Mapa sajta

Više...

Zdravkio Krivokapić, predsednik Vlade Crne Gore

Kao Češka i Slovačka

Izuzev pokušaja verbalnog miješanja manje značajnih pojedinaca...

Petar Đukić, redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta

Najopasnije je da rudarenje krene na silu Boga

Na mnoge izazove održivom razvoju u Srbiji...

Tatjana Matić, ministarka turizma, trgovine i telekomunikacija u Vladi Srbije

Delimo zajedničku viziju digitalnog umrežavanja sa Evropom

Uvođenje 5 G mreže bez sumnje će...

Dr Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu

Potvrdili smo svoju lidersku poziciju u inovacijama

Digitalna transformacija u doba kovid 19 bila...

Istraživanje EIB ukazuje na pozitivna kretanja u bankarskom kreditiranju u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi

Danas je Evropska investiciona banka (EIB) objavila izdanje svog Istraživanja bankarskog kreditiranja u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi (CESEE)...

Demonstranti blokiraju puteve zbog novih zakona o eksproprijaciji imovine i referendumu

U Beogradu i Novom Sadu tokom vikenda organizovani su protesti povodom zakona o eksproprijaciji imovine i referendumu, a organizatori...

Srbija otvara ambasadu u Bahreinu i konzulate u Zimbabveu i Severnoj Makedoniji

Vlada Srbije donela je odluku o otvaranju ambasade Srbije u Kraljevini Bahrein, kao i odluku o otvaranju konzulata u...

Saradnja Srbije i Italije u procesu dekarbonizacije, zelena agenda zajednički cilj

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i ambasador Italije u Beogradu Karlo Lo Kašo su u Beogradu razgovarali o...

Održana konferencija “Otvoreni Balkan: Put ka stabilizaciji, saradnji i prosperitetu regiona”

U Skupštini Srbije održana je konferencija "Otvoreni Balkan – Put ka stabilizaciji, saradnji i prosperitetu regiona" na kojoj su...

mr Anita Dimoski, vd pomoćnika ministra za železnički i intermodalni transport

Koridori ključ oživljavanja putničkog i kargo saobraćaja

Zbog prirode investicija u železnički sektor potrebno je strpljenje da bi se videli efekti sprovedenog procesa reforme. Ali nema sumnje da su železnički koridori ključ oživljavanja putničkog i kargo saobraćaja i privrednog razvoja uopšte.

Srbija je jedna od zemalja sa ključnim položajem na mapi trans-evropskih transportnih koridora. Upravo zbog toga Vlada Republike Srbije je kao glavne prioritete definisala upravo razvoj glavnih transportnih pravaca, kako drumskih, tako i vodnih i železničkih.

Kičma železničke mreže u Srbiji svakako je jedan od železničkih Panevropskih koridora definisanih u Helsinkiju 1997. godine – Koridor X. Prvi strateški cilj Republike Srbije u ovom pogledu je upravo uspostavljanje kvalitetne i interoperabilne železničke infrastrukture sa visokim performansama na železničkim prugama koje čine Koridor X. Ukupna vrednost obezbeđenih sredstava za realizaciju projekata na ovim prugama iznosi preko 2,5 milijarde evra. Trenutno se izvode radovi u okviru projekta Beograd-Budimpešta na deonici od Beograda do Novog Sada za koje je planirano da završe do kraja 2021. godine. Tokom 2022. godine će dvokolosečna pruga za brzine do 200 km/h biti uspostavljena za saobraćaj. Nastavak radova od Novog Sada do granice sa Mađarskom se očekuje početkom jeseni.

Rekonstrukcija deonice od Niša do Brestovca započeće će u drugoj polovini ove godine, dok će rekonstrukcija pruge od Niša do Dimitrovgrada sa izgradnjom obilazne pruge oko grada Niša započeti u prvoj polovini 2022. godine. Potrebno je naglasiti da je za ove projekte Republika Srbija dobila deo bespovratnih sredstava kroz fondove Evropske unije.

Paralelno sa ovim aktivnostima, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je obezbedilo bespovratna sredstva Evropske unije za izradu dokumentacije za prugu od Stare Pazove do granice sa Hrvatskom i od Brestovca do granice sa Severnom Makedonijom. Završetak ovih aktivnosti se očekuje do kraja 2022. godine. Što se tiče preostalog dela od Beograda do Niša, opredeljenje Republike Srbije je uspostavljanje dvokolosečne pruge na celoj dužini i to za brzine do 200 km/h. U toku ove godine se očekuje i konkretizacija aktivnosti za ovaj veoma važan projekat.

Realizacija svih ovih projekata će dovesti do smanjenja vremena putovanja u tranzitu preko naše zemlje. Međutim, neophodno je imati u vidu efekte i uticaje koje trenutni radovi, a i oni koji nam tek predstoje, imaju na putnički i teretni železnički saobraćaj. Naime, radovi na delu pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom se izvode u režimu poptunog zatvora saobraćaja. To je uticalo da se tranzitni tokovi robe preusmere na alternativne pravce na teritoriji Republike Srbije koji su duži, čije su pruge lošijeg stanja i manje propusne moći u odnosu na pruge duž koridora. Svesni toga, obezbedili smo potrebna sredstva iz nacionalnog budžeta i realizovali obnovu pojedinih alternativnih pravaca sa ciljem očuvanja tranzitnih tokova robe u Srbiji s obzirom na „pretnju“ koja stalno vreba u uslovima modernog železničkog tržišta – konkurentske koridore.

