Dr Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu

Digitalna transformacija u doba kovid 19 bila je za mnoge i skokovita i nametnuta kao pitanje opstanka. Za Srbiju je to značilo otvaranje prostora za značajan napredak u ovoj oblasti i postavljanje temelja za brzi razvoj inovacija i uspostavljanje liderstva u ovom delu Evrope.

Ako danas pogledamo iza sebe možemo da kažemo da je Srbija brzo reagovala, imala znanje i snagu da odgovori na kovid 19, i sačuva zdravlje svojih građana. To ne bi bilo moguće bez dobro postavljenih temelja.

„Iz ugla digitalizacije vrlo je bitno što smo u protekle četiri godine uspostavili potrebnu infrastrukturu i razvili brojne elektronske usluge radeći na transformaciji javne uprave u efikasan servis građana i privrede“, kaže “, kaže dr Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu.

„Zahvaljujući tome smo u ključnim momentima praktično preko noći implementirali nove platforme i elektronske usluge i omogućili da građani i tokom pandemije obave brojne poslove sa državom onlajn“.

Uspostavljanje inovativnih rešenja i elektronskih usluga imalo je za cilj da se postigne optimalna koordinacija sistema zdravstvene zaštite, prosvete i ostalih ključnih sistema u uslovima pandemije, pravovremena i tačna informisanost građana, kao i kontinuirano pružanje usluga građanima i privredi. „Time se Srbija pozicionirala kao jedna od 5 zemalja u svetu sa najvećim brojem inovacija tokom COVID-19 krize“, kaže Jovanović.

„Svesni potrebe da brzo i efikasno odgovorimo na vanrednu imunizaciju stanovništva od 11. januara 2021. godine građanima Srbije smo omogućili da popunjavanjem jednostavnog upitnika na Portalu eUprava www.euprava.gov.rs iskažu interesovanje za vakcinisanje protiv COVID-19. Takođe, uspostavljen je i kontakt centar 0800 222 334 putem kojeg su građani mogli, takođe, da iskažu interesovanje“, objašnjava naš sagovornik.

Takođe, kako bi se izbegle nepotrebne gužve u labaratorijama i izlaganje građana virusu, puštena je usluga eZakazivanje termina za PCR testiranje na lični zahtev. Svi građani koji čekaju rezultate PCR testa na COVID-19 rezultate testa mogu da dobiju putem imejla ili na Portalu eZdravlja www.e-zdravlje.gov.rs. „Nakon što smo uvideli da je građanima potreban jedan dokument na kojem imaju i potvrdu o vakcinaciji, rezultatu PCR testiranja, potvrdi o prisustvu antitela i preležanom COVD-u, razvili smo Digitalni zeleni sertifikat na kojem na jednom mestu imaju sve informacije iz covid sistema. Pre nekoliko dana puštena je i elektronska usluga Digitalni zeleni sertifikat EU kompatibilan, sa kojom građani mogu neometano da ulaze u sve zatvorene objekte širom Evropske unije, ali i još 22 zemlje van EU koje se nalaze u ovom sistemu“, zaključuje Jovanović.

Srbija je dobar i pouzdan partner za strane investicije u najsavremenije tehnologije, a kao regionalni IT lider, predvodi celokupni region u eri četvrte industrijske revolucije.

Šta su danas najvažniji pravci nastavka digitalne transformacije sa stanovišta Vlade Srbije?

