvozu. Izvoz je 2016. godine, recimo, bio skoro 4 puta manji, i iznosio je 760 miliona evra.

“I najnoviji rezultati u 2023. godini pokazuju tendeciju daljeg rasta, tako da je izvoz IKT sektora u januaru i februaru veći za 44% u odnosu na ista dva meseca 2022. godine. Ovakav rezultat je pokazatelj da izvoz naših IKT usluga ima eksponencijalni rast i naša očekivanja su da će do 2030. godine dostići 10 milijardi evra”, navodi ministar.

Iako pravno gledano strane i domaće kompanije u Srbiji imaju jednak pravni status, odakle će pre svega doći ovakvi izvozni rezultati? Da li će to biti pre svega rezultat dolazaka stranih investitora ili konsolidacije u sektoru malih i srednjih preduzeća u vlasništvu srpskih vlasnika?

Ovaj rezultat je posledica oba faktora, kako odluke vodećih svetskih lidera u oblasti IKT-a da svoje razvojne centre otvore u Srbiji (Microsoft, Oracle, IBM, Rivian, Luxoft, Cisco), tako i drugih stranih investitora koji svoj razvoj baziraju na IT tehnologijama (Continental), ali i nastanka i razvoja velikog broja malih i srednjih preduzeća koja posluju u IKT sektoru.

Smatra se da je start ap scena u Srbiji znatno ojačala, ali za sada još nemamo svog jednoroga, kao što ga na primer ima Rumunija. Da li vi vidite pomak ka takvom scenariju?

Republika Srbija polako, ali stabilno ide ka svom cilju regionalnog lidera u inovacijama, nauci i tehnologiji. U prethodnih 5 godina smo izgradili, pustili u rad i u potpunosti iskoristili kapacitete 4 naučno – tehnološka parka i to u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Čačku, a pre neki dan pustili novu zgradu Biosens instituta u Novom Sadu – evropskog centra izvrsnosti u digitalizaciji poljoprivrede. U planu je proširenje NTPova u Beogradu, Nišu i Čačku, izgradnja još jednog novog u Kruševcu, kao i izgradnja Inovacionog distrikta u Kragujevcu. Pored toga, još 18 inovacionih centara podržava Vlada Republike Srbije, a trenutno se gradi još 5 novih u Arilju, Novom Pazaru, Kanjiži, Bajinoj Bašti i Loznici.

U fokusu nam je povezivanje eUprave sa privredom, tako da očekujem da eGrađani mogu vrlo brzo da počnu da koriste usluge banaka i telekom operatora. Takođe , značajno je da usluge infrastrukture eUprave što pre budu stavljene u funkciju usluga Otvorenog Balkana, kao što je slobodan pristup tržištu rada

Od nedavno, startap ekosistem naše države je vidljiv i na globalnoj Dealroom platformi. Naši mladi ljudi imaju beskrajno kreativne i isplative ideje. Ono na čemu bi trebalo da radimo u budućnosti je bolja zaštita intelektualne svojine. Postoje kompanije koje su na dobrom putu da postanu jednorozi i u Srbiji, za sve je potrebno vreme i kontinuirana podrška, što Vlada Republike Srbije i radi. Mislim da je mnogo važnije da postoji rastući broj uspešnih startapa koji nastupaju na inostranom tržištu i koji se bore za svoje mesto u žestokoj konkurenciji. Naš sledeći cilj jeste 1000 startapa, što je ovim tempom relativno lako dostižno.

Država Srbija je nedavno pokrenula značajan projekat investiranja u brzu internet mrežu u nerazvijenim i manje naseljenom delovima Srbije. Koliko ovo može pomoći razvoju ovog dela Srbije i eventualnom doseljavanju digitalnih nomada koji biraju ekološki očuvane sredine?

U decembru prošle godine otpočeli smo sa realizacijom Projekta izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima RS sa ciljem pokrivanja svih domaćinstava u Srbiji mrežama nove generacije. Prva faza programa, obuhvata izgradnju približno 4.700 km optičkih trasa i obuhvatiće oko 700 ruralnih naselja, blizu 120.000 domaćinstava, i oko 730 škola.

Do sada je brzim internetom pokriveno 75% teritorije Republike Srbije, dok se realizacijom ovog projekta očekuje da do kraja 2025. godine 99% sela u Srbiji dobije internet brzine veće od 100Mbps. Uvođenje interneta u selima je bitno zbog dostupnosti usluga elektronske uprave, pokretanja biznisa, kao i mogućnosti da digitalni nomadi obavljaju posao u bilo kom kraju Srbije. Na taj način ćemo izjednačiti uslove života u urbanim i ruralnim područjima naše zemlje i svim građanima dati podjednake šanse za rad, obrazovanje i uspeh!

Prema poslednjem izveštaju Ujedinjenih nacija, među 10 zemalja sveta koje su poslednje dve godine najviše napredovale u oblasti elektronske uprave, dok je prema najnovijem globalnom izveštaju Svetske banke, koji prati napredak u oblasti digitalne transformacije, na četvrtom mestu u Evropi. Šta su dalji strateški koraci vlade da bi se sačuvala i poboljšala ova pozicija?

Elektronska uprava je na pravi način uvedena u Republici Srbiji i prepoznata od strane građana, privrede i internacionalnih institucija kao veliki uspeh Vlade RS.

