Pre i posle svega, naš najveći saveznik u privlačenju novih nemačkih investitora upravo su nemačke kompanije koje već rade u Srbiji, a njihovo uspešno poslovanje najbolja je preporuka onima koje tek treba da donesu odluke da li će i gde investirati.
Nalazi godišnje ankete koje sprovodi AHK govore da 60 anketiranih nemačkih kompanija koje posluju u Srbiji planira nove investicije u proširenje svojih kapaciteta. Ovakvi rezultati govore u prilog očekivanjima da će do sada postignuti rekordi u trgovinskoj razmeni biti brzo prevaziđeni a oni, nisu zanemarljivi.
Nemačka je ne samo bila i ostala naš prvi spoljnotrgovinski partner u razmeni i robe i usluga, već je naša razmena u protekle dve i po godine zabeležila natprosečan rast, kaže Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS). „Ove godine bismo prvi put mogli da dostignemo i premašimo rekordnih 10 milijardi evra medjusobne trgovine robom i uslugama.“
Kada je reč o robnoj razmeni koja dominira našom trgovinom, pandemiju smo dočekali sa 5,3 milijarde evra, 2020. se ona uprkos zatvorenim granicama u prvoj polovini godine zadržala na istom nivou kao i prethodne, a 2021. povećana je na 6,5 milijardi evra. Ove godine u prvom polugodištu nastavljen je rast sa velikim izgledima da 2022. godinu dostigne oko 8,5 milijardi evra. To bi bio za 60 odsto bolji rezultat nego u poslednjoj pretkriznoj 2019 godini.
O značaju kontinuiranog uvećanja trgovine sa najjačom evropskom ekonomijom za privredu Srbije dodatno govori podatak da u Nemačku svoju robu izvozi i iz Nemačke uvozi oko 11.500 domaćih i stranih firmi koje ove posluju i u kojima je zaposleno više od 660.000 ljudi.
Sve važnije mesto u našoj trgovini ima i razmena usluga koja je prošle godine premašila 1,3 milijarde evra, uz suficit na srpskoj strani, a ove godine, u prvom polugodištu, dodatno uvećana za 34,7, tako da očekujemo da ovu godinu završimo sa gotovo 1,8 milijardi evra
A kakav je izvozni učinak srpske privrede na tom tržištu u protekle dve i po godine?
Nemačka je prvo izvozno tržište za srpske proizvode, na koje Srbija plasira oko 13 odsto svog ukupnog izvoza. Uprkos zatvorenim granicama u Evropi s proleća prve godine pandemije i svim logističkim i transportnim problemima sa kojima su se suočavali naši izvoznici, 2020. smo izvoz u Nemačku održali na otrpilike istom nivou iz prethodne godine, da bi se već u prošloj godini vratili na putanju rasta. Naši proizvodjači su nemačko tržište plasirali 2,74 milijarde evra svoje robe, pola milijarde evra više nego u godini pre korone. Ove godine srpski izvoz dodatno je porastao za čak 39 odsto u odnosu na prvih šest prošlogodišnjih meseci, što nas vodi ka do sada najboljem izvoznom učinku na nemačkom tržištu – većem od tri milijarde evra. Rastu srpskog izvoza i promeni strukture srpske izvozne ponude u korist robe višeg stepena prerade i visokotehnoloških proizvoda, kao i ranijih godina značajno su doprinele nemačke kompanije koje su ovde investirale, koje u Srbiji proizvode, iz Srbije izvoze i na listama su najvećih izvoznika i u Nemačku i u svet. Primera radi u Nemačku smo ove godine i količinski i vrednosti više izvozili vagone, elektromotore i elektrogeneratore, kao setove provodnika za paljenje čiji su proizvodjači upravo nemačke kompanije što govori i o značaju nemačkih investicija za srpsku privredu i njihovom uticaju na povećanje i razmene i izvoza.
Nearshoring procesi su za ekonomije Srbije i celog Zapadnog Balkana otvorili šansu da privuku nove investicije a za naše firme da se uključe u lance snabdevanja medjunarodnih korporacija
Natrprosečan rast izvoza doprineo je i smanjenju našeg deficita u robnoj razmeni sa Nemačkom i većoj pokrivenosti uvoza izvozom za oko 10 odsto. Iako nam je cilj da smanjimo deficit dobro je da on nije proizvod uvoza robe široke potrošnje koja se ovde proizvodi. Povećanje uvoza iz Nemačke za oko 25,5 odsto u prvih šest meseci rezultat je uvoza dijagnostičlih reagensa laboratorijskih materijala, mašina za domaćinstvo, automobila i repromaterijala za vetrogeneratore koji se u Srbiji proizvode i odavde izvoze.
Kako su se dve i po godine pandemije odrazile na tempo nemačkih investicija u Srbiji?
Nemačke kompanije su u Srbiji investirale više od 3 milijarde evra, nastavile su da ulažu i tokom pandemije i po broju realizovanih projekata Nemačka je i dalje, neprikosnoveno, na prvom mestu. U protekle dve i po godine nemački investitori otvorili su oko 20 novih fabrika i proizvodnih pogona, razvojnih centara, logistično- distributivnih objekata čija je gradnja počela pre ili tokom pandemije i počela je realizacija više od deset novih investicionih projekata nemačkih kompanija.
Na investicionoj mapu Srbije ponovo su se upisale kompanije koje ovde već posluju i proširuju kapacitete poput Leonija Continentala, ZF-a, Henkela, Boscha, Wacker Neuson -a ili Lidla, ali i novi investitori Brose, Boysen, MTU, Bizerba, Haix.
Imajući u vidu globalne okolnosti, kakvi su izgledi da u narednom periodu privučemo nove investicije iz Nemačke?
