Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije nema dileme da je prilikom razgovora u Vašingtonu, na najvišem nivou otvoreno i novo poglavlje bilateralnih i posebno bližih ekonomskih odnosa dve zemlje. „Sporazum postignut u Vašingtonu i brzina kojom je njegova realizacija počela Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) i radom na definisanju konkretnih projekata višestruko su značajni i za ekonomsku normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i za rast i razvoj celog regiona, ali i za buduće privredne i sveukupne odnose Srbije i Amerike“, kaže naš sagovornik.

Američko aktivno angažovanje i novi, konstruktivan, ekonomski pristup rešavanju složenih i teških tema koje godinama opterećuju ne samo odnose na relaciji  Beograd – Priština, već predstavljaju najveću kočnicu ekonomske i političke  normalizacije u regionu, odblokirali su proces saradnje, smatra Čadež.

„Istovremeno, to je donelo je i prekretnicu, novu dimenziju i nove perspektive u bilateralnim srpsko-američkim odnosima. To će, duboko sam uveren, doprineti da maksimalno iskoristimo potencijale za jačanje naših ekonomskih veza. Ne samo zbog značajnih sredstava kojim će američka državna razvojna banka sa svojim partnerima podržati projekte, već i zato što američka administracija time šalje sjajnu poruku svojoj i medjunarodnoj biznis zajednici da su Srbija i region mesto vredno njihovih ulaganja“, kaže predsednik PKS.

Koliko su infrastrukturni projekti koje će podržati DFC važni u ovom trenutku kada se zemlja suočava sa Kovid 19?

Jačanje regionalnih ekonomskih integracija i saradnje, što brža izgradnja zajedničkog zapadnobalkanskog prostora i dublje uključivanje regiona u jedinstveni pravni i ekonomski sistem Evropske unije, od presudnog su značaja za oporavak regionalnih privreda od posledica pandemije korona virusa. Čvršćem regionalno povezivanju  i bržem oporavku privreda Zapadnog Balkana značajno će doprineti i  kapitalni saobraćajni i energetski infrastrukturni projekati, čiju realizaciju će podržati i DFC, ali i ulaganja u infrastrukturno opremanje industrijskih zona posebno značajno za privlačenje novih investitora. Projekti poput izgradnje autoputa Niš – Priština, izgradnja i modernizacija  železnice na severnom i istočnom kraku ka Prištini, i njihovo dalje povezivanje sa lukom Drač na jadranskoj obali nisu značajni samo za Beograd i Prištinu, već i za ekonomiju celog regiona. Ti projekti su za privredu važni, zbog svih koristi  koje nosi razvoj infrastrukture kao preduslov bolje ekonomske saradnje, veće konkurentnosti i efikasnijeg poslovanja. Oni će olakšati i realizaciju „Mini Šengena“, zone zajedničkog regionalnog tržišta i slobodnog kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala.

Pretvaranje Zapadnog Balkana kao jedinstvene investicione destinacije, kojoj se po sporazumu iz Vašingtona, pridružuje i Priština, značajan je korak napred u realizaciji inicijative Mini Šengen

Za naše privrede, jednako je važna i  podrška sektoru malih i srednjih preduzeća, kroz garantnu šemu i posebnu kreditnu liniju, kao i podrška investicionim projektima privatnog sektora, kompanija iz proizvodnih i uslužnih delatnosti – od energetike i zaštite, preko prehrambene industrije i logistike do IT i visokih tehnologija.

Da li se može reći da je ideja malog Šengena sada dobila na svom zamahu i značaju?

Činjenica da se u izgradnji zajedničkog regionalnog tržišta bez barijera i Zapadnog Balkana kao jedinstvene investicione destinacije, po sporazumu iz Vašingtona, Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji, pridružuje i Priština, značajan je korak napred u realizaciji inicijative Mini Šengen. Verujem da će nam se u tome, prepoznajući interes svojih poslovnih zajednica, vrlo brzo priključiti i Crna Gora i Bosna i Hercegovina.

Jer, podsećam izgradnja zajedničkog regionalnog tržišta domaćim privrednicima proširiće prostor za poslovanje. Značajno će smanjiti troškove, povećati konkurentnost, ubrzati trgovinu i omogućiti rast razmene unutar regiona i sa svetom. Istovremeno, to će Zapadni Balkan učiniti privlačnijim za međunarodnu poslovnu zajednicu, za strane kompanije koje su već prisutne i žele da se šire u regionu, ali i za buduće koje će moći da računaju na veliko regionalno tržište sa 18 miliona potrošača.

Da li postoji pozitivna energija sa svih strana da se na ekonomskom planu učvrsti saradnja Beograda i Prištine i Zapadnog Balkana u celini?

Početak  realizacije Vašingtonskog sporazuma za manje od tri nedelje od potpisivanja najbolji je dokaz te pozitivne energije, a interes poslovnih zajednica najbolji podsticaj da se ti sporazumi i dogovori realizuju. Na nama je da mogućnosti koje su otvorene ovim sporazumom što bolje iskoristimo, da što brže pripremimo i realizujemo projekte, da privreda i građani  što pre osete napredak.

