Majo Mićović, predsednik Švajcarsko-srpske trgovinske komore i direktor kompanije Sky Express

Pandemija je potvrdila ekstremnu važnost digitalizacije i nastaviće da ima značajan uticaj na svakodnevno poslovanje kompanija. Vlada Srbije je u prethodnom periodu odličnom internom politikom razvoja e-uprave uspela da dinamizuje digitalizaciju, a sada bi trebalo da na isti način pruži podršku različitim uspešnim klasterima IKT biznisa kojih u Srbiji ima sve više.

Sudeći po rezultatima online ankete o uticaju COVID-19 na poslovanje kompanija, koju je Švajcarsko-srpska trgovinska komora sprovela među svojim članicama u novembru 2020. godine, čini se da su mnoge od njih uspele dobro da se nose sa izazovima. „Cilj ovog istraživanja bio je da se steknu uvidi u glavne izazove sa kojima se suočava ŠSTK poslovna zajednica zbog krize Covid-19, kao i da se bolje razumeju potrebe ovih kompanija i pitanja koja su od interesa za njih. Prema rezultatima istraživanja, više od polovine ispitanika (približno 60%) je navelo da pandemija Covid-19 do tada nije uticala na njihove investicione planove u Srbiji za 2021. godinu. Takođe, 63% ispitanika je pribeglo digitalizaciji svog poslovanja (u manjoj ili značajnoj meri) zbog pandemije Covid-19 i prilagođavanja novonastaloj situaciji“, kaže Majo Mićović, predsednik Švajcarsko-srpske trgovinske komore i direktor kompanije Sky Express.

Upravo su digitalizacija i razvoj IT sektora koji Švajcarska podržava kroz bilateralnu podršku Srbiji, i unapređenje domicilnog privrednog ambijenta bili u fokusu našeg razgovora.

Nedavno ste sa drugim bilateralnim poslovnim udruženjama organizovali sastanak sa Ministarstvom Finansija i Privrednom Komorom Srbije. Šta su danas ključna pitanja u vezi sa poslovnom klimom na koju ukazuju vaše članice?

Vršilac dužnosti pomoćnika ministra finansija u Vladi Republike Srbije Ognjen Popović učestvovao je, zajedno sa direktorom Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Mihailom Vesovićem, na onlajn radnom sastanku ”Makroekonomska kretanja privrede Republike Srbije u kontekstu KOVID-19“. Ključna pitanja kompanija su se odnosila na ekonomske mere podrške države u cilju uspešnijeg prevazilaženja poslovnih izazova tokom pandemije Covid-19. Tom prilikom, v.d. pomoćnika ministra finansija Ognjen Popović istakao je da je ukupna vrednost državne pomoći privredi u 2020. godini iznosila 12,9% BDP, a da treći paket podrške ove godine iznosi 4,5% BDP.

Takođe je napomenut i značaj srpskog IKT sektora za uspešno poslovanje kompanija. Direktor Mihailo Vesović je ovom prilikom istakao da je sektor usluga jedan od pokretača privrednog oporavka zemlje, te da je u 2020. godini suficit u razmeni ovog sektora sa inostranstvom iznosio 1,1 milijardi evra i da IKT sektor ima značajan doprinos u ostvarivanju pomenutog suficita.

Blockchain, AI, Big Data i ostale tehnologije su postali neizostavni deo “connected world”-a, i predstavljaju sjajnu priliku da Srbija dobije svoje „jednoroge“ .

Srpska premijerka Ana Brnabić nedavno je istakla da Srbija u cilju unapređenja razvoja inovativne i održive srpske privrede očekuje pomoć Švajcarske. Šta korporativni sektor može da pruži na ovom planu?

Švajcarska je jedan od značajnijih investitora u srpsku privredu. Saradnja Švajcarske i Srbije se tokom prethodnih godina fokusirala na investiranje u obrazovanje, nauku, istraživanje i razvoj, inovacije i digitalizaciju i u tom smeru treba i nastaviti. U Srbiji je IT industrija trenutno jedna od najbrže rastućih privrednih grana koja donosi potencijal razvoja sopstvenih sofisticiranih softverskih rešenja i usluga, zahvaljujući rastućem broju tehnoloških start up-a, preduzetničkom duhu i porastu interesovanja mladih za IT nauke.

Iako sa niske osnove, Srbija j tokom kovid 19, ušla u ubrzanu digitalnu transformaciju i kada govorimo o e government i kada govorimo o preduzećima. Ali sada rastu izazovi sajber sigurnosti. Šta su po vašem mišljenju najvažniji koraci da se na ovaj izazov odgovori?

Pandemija je potvrdila ekstremnu važnost digitalizacije i nastaviće da ima značajan uticaj na svakodnevno poslovanje, sa fokusom na podršku radu na daljinu, virtuelnim događajima, orjentaciju na web poslovanje i novim platformama za produktivnost.

Sajber kriminal je postao jedan od najunosnijih „sivih“ poslova i ozbiljna pretnja, te sajber sigurnost ne bi trebalo shvatiti kao opciju, već kao neizostavni deo plana digitalne transformacije svake kompanije i organizacije. Kako bismo umanjili rizik od kompromitacije podataka, prvi korak jeste da prvenstveno budemo svesni da je cyber kriminal iz godine u godinu u porastu i da informacioni sistemi moraju biti zaštićeni adekvatnim tehnologijama, jedino na taj način možemo stati na put hakerskoj mafiji.

