Mapa sajta

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS)

Marko Čadež: Moramo biti proaktivni

Privredna komora Srbije je vladi predložila čitav set mera koje bi našim kompanijama obezbedile više poslova i bolje pozicioniranje i na domaćem i na stranom tržištu. To je sada najvažniji sledeći korak jer nema tog državnog novca čije bi upumpavanje pomoglo privredi ako tržišta ne funkcionišu, ako nema tražnje za proizvodima, ako nema novih poslova

“Sačuvali smo kičmu privrede”, tako Marko Čadež predsednik Privredne komore Srbije (PKS), kratko ocenjuje efekte mera koje je do sada povukla vlada Srbije u nameri da pomogne privredi da savlada prvi udar COVID-19. Medjutim to je samo jedan od neophodnih koraka. O drugima, koje znače pre svega kreiranje mera koje će doprineti jačanju tražnje za robama i uslugama naših preduzeća u zemlji i inostranstvu, detaljno smo razgovarali sa predsednikom PKS. Čadež, koji je i predsednik Upravnog odbora Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana i član Borda direktora Evrokomora (EUROCHAMBRES) i predsedavajući Odbora za digitalizaciju Evrokomora, u ovom intervjuu govori i o načinima na koje u uslovima striktnih zdravstvenih mera članice komora na Zapadnom Balkanu nastavljaju da jačaju svoje veze, i trendovima u digitalizaciji koji su zahvatili sve evropske ekonomije, pa i srpsku.

Koliko u uslovima kada pandemija ne jenjava, drugi paket pomoći privredi može biti delotvoran u pokušaju da prebrodi krizu?

Naslonjene na prvi, veliki, prolećni paket hitne podrške privredi, dodatne julske mere direktne pomoći amortizovale su neočekivani letnji udar korone i predstavljaju još jednu injekciju, posebno važnu za najranjiviji deo privrede – mikro, mala, srednja preduzeća i preduzetnike. One će privrednicima omogućiti da održe u proteklim mesecima očuvanu likvidnost firmi i sačuvaju radna mesta, da lakše dišu, da redovno izmiruju druge obaveze, da ne otpuštaju radnike i da finansijski relaksiraniji dođu do novih poslova i spremniji dočekaju jesen… Važno je da, uz dodatne mere direktne podrške, maksimalno iskoriste i postojeće (iz prvog paketa) zajmove za likvidnost i obrtna sredstva Fonda za razvoj i kredite poslovnih banaka uz garanciju države, koji će im biti na raspolaganju do kraja godine.

Šta kažu ankete sa privrednicima? Gde pomoć pogađa metu, a gde im nedostaje podrška?

Dosadašnje mere direktne državne pomoći u vidu minimalne zarade, odlaganja plaćanja poreskih obaveza i moratorijuma na otplatu kredita, ciljale su i, uz dodatnu kreditnu podršku, sačuvale kičmu privredu – likvidnost kompanija i radna mesta. Na tome su privrednici zahvalni i državi i Privrednoj komori Srbije koja je zastupala njihove interese i pomogala im da što bolje i efikasnije iskoriste pomoć.  Istovremeno, većina anketiranih privrednika kao glavno ograničenje u narednom periodu vidi smanjenu tražnju na domaćem i stranom tržištu. Jer, nema tog državnog novca čije bi upumpavanje pomoglo privredi ako tržišta ne funkcionišu, ako nema tražnje za proizvodima, ako nema novih poslova. Stoga je Privredna komora Srbije vladi predložila čitav set mera koje bi našim kompanijama obezbedile više poslova i bolje pozicioniranje i na domaćem i na stranom tržištu, olakšale poslovanje u zemlji i realizaciju izvoznih aranžmana sa inostranim partnerima.

Posebnu pažnju, posvetićemo komunikaciji sa evropskim kompanijama koje će svoju proizvodnju sa udaljenih tržišta izvesno približavati matičnim zemljama, ali i paralelnom prilivlačenju FDI i iz drugih brzorastućih – vanevropskih ekonomija.

Šta PKS konkretno predlože?

Privreda smatra da bi se značajni efekti postigli većim angažovanjem domaćih građevinskih kompanija i prerađivačke industrije u realizaciji infrastrukturnih i drugih državnih projekata, zatim uključivanjem lokalnih firmi u dobavljačke lance velikih izvoznika domaćih i stranih, kao i u proizvodnju koja bi supstituisala uvoz svuda gde je to moguće. U tom kontekstu veoma je važno da sada podržimo i naše velike kompanije, koje su uglavnom same podnele teret krize, kako bismo sačuvali I one manje koje su deo njihovih dobavljačkih lanaca.

Dodatno rasterećenje donelo bi smanjenje carina na opremu, delove, komponente koje moraju da se uvoze. Izvoznicima bi od velike koristi bili novi sporazumi o slobodnoj trgovini, veća podrška, odnosno povećanje fonda za osiguranje izvoznih poslova i pomoć u nastupu na vanevropskim, brzorastućim tržištima.

