Mapa sajta

CorD Recommends

Više...

Nikolaos Sliousaregko President of the Management Board of HBA

Nove mogućnosti za ulaganja

Prisustvo premijera Grčke, Kirjakosa Mitsotakisa i predsednika...

Fanina Kovačević-Popaz, izvršna direktorka HBA

Doslednost i inovativnost

Dvadeset godina uspešnog rada predstavljaju izvor inspiracije...

Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete

Razumemo izazove i šanse digitalizacije

Srbija korača u susret svim promenama koje...

Miloš Đuričanin, direktor strategije i razvoja Nordeus fondacije

Škola budućnosti je škola mogućnosti

Naša vizija je da deci i mladima...

EPS će do kraja decenije uložiti 5,4 milijarde evra u projekte obnovljivih izvora energije

Elektroprivreda Srbije (EPS) će do kraja decenije uložiti 5,4 milijarde evra u projekte obnovljivih izvora energije, od čega će...

Srbija i Angola potpisale Program saradnje u oblasti kulture

Srbija i Angola su potpisale Program saradnje u oblasti kulture koji će, kao je objavljeno u Vladi, važiti za...

Panel o situaciji na Balkanu i proširenju EU održan u okviru Bezbednosne konferencije u Minhenu

U Minhenu je održana panel diskusija o situaciji na Balkanu i proširenju Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana, u...

EIB Global 2023. godine investirao rekordne 1,2 milijarde evra na Zapadnom Balkanu

EIB Global, finansijski ogranak Evropske investicione banke (EIB) za aktivnosti izvan Evropske unije, investirao je rekordne 1,2 milijarde evra širom Zapadnog...

Evropska unija i UNDP dodelili 580.000 evra za civilno društvo

Evropska unija i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) dodelili su sredstva za sprovođenje 12 inicijativa organizacija civilnog društva...

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije

Partnerstvo na duge staze

Pre i posle svega, naš najveći saveznik u privlačenju novih nemačkih investitora upravo su nemačke kompanije koje već rade u Srbiji, a njihovo uspešno poslovanje najbolja je preporuka onima koje tek treba da donesu odluke da li će i gde investirati.

Nalazi godišnje ankete koje sprovodi AHK govore da 60 anketiranih nemačkih  kompanija koje  posluju u Srbiji planira nove investicije u proširenje svojih kapaciteta. Ovakvi rezultati govore u prilog očekivanjima da će do sada postignuti rekordi u trgovinskoj razmeni biti brzo prevaziđeni a oni, nisu zanemarljivi.

Nemačka je ne samo bila i ostala naš prvi spoljnotrgovinski partner u razmeni i robe i usluga,  već  je naša razmena  u protekle dve i po godine  zabeležila natprosečan rast, kaže Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS). „Ove godine bismo prvi put mogli da dostignemo  i premašimo rekordnih 10 milijardi evra medjusobne trgovine robom i uslugama.“

Kada je reč o robnoj razmeni koja dominira našom trgovinom, pandemiju smo dočekali sa 5,3 milijarde evra, 2020. se ona uprkos zatvorenim granicama u prvoj polovini godine zadržala na istom nivou kao i prethodne, a 2021.  povećana je na 6,5 milijardi evra. Ove godine u prvom  polugodištu nastavljen je  rast sa velikim izgledima da 2022. godinu dostigne oko 8,5 milijardi evra. To bi bio za 60 odsto bolji rezultat nego u poslednjoj pretkriznoj 2019 godini. 

O značaju kontinuiranog  uvećanja trgovine sa najjačom evropskom ekonomijom za privredu Srbije dodatno govori podatak da  u Nemačku svoju robu izvozi i iz  Nemačke uvozi  oko 11.500   domaćih i stranih  firmi koje ove posluju i u kojima je zaposleno više od  660.000 ljudi.

