Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije

Ako želimo da podižemo tehnološki nivo domaće privrede važno je da obezbedimo povoljne uslove za kreditiranje nabavke savremenih mašina i opreme, podržimo programe digitalne transformacije tradicionalne industrije i automatizacije njihovih procesa, prilagodimo obrazovne sisteme potrebama tržišta tržišta rada i podstaknemo korišćenje i proizvodnju zelene energije i prelazak na poslovne modele cirkularne ekonomije.

Struktura privrede se ne može promeniti tokom noći, ni za godinu – dve. Ali  o postignutom napretku  govori činjenica da je  Srbija u poslednjih petnaest godina ne samo pet puta povećala prodaju na inostranom  tržištu, već i bitnije promenila strukturu izvozne ponude. Dok su nekada našim izvoznim listama dominirale  sirovine i proizvodi primarne poljoprivrede, u proteklom periodu značajno je porastao udeo prerađivačke industrije i robe više dodate vrednosti, pre svega motornih vozila, auto-delova i električnih uređaja.

„Ohrabruju najnovije analize autorskog tima časopisa “Makroekonomske ekonomske analize i trendovi”  koje ukazuju na natprosečan rast izvoza proizvoda visoke i srednje tehnološke složenosti, a posebno izvoza high-tech proizvoda“, kaže Marko Čadež, predsednika Privredne komore Srbije (PKS).

Prodaja high-tech proizvoda na inostranom tržištu za proteklih  deceniju ipo uvećana je gotovo 15 puta – sa  77,4 miliona evra u 2005, na 1,16 miliona evra u prošloj godini. Izvoz proizvoda visoke i srednje tehnološke složenosti, koji je pre 15 godina iznosio  samo 13,5 odsto, danas, prema ovim analizama,  čini  trećinu ukupnog robnog izvoza Srbije.

Istovremeno, izvoz srpskih usluga i suficit u razmeni usluga sa svetom beleže konstantno povećanje.  U prošloj godini vrednost izvezenih usluga bila je 2,5 puta, a suficita 8 puta veća nego pre deset godina. Najveći udeo i najveći doprinos tom rastu daju IT usluge, čiji je izvozni učinak, uz prosečan godišnji rast od 26 odsto, uvećan sa 171 milion evra u 2011, na 1,3 milijarde evra u 2020. godini, pokazuju ovi podaci.

Ko je doneo tu promenu, isključivo strani investitori ili i domaće inovativne kompanije?

Strani investitori su sasvim sigurno dali veliki doprinos smanjenju nezaposlenosti, povećanju izvoza, promeni izvozne strukture i bržem privrednom rastu u proteklom periodu.

Primera radi, zahvaljujući investicijama nemačkih kompanija ovde je zaposleno oko 70.000 ljudi  i danas gotovo 90 odsto našeg robnog izvoza na nemačko tržište čine industrijski proizvodi,  više od 80 odsto je roba višeg stepena prerade, a  više od polovine predstavljaju mašine i uređaji.

Strane investicije su važne i zbog tehnologija, standarda i poslovnih modela koje  iz razvijenog sveta prenose u našu privredu. Sa ulaskom stranih investitora lokalne firme dobijaju konkurenciju na tržištu koja ih podstiče da i one same budu bolje, da jačaju svoje kapacitete. Ugledajući se na strane korporacije, domaće firme usvajaju njihove tehnologije, standarde, i poslovne menadžment principe i postaju sposobnije da se uključe u globalne lanace snabdevanja.

Poboljšanju strukture srpske privrede  doprinose i  veliki domaći poslovni sistemi, od kojih neki u svom sastavu pojedinačno imaju i desetine kompanija i  angažuju u svom lancu stotine domaćih dobavljača. Njihov investicioni učinak, kao  i uticaj na razvoj domaće privrede nikako ne treba zanemariti.  Samo za ovu godinu, najveći srpski poslovni sistemi najavili su pojedinačno ulaganja od 50 i više miliona evra.