Projekti  predviđeni vašingtonskim sporazumom koji će podržati DFC značajni su za kompanije naše članice,  ali i za razvoj celog regiona, za čvršće regionalno ekonomsko povezivanje, za koje se zalažu i na čemu zajedno već rade Privredna komora Srbije i Privredna komora Kosova. Formiranje zajedničkog tima za podršku efikasnijoj realizaciji projekata, dodatno doprinosi sprovođenju Sporazuma, ekonomskoj normalizaciji, povezivanju naših privrednika i regionalnoj saradnji za koju se godinama zalažemo i na kojoj zajedno sa ostalim članicama Komorskog investicionog foruma, radimo.

Šta su izazovi ako ih ima?

Često me od postizanja sporazuma u Vašingtonu pitaju šta su garancije da će se potpisano poštovati i sporazum biti sproveden. Vašingtonski  sporazum jeste okvir koji obavezuje političare da realizuju konkretne projekte. 

Uz to, ne vidim ni jedan razlog da se preuzete  obaveze ne ispune, utoliko pre što je ovo jedan od onih sporazuma kojim niko ništa ne gubi a svi zajedno dobijamo. On nam pruža odličnu priliku da na najbolji način iskoristimo mogućnosti koje se otvaraju za bolji život ljudi koji žive na ovim prostorima i uspešnije poslovanje privrednika. Privrednici podržavaju sporazum, jer prepoznaju koristi, jer će im olakšati  poslovanje, omogućiti da zarade novac, zaposle ljude, održe svoj biznise.

To važi i za postignute dogovore i potpisane sporazume u okviru inicijative Mini Šengen. Njihova dosledna i hitna primena, zahtev je zajedničke regionalne komore zapadnobalkanske šestorke svim vladama u regionu. Komorski investicioni forum će, nakon nedavnog osnivanja Poslovnog saveta, kao svog savetodavnog tela, svakodnevno, na terenu, pratiti napredak u otklanjanju međusobnih prepreka za uspešnije privređivanje i o tome redovno informisati vlade regiona, predlažući mere koje će obezbediti slobodan protok ljudi, robe, usluga i kapitala i tako privrednicima olakšati poslovanje i smanjiti troškove.

Kakva je sadašnja struktura robne razmene Srbije i Amerike i šta vi priželjkujete?

Ekonomska saradnja dve zemlje u proteklom peridu bila je pre svega, u znaku investicija američkih kompanija u Srbiji. Američkih investitora u Srbiji iz godine u godinu sve je više, i njihov doprinos kroz proizvodnju, izvoz, zapošljavanje sve je veći. Prema američkim izvorima ukupna ulaganja kompanija iz SAD u Srbiji, računajući i ulaganja iz njihovih evropskih filijala i preko globalnih akvizicija, iznose oko 4 milijarde dolara. 

 Verujem da su angažovanje DFC i drugih američkih državnih agencija u Srbiji i regionu,  kao i nove mogućnosti koje se potencijalnim investitorima otvaraju sa  izgradnjom zajedničkog zapadnobalkanskog tržišta, odlični signali i za američki privatni kapital
Kada je reč o međusobnoj robnoj trgovini Srbije i Amerike, uprkos značajnom procentualnom rastu u protekle dve godine, postignuti nivo razmene – 854,4 miliona dolara, od čega je srpski izvoz – 303 miliona dolara, daleko je ispod realnih mogućnosti.

Poseban potencijal za dalje uvećanje razmene uslugama ima brzo rastući srpski ITC sektor, koji svetski i američki mediji nazivaju Silicijumskom dolinom (Silicon Valley) Zapadnog Balkana

Potencijali za rast razmene i veći stepen korišćenja prednosti Opšteg sistema preferencijala(GSP), zaista su veliki. Kapacitet za povećanje izvoza na tržište SAD-a i jačanje saradnje imaju poljoprivrednoprehrambeni sektor, metalska (autodelovi i metaloprerada), tekstilna, namenska, industrija nameštaja, energetika (vetrofarme, solarne farme).

Poslednjih godina, u ukupnoj razmeni dve zemlje sve veći značaj dobija razmena usluga, koja je prošle godne, uz rast i izvoza i uvoza za trećinu, premašila 800 miliona dolara. Za razliku od robne razmene, opterećene deficitom, u razmeni usluga Srbija sa izvozom vrednim 596 miliona dolara u prošloj godini, beleži suficit koji premašuje vrednost izvezene robe u Ameriku. Poseban potencijal za dalje uvećanje razmene uslugama ima brzo rastući srpski ITC sektor, koji svetski i američki mediji nazivaju Silicijumskom dolinom (Silicon Valley) Zapadnog Balkana i čije inovativne proizvode već koriste američke kompanije i institucije. Za nas je to posebno važno kada se zna da Amerika drži trećinu svetskog tržišta IT-a usluga, među najinovativnijim je zemaljama sveta i sedište je najvećih multinacionalnih tehnoloških kompanija.

O tome sam početkom godine, tokom boravka u Americi razgovarao i sa čelnim ljudima Saveta za industriju informacionih tehnologija (ITI), od kojih smo dobili podršku inicijativi PKS i njenih članica za otvaranje Srpske kuće u Silikonskoj dolini, koja bi bila domaćin preduzetnicima i stručnjacima za tehnologije iz Srbije i Zapadnog Balkana i ojačala veze sa ovim globalnim tehnološkim habom. Pandemija COVID 19 je, verujem, samo privremeno, odložila i dogovore koje smo tada postigli sa U.S. Chamber of Commerce o poseti američke privredne delegacije Srbiji i privrednika iz Srbije i regiona Americi.