Kristof Lekurtije, Generalni direktor agencije Biznis Frans

Nedavno smo bili svedoci naglog uspona bilateralnih odnosa sa Francuskom, kao i nekih francuskih investicija u vodeće poslovne subjekte u Srbiji, kao što su ulaganja u odlaganje otpada u Vinči i koncesija Aerodroma Nikola Tesla. Sa Kristofom Lekurtijeom, generalnim direktorom agencije Biznis Frans, razgovarali smo o interesovanju francuskih kompanija za ovaj region.

Na koji način su ti događaji uticali na interes za povećanje saradnje između dveju ekonomija?

Trgovina između naših dveju zemalja se više nego udvostručila od stupanja na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma iz 2010. godine. Francuska je trenutno dvanaesti najveći trgovinski partner Srbije i sedmi najveći strani investitor. Oko sto francuskih kompanija je prisutno u Srbiji i one zapošljavaju oko 11.000 ljudi. Te kompanije posluju u finansijskom sektoru (Sosijete ženeral, Kredi agrikol), u automobilskoj industriji (Mekaplast, Mekafor, Mišlen-Tigar itd.) i u IT sektoru (Šnajder elektrik, Atos).

Ekonomska saradnja je u porastu: neke francuske kompanije sprovode velike investicije u Srbiji (koncesija objekta za odlaganje otpada u Vinči kada je reč o konzorcijumu Suez-Itohu i koncesija Aerodroma Nikola Tesla za kompaniju Vansi). Ostale kompanije učestvuju u velikim infrastrukturnim projektima kakav je projekat beogradske podzemne železnice. Te poslovne aktivnosti će svakako pospešiti ekonomske odnose naših dveju zemalja.

Tokom 2016. godine tadašnji srpski premijer Vučić govorio je na jednom od vaših događaja nakon koga je usledila nedavna poseta jedne delegacije agencije Biznis Frans. Koja je bila svrha te posete?

Tokom zvanične posete g. Vučića Parizu, 15. septembra 2016. godine, organizovana je informativna radionica o Srbiji u sedištu agencije Biznis Frans kojoj su prisustvovale i srpske i francuske kompanije. Događaj je pažljivo pripremljen, zajedno s francusko-srpskom Privrednom komorom i uz Podršku privredne komore Srbije i Agencije za privredni razvoj Srbije, u cilju jačanja postojećeg strateškog partnerstva između Francuske i Srbije.

Kako biste opisali ishod te posete i šta bi bio nastavak saradnje?

Tokom 2016. godine Biznis Frans je organizovao još dva događaja takođe u cilju jačanja veza između naših dveju zemalja: jula, u Francuskoj, poslovni forum na samitu Zapadni Balkan u Parizu 2016. novembra, u Srbiji, Misiju pronalaženja – sastanke sa međunarodnim partnerima za finansiranje, izvršnim agencijama i privatnim partnerima u Srbiji.

Osim toga, snažno interesovanje francuskih kompanija za srpsko i balkansko tržište, u sprezi sa dinamizmom ovog regiona, naveli su nas da organizujemo Francusko-balkanski poslovni forum 2018. u Beogradu, od 30. maja do 1. juna 2018. godine. Taj događaj je okupio oko 450 poslovnih subjekata, uključujući 60 poslovnih subjekata i njihovih podružnica iz Francuske i 240 srpskih kompanija sa željom da se izgrade trgovinska partnerstva.

Oko 300 B2B sastanaka održano je za francuske i srpske poslovne subjekte, u raznim sektorima, od poljoprivredno-prehrambenog sektora, IKT, sektora infrastruktura, energetike do sektora automobilske industrije. Nekoliko poslovnih subjekata iz Francuske izrazilo je želju da se vrate u Srbiju radi identifikovanja budućih partnera.

Imali ste kratku karijeru u diplomatiji i bili ste u službi u Beogradu pre vašeg imenovanja u ime agencije Biznis Frans. Na koji način vam je to iskustvo pomoglo da bolje razumete potencijal Srbije?

