Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije

Politički odnosi Slovenije i Srbije, slažu se zvaničnici obeju zemalja, najbolji su od raspada bivše SFRJ. O tome da li ekonomska i privredna saradnja prate političku saradnju, govori Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

– Slovenija je strateški partner Srbije u političkom i ekonomskom smislu i na bilateralnom, i na regionalnom, i multilateralnom planu. Podsticaj daljem razvoju i jačanju privredne saradnje daju i naša politička rukovodstva: intenziviranjem odnosa, redovnom i dobrom komunikacijom naših vlada koje poslednjih godina održavaju zajedničke sednice o bilateralnim i regionalnim pitanjima bitnim za ekonomski rast naših zemalja i političku stabilnost naših odnosa, ali i regiona Jugoistočne Evrope.

Istovremeno, činjenica da su naši privrednici nastavili da posluju i posle izlaska iz zajedničke države, olakšala je normalizaciju naših političkih odnosa i pomogla da se saradnja dve države podigne na nikad viši nivo. Ekonomske veze između Srbije i Slovenije zasnivaju se na spoljnotrgovinskoj i investicionoj saradnji, regionalnom povezivanju, podršci Slovenije evropskim integracijama Srbije i zajedničkom apliciranju za sredstva iz evropskih fondova.

Naše privrede i poslovne asocijacije prirodno su upućene jedne na druge i interes je naših kompanija da međusobno sarađuju. Poslednjih deset godina spoljnotrgovinska razmena povećana je sa 573 miliona evra na 910,8 miliona evra i ove godine mogla bi da dostigne milijardu evra!

Slovenija je među prvih deset spoljnotrgovinskih partnera Srbije i među prvih deset zemalja čije su kompanije najviše investirale kod nas.

Koliko Srbija koristi iskustva Slovenije kao zemlje koja je prošla put do članstva u EU?

– Za Srbiju je Slovenija uvek i u mnogo čemu bila, priznaćemo, uzor, jer je u mnogim stvarima na eks-Ju prostoru prednjačila: u razvoju privatnog sektora, malih i srednjih preduzeća, i onda kada se u Srbiji na privatnike baš nije gledalo blagonaklono, zatim u uvođenju i izgradnji e-uprave kada je digitalna transformacija bila daleko od nas, u odluci da krene na put evropskih integracija, onda kada se politika u ostatku regiona lomila oko drugih tema, u razvoju turizma koji joj je u prošloj godini doneo više od 4,3 miliona turista i gotovo 11,2 miliona noćenja i 13 odsto BDP-a, u svesti o potrebi i značaju ulaganja u zaštitu životne sredine… Za Srbiju je u ovom trenutku posebno dragoceno iskustvo Slovenije u procesima digitalizacije javne uprave, privrede i njihove međusobne komunikacije, u razvoju kontinentalnog turizma i ekologije.

Na inicijativu privrednih komora Srbije i Slovenije, u okviru realizacije bilateralnog sporazuma o saradnji dveju zemalja, formirani su tzv. zeleni timovi koji rade na jačanju saradnje kompanija u oblasti zelene ekonomije, kroz razmenu znanja, najboljih praksi i tehnologija i zajedničko apliciranje za evropske fondove.

Kao rezultat zajedničkih aktivnosti zelenih timova kada je reč o uvozu neopasnog otpada za cementnu industriju Srbije radi korišćenja u energetske svrhe i radne posete dve slovenačke kompanije Udruženju za cementnu industriju Srbije, Vlada je Parlamentu predložila Izmene zakona o upravljanju otpadom. Takođe, ima i zainteresovanih slovenačkih investitora za izgradnju fabrike otpadnih voda u Srbiji.

Koliko ste zadovoljni saradnjom s Privrednom komorom Slovenije? U kojoj meri zajednički angažman dveju komora pomaže srpskim privrednicima da izađu na slovenačko tržište i obrnuto?

– Privredna komora Srbije s Gospodarskom zbornicom Slovenije i Slovenačkim poslovnim klubom ima kontinuiranu uspešnu saradnju, zasnovanu na obostranom razumevanju i obostranom interesu naših privreda da se povezuju, jačaju međusobnu trgovinu i ubrzavaju investicione tokove.

