Mapa sajta

Majk Mišel, predsednik Saveta stranih investitora i generalni direktor Telenora

Moramo prigrliti novu realnost

Pred nama je još mnogo posla što se tiče dugoročnog oporavka Srbije. Moramo da povećamo produktivnost i održiva ulaganja koja stimulišu ekonomski rast, ali i da shvatimo da nema povratka na stare načine poslovanja. Moramo da se ubrzamo i odredimo prioritete u novoj realnosti

Ni ove, a verovatno ni sledeće godine iz našeg rečnika nećemo moći da izbacimo izraz „kovid 19“, ali to ne treba da nas spreči da prihvatimo nove načine poslovanja i nove tehnologije, smatra Majk Mišel, predsednik Saveta stranih investitora i generalni direktor Telenora. Vlada Srbije bi, po mišljenju našeg sagovornika, sada trebalo da se fokusira na to kako da podrži te promene i motiviše organizacije i kompanije da se okrenu novim tehnologijama i inovacijama.

Iz perspektive vaših članova, koliko dobro je Vlada Republike Srbije odgovorila na izazove koje je donela pandemija bolesti kovid 19?

Kada govorimo o onome što je najbitnije, a to je da se građani osećaju sigurno tokom ove duge neizvesnosti u kojoj se nalazimo, mislim da je Vlada Republike Srbije uradila solidan posao. To je svakako bio najveći izazov i prioritet u proteklih godinu i po dana. Od januara 2021. godine do danas napravljen je veliki korak sa vakcinacijom, iako još uvek ima prostora za poboljšanje, posebno kada govorimo o vakcinaciji mladih. Ukoliko ljudi ne žele da se vakcinišu, nije dovoljno samo učiniti vakcine dostupnim kako bi se postigao visok odziv. U Srbiji smo na oko 50% vakcinisanih sa obe doze, ali potrebno je da ovaj broj brzo poraste kako bi svi bili bezbedni i, u isto vreme, kako ne bi bilo daljih iznenađenja kada dođe ono što sada već sa sigurnošću znamo da nas očekuje.

Što se tiče privrede, Srbija se nalazi među zemljama u Evropi koje su najmanje pogođene pandemijom. Vlada se fokusirala na pružanje pomoći onima koje je kriza najviše pogodila, a to su mala i srednja preduzeća, preduzetnici, sektori turizma i transporta, ali je ponudila podršku i velikim kompanijama. Sveobuhvatan paket hitnih mera (monetarnih, fiskalnih i bankarskih) usmeren je na ublažavanje negativnog ekonomskog uticaja krize i to je donelo rezultate, jer su ove mere adekvatne i u skladu s merama preduzetim u većini drugih zemalja. Navešću jedan primer: prognoza Evropske komisije po pitanju stope nezaposlenosti bila je 9,3% u 2020. godini i 9,6% u 2021. godini.

Ne možemo izbeći kovid 19, ali naš fokus trebalo bi preusmeriti na aktivnosti koje će ubrzati dalji rast, dok činimo sve kako bismo podržali Vladu i građane da nastave da prihvataju nove načine života i rada

Pre nekoliko nedelja skupštinski Odbor za finansije dao je zeleno svetlo za kredit Evropske investicione banke u iznosu od 200 miliona evra, na ime podrške malim i srednjim preduzećima koje trpe posledice u poslovanju zbog kovida. Pred nama je još mnogo posla što se tiče dugoročnog oporavka Srbije. Moramo povećati produktivnost i održiva ulaganja koja stimulišu ekonomski rast kako bismo prevazišli značajan rast dugovanja. I na kraju, srpska privreda umnogome zavisi od oporavka Evropske unije, koja prolazi kroz ekonomsku krizu istorijskih razmera.

U kojim je oblastima doprinos Saveta bio najrelevantniji kada je u pitanju snalaženje u ovim teškim vremenima?