Najznačajnija stvar koju smo uspeli da realizujemo u toku pandemije COVID-19 je otvaranje Državnog data centra u Kragujevcu. Naime, Kancelarija za IT i eUpravu je uspostavila ovaj Državni data centar u rekordnom roku, koji je po tehničkim i bezbednosnim standardima jedan od najsavremenijih u regionu i u njemu je smeštena ključna informaciono-komunikaciona infrastruktura Republike Srbije. Centar ispunjava najviši standard pouzdanosti, a usluge data centra se pružaju u skladu sa bezbednosnim standardom ISO 27001, kao i standardima kvaliteta ISO 9001 i kvalitetom pružanja usluga ISO 20000. Državni data centar pored smeštanja opreme državnih organa pruža i usluga Državnog klauda – Government cloud. Podaci i oprema različitih državnih institucija su smešteni u Državni data centar, među kojima su Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo finansija, lokalne poreske administracije, Ministarstva poljoprivrede, Agencija za lekove i medicinska sredstva i mnogih drugih. U data centru se nalazi opreme i podaci Kancelarije za IT i eUpravu, ali i Državna Oracle cloud infrastruktura. Polako krećemo sa implementacijom elektronskih usluga koje koriste lokalnim samoupravama, pa je u planu puštanje elektronske pisarnice, ali i sistema za komunikaciju građana i lokalnih samouprava.

Šta za Srbiju znači to što Data centar dobija komercijalne korisnike?

To što Državni data centar u Kragujevcu dobija komercijalne korisnike predstavlja još jedan snažan impuls daljem razvoju i IT sektora i inovacijama, tehnološkom preporodu i liderstvu Srbije u ovom delu Evrope. Svoje podatke u Državnom data centru u Kragujevcu objektu i američki IBM i Vmware, ali i kineski Huavei, kao i brojne domaće IT kompanije koji su već potpisale komercijalne ugovore. Nedavno smo potpisali memorandum o razumevanju sa korporacijom Oracle, jednim od svetskih IT lidera, kao potencijalnim komercijalnim korisnikom u Državnom data centru u Kragujevcu. Ovo predstavlja još jednu potvrdu rezultata Vlade Republike Srbije u sektoru digitalizacije, investiranja u najmoderniju infrastrukturu data centara i kadrovskih i tehničkih kapaciteta Srbije.

Klaud infrastruktura je osnov za razvoj inovacija u zdravstvu, maloprodaji, bankarstvu i drugim industrijama. Koliko kod nas postoji spremnost u sektoru javne uprave i privrede da se ove mogućnosti i iskoriste?

Klaud je nešto što je praktična realnost javne uprave. Nema više potrebe da se nabavljaju nezavisni hardvereski sistemi poput različitih servera i storidža. Kancelarija za IT i eUpravu je obezbedila nekoliko različitih klaud sistema baziranih na Oracle, Vmware ili IBM tehnologiji, što omogućava brzo reagovanje, agilnu implementaciju novih elektronskih usluga i uštedu pri nabavci opreme i licenci.

Razvoj veštačke inteligencije takođe otvara i brojna etička pitanja. Da li smatrate da je na njih odgovoreno na primeren način u Strategiji o razvoju veštačke inteligencije ili su nam potrebni i drugi propisi?

Nacionalna Strategija za razvoj veštačke inteligencije za period 2020.-2025. usvojena je krajem 2019. godine, i Srbija je prva država u regionu jugoistočne Evrope i tek 26. na svetu koja je usvojila nacionalnu Strategiju ovog tipa. U pisanju Strategije su učestvovali i predstavnici privrede i akademske zajednice, i jedna od ključnih stavki koja je istaknuta kako bi se ubrzao razvoj AI u Srbiji je infrastrukturna podrška. Jedna od stavki je takođe bilo osnivanje Istraživačko-razvojnog instituta za veštačku inteligenciju Srbije, kao i Nacionalne platforme za veštačku inteligenciju koja je smeštena u Državnom data centru u Beogradu. Cilj uspostavljanja ove platforme jeste unapređenje i širenje tehnologije veštačke inteligencije u Republici Srbiji, kao i pružanje podrške naučno-istraživačkom radu u oblasti veštačke inteligencije, unapređenju usluga i osiguranju primene veštačke inteligencije u industriji u Republici Srbiji.

Znače nam iskustva drugih zemalja koje su radile temeljnu digitalnu transformaciju javne uprave, ali se u svom razvoju isključivo oslanjamo na domaće resurse jer su apsolutno kompetentni i cenjeni na globalnom tržištu rada

Nedavno je državnom data centru isporučen „Super kompjuter“. Šta ovo praktično znači za privredu Srbije, za startape u Srbiji i uopšte pozicioniranje Srbije u oblasti razvoja veštačke inteligencije?

