SAD imaju kontinuitet politike po mnogim pitanjima, bez obzira na to koja je osoba na čelu tamošnje administracije, a Srbija će nastojati da održi svoj kontinuitet saradnje sa Amerikom, bilo da je u Beloj kući demokratski ili republikanski predsednik. Međutim , živimo u vremenu dinamičnih međunarodnih dešavanja, u kojima će i u Vašingtonu zasigurno biti vođena fleksibilnija politika kako bi se našli pravi odgovori na izazove trenutka, i u tome Srbija treba da traži svoju šansu – Marko Đurić
Novi šef srpske diplomatije Marko Đurić uveren je u dalji napredak bilateralnih odnosa Srbije i SAD. Govoreći o političkim razilaženjima sa Vašingtonom, kakvo je nedavno bilo glasanje u UN o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici Đurić, do nedavno ambasador u Vašingtonu, kaže da je u Srbiji notirano opredeljivanje zemaljq po tom pitanju ali da to “nije ni kraj istorije, ni kraj naše saradnje sa tim zemljama”.
Preuzeli ste funkciju ministra spoljnih poslova u vremenu kada se dosta govori o tome da Srbija treba da izabere stranu, u geopolitičkom smislu. Šta će biti suština spoljne politike Srbije, u Vašem mandatu?
Naša strana je srpska strana. Vaše pitanje počiva na uvreženom mišljenju da male države i narodi nemaju drugi izbor nego da budu samo pioni u igrama velikih. Svojim uspesima u procesu izgradnje Srbije kao moderne demokratije i perspektivne ekonomije, za šta je najzaslužniji predsednik Aleksandar Vučić, pokazali smo, međutim, da nismo baš ni sasvim mali, i da možemo da gradimo politiku zaštite sopstvenih državnih i nacionalnih interesa ne ugrožavajući nikoga, kao i da budemo izvoznik stabilnosti. Srbija će uvek izabrati stranu Srbije i nastaviće da vodi multivektorsku spoljnu politiku, zasnovanu na slobodarskim principima, na nezavisnosti i samostalnom odlučivanju u sopstvenom interesu. Negovaćemo tradicionalna prijateljstva i stvaraćemo nova, ali ćemo i unapređivati postojeća partnerstva, kao i partnerstva sa onima sa kojima u prošlosti nismo uvek imali sasvim skladne odnose. Pri tom, punopravno članstvo u EU ostaje naše centralno spoljnopolitičko strateško opredeljenje, a što bolji odnosi sa SAD takođe će biti jedan od naših prioriteta.
Na mesto šefa diplomatije stigli ste iz Vašingtona, gde ste bili ambasador Srbije. Šta biste rekli o trenutnom nivou bilateralnih odnosa Srbije i SAD?
Srbija i SAD poslednju deceniju pišu novo poglavlje zajedničke istorije, i srećan sam što sam bio deo tima koji je tome doprineo na različite načine. Naši odnosi – politički, ekonomski, kulturni, prosvetni – na daleko su višem nivou nego pre desetak godina, ali su, nadam se, i na daleko nižem nivou od onog kojem ćemo biti svedoci po isteku decenije pred nama. Mogu da kažem da su u proteklom periodu otklonjene brojne prepreke za normalnu diplomatsku i političku komunikaciju, što je posledica obostrane spremnosti da se odustane od nekih starih praksi i da se sa više dobre volje uđe u proces unapređenja saradnje.
Pretnje dejtonskoj arhitekturi BiH ne dolaze iz SAD, već pre svega iz nekih evropskih centara moći koji otvoreno rade na unitarizaciji BiH, dakle protiv slova i duha Dejtonskog sporazuma
Danas je Srbija zemlja koja je udvostručila svoj BDP u poslednjoj deceniji i zemlja koja privlači preko 65% ukupnih investicija u čitav region. Danas je Amerika prvo izvozno tržište Srbije za usluge u IKT sektoru i naš četvrti globalni spoljnotrgovinski partner. Danas se mnogo bolje čujemo i razumemo nego u prošlosti, kako po pitanjima oko kojih uspevamo da pronađemo saglasnost, tako i po pitanjima oko kojih saglasnost ne postoji.
Da li su uticaji na promenu stava Srbije prema Ukrajini ili konkretnije uvođenje sankcija Rusiji, a u perspektivi i distanciranje od Kine, neka od suštinskih pitanja bilateralnih odnosa sa SAD?