Sve važnije mesto u našoj trgovini ima i razmena usluga koja je prošle godine premašila 1,3 milijarde evra, uz suficit na srpskoj strani, a ove godine, u prvom polugodištu, dodatno uvećana za 34,7, tako da očekujemo da ovu godinu završimo sa gotovo 1,8 milijardi evra

A kakav je izvozni učinak srpske privrede na tom tržištu u protekle dve i po godine?

Nemačka je prvo izvozno tržište za srpske proizvode, na koje Srbija plasira oko 13 odsto svog ukupnog izvoza. Uprkos zatvorenim granicama u Evropi s proleća prve godine pandemije i svim logističkim i transportnim problemima sa kojima  su se suočavali naši izvoznici, 2020. smo  izvoz u Nemačku  održali na otrpilike istom nivou iz prethodne  godine,  da bi se već u prošloj godini vratili na putanju rasta. Naši proizvodjači su nemačko tržište plasirali  2,74 milijarde evra svoje robe, pola milijarde evra više nego  u godini pre korone. Ove godine srpski izvoz dodatno je porastao za čak 39 odsto u odnosu na prvih šest prošlogodišnjih meseci,  što nas vodi ka do sada najboljem izvoznom učinku na nemačkom tržištu – većem  od tri milijarde evra. Rastu srpskog izvoza i promeni strukture srpske izvozne ponude u korist robe višeg stepena prerade i visokotehnoloških proizvoda,  kao i ranijih godina značajno su doprinele  nemačke kompanije koje su ovde investirale, koje u Srbiji proizvode, iz Srbije izvoze i na listama su najvećih izvoznika i u Nemačku i u svet. Primera radi u Nemačku smo ove godine i količinski i vrednosti više izvozili vagone, elektromotore i elektrogeneratore, kao setove provodnika za paljenje  čiji su proizvodjači upravo nemačke kompanije što  govori i o značaju  nemačkih investicija za srpsku privredu i njihovom uticaju na povećanje i razmene i izvoza.

Nearshoring procesi su  za ekonomije Srbije i celog Zapadnog Balkana otvorili šansu da privuku nove investicije a za naše firme da se uključe u lance  snabdevanja medjunarodnih korporacija

Natrprosečan rast izvoza doprineo je i  smanjenju našeg deficita u robnoj razmeni sa Nemačkom  i većoj pokrivenosti uvoza izvozom za oko 10 odsto. Iako nam je cilj da smanjimo deficit dobro je da on nije proizvod uvoza robe široke potrošnje koja se ovde proizvodi.  Povećanje uvoza iz Nemačke za oko 25,5 odsto u prvih šest meseci rezultat je uvoza dijagnostičlih reagensa laboratorijskih materijala, mašina za domaćinstvo, automobila i repromaterijala za vetrogeneratore koji se u Srbiji proizvode i odavde izvoze.

Kako su se dve i po godine pandemije odrazile na tempo nemačkih investicija u Srbiji?

Nemačke kompanije su u Srbiji investirale više od 3 milijarde evra, nastavile su da ulažu i tokom pandemije i po broju realizovanih projekata Nemačka je  i dalje, neprikosnoveno,  na prvom mestu. U protekle dve i po godine nemački investitori otvorili su oko 20 novih fabrika i proizvodnih  pogona, razvojnih centara, logistično- distributivnih objekata čija je gradnja počela pre ili tokom pandemije i počela je  realizacija više od deset novih investicionih projekata nemačkih kompanija. 

Na investicionoj mapu Srbije ponovo su se upisale kompanije koje  ovde već  posluju i proširuju kapacitete poput Leonija  Continentala, ZF-a,  Henkela, Boscha, Wacker Neuson -a ili Lidla,  ali i novi investitori Brose, Boysen, MTU, Bizerba, Haix. 

Imajući u vidu globalne okolnosti, kakvi su izgledi  da u narednom periodu privučemo nove investicije iz Nemačke?