Rekao bih da su naša najveća snaga stručnost i veliko iskustvo koje imaju naše članice, što je dovelo do toga da pomognemo tamo gde je bilo najvažnije. Da pojasnim: mi predstavljamo ujedinjeni glas više od 120 vodećih kompanija u Srbiji; naš najveći doprinos je u tome što možemo brzo, stručno i fleksibilno da damo preporuke kako se boriti sa bilo kakvom krizom, uvek vodeći računa o svim stranama.

Mike Michel

I ne smemo da zaboravimo dobru praksu koju je Savet uspostavio u vidu izveštaja o svakodnevnim izazovima tokom krize koji su ometali poslovanje i predlozima za njihovo prevazilaženje. FIC je prikupio i dostavio predloge o potrebnim ekonomskim merama i kako ih sprovesti.

Naš vodeći projekat, „Bela knjiga 2020“, uspešno je predstavljen na događaju koji je okupio ključne aktere, a oko 400 ljudi ga je pratilo onlajn. Nastavili smo da razgovaramo sa svima, uključujući Vladu Republike Srbije, Evropsku uniju, međunarodne finansijske organizacije, i druga slična udruženja. FIC je kroz osam restrukturiranih radnih odbora dao konkretne predloge za brojna regulatorna poboljšanja, dok su različite radne grupe identifikovale probleme koji koče poslovanje i inicirale načine kako da se oni prevaziđu. Veoma naporno smo radili kako bismo omogućili da naši zaposleni budu bezbedni, dok smo istovremeno uspeli da sačuvamo radna mesta.

Iako je pandemija još uvek s nama, svet se sve više priprema za nove realnosti na tržištu. Koliko dobro Vlada Srbije uspeva da se pozabavi ovim promenama kroz dublje reforme?

Iako je pandemija već duže vreme naša nova realnost, ona još uvek određuje pravac u kom idu 2021, pa i 2022. godina. Nove mutacije virusa i ljudski životi koji su ugroženi daju nam razloga da budemo zabrinuti. Šanse za oporavak zavise i od toga koliko efikasno će ekonomske mere ublažiti štetu nastalu usled krize.

Vlada je glavno telo zaduženo za kontrolu epidemije i svih njenih aspekata. Očekivanja su velika, kao i odgovornost, i to ne samo u Srbiji; s tim se suočavaju vlade širom sveta. Ali ovde nije reč o tome da se jednostavno vratimo na stare načine poslovanja. Novi načini rada, radna okruženja, inovacije, navike korisnika i digitalizacija stvorili su i imperativ, ali i priliku da se sve te promene prihvate. Vlada bi trebalo da se fokusira na to kako podržati te promene i motivisati organizacije i kompanije da idu u tom pravcu. Ovde govorimo o ubrzavanju i definisanju prioriteta, a ne o uvođenju drastičnih promena.

Drago nam je što je Vlada Srbije prilikom osmišljavanja mera podrške privredi imala razumevanja za položaj stranih investitora i što uvek imamo otvorenu i transparentnu komunikaciju

Kada su u pitanju ključna područja fokusa, koja su vaša glavna očekivanja od Vlade 2021. godine?

Naša očekivanja u Savetu stranih investitora ostaju ista kao i prethodnih godina: dalje ubrzanje reformi. Drugim rečima, nastavak i ubrzanje pregovora o članstvu sa EU, uz rad na održivoj fiskalnoj konsolidaciji i boljem sprovođenju zakona. Sve što stoji zapisano u zakonima mora se primenjivati, brzo i bez izuzetaka.

Tokom pandemije nije bilo puno prostora za dijalog između Vlade i preduzeća. Kako je ovo uticalo na celokupni regulatorni postupak? Koje prethodne pozitivne pomake treba ponovo podstaći?

Čvrsto verujemo u dijalog i imali smo vrlo intenzivne razgovore s Vladom tokom 2020. godine. Naš najbitniji proizvod, „Bela knjiga“, jeste platforma zasnovana na dijalogu između investitora i Vlade sa ciljem da podstaknemo promene i zajednički radimo na tome da Srbija postane bolje mesto za dalja ulaganja. Drago nam je što je Vlada Srbije imala razumevanja za položaj stranih investitora i što uvek imamo otvorenu i transparentnu komunikaciju.