Ima li država prostora da u narednom periodu snažnije pomogne najugroženijim sektorima kao što su turizam, ugostiteljstvo, putnički saobraćaj?

Marko ČadežPosle dosadašnjih široko postavljenih, linearnih mera, vlada je odlukom da budžetskim subvencijama jednokratno pomogne gradskim hotelima krenula sa merama sektorske podrške najugroženijima. Pomažući turizmu, ugostiteljstvu ili putničkom saobraćaju, država će posredno pomoći i povezanim delatnostima koje najviše trpe zbog, recimo, smanjenih porudžbina turističko-ugostiteljskog sektora. Naš stav kao poslovne asocijacije je da se najugroženijima pomogne što pre, ali i da je jednako bitno da mere podrške budu dobro odmerene i prema jasnim kriterijumima usmerene ka onima kojima je pomoć najpotrebnija. Jer nisu ni svi sektori, ni svi u okviru pojedinih delatnosti jednako pogođeni. Recimo, banjski i planinski turizam uspeli su da prihodima od domaćih gostiju koliko-toliko ublaže posledice pandemije, ali epidemiološka situacija i dalje blokira kongresni i turizam u gradskim sredinama.

Koji su se sektori do sada pokazali najrezistentniji na krizu i imaju li oni dovoljan potencijal da podignu GDP ili izvoz?

Veliku vitalnost pokazale su pre svega, poljoprivreda i prehrambena industrija, ali i sektori i grane kao što su hemijska i farmaceutska industrija za čijim proizvodima je proteklih meseci, posebno tokom vanrednog stanja postojala velika tražnja i u zemlji i u regionu.

Posebno je značajno da i država i komora zajednički podrže kompanije iz industrija najvećih izvoznika i sektora sa najvećim izvoznim potencijalom – prerađivače iz prehrambene, metalske, hemijske i industrije gume i plastike. Ciljanim merama olakšaćemo im poslovanje i u zemlјi i inostranstvu, podsticati tražnju, otklanjati prepreke za nastavak izvoza na već osvojenim tržištima i otvarati vrata novih. Za srpske kompanije – proizvođače auto delova i komponenti posebno su dobre vesti o početku oporavka nemačke automobilske industrije. Kako usluge, zajedno sa građevinasrtvom, čine 58 odsto GDP Srbije, za oporavak srpske privrede važno je i oživljavanje građevinskih aktivnosti i veće angažovanje građevinske operative i prateće industrije građevinskog materijala, kao i izvoz usluga, posebno rastućeg ICT sektora.

Veoma je bitno da i država i komora zajednički podrže kompanije iz industrija najvećih izvoznika i sektora sa najvećim izvoznim potencijalom –iz prehrambene, metalske, hemijske i industrije gume i plastike

Kako u ovim uslovima komunicirate sa potencijalnim stranim investitorima? Da li su danas potrebni drugi pristupi u njihovom privlačenju?

Važno je da nastavimo i sa uključivanjem naših firmi u dobavljačke lance velikih, stranih kompanija i sa aktivnim privlačenjem stranih ulaganja i to investicija u proizvodnju robe više dodate vrednosti koja bi uposlila i domaću privredu i doprinela povećanju našeg izvoznog učinka.

Na tome radimo i mi kao poslovna asocijacija i zajednički sa državom – sa timovima predsednika države i predsednice vlade. Najbolji primer podrške države privredi na polju internacionalizacije je dokument koji je ove nedelje predsednik Vučić potpisao sa nemačkim ministrom privrede Altmajerom na čijem sprovođenju smo već počeli da radimo.

Operacionalizacija tog dogovora o partnerstvu u praksi, doneće nove nemačke investicije, poslove srpskim firmama i nova radna mesta našim ljudima i to u obostranom interesu i nemačkih i naših kompanija. Verujem da je taj model daljeg jačanja saradnje sa nemačkom ekonomijom, našim prvim spoljnotrgovinskim partnerom i jednim od najvećih investitora u Srbiji, moguće primeniti i u odnosima sa drugim zemljama… Posebnu pažnju, kada je reč o privlačenju stranih investicija, posvetićemo komunikaciji sa evropskim kompanijama koje će svoju proizvodnju sa udaljenih tržišta izvesno približavati matičnim zemljama, ali i paralelnom prilivlačenju FDI i iz drugih brzorastućih  – vanevropskih  ekonomija.

Koliko u ovim uslovima komora može da bude most u spajanju između privrednika?

Kompanije naše članice u svim anketama sprovedenim poslednjih meseci, ističu da je za oporavak i povećanje proizvodnje i izvoza, osim državnih podsticaja proizvođačima i potrošačima, subvencija i povoljnih kredita, posebno važna pomoć u internacionalizaciji poslovanja i uloga koju u tome ima PKS kao njihova poslovna asocijacija.