Poslovne mogućnosti godinama rastu u Srbiji. Zemlja je ojačala svoju makroekonomsku situaciju − povratila je fiskalnu ravnotežu, drastično smanjila dug i deficit uz istovremeno održavanje solidnog rasta. Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, radi na smanjivanju nedostataka koji postoje u pogledu privrednih i regulatornih standarda. Ta situacija stvara odlične prilike za francuske kompanije u poslovnoj klimi koja konstantno napreduje.

Mnogi kombinovani faktori pomažu Srbiji da poveća privredni potencijal: solidna industrijska tradicija nasleđena od Jugoslavije, visok nivo osposobljenosti stanovništva, strateška lokacija zemlje i otvaranje Srbije spoljnim razmenama u vidu raznih trgovinskih sporazuma koji su potpisani poslednjih godina.

Snažno interesovanje francuskih kompanija za srpsko i balkansko tržište, u sprezi sa dinamizmom ovog regiona, naveli su nas da nedavno organizujemo vrlo uspešan Francusko-balkanski poslovni forum

Koja je uloga agencije Biznis Frans u promovisanju francuske ekonomije?

U okviru svoje uloge ona ima četiri zadatka: podstičemo rast izvoza malih i srednjih preduzeća i srednjih kompanija: pripremamo i pomažemo poslovnim subjektima da pronađu trgovinske partnere na ciljnim tržištima, utirući im put za potpisivanje trgovinskih sporazuma i stvaranje održivog rasta izvoza.

Informišemo strane investitore u Francuskoj i pružamo im podršku: pomažemo im da donose odluke i nudimo podršku tokom njihovih projekata, ne samo uz pomoć savetnika za investicije agencije Biznis Frans već i kroz mrežu njenih regionalnih partnera. Promovišemo francuske kompanije, poslovnu sliku i privlačnost države kao lokacije u koju treba investirati. Sugerišemo i sprovodimo strategije za promovisanje Francuske i njenih regiona, poslovnih subjekata i njenih talenata i obaveštavamo kanale uticaja u međunarodnom poslovnom svetu.

Sprovodimo VIE međunarodni program stručne prakse koji omogućava poslovnim subjektima da privremeno angažuju mlade kandidate na poslovima u stranoj zemlji, na period između šest meseci i 24 meseca. Program je otvoren ne samo za kandidate iz Francuske već i iz drugih zemalja iz Evropskog ekonomskog prostora.

Kako je finansijska kriza preoblikovala strukturu francuske privrede? Koji sektori su se izdvojili kao najveći dobitnici i gubitnici?

Finansijska kriza je dovela do većeg pada u broju kompanija koje izvoze, počev od 2000. godine. Neke od najprivlačnijih destinacija za izvoz Francuske pre krize bile su pogođene više nego ostale, pre svega Irska, Grčka i Španija.

Izvoz poluproizvoda i automobilskih proizvoda iz Francuske posebno je bio pogođen globalnom ekonomskom krizom. Suprotno tome, roba široke potrošnje je iskusila najmanji pad u delatnosti tokom ovog perioda, dok je sektor farmaceutskih proizvoda nastavio sa dobrim rezultatima u 2008. i 2009. godini. Izvoz iz Francuske je povećan za 4,5% tokom 2017. godine u kontekstu mnogo boljeg stanja u privredi, i u zemlji i na međunarodnom nivou.

Biznis Frans sprovodi strategije za promovisanje Francuske i njenih regiona, poslovnih subjekata i njenih talenata i obaveštava kanale uticaja u međunarodnom poslovnom svetu

Koju ulogu je glasanje Ujedinjenog Kraljevstva za Bregzit imalo u tome da Francuska postane najprivlačnija destinacija za SDI – čime je pretekla Ujedinjeno Kraljevstvo koje je na toj poziciji boravilo jednu deceniju?

Bregzit donosi dopunsku komparativnu prednost Francuskoj, pored njene sopstvene privlačnosti. U tom smislu teško je kvantifikovati posledice po tokove SDI u Francusku. Bregzit nameće kontinentalnu strategiju mnogim igračima koji su dugo godina bili prisutni u Ujedinjenom Kraljevstvu i tera neevropske investitore, koji su se do sada okretali Ujedinjenom Kraljevstvu, da ponovo razmisle.