Međutim, za oporavak i dalji rast privrede u celinu i promenu njene krvne slike  jednako je  značajno da podržimo i zdrave manje i srednje kompanije da nastave da ulažu u širenje poslovanja i razvoj, da unapređuju produktivnost, jačaju i kompanijsku i konkurentnost svojih proizvoda.

Da se zadržimo  na stranim investitorima. Kada gledamo strukturu stranih investicija koje su ušle u Srbiju u poslednje 2 do 3 godine, koliko njih bi smo mogli svrstati u kompanije koje donose tehnologije srednjeg i višeg nivoa?

Velika većina su upravo takve kompanije . Pad nezaposlenosti na ispod 10 odsto omogućilo nam je da poslednjih godina napravimo zaokret u politici  podsticanja stanih investicija, da se usmerimo više ka privlačenju kompanija koje, osim novih radnih mesta, Srbiji donose i najsavremenije tehnologije, doprinose podizanju tehnološkog nivoa naše privrede, stvaranju proizvoda više dodate vrednosti i zapošljavaju visokoobrazovane radne snage.

Jedan od važnih koraka za jačanje veze između privrede i nauke jeste i uvođenje dualnog obrazovanja na fakultete koje startuje na jesen

Za privlačenje visokotehnoloških kompanija, koje se sve češće odlučuju da osim fabrika u Srbiji otvaraju i svoje istraživačko razvojne  centre, imamo dva ključna aduta: ljude konkurentnu, obučenu, kvalifikovanu radnu snagu, vrsne stručnjake i inženjere priznate u svetu,  i  ozbiljan paket poreskih podsticaja za ulaganje u istraživanje, razvoj i inovacije. Zbog svega toga Srbija je na putu da postane jedan od vodećih evropskih hubova za visokotehnološke  kompanije. Osim Majkrosofta koji godinama u Srbiji ima svoj regionalni razvojni centar i  NCR-a koji ovde završava tehnološki kampus najveći u Evropi, svoje istraživačke i razvojne centre već imaju ili će uspostaviti  Continental, Draexlmaier, ZF Friedrichshafen, Brose, Nidec…  Srbiju su za svoju investicionu i poslovnu destinaciju poslednjih  godina zabrali i drugi lideri u svojim oblastima kao što su  Zumtobel, Toyo Tires, Fischer automotive systems, Barry Callebaut, MTU Aero Engines, Bizerba, Stadler…

Šta s druge strane sugeriše Strategija pametne specijalizacije? Da li su vas istraživanja koja su joj prethodila iznenadila kada su u pitanju komparativne prednosti Srbije?

Kao  industrije sa najvećim razvojnim i izvoznim potencijalom u koje ćemo usmeravati i buduće investicije markirane su: prehrambena industrija (food for future), proizvodnja tehnološki naprednih mašina i uređaja, uključujući i automobilsku industriju, kao i informacione i komunikacione tehnologije i kreativne industrije. I tu zaista nije bilo iznenađenja.

To su potvrdile i domaće analize i prepoznali strani investitori. Recimo, proizvodnja prehrambenih proizvoda, zajedno sa  industrijom pića i duvanskih proizvoda  privukla  je protekle decenije najviše – 20 odsto  ukupnih stranih direktnih ulaganja u prerađivačku industriju. Poslednjih nekoliko godina najviše  stranih investicija,  posmatrano i po vrednosti i prema broju  realizovanih projekata stiglo je u automobilsku, odnosno industriju autodelova, što je posebno važno kada se zna da su proizvodnja automobila, mašina i opreme  tehnološki intenzivne delatnosti,  koje nose  veću dodatu vrednost, mogućnost za veću industrijsku sofisticiranost i  samim tim i za poboljšanje izvozne strukture povećanjem udela proizvoda više tehnološke složenosti.

Kada je reč o IT -u, on nije samo najbrže rastući sektor srpske ekonomije i jedna od četiri vodeće industrije sa  rastom prihoda i zaposlenosti iznad standardnih u privredi, sa  godišnjim prosečnim povećanjem izvoza 26 odsto, sa vrhunskim stručnjacima, softverskim rešenjima i  proizvodima koje svet prepoznaje i koristi. Reč je o sektoru koji je važan adut i u privlačenju visokotehnoloških kompanija iz drugih sektora, ali i oslonac domaćoj privredi u procesima transformacije i unapređenja proizvodnih i poslovnih  procesa.