Obzirom da je ovo izuzetno specifična grana IT industrije ne bih izdvojio konkretne unificirane korake, jer nije neophodno da svi  budemo cyber security eksperti, već bih uputio kompanije i organizacije da se obrate onima koji to jesu kako bi im pomogli da sačuvaju jednu od najvrednijih stvari u kompaniji – digitalne podatke. U Srbiji i regionu imamo nekoliko ekspertskih kompanija u oblasti sajber bezbednosti,  poput kompanije za čije sam poslovanje i sam odgovoran, Sky Express, koja je regionalni lider u oblasti IT bezbednosti.

U čemu je najveća najveća snaga IT sektora u Srbiji s obzirom da danas mnogi upozoravaju da to više nije jeftina stručna radna snaga? Kako u tom kontekstu gledate na industriju gejminga, blockchain, AI, koji, sudeći po nekim najavama, treba da ponove uspeh IT sektora u Srbiji?

Pomenute grane IT industrije su i do sada imale značajan udeo u celokupnim prihodima IT sektora, tako da ne očekujem da uspeh “ponove”, već da evoluiraju i da to preraste u jedan referentan ekosistem koji će generisati nove “jednoroge”. Blockchain, AI, Big Data i ostale tehnologije su postali neizostavni deo “connected world”-a, i predstavljaju sjajnu priliku za kreiranje novih, primenljivih rešenja koja će unaprediti funkcionisanje društava u globalu. Iz tog ugla gledano, neophodno je stimulisati primenjenu kreativnost – motivisati kolege da što brže i predanije prihvataju nove tehnologije, da identifikuju sfere života koje je moguće unaprediti i da na pravi način kombinuju i primene te tehnologije u cilju unapređenja. U takvom okruženju se rađaju još bolje i nastaju potpuno nove tehnologije.

Uloga IT-a u savremenom svetu, poslovanju, jednom rečju životu, je neizostavna, čak i kada to nije neposredno uočljivo. Savremena komunikacija, transport, snabdevanje električnom energijom i vodosnabdevanje – svi ti aspekti života umnogome zavise od informacionih tehnologija, i postali su široko dostupni i jednostavni za upotrebu dobrim delom zahvaljujući IT-u. Takva, pozitivna, zavisnost će nesumnjivo rasti i upravo iz tog razloga treba da strateški i sistematski razvijamo, kao IT sektor, tako i prateće servise koji taj sektor prate.

U Srbiji i regionu imamo nekoliko ekspertskih kompanija u oblasti sajber bezbednosti, poput kompanije za čije sam poslovanje i sam odgovoran, Sky Express, koja je regionalni lider u oblasti IT bezbednosti.

Sa digitalnom transformacijom promenile su se i potrebe za veštinama koje treba da ima radna snaga. Koliko su švajcarske kompanije u ovom trenutku u stanju da nađu odgovarajuće kadrove?

Drugačije radno okruženje uzrokovano pandemijom, indukovalo je ubrzano prilagođavanje kako kompanija, tako i kadrova, na globalnom nivou. Zahtevi tržišta su sve izazovniji i kompanije i radnici su prinuđeni da se prilagode kako bi opstali i to generalno važi za sve industrije. Obzirom da se bavim i bezbednošču digitalnih podataka, mogu reći da na globalnom nivou postoji izuzetan nedostatak radne snage, inženjera sajber bezbednosti. Istraživanja pokazuju da na globalnom nivou postoji nestašica od 3,12 miliona takvih eksperata. Ovo je zabrinjavajuća činjenica, obzirom da je sajber kriminal u eksponencijalnom porastu i da kompanije, generalno, nemaju ljudske resurse koji bi obezbedili adekvatnu bezbednost svojih informacionih sistema.

Šta su po mišljenju Komore i vašem mišljenju danas najvažniji koraci da Srbija održi sadašnji tempo rasta?

Prema izveštaju EBRD-a, BDP je u prvom kvartalu tekuće godine povećan za 1,7% u odnosu na isti kvartal prethodne godine, usled razvoja građevinskog sektora, industrijske proizvodnje, trgovine, transporta i turizma.

Da bi dostigla evropski nivo prosperiteta, Srbija bi trebalo da prihvati ambiciozniji program pre svega ekonomskih a onda i opšte društvenih reformi u skladu sa preporukama EU. Inovativnije motivisanje stranih investitora kao i fokusiraniji stav prema unutrašnjim investicionim programima su krucijalni.

Po mom mišljenju za Vladu su ključne sledeće stavke. Prva je finansiranje firmi koje su u ekspanziji. Za manja preduzeća ili start-ups sa inovativnim idejama i preduzetničkim duhom, ali manjkom finansijskih sredstava, pristup kreditu predstavlja ključnu razliku između proširenja poslovanja ili stagnacije. IKT sektor u Srbiji je među najperspektivnijem. Kao što je država odličnom internom politikom razvoja e-uprave preko Kancelarije za IT uspela da dinamizuje digitalizaciju, tako bi trebalo otvoriti komunikaciju i dati podršku ka različitim uspešnim klasterima IKT biznisa kojih u Srbiji ima sve više.

Druga ključna stavka je kreiranje podsticajnog poslovnog okruženja. Povećanje transparentnosti administrativnih procedura, pojednostavljenje previše složenih zakona, unapređenje upravljanja velikim sistemima i suzbijanje korupcije su među najvažnijim pitanjima.

I treća stavka je pospešivanje konkurencije. Politika konkurencije bi trebalo da podrazumeva ne samo suzbijanje praksi kojima se narušava konkurencija u privatnom sektoru, već i još obuhvatniju redukciju mera upliva države u slobodu tržišta.