Francuska ima nameru da profitira na tim promenama. Biznis Frans povećava svoja promotivna zalaganja. Nedavna anketa EY pokazuje da finansijske kompanije vide Francusku kao privlačniju destinaciju od Londona.

Kako Francuska pozicionira sebe u pogledu stvaranja istočnih tržišta (Evroazija i Kina)? U vezi sa tim, koje je vaše mišljenje u pogledu rastućih veza privrede u zemljama CEE i JEE sa kineskom inicijativom Pojas i put?

Francuska je oduševljena privrednim razvojem tih regiona i podstiče svoje poslovne subjekte da iskoriste tržišne prilike koje se otvaraju za njene firme. Ona takođe privlači strane poslovne subjekte iz tih zemalja koji žele da investiraju i otvaraju radna mesta za prodaju svojih proizvoda i usluga na evropskom tržištu.

Evropska unija nije potpisala zajedničku konačnu deklaraciju sa samita održanog u Pekingu maja 2017. godine po pitanju novog Svilenog puta − ili inicijative Jedan pojas, jedan put (inicijativa Obor). Bili smo vrlo jasni da inicijativa Obor može biti uspešna samo ako je zasnovana na transparentnosti i kolektivnom vlasništvu, a ne na osnovu isključivog dodeljivanja kineskim poslovnim subjektima na tržištima izgradnje infrastrukture koji su povezani sa tim projektom.

Kako Industrija 4.0 oblikuje vašu investicionu politiku? Kako biste ocenili srpski pul talenata u srodnim oblastima?

Sa ukupno 235.000 industrijskih subjekata koji žele da unaprede svoju produktivnost, Francuska je ogromno tržište za stručnjake za digitalizaciju industrijskih postrojenja. Od 2014. godine Francuska prati program Industrijsko postrojenje budućnosti koji je preimenovan u Industrija budućnosti aprila 2015. godine. Pored modernizacije proizvodnih objekata, njegov cilj je pružanje podrške francuskim industrijskim subjektima u procesu transformacije njihovih privrednih modela, organizacije, izgleda i marketinga kroz digitalne alate.

Za postizanje ovog opšteg cilja uveli smo pet specifičnih ciljeva: razvoj tehnoloških rešenja za Industriju budućnosti, praćenje poslovnih subjekata u toku njihove transformacije, obuka zaposlenih, jačanje evropske i međunarodne saradnje i promovisanje programa Industrija budućnosti koji prikazuje projekte i trgovinu fokusirane na Industrijsko postrojenje budućnosti u Francuskoj. Francuska ima interno tržište koje ljudima sa inovativnim rešenjima nudi zanimljive izglede, pre svega u sektorima vazduhoplovne industrije, industrije automobila i u sektoru zdravstvene zaštite. Između poslovnih subjekata u Francuskoj i Srbiji mogu nastati sinergije i zanimljiva partnerstva još više i zbog činjenice da na srpskom tržištu postoji 35.000 stručnjaka u oblasti IKT.

Šta Srbija može da nauči na osnovu vaše promotivne strategije?

Naša promotivna strategija počiva na prednostima i kreativnosti naših rastućih sektora. Najpoznatiji primer je Frenč tek. To je javno-privatna inicijativa koju vodi vlada, a koja pomaže francuskim start-ap preduzećima da izgrade solidnu međunarodnu reputaciju u oblastima kao što su industrija, ekonomija onlajn transakcija i veštačka inteligencija. Ona obezbeđuje finansijska sredstva u iznosu od 200 miliona evra za podršku akceleratorskim programima namenjenim start-ap preduzećima u privatnom sektoru.

Sa ukupno 235.000 industrijskih subjekata koji žele da unaprede svoju produktivnost, Francuska je ogromno tržište za stručnjake za digitalizaciju industrijskih postrojenja

Nedavno smo pokrenuli Frenč feb koji prikazuje veliki potencijal sredstava u industriji francuske i njene budućnosti. Za nas je to način privlačenja medijske pažnje na uspeh Francuske, način pravljenja imena naših preduzetnika i vođenja aktivne i kreativne zajednice poslovnih subjekata i incijativa. Upućujemo poziv poslovnim subjektima i talentima koji pripremaju svet sutrašnjice da to urade… iz Francuske.