Danas je nezamisliv život građana bez usluga poput Bebo, dobrodošla na svet, eVrtić, eUpis dece u osnovne i srednje škole, eRecept, eZakazivanje za lične karte i pasoše, automatske overe zdravstvenih kartica ili komunikacija sa lokalnim samoupravama preko Portala lokalnih poreskih administracija. Sada već imamo 1,9 miliona građana koji su registrovali svoj nalog na Portalu eUprava tzv. eGrađana , dok njih čak 600 hiljada koristi mobilnu aplikaciju ConsentID sa kojom se na najbezbedniji način prijavljuju na državne portale i koriste elektronski potpis u klaudu.

U fokusu nam je povezivanje eUprave sa privredom, tako da očekujem da eGrađani mogu vrlo brzo da počnu da koriste usluge banaka i telekom operatora. Takođe , značajno je da usluge infrastrukture eUprave što pre budu stavljene u funkciju usluga Otvorenog Balkana, kao što je slobodan pristup tržištu rada.

U Srbiji je početo uvođenje veštačke inteligencije u rad javnih službi koje je naišlo na podeljena mišljenja. Koliko je vaše ministarstvo uključeno u taj proces koji privlači pažnju i pozornost vlada u celom svetu?

S obzirom na to da se Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, između ostalog bavi i razvojem i primenom informaciono-komunikacionih tehnologija ali i informacionom bezbednošću i zaštitom podataka, primena VI u javnoj upravi je nešto u čemu smo uključeni i što verujem da će doprineti boljem radu javne uprave uz koristi za sve građane.

Imamo primere dobre prakse iz najrazvijenijih zemalja sveta kako primena VI u javnom sektoru rešava goruće probleme u raznim sektorima, poput zdravstvenog i energetskog.

U našoj zemlji imamo primer Elektroprivrede Srbije koja je, korišćenjem mašinskog učenja, uspela da napravi predikcije potreba za proizvodnjom i nabavkom električne energije uz minimalnu mogućnost za greškom, što donosi ogromne uštede u poslovanju.

Očekujemo da do kraja 2025. godine 99% sela u Srbiji dobije internet brzine veće od 100Mbps. Uvođenje interneta u selima je bitno zbog dostupnosti usluga elektronske uprave, pokretanja biznisa, kao i mogućnosti da digitalni nomadi obavljaju posao u bilo kom kraju Srbije

Uz upotrebu rešenja baziranih na VI dolazi i pitanje uticaja njenog korišćenja na prava građana, što je glavni razlog podeljenih mišljenja na ovu temu.

Kao jedan od koraka koje je Vlada napravila u tom smeru je donošenje etičkih smernica za upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije. Ministarstvo je učestvovalo u izradi ovog dokumenta čija je svrha da pruži okvir i usmeri rad svih činilaca ekosistema VI u Srbiji za dobrobit ljudi, uz jak osvrt na značaj zaštite sloboda i prava, poput prava privatnosti, kao i prava na zaštitu podataka o ličnosti.

Nove i napredne tehnologije često sa sobom nose i rizike, ali Vlada Republike Srbije vodi odgovornu politiku koja omogućava dalje razvijanje VI koja je, po svim predikcijama najrelevantnijih ekspertskih i naučnih grupa u svetu, tehnologija četvrte industrijske revolucije koja će najviše doprineti ekonomskom rastu, uz poštovanje svih etičkih načela.

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o elektronskim komunikacijama. Šta su njegove najvažnije novine kada govorimo o građanima i kompanijama?

Predlog Zakona o elektronskim komunikacijama uvodi značajne novine na tržištu telekomunikacija u Republici Srbiji. Neke od novina koje donosi ovaj Zakon jesu obavezno uvođenje računa za usluge u elektronskom obliku, omogućavanje uslova operatorima da pravičnije i efikasnije dele postojeću infrastrukturu, a sve u cilju pružanja još kvalitetnije i raznovrsnije usluge krajnjim korisnicima. Naša zemlja će primenom ovog Zakona uvesti elektronske račune koje će po definiciji slati telekomunikacioni operator, dok će građani koji žele da dobijaju papirne račune moći to da zatraže od svojih operatora. Uvođenjem elektronskih računa štedimo na vremenu, brzini rada operatora ali i hartiji i drveću koje se godišnje poseče za račune. Zakon predviđa i obavezu registracije pripejd korisnika mobilne telefonije, što će doprineti većoj sigurnost građana. Građani će imati mogućnost da ovu registraciju obave i onlajn na krajnje jednostavan način i izbegnu čekanje u redovima. Operatori imaju rok od 12 meseci da uvedu registraciju pripejd korisnika.

Prošle godine na telekomunikacionom forumu Telfor u Beogradu čulo se da se samostalna komercijalna 5 G mreža u Srbiji ne očekuje pre 2025. godine. Šta je razlog takvom zaostatku za regionom i EU?

Ukoliko uzmemo u obzir da je preko 99% domaćinstava pokriveno mobilnim signalom bar jednog operatora, a preko 95% signalom dva ili čak tri operatora, što se tiče dostupnosti mobilnih usluga građanima i privrednim subjektima nikako ne možemo govoriti o zaostatku u odnosu na okruženje. Naprotiv , Srbija u ovom trenutku ima bolju pokrivenost mobilnim signalom, čak i od nekih članica EU. Očekujemo donošenje Zakona o elektronskim komunikacijama, nakog čega je potrebno 12 meseci da se organizuje 5G aukcija uz uvažavanje svih novih instrumenata koje donosi novi Zakon.