Posebno bih istakao značaj poslovnih foruma i bilateralnih razgovora privrednika koje organizujemo u Ljubljani i u Beogradu, na kojima je iz godine u godinu sve više i slovenačkih i srpskih kompanija. Recimo, u oktobru 2016. godine, na Poslovnom forumu u PKS-u učestvovalo je više od 300 predstivnika iz 180 srpskih i slovenačkih kompanija i u jednom danu je održano više od 150 B2B susreta privrednika!

Naša želja i interes jesu da u trgovini sa Slovenijom prevaziđemo deficit, razmenu uravnotežimo, da srpske robe bude više na slovenačkom tržištu, krene nov talas slovenačkih investicija u Srbiji sada kada pred investitore izlazimo s nikad boljom klimom i podsticajima za investiranje, da srpskih investitora koji uspešno posluju na slovenačkom tržištu bude sve više, a srpskih malih i srednjih preduzeća koja su se dokazala kao pouzdani partneri ima više u dobavljačkim lancima slovenačkih kompanija…

U tom smislu, dodatni podsticaj našim bilateralnim odnosima su zajedničke aktivnosti u realizaciji regionalnih inicijativa u okviru Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana (KIF), čija je članica i Gospodarska zbornica Slovenije.

Zajednički radimo na otklanjaju prepreka i unapređenju klime za poslovanje naših kompanija i privlačenje investitora u region, kao i na povezivanju naših poslovnih zajednica. Samo prošle godine u okviru KIF-a održano je desetine poslovnih foruma i susreta i više od 2.000 bilateralnih razgovora kompanija regiona.

Koje su to zakonske prepreke koje slovenačkim investitorima najviše smetaju u Srbiji i koliko PKS, potom, kod nadležnih ministarstava, uspeva da utiče na to da se one uklone?

– Slovenija i Srbija nemaju otvorenih pitanja u privrednoj saradnji i ne mogu da se izdvoje neki specifični problemi koji se tiču jedne privredne grane ili sektora. Povremeno, pojedine kompanije nailaze na prepreke koje nisu sistemske prirode, a koje zajednički rešavamo. Takođe, Slovenački poslovni klub učestvuje u radu Saveta mešovitih komora pri PKS-u, koji je kod nadležnih ministarstava pokrenuo inicijative za koje su zainteresovane i kompanije iz Slovenije koje ovde posluju.

Kroz proces modernizacije Privredna komora Srbije je stekla reprezentativnost, ojačala kapacitete za zastupanje privrede i na nacionalnom i na međunarodnom nivou, dobila pravo da se izjasni o svim zakonskim predlozima koji se tiču privrede, razvila dijalog s državnim institucijama kroz zajedničke radne grupe s gotovo svim ministarstvima i NBS-om i učestvuje u oko 80 radnih grupa za unapređenje zakonske regulative.

Za Srbiju je u ovom trenutku posebno dragoceno iskustvo Slovenije u procesima digitalizacije javne uprave, privrede i njihove međusobne komunikacije, u razvoju kontinentalnog turizma i ekologije

To je rezultiralo stotinama usvojenih inicijativa privrednika u protekle dve godine. U zakonodavni postupak uključene su i slovenačke kompanije koje ovde posluju; direktno kao naše članice ili preko Slovenačkog poslovnog kluba. Recimo, nedavno su bile u prilici da daju mišljenje, predloge i inicijative za izmene i dopune Zakona o privrednim društvima i Zakona o javnim nabavkama koje će PKS objediniti i proslediti nadležnim ministarstvima – predlagačima zakona.

Zna se da su slovenačke kompanije zainteresovane da u Srbiji ulažu u energetiku, građevinu, agrar… Koliko su potencijali za ulaganja u tim oblastima iskorišćeni i ima li netaknutih izvora u Srbiji s kojima potencijalni slovenački investitori još nisu upoznati?

– Prostor za nova ulaganja i interesovanje slovenačkih investitora postoji i u oblastima zaštite životne sredine, turizma, posebno banjskog, informaciono-komunikacionih tehnologija. To su, uz agrobiznis, strateške oblasti u kojima, prema zajedničkoj oceni, postoji veliki potencijal za unapređenje saradnje i zajedničke projekte. Uspešno poslovanje, projekti i izvozni rezultati slovenačkih investitora u Srbiji, najbolja su preporuka onima koji tek nameravaju ovde da ulažu.

Srbija je Sloveniji druga zemlja za investicije – uložili su oko milijardu i po evra – dok je iz Srbije u Sloveniji uloženo neuporedivo manje. Šta je razlog tome i gde je naša šansa?