Kada je reč o budućim  ulaganjima  stranih kompanija u Srbiji, a posebno nemačkih,  uprkos svemu, optimista  sam iz više razloga. Iako su investitori svuda u svetu uzdržani zbog neizvesnosti i  problema koje je donela prvo pandemija a potom i rat u Ukrajini – uprkos energetskoj krizi, inflaciji, povećanju kamatnih stopa, recesiji koja kuca na vrata i najsnažnijih ekonomija, Srbija se kao relativno nova  investiciona destinacija još dobro drži. Zahvaljući, izmedju ostalog, sigurnosti koju pruža investitorima, očuvanoj stabilnosti ekonomije i kapacitetima privrede  u proteklim godinama, poslovnoj klimi  prijateljskoj za investitore i podsticajnoj za ulaganja i novim mogućnostima koje se otvaraju sa izgradnjom zajedničkoj tržišta Otvorenog Balkana.

Na investicionoj mapu Srbije ponovo su se upisale kompanije koje  ovde već  posluju i proširuju kapacitete poput Leonija  Continentala, ZF-a,  Henkela, Boscha, Wacker Neuson -a ili Lidla,  ali i novi investitori Brose, Boysen, MTU, Bizerba, Haix

Posle  prošlogodišnjeg, za nas rekordnog priliva 3,9 milijardi evra stranih direktnih investicija,  ohrabrujući je i najnoviji podatak da smo za osam meseci ove godine, mada početak nije bio obećavajući, privukli 2,66 milijardi evra. Za sada nije bilo povlačenja niti  odlaganja planiranih investicija za ovu godinu, iz sveta su stigle su i najave novih projekata, a razgovori o budućim investicijama nisu obustavljeni. Država nastavlja pregovore  sa više od deset velikih potencijalnih nemačkih investitora, medju kojima su, osim kompanija ovde od ranije prisutnih  i nove koje do sada nisu investirale u Srbiji.

Kakav su uticaj pandemija i globalni poremećaji imali na lanace vrednosti i kakve su promene doneli za srpske kompanije koje žele da postanu snabdevački  tih kompanija?

Velike evropske korporacije, poučene lekcijom iz prethodnih godina o rizicima poslovanja daleko od kuće i oslanjanja na mali broj dobavljača, sve su sklonije da  poslovne operacije sele sa udaljenijih destinacija i  dobavljače traže na tržištima bližim matičnim zemljama kako bi smanjile  logističke i transportne troškove i osigurale nabavke.

Nearshoring procesi su  za ekonomije Srbije i celog Zapadnog Balkana otvorili šansu da privuku nove investicije a za naše firme da se uključe u lance  snabdevanja medjunarodnih korporacija. Od izbijanja pandemije i   dodatno nakon izbijanja ukrajinske krize  značajno je povećan broj  kompanija koje nam se obraćaju u potrazi za dobavljačima sa ovih prostora. Privredna komora Srbije  je, od međunarodnih kompanija, medju kojima je najviše nemačkih,  u protekle  dve i po godina  dobila  i odgovorila na više stotina upita za pronalaženje dobavljača, pre svega iz metalske i elektro industrije.Sa nekima kao što su  Siemens Mobility, Thysenkrupp, Bode/Schaltbau organizovali smo  i Dane dobavljača u okviru kojih i konkretne B2B sastanke, kao i posete proizvodnim pogonima  lokalnih firmi  koje ispunjavaju zahteve za uključivanje u njihovu dobavljačku mrežu.

Da li je InterConnect Executive regionalni samit koji su  krajem septembra organizovali Privredna komora Srbije i Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana, ispunio očekivanja?

