Majo Mićović, predsednik SSCC

Čvrsto verujem da u narednom periodu Srbiju očekuje povećanje obima švajcarskih investicija uprkos ekonomski turbulentnim vremenima. O tome govori i nedavna poseta generalnog direktora Privredne komore Ženeve Srbiji

Poslovanje svih firmi danas uveliko zavisi od toga u kojoj je pandemija uticala na njihov rad. COVID-19 najviše je pogodio sektore hotelijerstva, avio-prevoza i turizma, dok su ICT kompanije najmanje osetile negativan uticaj pandemije. Majo Mićović, predsednik SSCC veruje da danas ima prostora za optimizam. „Posle dve godine, nastupio je period oporavka i daljeg razvoja kompanija, uključujući i firmi-članica ŠSTK-a. Neke od njih su najavile i nove investicije, kao što je Nestle, zatim vodeća IT security kompanija Sky Express, otvorila je predstavništvo u Podgorici a uskoro i u Tirani, otvorene su zatim dve nove fabrike: firma ’’Regent Lighting’’ je otvorila fabriku u Svilajncu a firma ’’Barry Callebaut’’ u Novom Sadu, što svedoči o njihovom pozitivnom viđenju domaće i regionalne poslovne klime“, kaže Mićović.

Da li se i vaše članice suočavaju sa nedostatkom radne snage koliko VET obrazovanje u tome pomaže?

Švajcarsko-srpska trgovinska komora je organizovala tri konferencije u cilju promovisanja značaja dualnog obrazovanja i pronalaženja adekvatne radne snage. Firme-članice se doista suočavaju sa nedostatkom radne snage, ali nam je drago što su neke od njih, kao što su Nestle i Standard Furniture Serbia, ušle u sistem dualnog obrazovanja i što su prepoznale taj sistem kao način za pronalaženje kvalitetne radne snage čije su kompetentnosti usklađene sa potrebama privrede. Izuzetno nam je drago da smo kao Komora a i kao pojedinci iz Upravnog Odbora davali ozbiljan doprinos ovoj temi sve od same inicijacije Dualnog obrazovanja u Srbiji pa do današnjih dana.

Šta su glavni pravci delovanja vaše komore u narednom periodu kada govorimo o unapređenju poslovne klime?

Vinsent Subilia, generalni direktor Privredne komore Ženeve, upravo je završio prvu posetu Beogradu. Tom prilikom, organizovao sam i sastanak sa Premijerom RS, Anom Brnabić. Sastanku je takođe prisustvovala i Nj.E. Ambasador Šmid. U toku sastanka, Ana Brnabić je sagovornike upoznala sa dobrom poslovnom klimom u Srbiji i predstavila privredne oblasti koje su pogodne za ulaganja, sa posebnim akcentom na digitalizaciju, veštačku inteligenciju i biotehnologiju.

To su upravo glavni pravci delovanja komore koji će značajno doprineti daljem unapređenju poslovne klime. Sa naše strane, upoznali smo Premijerku sa činjenicom da je IKT biznis ubedljivo najdinamičniji smer razvoja privrednih odnosa između dve zemlje, kao i sa činjenicom da ŠSTK ima u članstvu najveći procenat IT kompanija u odnosu na ukupni broj članova. To govori samo po sebi o mogućim pravcima buduće saradnje i sa Privrednom Komorom kantona Ženeva.

Koliko se rad u komori vratio na vreme pre kovid 19? Šta bi ste zadržali od načina rada koje smo koristili tokom karantina?

Švajcarsko-srpska trgovinska komora pomno prati aktuelnosti vezane za pandemiju, a u cilju pridržavanja i implementacije mera zaštite zdravlja. Održavanje webinara je i dalje sastavni deo rada ŠSTK-a, ali su i fizička okupljanja članova, kao vid rada ŠSTK-a, sve češća. Moglo bi se reći da ŠSTK kombinuje prednosti rada tokom oba perioda – pre i tokom trajanja COVID-a – te je sada na snazi tzv. hibridni model rada, koji uključuje i online događaje, kao i organizovanje događaja uživo. Nepotrebno je naglašavati koliko je bitan i živi, direktni način komunikacije i okupljanja. U to ime su neke članice Komore, poput Sky Express ŠSTK Networking Coctail-a organizovale „žive“ događaje, radi zbližavanja članstva i iniciranja novih ideja i kontakata.

Zaključno sa trećim kvartalom 2021. godine, ulaganja švajcarskih rezidenata iznosila su 1,7 mlrd evra (1685,3 mil. EUR). Kakvo interesovanje investitora beležite danas kada smo ponovo u globalno ekonomski turbulentnim vremenima?