Kako je jedna od mera iz Strategije predviđeno uspostavljanje Nacionalne platforme za veštačku inteligenciju, vrlo brzo smo uspostavili Nacionalnu platformu za razvoj veštačke inteligencije, čime smo ispunili jednu od mera. U Državni data centar u Kragujevcu stigao je i smešten je NIVIDA super kompjuter, tačnije infrastruktura koja će omogućiti našim inovativnim startap kompanijama i naučnicima da brzo razvijaju nove AI proizvode, jer će moći da testiraju rešenja brže i imaju blagovremeni pristup infrastrukturi. Važno je istaći da je pristup infrastrukturi svetskog kvaliteta i da neće morati da je plaćaju u inostranstvu i čekaju procese kupovina da bi mogli da je koriste. Ovo će takođe omogućiti da zajednica iskoriste i podatke iz Srbije u Srbiji, bez slanja u inostranstvo. Na ovaj način pružamo dodatnu uslugu našim startapovima i istraživačima – do sada smo imali prostor, podršku kroz finansiranje, podršku kroz konsultovanje – pravno i finansijsko, a sada dodajemo i IT infrastrukturu za razvoj veštačke inteligencije – infrastrukturu budućnosti. Prvi korisnici Nacionalne platforme su Istraživačko-razvojni institut za veštačku inteligenciju i Institut za molekuralnu genetiku i genetičko inženjerstvo, 7 tehničkih fakulteta u Srbiji (ETF, FON, Matematički, FTN i PMF iz Novog Sada i Elektronski i PMF iz Niša), Univerzitet u Кragujevcu i 4 naučno-tehnološka parka (Beograd, Novi Sad, Niš i Čačak).

Svaki razvoj ovog tipa znači konstantnu potrebu za IT kadrovima. Koliko bi nam optimalno trebalo ljudi u ovoj oblasti i koliko brzo napredujemo ka ovom cilju?

Tržište IT-a je veoma dinamično i svakodnevno se menja. Potrebno je pratiti i prilagođavati se stalnim promenama i izazovima. Srbija ima dovoljno stručnog kadra, ali svakako će potrebe za kadrovima u budućnosti biti veće. Baš zbog toga, Vlada Republike Srbije je preduzela sve kako bismo obrazovanje budućih kadrova unapredili. Ključne inicijative su povećanje kapaciteta tehničkih fakulteta, povećan je broj studenata za oko 630 mesta (oko 20%), fakulteti su dobili odobrenje za zapošljavanje dodatnog nastavnog kadra. Takođe, najveći fakulteti dobili su dodatni prostor. Tako je ETF dobio veliki amfiteatar u zgradi Instituta Lola, Matematički fakultet dobio je zgradu srednje građevinske škole (2.300 m2), na FON-u radimo adaptaciju 1.000 m2 prostora za proširenje nastavnih kapaciteta.

Uvedeno je programiranje kao obavezni predmet u starije razrede osnovne škole, a do kraja 2023. sve škole će imati širokopojasni bežični internet, digitalne udžbenike, digitalne učionice i računarske kabinete.

Otvoren je Centar za inovativno preduzetništvo mladih na Elektronskom fakultetu u Nišu u kome 6 mladih timova već razvija svoje ideje (robotika i visoke tehnologije). U NTP Beograd radi 56 kompanija koje zapošljavaju preko 420 inženjera i imaju godišnji prihod veći od 10 miliona evra od čega je 60% izvoz.

Otvoreni su naučno tehnološki parkovi u Nišu, Novom Sadu i Čačku i položen je kamen temeljac za izgradnju nove zgrade Instituta BioSens, u okviru kompleksa Univerziteta u Novom Sadu. Nova zgrada Fakulteta organizacionih nauka (FON) u Beogradu će uskoro primiti prve studente.