U nakraćem – vredelo je truda. Sa ciljem da povežemo kompanije iz zemlje i regiona sa medjunarodnim korporacijama koje traže nove dobavljače i omogućimo da čuju iskustva velikih u savladavanju izazova sa kojima se suočava globalna ekonomija, u Beogradu smo okupili više od 200 učesnika iz zemlje, regiona i sveta, medju kojima oko 40  top menadžera multinacionalnih firmi  iz raznih sektora od proizvodnih do IT-a, koje imaju godišnji promet veći od 50 milijardi evra. Za privrednike iz Srbije i sa Zapadnog Balkana bio je to najbolji način da ovde kod kuće uspostave kontakte sa potencijalnim kupcima  i to u direktnoj komunikaciji na najvišem nivou – sa generalnim menadžerima i izvršnim direktorima  za najvažnije segmente poslovanja – nabavke i upravljanje lancima snabdevanja, istraživanje i razvoj, marketing i digitalizaciju. Samit je ujedno bio jedinstvena prilika i mesto na kome su menadžeri naših kompanija mogli da se informišu  i saznaju  o novim poslovnim modelima i trendovima u globalnom biznisu, pre svega u dve oblasti koje su u danas u  fokusu poslovnih strategija – digitalnoj transformaciji i upravljanju lancima snabdevanja,  iskustvima i načinima na koje ljudi koji vode multinacionalne poslove savladavaju probleme  izazvane potresima u globalnoj ekonomiji, njihovim pogledom na aktuelna  kretanja na svetskoj ekonomskoj sceni i očekivanjima i predvidjanima budućih zbivanja.

INVESTICIJE

Nemačke kompanije su u Srbiji investirale više od 3 milijarde evra, nastavile su da ulažu i tokom pandemije i po broju realizovanih projekata Nemačka je  i dalje, neprikosnoveno,  na prvom mestu.

SARADNJA

U Nemačku svoju robu izvozi i iz  Nemačke uvozi  oko 11.500   domaćih i stranih  firmi koje ove posluju i u kojima je zaposleno više od  660.000 ljudi.

REKORD

Ove godine bismo prvi put mogli da dostignemo  i premašimo rekordnih 10 milijardi evra medjusobne trgovine robom i uslugama.

Pročitajte još...

Na sajmu Gulfood 2024 u Dubaiju učestvuju 24 firme iz Srbije

Na Međunarodnom sajmu prehrambene industrije Gulfood 2024 u Dubaiju učestvuju 24 domaće kompanije iz prehrambenog sektora, predstavljajući svoje proizvodne programe na nacionalnom štandu Srbije,...

Srbija spremna da kupi deo luka Solun ili Pirej

Srbiji je potrebna luka zbog izvoza koga će biti sve više i spremna je da kupi deo bilo luke Solun ili luke Pirej, izjavio...

Indija najavljuje da će uskoro prestići Japan i Nemačku i postati treća najveća ekonomija sveta

Indija bi do 2027. godine mogla da postane treća najveća ekonomija sveta, čiji će BDP narasti na pet biliona dolara, objavilo je indijsko ministarstvo...

Jelena Gavrilović Šarenac, Head Corporate Communications Henkel Serbia and Henkel Adria

Dvosmerna komunikacija razvija poverenje

Kao globalna kompanija svesna vrednosti svojih brendova, Henkel je otvoren za komunikaciju za potrošačima i partnerima, nastoji da prati nove trendove i prilagođava im...

Od 1. marta stupa na snagu potpuno slobodno tržište rada zemalja Otvorenog Balkana

Srbija, Severna Makedonija i Albanija potpisale su u Skoplju, u okviru inicijative Otvoreni Balkan, dva protokola koja će omogućiti uspostavljanje slobodnog tržišta rada za...

Skoro 400 srpskih kompanija učestvovalo na najprestižnijim svetskim sajmovima u 2023. godini

Skoro 400 kompanija iz Srbije učestvovalo je u 2023. godini na 22 međunarodna sajma u inostranstvu, u organizaciji Privredne komore Srbije (PKS) i u...

Otvoren Inovacioni hab Centra za digitalnu transformaciju

U Centru za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije svečano je otvoren Inovacioni hab Centra za digitalnu transformaciju (CDT HUB), namenjen povezivanju tradicionalnih i inovativnih...

Ambasador Pjer Košar: Snažni odnosi francuske i srpske privrede, trgovinska razmena blizu dve milijarde evra

Ekonomski odnosi Francuske i Srbije su snažni, a trgovinska razmena dostigla je blizu dve milijarde evra, izjavio je ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar...