U godinama pred nama, uveren sam da će nemačko srpska saradnja biti u znaku novih partnerstava srpskih i nemačkih kompanija u stvaranju zajedničkih,visokotehnoloških i inovativnih proizvoda.
Primer saradnje Srbije sa Nemačkom je sigurno jedan od najuspešnijih primera kada govorimo o visini stranih direktnih investicija i efektima po zapošljavanje i izvoz.Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije smatra da će se granice pomerati i lestvice u srpsko-nemačkoj ekonomskoj saradnji ubuduće podizati, pre svega, nove, visoke tehnologije.
„Učinak aktivnosti i uticaj na srpsku ekonomiju više od 900 kompanija sa većinskim nemačkim kapitalom koje su investirale i posluju u Srbiji već sada se ne meri samo visinom uloženog kapitala koji je, kako se procenjuje, uveliko premašio tri milijarde evra. Ni brojem od 82.000 ljudi koje upošljavaju, ne računajući zaposlene u srpskim firmama iz lanca njihovih partnera. Ni vrednošću ukupne trgovine robom i uslugama koja je prošle godine dostigla rekordnih 11,25 milijardi evra i što je važno bila uravnotežena – po 5,6 milijardi evra obostrano“, kaže Čadež.
Predsednik PKS smatra da će se srpsko nemačke ekonomske veze meriti sve više kvalitetom koji srpskoj privredi donosi transfer znanja, poslovnih i upravljačkih modela, novih tehnologija i inovacija nemačkih visokotehnoloških kompanija. „Jer one ovde više ne grade samo fabrike, zapošljavaju ljudi i odavde izvoze, već u svojim istraživačko razvojnim centrima u Srbiji, poput ZF-a, Continetala, Brose, Draexlmaier-a ili Muehlbauer-a, oslanjajući se i na domaću pamet, kreiraju budućnost svojih industrija globalno“, navodi naš sagovornik. „U godinama pred nama, uveren sam, naša saradnja, biće i u znaku novih partnerstava srpskih i nemačkih kompanija u stvaranju zajedničkih,visokotehnoloških i inovativnih proizvoda.“
Imajući u vidu premeštanje fokusa nemačkih investitora na složenije tehnologije i traženje partnera u Srbiji, koje su to oblasti u kojima, po vašem mišljenju možemo da očekujemo buduće nemačke investicije?
Bez obzira na probleme sa kojima se suočava nemačka ekonomija i njena automobilska industrija, kompanije iz Nemačke su medju najbrojnijim od oko stotinu stranih investitora sa kojima Srbija pregovara o realizaciji konkretnih investicionih projekata, a najveće interesovanje i dalje je za ulaganja u sektor auto i povezanih industrija, što potvrdjuje i najnovija nemačka investicija u Srbiji – PWO Groupe u Čačku. Samo što se fokus sada seli sve više na segmente e-mobility, dodatno podstaknut potpisivanjem dokumenata kojima se pokreće strateško partnerstvo sa EU o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električkih vozilima i potvrdjuje namera o uspostavljanju lanca vrednosti e-mobilnosti u Srbiji. U tom kontekstu posebno je značajna najava da će Mercedes-Benc biti deo lanca proizvodnje u Srbiji, što je najbolja preporuka drugim investitorima, ne samo njegovim dobavljačima, već i kompanijama iz drugih industrija.
Paralelno sa uspostavljanjem klimatskog partnerstva i podrškom Nemačke energetskoj tranziji Srbije, raste i interesovanje pojedinačnih nemačkih kompanija ulaganja u energetiku, u obnovljive izvore energije – solarnu, energiju vetra, vodonika…
Zastupajući interese privrede, Privredna komora Srbije se zalaže za unapredjenje dualnog obrazovanja tako da ono postane vlasništvo privrede i da ga vode kompanije
Razgovor sa velikim nemačkim kompanijama, koji je Privredna komora Srbije upriličila u Berlinu tokom julske posete predsednice srpskog parlamenta, potvrdili su i zainteresovanost nemačkih investitora i za realizaciju projekata u okviru Bio4Campusa, u farmaceutskoj industriji i heltechu, ali i investicije u sklopu pripreme za EXPO 2027, posebno u razvoj železničke infrastrukture.
