Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije

Bilateralnu ekonomsku saradnju između Italije i Srbije karakteriše veliki obim razmene, koja je u 2022. dostigla rekordnu vrednost. Oslanjajući se na ove trendove, Marko Čadež, predsednik PKS prognozira da nas čekaju i novi rekordi.  

Iako je Italija već jedan od najznačajnijih trgovinskih partnera Srbije sa rekordnih 4,6 milijardi evra dostignute robne razmene u prošloj godini i više od 500 miliona evra razmenjenih usluga i jedan od najvećih investitora u Srbiji, čija se ukupna ulaganja ( inicijalna i tokom poslovanja) procenjuju na oko četiri milijarde evra, Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS) uveren je da još bolje možemo da iskoristimo potencijal za saradnju. To znači da italijanske kompanije žele da prošire svoje poslovanje na tržišu Srbije i regiona, u sklopu procesa internacionalizacije svoje privrede i strateškog plana za jačanje prisustva na Zapadnom Balkanu, a da Srbija tako može da dobije nove još kvalitetnije italijanske investicije zasnovane na visokim i zelenim tehnologijama, inovacijama, saradnji nauke i privrede što će povećati i obim naše trgovine i podići je na kvalitativno viši nivo.

Često smo svedoci razmene mišljenja između predstavnika vlade i poslovnog sektora, a ovoga puta zajedničku diskusiju uključena je i akademska zajednica. Kakvi su vaši utisci sa Business Science Foruma Italija-Srbija i kakve su mogućnosti srpske akademske zajednice da monetizuje svoja istraživanja kroz saradnju sa kompanijama?

Ovim forumom, otvorili smo novo poglavlje saradnje i dajemo novi kvalitet našim ekonomskom odnosima, zahvaljući interesovanju investitora koje se širi iz sektora tradicionalne saradnje – automobilske, tekstilne i industrije obuće, mašinske, elektro, metaloprerađivačke, drvne i prehrambene industrije i na teren zelene i energetske tranzicije, agri-techa, e mobilnosti… U tim sektorima očekujemo novi talas italijanskih investicija. Koliko nam je važno da privučemo kapital, toliko nam je dragocen transfer poslovnih i modela finasiranja, visokih tehnologija, mašina i opreme, da povežemo naše naučne zajednice i inovativne kompanije i stavimo ih u funkciju uspešnijeg poslovanja naše privrede.

Primera radi, italijanske investicije u nove i modernizaciju postojećih preradnih kapaciteta u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, uz primenu najsavremenih tehnologija, mašina i opreme, inovacija i naučnih dostignuća, u saradnji sa domaćim IT sektorom i vrhunskim fakultetima i institutima, doneće proizvode više dodate vrednosti i obostrane koristi – Srbiji veći izvozni učinak, a italijanskim investitorima veći profit, naročito na tržištima sa kojima Srbija bescarinsku trgovinu.

Osim poljoprivrede, i energetika i infrastruktura su bile u fokusu foruma kao oblasti za proširenje saradnje. Koje su konkretne mogućnosti u ovim sektorima, imajući u vidu aktuelni privredni kontekst?

Procene su da bi samo u energetskom sektoru u prioritetne projekte za prozvodnju, energetsku infrastrukturu i skladištenje energije iz obnovljivih izvora, energetsku efikasnost i projekte regionalnog povezivanja do 2030. trebalo da uložimo više od 15 milijardi evra.

Ništa manji prostor nije ni za investicije u projekte za tretman svih vrsta otpada i otpadnih voda. Italijanske kompanije su već prepoznale taj potencijal. Primera radi, zajednička kompanija italijanske Fintel Energia i domaće MK Group već je izgradila tri vetroparka, završava četvrti i u narednih pet godina planira investicije vredne više od milijardu evra, uključujući i prvi agrosolar na Balkanu.

Neskiriveno je i interesovanje italijanske građevinske industrije da se uključi u velike infrastrukturne, saobraćajne projekte koje Srbija realizuje uz podršku EU, kao što su brza pruga Beograd Niš i Niš – makedonska granica. Srbija kao središte regiona, logistički hub Zapadnog Balkana pruža velike prilike za investicije u industrijsko-logističke objekte, kancelarijski prostor i rezidencijalne zgrade.

Posebno je značajno, što je su na poslovnom forumu, osim banaka, osiguravajućih kuća, investicionih fondova i lizing kompanija koje već posluju u Srbiji, učestvovale i druge velike italijanske finansijske institucije spremne da podrže buduće investicije.

Sa fokusom na saradnju u oblasti novih tehnologija ne prestaje interesovanje za sektore tradicionalne saradnje, ali i jača značaj IT-a?

Obostrani interes za proširivanjem poslovanja i daljim ulaganjima i dalje je prisutan u automobilskoj, metaloprerađivačkoj, tekstilnoj, prehambenoj, drvnoj i industriji nameštaja o čemu govori i proširenje kapaciteta i modernizacija postojećih fabrika i pogona i investicije u u izgradnju novih, ali i činjenica da je od početka prošle godine u Srbiji registrovano više od 130 novih italijanskih biznisa.

u martu ove godine otvorili smo novo poglavlje saradnje. U to nas je dodatno uverio Business Science Forum Italija-Srbija, na kojem smo ugostili najveću delegaciju italijanskih kompanija u poslednjih deset godina

Srpski najbrže rastući IT sektor veliki je oslonac je visokotehnološkim kompanijama iz sveta, uključujući i italijanske koje će ovde investirati. Osim ljudi, vrhunskih stručnjaka, podsticaj za njihova ulaganja i saradnju italijanskog i srpskog IT sektora na kreiranju zajedničkih proizvoda svakako je i paket podsticaja za ulaganja u istraživanje u razvoj.

Srbija, Severna Makedonija i Albanija u aprilu su u Veroni na Vinitali predstavili regionalni „Vinska vizija Otvorenog Balkana“? Koliko je hrabrosti, znanja i veštine potrebno za to bilo potrebno? Šta su najvažniji zaključci o daljoj promociji naših vina na zahtevnim tržištima?

Naš stand na Vinality bio je jedan od najzapaženijih, postavljen u centar zbivanja, ne samo ne samo zbog prisustva trojice lidera Open Balkana, već i zbog podrške premijerke Meloni i značaja koji su mu dali svojom posetom šef italijanske diplomatije Antonio Tajani i predsednik regije Veneto Luka Zaja. Otvoreni Balkan kao nova vinska destinacija i vina vinarija iz regiona koje smo predstavili pobudili su veliko interesovanje posetilaca, stručne javnosti i pre svega profesionalnih kupaca, što nam je bio cilj. Namera nam je da što više od oko hiljadu takozvanih „super kupaca“ , uvoznika, distributera koji su bili prisutni u Veroni dovedemo na sajam u Beograd i obezbedimo poslove našim vinarima. Oni su ti koji kupuju vino za ceo svet, za najbolje restorane, ritejlove i određuju da li ćete uspeti ili ne na svetskom tržištu.

Istovremeno dragocena su nam iskustva Vinitaly u organizaciji vinskog sajma i već u junu očekujemo dolazak njihove delegacije u Beograd radi dogovora o daljoj saradnji. U sklopu promocije ovogodišnjeg sajma učestvovali smo i na sajmu u Dizeldorfu, a u narednom periodu planiramo prezentacije i u drugim prestonicama vina, poput Beča i Pariza.