Poslednjih godina, Srbija se svojim kredibilitetom i spremnošću da na konstruktivan način učestvuje u svetskim političkim i diplomatskim procesima izborila za neku vrstu osobenog položaja, jer naši su interesi specifični i polaze od želje da se razvijamo kao slobodna i nezavisna država. Vrlo pažljivo osluškujemo puls međunarodnih odnosa, i veoma dobro znamo šta radimo. Uvek ćemo, kakve god da su globalne okolnosti, principijelno postupati u najboljem interesu svoje zemlje i svog naroda. To je aksiom od kojeg ne odstupamo. Svakako nećemo, kao u nekim teškim trenucima naše prošlosti, biti rigidni i nefleksibilni, i svakako nećemo biti neko ko svom okruženju stvara probleme, već neko ko stvara razvojne šanse.
U kojim oblastima je, po Vašem mišljenju, bilateralna saradnja Srbije i SAD najviše napredovala?
Saradnja sa SAD, rekao bih, napreduje na svim poljima.
Od ključnog je značaja što se u toj saradnji Srbija postavila kao kredibilan partner, sa kojim se može sarađivati na stabilan i predvidiv način. To je rezultiralo time da na američkoj strani nailazimo na više spremnosti da se saslušaju naši stavovi, što je preduslov da se u budućnosti nađemo na zajedničkim ili bliskim pozicijama po nekim pitanjima o kojima u prošlosti nismo imali saglasnost. Od SAD možemo mnogo da naučimo o tome kako se pravi jedno uspešno društvo – reč je o dominantnoj vojnoj sili i impresivnoj svetskoj ekonomiji i Srbija može da ima samo korist od kvalitetnijih odnosa sa Amerikom. Naše oružane snage već 18 godina učestvuju u Programu državnog partnerstva sa Nacionalnom gardom Ohaja, u okviru koje ne sarađuju samo naši vojnici, već i civili: ekonomisti, prosvetari i sveštenici. Takođe , osnivanje Američko-srpskog poslovnog saveta prošle godine bio je kruna dotadašnjih napora ka još tesnijem privrednom povezivanju naših zemalja. Stoga , posebne nade polažem u intenziviranje ekonomske saradnje sa SAD, koja je iz godine u godinu u ekspanziji, posebno kada je reč o razmeni usluga i kada je reč o investicijama. Ukratko , potencijali za razvoj srpsko-američke saradnje su neograničeni.
Kako je na odnose između Srbije i SAD uticala nedavna snažna podrška Vašingtona Rezoluciji o genocidu u Srebrenici, koju je usvojila Generalna skupština UN, na predlog Nemačke?
Kao što iz Vašeg pitanja proizlazi, SAD jesu podržale, ali nisu prednjačile u zagovaranju ove rezolucije. Srbija je, kao zemlja koja ljubomorno čuva svoju vojnu neutralnost i nezavisnost u donošenju političkih odluka, razumljivo na meti onih koji žele jasno pozicioniranje i zauzimanje strane prema nečemu što preti da postane više od sukoba dveju država na istoku Evrope. Očekivali smo da će na Srbiju biti vršeni pritisci da odustane od svoje pozicije, i sigurno je da će tih pritisaka biti i u budućnosti.
To ne znači da ćemo rušiti mostove partnerstva i saradnje sa onima koji žele da Srbiju privuku na svoju stranu u jednom sve opasnijem geopolitičkom konfliktu. Diplomatija je, međutim, proces koji počiva na taktičnosti i dugoročnom promišljanju, a ne na afektima i strastima. Pomenutu rezoluciju podržale su mnoge zemlje iz našeg okruženja i mnoge članice EU, među kojima su i one iz kojih dolaze najveće investicije u Srbiju. Razume se da smo notirali kako su se pojedine zemlje odredile po pitanju rezolucije o Srebrenici, ali to nije ni kraj istorije, ni kraj naše saradnje sa tim zemljama.
Imajući u vidu reakcije američkih ambasadora u regionu, SAD ne gledaju blagonaklono na Svesrpski sabor, nacionalno okupljanje ustanovljeno u junu, viđeno kao odgovor na pomenutu Rezoluciju. Šta ste odgovorili američkim kolegama koje su poruke tog skupa ocenile kao napad na Dejtonski sporazum?
Ako ste pažljivo slušali ambasadora SAD Kristofera Hila, mogli ste da čujete stav koji koincidira sa političkim pozicijama Srbije, a to je stav da su SAD i Srbija zajednički privržene poštovanju Dejtonskog sporazuma. Svesrpski sabor je za nas bio veliki i važan događaj jer je manifestovao jedinstvo srpskog naroda, a živimo u vremenima u kojima svi kolektivi, pa i naš, nastoje da postignu što veću koheziju kako bi se izborili sa raznovrsnim savremenim izazovima. To nema nikakve veze sa odnosom Srbije prema dejtonskoj arhitekturi BiH, jer mi iskreno i dosledno podržavamo teritorijalni integritet našeg suseda, ali i druge aspekte Dejtonskog sporazuma kojima se garantuju postojanje i nadležnosti Republike Srpske unutar BiH.