Mike Michel

Šta je sledeće na redu ako želimo da sačuvamo zamah i ubrzamo procese digitalne transformacije?

Jednom rečju: digitalizacija! U više reči – brža digitalizacija, jer nam je to pandemija dodatno nametnula. Digitalizacija je jedan od prioriteta i glavnih zaključaka u „Beloj knjizi“ 2020. godine i definitivno je nešto o čemu ćemo još da razgovaramo u 2021. godini. Veštačka inteligencija, autonomni sistemi, robotska automatizacija procesa i tehnologija pametnih gradova su rešenja za vremena pred nama. Svet mora više da razmišlja o tome kako da se pomogne naprednoj tehnologiji da ostvari svoj puni potencijal. Ona suštinski transformiše način na koji živimo i radimo i duboko utiče na sve sektore, na produktivnost, zaposlenost, sticanje novih veština i zaštitu životne sredine. Regulativa Evropske unije u ovoj oblasti već postoji, Vlada radi svoj deo posla, značajno je unapređen digitalni okvir bankarskog sektora. Sada je na nama, privatnom sektoru, da ubrzamo inovativna rešenja.

FIC je kroz osam restrukturiranih radnih odbora dao konkretne predloge za brojna regulatorna poboljšanja, dok su različite radne grupe identifikovale probleme koji koče poslovanje i inicirale načine kako da se oni prevaziđu

„Bela knjiga“ FIC-a promenila se 2020. godine kako bi odrazila uticaj bolesti kovid 19 na relevantna regulatorna područja. Kako će izgledati izdanje za 2021. godinu?

Ne možemo da izbegnemo reč „kovid“ u 2021, to je sigurno. Kraj pandemije možda nije blizu, ali ovo više nije nepoznata ili naučno sumnjiva tema. Poslednji rezultati istraživanja Evropske komisije pokazuju da su privredne aktivnosti u Evropskoj uniji već značajno promenile tok. Dakle, ne, ne možemo izbeći kovid, ali naš fokus trebalo bi preusmeriti na aktivnosti koje će ubrzati dalji rast, dok činimo sve kako bismo podržali Vladu i građane da nastave da prihvataju nove načine života i rada. Kao i uvek, transparentno ćemo predstaviti napredak postignut tokom godine i pozabaviti se glavnim oblastima za poboljšanje.

Kakva su vaša očekivanja kada je u pitanju saradnja između Vlade i Saveta stranih investitora putem Radne grupe za „Belu knjigu“?

Da i dalje budemo saveznici po pitanju toga da od Srbije stvorimo odlično mesto za ulaganje! Vlada će uvek podržavati privredu tako što će obezbediti stabilno i sigurno poslovno okruženje.

PRIORITETI

Ako želimo da sačuvamo zamah i ubrzamo transformacione procese, moramo da se posvetimo još bržoj digitalizaciji jer nam je to pandemija dodatno nametnula.

SARADNJA

Čvrsto verujemo u dijalog i želimo da i dalje budemo saveznici Vlade kako bismo Srbiju načinili još boljim mestom za ulaganje.

ODGOVORNOST

Veoma naporno smo radili kako bismo omogućili da naši zaposleni budu bezbedni, dok smo istovremeno uspeli da sačuvamo radna mesta.

Pročitajte još...

Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Gradimo budućnost Srbije

Neometan nastavak rada na najvećim infrastrukturnim projektima i započinjanje novih prioritet je države Srbije, jer je to ogromno ulaganje u budućnost ove zemlje i...

Grupacija EIB je 2021. godine povećala finansiranje na rekordnih 95 milijardi EUR pomažući EU u borbi sa pandemijom

Finansiranje banke EU u 2021. godini dostiglo je najviši nivo u njenoj 63-godišnjoj istoriji. Grupacija Evropske investicione banke (Grupacija EIB) u saradnji sa partnerima...