Saradnja u oblasti ICT-a, sa fokusom na primenu veštačke inteligencije u poslednje vreme je nezaobilazna teme u razgovorima sa partnerima iz Nemačke. Do kraja godine, planiramo da, u saradnji sa IHK Frankfurta, u Nemačkoj predstavimo IT firme i i startape iz Srbije, posebno onih koje rade na rešenjima baziranim na AI sa namerom da ih povežemo sa nemačkim kompanijama i fondovima zainteresovanim za investiranje u startap projekte.
Nedavno je Institut za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena objavio izveštaj prema kome nemačka automobilska industrija pati zbog nedostatka novih porudžbina, posebno iz inostranstva, a očekivanja izvoznika su na veoma niskom nivou. Kako bi se ovakav trend mogao odraziti na srpsku privredu i operacije nemačkih kompanija u Srbiji?
Objektivno, izazovi nemačke autoindustrije izazvani nizom udruženih problema –predstavljaju rizik i po srpske i nemačke kompanije koje posluju u Srbiji i smanjuju potencijal rasta srpskog izvoza na nemačko i svetsko tržište. Jer, čak 14 odsto naše ukupne razmene sa svetom i 15 odsto našeg izvoza ostvarujemo sa Nemačkom. Industrija autodelova i komponenti jedan je od naših najvećih izvoznika ne samo u Nemačku nego i u svet. Bezmalo 40 odsto srpskog izvoznog učinka na nemačkom tržištu je izvoz kompanija u nemačkom većinskom vlasništvu i više od 50 odsto izvoza u Nemačku – našu prvu izvoznu destinaciju u svetu čine proizvodi iz sektora mobilnosti.
Za sada, osim očekivanog usporavanja rasta izvoza na nemačko tržište, koji je za sedam meseci ove godine iznosio oko tri odsto u odnosu na isti period prethodne godine, nismo imali većih problema. Čini se da su nearchoring procesi ipak uspeli da nadjačaju negativne efekte usporavanja privrede našeg prvog ekonomskog partnera.
Iako znatno sporije nego u prethodnoj godini i dalje raste plasman ključnih izvoznih proizvoda za nemačku automobilsku industriju. Izvoz setova provodnika za paljenje od januara, zaključno sa julom, povećan je za 2,6 odsto, a spoljnih pneumatskih guma za nove putničke automobile – 5,3 odsto, uz procentualno značajno veći rast izvoza spoljnih pneumatskih guma za autobuse i kamione. Izvoz delova za brisače vetrobrana skočio je za 37,5 odsto. Najnoviji avgustovski podaci ukazuju da rast izvoza, i to dvocifren, ponovo beleže i proizvodjači pojedinih delova za automobile čiji je učinak bio gotovo prepolovljen u prvom delu godine.
Na duže staze, ukoliko bi se kriza u nemačkoj automobilskoj industriji, glavnom kupcu autodelova i komponenti iz Srbije, produbila i posledice po srpsku ekonomiju i nemačke kompanije koje kod nas posluju bile bi veće. Uveren sam da se to neće dogoditi imajući u vidu snagu najveće i najjače evoropske ekonomije i poslednjih nedelja iskazanu spremnost nemačke države da podrži svoju autoindustriju, pomogne joj da prebrodi tranziciju i vrati nekadašnju konkurentnost.
Da li osim već prisutnih kompanija u Srbiji i starih kupaca, u novim okolnostima ima i novih kompanija iz Nemačke zainteresovanih za investiranje i dobavljače iz Srbije?
Srbija izvesno ostaje destinacija na koju dugoročno računaju kompanije koje ovde posluju i šire svoje kapacitete – čak 78 odsto anketiranih kompanija, prema poslednjoj anketi AHK, planiralo je za ovu godinu veće ili investicije na istom nivou. Koliko je važno njihovo poverenje, važno je i što smo na radaru i onih koji nemaju iskustvo poslovanja u Srbiji, ali koje svoje dobavljačke lance i poslovne operacije prekomponuju prilagodjavajući ih prethodnih godinama nastalim okolnostima.
Medju onima koje se nam se obraćaju za kontakte sa dobavljačima, čak i na globalnom nivou i informacije o mogućnostima investiranja, dosta je i novih kompanija iz recimo metalske industrije, metaloprerade i mašinogradnje. Dodatno smo obostrano ohrabreni nedavnim sastancima sa njihovim udruženjem Integra Europe i sa kompanijom Schaeffler, vodećim globalnim proizvođačima ležajeva za automobilsku, avio i mašinsku industriju, koja je letos obelodanila nameru o širenju i jačanju prisustva u Srbiji i regionu.