Poslovanje u uslovima pandemije i za vreme globalne ekonomske krize izazvane vojnim sukobima donelo je mnogo otežavajućih okolnosti i postavilo pitanje opstanka velikog broja kompanija u gotovo svim industrijama. Jedna od retkih industrija na koju je kriza imala neznatan uticaj je IT industrija. IT industrija je najbrže rastuća industrija u Srbiji, što švajcarski investitori već godinama prepoznaju i na sreću njihovo interesovanje za naš IKT sektor raste. Švajcarsko-srpska trgovinska komora među svojim članovima broji veliki broj firmi koje posluju u IKT sektoru, desetine švajcarskih kompanija su već uspostavile lokalno prisustvo u Srbiji, kroz outsourcing i otvaranje razvojnih centara.

Državna administracija je jako dobrom internom politikom razvoja e-uprave preko Kancelarije za IT uspela da dinamizuje digitalizaciju, međutim potrebno je još više ubrzati digitalnu transformaciju društvene svesti i razviti još jaču koordinaciju države, biznisa i nauke

Kompanija Sky Express koja je deo švajcarskog investicionog fonda Evolution Equity partners je odličan primer kompanije koja je na tržištu Srbije prisutna već skoro 20 godina i koja uz podršku švajcarskih partnera nastavlja da ulaže u IT sektor. Nedavno smo (SSCC) sa Švajcarskom privrednom komorom Ženeve (CCIS) potpisali Memorandum o saradnji koji ima za zadatak da osnaži svest i razumevanje članica privredne Komore Ženeve o investicionoj klimi u Srbiji. Čvrsto verujem da u narednom periodu Srbiju očekuje povećanje obima švajcarskih investicija uprkos ekonomski turbulentnim vremenima.

Brojne švajcarskih kompanija su već uspostavile lokalno prisustvo u Srbiji. Ako posmatramo samo IKT sektor koliko su švajcarske kompanije ovde zastupljene u odnosu na kompanije iz drugih vodećih zemalja investitora u Srbiji?

Investiranje u IT sektor je postalo jedan od najvažnijih pravaca kretanja investicija ka Srbiji, uz servise, prehranu i zdravstvo. U januaru i februaru ove godine zabeležen je izvoz IKT usluga od 347 miliona evra (42,7 odsto više nego u istom periodu prošle godine).

Postoji mnogo faktora prema kojima se  investitor opredeljuje ali svakako među najvažnijima su inženjerski kvalitet IT kadrova, nivo digitalizacije regionalnih centara, koeficijent brzine povratka investicije, zastupljenost određenih IT tehnologija u zemlji itd. Pored Švajcarske, Nemačka i SAD prednjače u investicijama u IT sektor.

Kako ocenjujete napredak Srbije u stvaranju institucionalnih preduslova za prelazak na industriju 4.0?

Energetika, privreda, poljoprivreda, zdravstvo i obrazovanje, kao osnovni stubovi ekonomskog i društvenog razvoja svake zemlje su oblasti u kojima primena Industrije 4.0 može izuzetno promeniti i unaprediti funkcionisanje. Digitalne tehnologije kao što su cloud computing, IoT (Internet stvari), robotika, big data, softverska rešenja za sajber bezbednost su ključni u primeni koncepta Industrija 4.0. Danas je sektor IKT najveća neto izvozna grana i ima veće učešće u BDP-u nego recimo građevinarstvo, a nadmašio je i poljoprivredu u visini izvoza.

Nedavno smo (SSCC) sa Švajcarskom privrednom komorom Ženeve (CCIS) potpisali Memorandum o saradnji koji ima za zadatak da osnaži svest i razumevanje članica privredne Komore Ženeve o investicionoj klimi u Srbiji

Zbog toga mogu reći da je Srbija na dobrom putu za prelazak na industriju 4.0. Državna administracija je jako dobrom internom politikom razvoja e-uprave preko Kancelarije za IT uspela da dinamizuje digitalizaciju, međutim potrebno je još više ubrzati digitalnu transformaciju društvene svesti i razviti još jaču koordinaciju države, biznisa i nauke.

U kojim oblastima švajcarske kompanije mogu da ponude najbolji know how kada govorimo o digitalizaciji i razvoju e usluga u Srbiji?

Švajcarski softverski biznis se ne može porediti po obimu poslovanja sa nemačkim ili američkim, ali ima svoje prednosti i ekspertize: tehničke i programske procedure su znatno bolje nego kod drugih, sistemi kontrole kvaliteta takođe, sjajna inovativnost i posvećenost detaljima, kao i odlično razumevanje potreba korisnika. Sasvim sigurno da su ovo osobine koje bih voleo da vidim zastupljene u većoj meri i u Srbiji, kada govorimo o poslovanjima naslonjenim na digitalizaciju, a posebno ako govorimo o elektronskim uslugama.