Zajam od 40 miliona evra za oporavak malih i srednjih preduzeća iz Srbije pogođenih pandemijom

Dok kriza izazvana covidom-19 nastavlja da ugrožava globalnu ekonomiju, Evropska investiciona banka i Intesa Leasing Beograd (ILB) potpisale su zajam od 40 miliona evra...

Obezbeđena dodatna sredstva za gasovod Niš – Sofija

Nova gasna interkonekcija povezivaće Grad Niš i bugarsku prestonicu Sofiju.  Ovo će značajno doprineti energetskoj bezbednosti i čistijoj životnoj sredini u Srbiji. Planirani kapacitet...

EU sredstva za bolje snabdevanje gasom u Srbiji

Objavljen tender za izgradnju gasne interkonekcije Srbija-Bugarska Objavljivanjem tendera za izbor izvođača radova na gasovodu Niš-Dimitrovgrad, Evropska unija i Srbija su napravile novi korak ka...

RE-SET samit: Energetska tranzicija na zelenu ekonomiju novi izazov

Prelazak na zelenu energiju kao i prelazak sa linearne na cirkularnu ekonomiju predstavlja jedan od najvećih izazova današnjice, posebno kad je reč o zemljama...

Savet stranih investitora održao redovnu godišnju Skupštinu

Savet stranih investitora održao je redovnu godišnju sednicu Skupštine, sumirajući ključna dostignuća i trasirajući čvrstu osnovu za budući rast. Članovi su takođe usvojili Godišnji...

EIB investira u bezbedniji vazdušni saobraćaj na ključnim vazdušnim koridorima Zapadnog Balkana

Evropska investiciona banka (EIB) odobrila je Kontroli letenja Srbije i Crne Gore SMATSA d.o.o. (SMATSA), koja upravlja vazdušnim saobraćajem iznad te dve zemlje, zajam...

Više...

Ljubica Gojgić, novinar, dobitnica Legije časti

Politička korektnost je siguran put u autocenzuru

Pitanje časti se danas tretira kao vrlina vremena prošlih, i zaista se  ređe vezuje za pojam novinara jer neki drugi kvaliteti, pre svega prilagodljivost,...

Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Čekaju nas godine inflacije

Rastuća inflacija nije privremeni fenomen izazvan neviđenom ekspanzivnom monetarnom politikom nakon izbijanja pandemije Kovid-19. Ekonomski indikatori ukazuju da će na strani ponude većina navedenih...

Dejan Molnar, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Kurs čuva stabilnost na tržištu nekretnina

Sve dok ne bude značajnijih oscilacija deviznog kursa i dok ljudi budu doživljavali da njihov standard raste, a banke vođene istom logikom budu proširivale...

Milan Prostran, agroekonomista

Srbija je (ipak) srećna zemlja

Srbija je zemlja koja ima velike prirodne resurse i dobre i obrazovane poljoprivrednike. Zato u ovim globalnim krizama nema većih problema u snabdevanju hranom...

Vesti

Nastavak pružanja podrške jačanju ekonomskih i trgovinskih odnosa između SAD i Srbije

Lazarević i ambasador Hil: Srbija je postala ključna poslovna destinacija u ovom delu Evrope, a američke kompanije će nastaviti...

Počela kampanja za zaštitu podataka o ličnosti

U Srbiji je počela kampanja pod nazivom "Neka ostane lično”, koja će promovisati pravo građana na zaštitu podataka o...

Francuska podržava napore Srbije da unapredi energetsku bezbednost

Francuska iskazuje podršku naporima Srbije da unapredi energetsku bezbednost, posebno imajući u vidu izazove sa kojima se sve evropske...

Kasteks podneo ostavku, Elizabet Born premijerka Francuske

Francuski predsednik Emanuel Makron izabrao je ministarku rada Elizabet Born za premijerku, pošto je Žan Kasteks istupio sa mesta...

EK: Rast Srbije 3,4 odsto u ovoj godini, u EU i Evrozoni 2,7 odsto

Evropska komisija predviđa rast bruto domaćeg proizvoda Srbije od 3,4 posto u ovoj godini i od 3,8 procenata u...