Teško mi je da zamislim da naši građani podrže ideju članstva u EU uz uslov da priznamo jednostrano proglašenu nezavisnost naše južne pokrajine
Jasno je da u međunarodnoj zajednici, zbog šireg geopolitičkog konteksta, postoji strah od destabilizacije našeg regiona, ali ta stabilnost je pre svega potrebna Srbiji kako bi se realizovali njeni razvojni planovi. I , da budemo sasvim pošteni, pretnje dejtonskoj arhitekturi BiH ne dolaze iz SAD, već pre svega iz nekih evropskih centara moći koji otvoreno rade na unitarizaciji BiH, dakle protiv slova i duha Dejtonskog sporazuma. Ali , vratimo se na sam Svesrpski sabor i njegove poruke. Ako objektivno i bez strasti pročitate sadržaj usvojene deklaracije, nećete u njoj naći nijedan elemenat koji bi bilo ko mogao da shvati kao pretnju stabilnosti regiona ili celovitosti BiH, a to što poruke srpskog jedinstva neblagonaklono primaju oni koji žele slabu Srbiju i fragmentisan srpski narod jeste i očekivano i logično.
Nedavno smo suočeni sa dve izjave američkih diplomata vezane za Kosovo i Metohiju. Ambadador u Srbiji Kristofer Hil kaže da veruje da “priznanje nezavisnosti Kosova neće biti uslov za ulazak Srbije u EU” već normalizacija odnosa. U isto vreme Dzefri Hovenijer, ambasador u Prištini, poručuje da SAD očekuju “međusobno priznanje” na kraju tog procesa normalizacije. Koja od izjava, po Vašem sudu, vernije odražava stav SAD?
Za nas su svakako relevantnije poruke ambasadora SAD u Beogradu nego izjave američkog diplomatskog predstavnika u Prištini. Sa gospodinom Hilom delimo želju da odnosi Srbije i SAD budu unapređeni u predstojećem periodu i da se oni kvalitativno vrate na nivo kakav smo imali pre raspada nekadašnje Jugoslavije. Srbija se neće antagonizovati sa SAD, iako evidentno imamo različito viđenje pitanja Kosova i Metohije, jer prostor za izgrađivanje poverenja i saradnje naše dve države je veoma širok, a to bi u budućnosti možda moglo da donese i približavanje stavova po ovom pitanju. Ali , kada je o Kosovu i Metohiji reč, najrelevantnije je ono što o našoj južnoj pokrajini misle građani Srbije, jer oni su ti koji će na kraju procesa imati poslednju reč kada se bude odlučivalo o ulasku naše zemlje u EU. Teško mi je da zamislim da naši građani podrže ideju članstva u EU uz uslov da priznamo jednostrano proglašenu nezavisnost naše južne pokrajine.
Krajem godine u SAD će biti odrzani predsednicki izbori. Smatrate li da, u vezi sa pitanjima koja su od prioritetnog nacionalnog značaja za Srbiju, postoji razlika izmeđju administracija demokrata i republikanaca?
Ne bi bilo umesno da kao ministar spoljnih poslova jedne male zemlje iznosim želje ili prognoze kada je reč o predstojećim izborima u Americi, jer neko zlonameran bi to mogao protumačiti kao mešanje u unutrašnje stvari druge države. U prošlosti smo imali i dobre i loše trenutke i sa demokratskim i sa republikanskim administracijama u Vašingtonu, a u periodu koji sam proveo na poziciji ambasadora Srbije u SAD predano smo radili na uspostavljanju veza i produktivnih odnosa sa uticajnim ljudima u obema strankama.
SAD imaju kontinuitet politike po mnogim pitanjima, bez obzira na to koja je osoba na čelu tamošnje administracije, a Srbija će nastojati da održi svoj kontinuitet saradnje sa Amerikom, bilo da je u Beloj kući demokratski ili republikanski predsednik. Međutim , živimo u vremenu dinamičnih međunarodnih dešavanja, u kojima će i u Vašingtonu zasigurno biti vođena fleksibilnija politika kako bi se našli pravi odgovori na izazove trenutka, i u tome Srbija treba da traži svoju šansu.