Kada je reč o budućim ulaganjima stranih kompanija u Srbiji, a posebno nemačkih, uprkos svemu, optimista sam iz više razloga. Iako su investitori svuda u svetu uzdržani zbog neizvesnosti i problema koje je donela prvo pandemija a potom i rat u Ukrajini – uprkos energetskoj krizi, inflaciji, povećanju kamatnih stopa, recesiji koja kuca na vrata i najsnažnijih ekonomija, Srbija se kao relativno nova investiciona destinacija još dobro drži. Zahvaljući, izmedju ostalog, sigurnosti koju pruža investitorima, očuvanoj stabilnosti ekonomije i kapacitetima privrede u proteklim godinama, poslovnoj klimi prijateljskoj za investitore i podsticajnoj za ulaganja i novim mogućnostima koje se otvaraju sa izgradnjom zajedničkoj tržišta Otvorenog Balkana.
Na investicionoj mapu Srbije ponovo su se upisale kompanije koje ovde već posluju i proširuju kapacitete poput Leonija Continentala, ZF-a, Henkela, Boscha, Wacker Neuson -a ili Lidla, ali i novi investitori Brose, Boysen, MTU, Bizerba, Haix
Posle prošlogodišnjeg, za nas rekordnog priliva 3,9 milijardi evra stranih direktnih investicija, ohrabrujući je i najnoviji podatak da smo za osam meseci ove godine, mada početak nije bio obećavajući, privukli 2,66 milijardi evra. Za sada nije bilo povlačenja niti odlaganja planiranih investicija za ovu godinu, iz sveta su stigle su i najave novih projekata, a razgovori o budućim investicijama nisu obustavljeni. Država nastavlja pregovore sa više od deset velikih potencijalnih nemačkih investitora, medju kojima su, osim kompanija ovde od ranije prisutnih i nove koje do sada nisu investirale u Srbiji.
Kakav su uticaj pandemija i globalni poremećaji imali na lanace vrednosti i kakve su promene doneli za srpske kompanije koje žele da postanu snabdevački tih kompanija?
Velike evropske korporacije, poučene lekcijom iz prethodnih godina o rizicima poslovanja daleko od kuće i oslanjanja na mali broj dobavljača, sve su sklonije da poslovne operacije sele sa udaljenijih destinacija i dobavljače traže na tržištima bližim matičnim zemljama kako bi smanjile logističke i transportne troškove i osigurale nabavke.
Nearshoring procesi su za ekonomije Srbije i celog Zapadnog Balkana otvorili šansu da privuku nove investicije a za naše firme da se uključe u lance snabdevanja medjunarodnih korporacija. Od izbijanja pandemije i dodatno nakon izbijanja ukrajinske krize značajno je povećan broj kompanija koje nam se obraćaju u potrazi za dobavljačima sa ovih prostora. Privredna komora Srbije je, od međunarodnih kompanija, medju kojima je najviše nemačkih, u protekle dve i po godina dobila i odgovorila na više stotina upita za pronalaženje dobavljača, pre svega iz metalske i elektro industrije.Sa nekima kao što su Siemens Mobility, Thysenkrupp, Bode/Schaltbau organizovali smo i Dane dobavljača u okviru kojih i konkretne B2B sastanke, kao i posete proizvodnim pogonima lokalnih firmi koje ispunjavaju zahteve za uključivanje u njihovu dobavljačku mrežu.
Da li je InterConnect Executive regionalni samit koji su krajem septembra organizovali Privredna komora Srbije i Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana, ispunio očekivanja?
U nakraćem – vredelo je truda. Sa ciljem da povežemo kompanije iz zemlje i regiona sa medjunarodnim korporacijama koje traže nove dobavljače i omogućimo da čuju iskustva velikih u savladavanju izazova sa kojima se suočava globalna ekonomija, u Beogradu smo okupili više od 200 učesnika iz zemlje, regiona i sveta, medju kojima oko 40 top menadžera multinacionalnih firmi iz raznih sektora od proizvodnih do IT-a, koje imaju godišnji promet veći od 50 milijardi evra. Za privrednike iz Srbije i sa Zapadnog Balkana bio je to najbolji način da ovde kod kuće uspostave kontakte sa potencijalnim kupcima i to u direktnoj komunikaciji na najvišem nivou – sa generalnim menadžerima i izvršnim direktorima za najvažnije segmente poslovanja – nabavke i upravljanje lancima snabdevanja, istraživanje i razvoj, marketing i digitalizaciju. Samit je ujedno bio jedinstvena prilika i mesto na kome su menadžeri naših kompanija mogli da se informišu i saznaju o novim poslovnim modelima i trendovima u globalnom biznisu, pre svega u dve oblasti koje su u danas u fokusu poslovnih strategija – digitalnoj transformaciji i upravljanju lancima snabdevanja, iskustvima i načinima na koje ljudi koji vode multinacionalne poslove savladavaju probleme izazvane potresima u globalnoj ekonomiji, njihovim pogledom na aktuelna kretanja na svetskoj ekonomskoj sceni i očekivanjima i predvidjanima budućih zbivanja.
| INVESTICIJE Nemačke kompanije su u Srbiji investirale više od 3 milijarde evra, nastavile su da ulažu i tokom pandemije i po broju realizovanih projekata Nemačka je i dalje, neprikosnoveno, na prvom mestu. | SARADNJA U Nemačku svoju robu izvozi i iz Nemačke uvozi oko 11.500 domaćih i stranih firmi koje ove posluju i u kojima je zaposleno više od 660.000 ljudi. | REKORD Ove godine bismo prvi put mogli da dostignemo i premašimo rekordnih 10 milijardi evra medjusobne trgovine robom i uslugama. |
|---|