Sve više oslonjena na IT sektor i mlade visokoobrazovane kreativce, kreativna industrija Srbije poslednjih pet -šest godina kontinuirano beleži rast  dodate vrednosti i izvoza, novoregistrovanih kompanija i preduzetnika, premašivši 7 odsto udela u GDP-u. Osim u produkciji video igara i interaktivnih medija, najveći potencijal u okviru srpskog kreativnog sektora leži u oblasti audiovizuelne produkcije, podržanoj  državnim podsticajima za snimanje stranih i domaćih filmova i serija.

Na koji način Privredna komora doprinosi jačanju inovacionog potencijala srpske privrede?

Osim  što smo učestvovali u izradi unapređene regulative za poslovanje, kompanijama pružamo pomoć da primenjuju inovacije, jačaju svoj inovacioni potencijal i sposobnosti da same kreiraju inovacije. I što je možda i najbitnije da za to obezbede bolji pristup finansiranju iz korporativnih, državnih i evropskih fondova.

Osim što smo spona u povezivanju nauke i privrede, radimo i na međusobnom umrežavanju kompanija – povezivanju  tehnološke, inovativne start up zajednice sa velikim kompanijama, IKT sektora sa tradicionalnim industrijama,  kao i naših i svetskih visokotehnoloških kompanija. Cilj nam je da povežemo kompanije koje imaju kapital i  potrebe za inovativnim rešenjima radi unapređenja proizvodnih i poslovnih procesa, sa inovativnom tehnološkom i naučnoistraživačkom zajednicom, koje ima ideje i rešenja za poslovne izazove sa kojima se privreda suočava.

Raduje nas što je Ministarstvo privrede prepoznalo naš Centar za digitalnu transformaciju privrede, kao jednog od partnera u sprovođenju mera za unapređenje digitalizacije industrijske proizvodnje

Kako vidite buduću saradnju nauke i privrede?

Neophodno je da nauku i istraživanja stavimo u funkciju privrednog i tehnološkog razvoja uspostavljanjem čvršćih veza privrede, istraživačko-razvojnih aktivnosti i investicionog kapitala. Stoga je važno da se promeni odnos i nauke prema privredi i privrede prema nauci i da se uspostavi sistem koji će obezbediti bolju komunikaciju, više razumevanja i  bolju koordinaciju svih aktera u lancu: od države preko akademske zajednice i pojedinaca inovatora do poslovne zajednice.

Srbija ima ogroman potencijal u sektoru nauke i istraživanja ali se taj potencijal ne koristi dovoljno u kreiranju novih proizvoda i usluga više dodate vrednosti. Veliki broj projekata realizovanih na ovdašnjim univerzitetima i naučnim institutima, ostane poznat samo u akademskim krugovima, odnosno retko biva primenjen u domaćoj praksi.

Naučnoistraživačke organizacije se uglavnom  finansiraju iz budžetskih izvora i  na tržištu ostvaruju tek oko četvrtine ukupnih sredstva, što je znatno ispod EU proseka. Istovremeno, udeo  ulaganja domaćeg privatnog sektora u R&D i dalje je  višestruko niži nego u  nego u razvijenom svetu. Rešenje je u strateškom partnerstvu nauke i privrede koje će uspostaviti i voditi naučnici i profesori koji razumeju biznis i privrednici koji razumeju značaj nauke i istraživanja. Privreda od akademske zajednice očekuje da se više usmeri ka pronalaženju rešenja za konkretne privredne probleme, a univerzitet od privrede da dobija informacije koje će ga usmeravati ka programima i tehnikama edukacije u skladu sa potrebama kompanija. Jedan od važnih koraka u jačanje tih veza jeste i uvođenje dualnog obrazovanja na fakultete koje startuje na jesen.