Ohrabreni smo sastancima s Integra Europe i kompanijom Schaeffler, koja planira širenje u Srbiji i regionu.
Potvrdu interesovanja za dobavljače i proizvode iz Srbije dobijamo i na nemačkim sajmovima – od prehrambene i vinske industrije, preko industrijske tehnologije do IT- a, na koje svake godine, u saradnji sa RAS-om, vodimo privrednike iz Srbije. Ove godine organizovano nastupamo na šest nemačkih velikih privrednih sajmova, od kojih prvi put na sajmovima Automechanika u Frankfurtu i Electronica u Minhenu. Od prošle godine podržavamo i nastup i gejming kompanija na na Gamescom-u Kelnu. Privredna komora Srbije je u aprilu organizovala treći InterConnect B2B skup u Beogradu na koji smo doveli još 17 velikih evropskih kupaca, iz automobilske, metalske, elektro i industrije plastike, omogucavajući im da ovde nadju dobavljače, a lokalnim firmama da se kod kuće predstave kupcima medju kojima je svaki put najviše nemačkih kompanija.
Poziciju Srbije kao zemlje nearshoring destinacije – ne samo za pronalaženje dobavljača, već i za ulaganja dodatno su ojačali novi sporazumi o slobodnoj trgovini koji će domaćim i stranim kompanijama koje ovde proizvode omogućiti i povoljniju nabavku sirovina i repromaterijala i bescarinski plasman proizvoda na treća tržišta.
Po prvi put u anketi nemačkih preduzeća postoji nezadovoljstvo dualnim obrazovanjem. Šta je uzrok tome i kako Komora doprinosi traženju rešenja za problem nedostatka stručne radne snage?
Dualno, stručno obrazovanje jeste u proteklih deset godina donekle ublazilo ovaj problem i mogućnost da dođu do odgovarajućih kadrova iskoristilo je gotovo 1.100 kompanija. Medjutim, postoje i neka ograničenja u rešenjima primenjenim u Srbiji na koje ukazuju i nemačke kompanije,a koja se mogu prevazići izmenama regulative i prakse kako bismo se približili modelima zemalja na koje se ugledamo i što bolje odgovorili i na potrebe domaće privrede i investitora.
Zastupajući interese privrede i Privredna komora Srbije se zalaže za unapredjenje dualnog obrazovanja tako da ono postane vlasništvo privrede, da ga vode kompanije….. To bi izmedju ostalog značilo da se izmeni upisna politika tako da se kompanijama omogući da biraju učenike, da se djaci prvo „upisuju“ u kompaniju i potom u školu i da ubuduće, kao u Nemačkoj, više vremena provode u kompanijama nego u učionicama. Potrebno je i da se revidiraju obrazovni programi i usklade sa potrebama privrede, da za dualno obrazovanje kurikulumi budu uži, orjentisani ka zanimanjima ili da rezultiraju užim kvalifikacijama. I ono što je ne manje važno – da promocija dualnih zanimanja potrebnih privredi i profesionalna orjentacija osnovaca počne ranije, već od šestog razreda… Na uobličavanju ovih predloga radimo na najboljim medjunarodnim ekspertima, u stalnoj komunikaciji sa kompanijama i prosvetnim vlastima.
Osim što su pojednostavljene zakonske procedure za zapošljavanje stranaca i što je ove godine počelo da funkcioniše zajedničko tržište rada Otvorenog Balkana koje omogućava kompanijama da radnike angažuju i iz zemalja u okruženju, bez birokratskih i administrativnih procedura, uz želju da se ono proširi na ceo Zapadni Balkan, sa Nacionalnom službom za zapošljavanje dogovorili smo uspostavljanje jedinstvene baze slobodnih (raspoloživih) radnih mesta u privredi, na osnovu koje bismo kreirali plan obuka kroz neformalno obrazovanje za kadrove potrebne kompanijama.
SINERGIJA Interes nemačkih investitora seli se ka segmentima e-mobility, podstaknut najavom strateškog partnerstva sa EU o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električkih vozila | REFERENCA Najava da će Mercedes-Benc biti deo lanca proizvodnje u Srbiji, je najbolja preporuka drugim investitorima, ne samo njegovim dobavljačima, već i kompanijama iz drugih industrija. | BALANS Osim usporavanja izvoza na nemačko tržište, nismo imali većih problema. Nearschoring procesi su prevazišli negativne efekte usporavanja privrede našeg glavnog partnera. |
---|