– Dok je Slovenija imala strateški pristup Srbiji kao investicionoj destinaciji, dok su njene kompanije ušle na naše tržište u špicu privatizacije i pokrenule grinfild projekte, srpska preduzeća gotovo da nisu učestvovala u privatizaciji firmi na zapadu bivše zajedničke države. I to je, osim neekonomskih razloga koji su često navođeni, jedno od objašnjenja zašto srpskih investicija tamo nema više.

U međuvremenu, Slovenija se više otvorila za strana ulaganja, a srpske kompanije su ojačale kapacitete da investiraju van granica lokalnog tržišta. Srpska ulaganja u Sloveniji, prema podacima Slovenačke centralne banke, zaključno sa 2016. godinom, iznosila su 278 miliona evra. Oni koji su već investirali nose najpozitivnija iskustva, pa je u narednom periodu realno očekivati više srpskih investicija u Sloveniji.

Da podsetim, Comtrade je 2007. kupio slovenački Hermes SoftLab, već 2011. otvorio je nov razvojni centar i danas u Sloveniji zapošljava nekoliko stotina stručnjaka za informacione tehnologije. Tokom 2011. i Nectar iz Bačke Palanke je postao vlasnik Fructala. Poslednjih godina ta lista se širi. Delta Holding gradi InterContinental u Ljubljani. Posle kupovine hotela Kempinski u Portorožu i dela Gorenjske banke i dobijanja dozvole da preuzme vlasništvo nad tom bankom, MK grupa je kupila i 30 odsto akcija Aerodroma Portorož, uz iskazano interesovanje i za preostali deo.

Ima li prostora za veći plasman srpske robe na slovenačkom tržištu?

– I srpskih proizvoda je sve više na slovenačkom tržištu. Broj izvoznika iz Srbije u Sloveniju povećava se iz godine u godinu. Srpska carina je 2016. evidentirala 1.681 izvoznika, za 81 više nego pre dve godine. Analize pokazuju da postoje mogućnosti za rast srpskog izvoza semena, voća, povrća, ullja – koje sada slovenačka preduzeća uvoze uglavnom iz Italije, ali i gotovih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, lekova, proizvoda automobilske industrije, kao i za veći plasman električne energije.

Zemlje regiona nedavno su dobro reagovale na slučaj Agrokor, kako veće posledice ne bi osetile ćerke-firme te hrvatske kompanije koje posluju u okruženju. Čini se da je saradnja u vanrednim situacijama bolja i efikasnija nego u redovnim okolnostima? Godinama se priča o neophodnosti zajedničkog izlaska na treća tržišta, ali je realizacija slaba. – Nikada nismo bili bliži realizaciji te ideje o zajedničkom nastupu regiona u svetu. Porasla je svest da je važno da se ne zatvaramo u nacionalne okvire, već da se infrastrukturno i poslovno povezujemo i da pred kupce i investitore izlazimo kao region, predstavljajući zajednički projekte i mogućnosti.

Zajednički radimo na otklanjaju prepreka i unapređenju klime za poslovanje naših kompanija i privlačenje investitora u region, kao i na povezivanju naših poslovnih zajednica

Istovremeno, potencijali naših, pa čak i najvećih kompanija još su relativno skromni da bi pojedinačno postale ozbiljni igrači na svetskom tržištu. Samo udruženom ponudom možemo da se izborimo s konkurencijom ili pobedimo na regionalnim i međunarodnim tenderima. Koliko je to bitno za velike kompanije, još je značajnije za mala i srednja preduzeća.

Suštinsko pitanje malih nacionalnih ekonomija na prostoru bivše Jugoslavije, bilo da su u EU, kao Slovenija, ili u CEFTA, kao Srbija, jeste da razvijamo više oblike saradnje, kako da udružimo kompanije u konzorcijume, da zajednički nastupamo na trećim tržištima.

Bilateralno posmatrano, vlade Srbije i Slovenije imaju i pravni okvir; potpisan Memorandum o razumevanju na trećim tržištima i na njegovoj realizaciji angažovane su i poslovne asocijacije i naše državne institucije. Tako je, recimo, pod sloganom Enjoy Serbia feel Slovenia, u aprilu u Teheranu, predstavljena zajednička turistička ponuda dveju zemalja.