Da bismo u situaciji kada su sajmovi otkazani, kada mogućnosti za direktne B2B razgovore nema, kada se otežano putuje, privrednicima omogućili da održe i uspostave kontakte sa partnerima u inostranstvu, da iskoriste mogućnosti koje im se pružaju sa laganim otvaranjem ekonomija, samostalno i sa partnerskim organizacijama, između ostalog, radimo na organizaciji niza on line sastanaka, susreta naših privrednika sa partnerima iz regiona i sveta, korišćenjem postojećih i kreiranjem novih platformi za njihovo povezivanje i komunikaciju.

Samostalno i sa partnerskim organizacijama, radimo na organizaciji niza on line sastanaka, susreta naših privrednika sa partnerima iz regiona i sveta. Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana je u tome posebno aktivan

Posebno bih istakao zalaganje i aktivnosti Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana, odnosno  naše zajedničke regionalne privredne komore, na izgradnji zajedničkog tržišta regiona sa gotovo 20 miliona potrošača, kao i povezivanju naših privrednika radi povećanja međusobne i trgovine sa svetom, kroz objedinjavanje regionalne ponude pred kupcima i investitorima.

Smatra se da je Covid-19 učinio više za digitalizaciju i digitalnu transformaciju privrede nego bilo koji drugi proces. Gde vi vidite najupečatljivije pomake kada je u pitanju naša privreda?

Suočeni sa izazovima pred koje nas je stavila globalna zdravstvena kriza, bili smo prinuđeni da kada je reč o digitalno poslovanju, preskočimo pet godina, da već danas, svuda u svetu, živimo i radimo kao da je 2025. Kada je o našoj privredi reč, samo u prvih nekoliko meseci od kako je korona stigla u Srbiju, više od trećine kompanija je prešlo na digitalno poslovanje, otvorilo online prodavnice ili unapredilo postojeće online kanale prodaje. Još otprilike toliko planira ili već radi na digitalizaciji poslovnih procesa, prilagođavajući se ubzano novoj situaciji.

U tim procesima srpska privreda, posebno mala i srednja preduzeća, uživaju i u narednom periodu mogu da računaju na veliku podršku Centra za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije koji samostalno, ali i zajedno sa kolegama iz drugih evropskih komora u okviru Evrokomore, radi na kreiranju novih i unapređenju postojećih digitalnih servisa i platformi za pomoć kompanijama članicama.

Više...

Fanina Kovačević-Popaz, izvršna direktorka HBA

Doslednost i inovativnost

Dvadeset godina uspešnog rada predstavljaju izvor inspiracije i dobrih praksi koje će Helensko privredno udruženje Srbije nastaviti da primenjuje i u trećoj deceniji svog...

Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete

Razumemo izazove i šanse digitalizacije

Srbija korača u susret svim promenama koje savremeni globalni tokovi diktiraju i spremna je da odgovori na sve izazove koje u sferi obrazovanja nameću...

Miloš Đuričanin, direktor strategije i razvoja Nordeus fondacije

Škola budućnosti je škola mogućnosti

Naša vizija je da deci i mladima damo platformu za stvaranje i učenje kroz iskustvo, putem koje mogu da se povezuju, zajedno stvaraju, uče...

Borge Brende, predsednik Svetskog ekonomskog foruma

Još uvek možemo da stvaramo čuda

U svetu prepunom polarizacije, krhkih ekonomskih izgleda i pretnji kao što su misinformacije, klimatske krize i neizvesnosti u pogledu liderstva, nekoliko važnih dostignuća nagoveštava...

Vesti

Od zaplenjenog duvana dobijeno je 7 tona najkvalitetnijeg organskog đubriva

Više od 5 tona ilegalnog rezanog duvana, čak 3,5 tone duvana u listu, 26.000 boksova cigareta, 12.000 boksova motanih...

EPS će do kraja decenije uložiti 5,4 milijarde evra u projekte obnovljivih izvora energije

Elektroprivreda Srbije (EPS) će do kraja decenije uložiti 5,4 milijarde evra u projekte obnovljivih izvora energije, od čega će...

Srbija i Angola potpisale Program saradnje u oblasti kulture

Srbija i Angola su potpisale Program saradnje u oblasti kulture koji će, kao je objavljeno u Vladi, važiti za...

Turistička organizacija Zlatibora i Turistička zajednica Labina potpisale Protokol o saradnji

Turistička organizacija Zlatibora i Turistička zajednica Grada Labina potpisale Protokol o saradnji koji podrazumeva unapređenje saradnje u oblasti turističke...

Na vodećem svetskom sajmu organske hrane srpske firme ugovorile poslove koji premašuju 8 miliona evra

Srpske kompanije koje su učestvovale na Međunarodnom sajmu organske hrane Biofach u Nirnbergu ugovorile su poslove čija vrednost premašuje...