Ovde se pre svega misli na Koridor IV koji je paralelan našem koridoru, koji se prostire preko teritorije Bugarske i Rumunije. Međutim, činjenica je da od Budmpešte, koja je jedno od najvećih transportnih čvorišta, pravci preko Rumunije i Bugarske, a posle izgradnje mosta preko Dunava kod Vidina, ostaju duži prema Turskoj u dužini od 240 km, a prema Grčkoj u dužini od 340 km, u odnosu na naš koridor. Ovo dodatno afirmiše Koridor X preko koga su u saobraćajnom smislu najracionalnije povezani niz gradova jugoistočne Evrope – Budimpešta, Ljubljana, Beograd, Zagreb, Skoplje, Atina, Sofija i Istanbul, ali indirektno i npr. Podgorica, i Tirana – sa Centralnom Evropom.

Sa završetkom radova na pruzi Beograd i Novi Sad i nabavkom najmodernijih savremenih elektromotornih vozova za brzine od 200 km/h, dva najveća grada u Srbiji, biće bliža nego ikad pre.

Republika Srbija jedina država koja nije članica Evropske unije (pored Švajcarske i Norveške), a deo je mreže tzv. Evropskih železničkih teretnih koridora za konkuretni prevoz robe (енг. Rail Freight Corridors). U skladu sa agendom transportne politike koju sprovodi Evropska unija, u 2010. godini uspostavljeno je devet inicijalnih železničkih koridora, a u međuvremenu su formirana još dva – među kojima je i tzv. Alpsko-Zapadno Balkanski železnički teretni koridor. Ovaj koridor, od Dimitrovgrada preko Beograda pa do Šida, prolazi preko teritorije naše zemlje. Započeo je formalno sa radom u februaru 2020. godine, a Republika Srbija ima stalne predstavnike u njegovom Izvršnom i Upravljačkom odboru.

Što se putničkog saobraćaja tiče, veliki intenzitet radova na infrastrukturi, odnosno smetnje u saobraćaju i privremene obustave saobraćaja na pojedinim linijama koje su ovim radovima izazvane, neminovno su uticali na osetan pad broja putnika koji koriste železnicu poslednjih godina. Privremena obustava saobraćaja na deonici Beograd Centar – Novi Sad zbog radova na izgradnji pruge značajno je doprinela ovom negativnom trendu.

Pored toga, ne treba izgubiti iz vida ni uticaj epidemije COVID-19 koja je u 2020. godini praktično prepolovila broj prevezenih putnika, ali i prihode putničkih prevoznika, kako u EU tako i kod nas.

Međutim, nadamo se da će ove teškoće uskoro biti iza nas, a u narednom periodu očekujemo i ponovno otvaranje ove relacije za saobraćaj, i to u svom punom kapacitetu – za brzine do 200 km/h – što će biti prva pruga ovog tipa u našem regionu. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u tom pogledu sprovodi i aktivnosti vezane za nabavku savremenih elektromotornih vozova za brzine od 200 km/h, čija se isporuka očekuje do kraja ove godine.

Što se tiče Koridora X u celini, isti ili sličan efekat ovome možemo očekivati i po završetku deonice od Novog Sada do Subotice, ali i nakon realizacije planiranih projekata na relacijama Beograd – Šid prema Hrvatskoj, Niš – Dimitrovgrad prema Bugarskoj, Niš – Preševo prema Severnoj Makedoniji, a možda i najznačajnijoj, na relaciji koja predstavlja svojevrsnu kičmu transportnog sistema Srbije, a to je Beograd – Niš.

Ne treba zanemariti da su efekti rekonstrukcija pojedinih pruga za putnički saobraćaj već vidljivi i izuzetno značajni, kao primer možemo izdvojiti relaciju Beograd – Valjevo, gde je nakon završene rekonstrukcije pruge usluga železničkog saobraćaja u potpunosti učinjena konkurentna sa autobuskim saobraćajem, pri čemu korisnici usluga, vraćaju svoje poverenje u železnicu.

Zbog prirode investicija u železnički sektor, odnosno velikog vremenskog perioda koji je neophodan da bi se videli efekti prethodno sprovedenog procesa reforme železničkog sektora i ogromnog investicioniog ciklusa koji je pokrenut, upravo je poverenje ključna reč kojom želim da zaključim ovaj tekst. A to je poverenje u napore koje svi zajedno ulažemo da Srbija konačno dobije moderan železnički sistem, koji je u skladu sa potrebama privrede ali i meri svih građana Srbije, koji će omogućiti da život u njoj bude jednostavniji u saobraćajnom smislu. Uverena sam da ćemo na tom putu svi zajedno istrajati.

Pročitajte još...

Izgradnja metroa u Beogradu počinje 22. novembra

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali najavio je da će 22. novembra početi izgradnja prve linije metroa u Beogradu, kada će se...

Zorana Mihajlović Ph.D., Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike

Moramo biti i brzi i promišljeni

Energetska tranzicija je proces koji je realnost za čitavu Evropu, pa i za nas. Zelena agenda nam daje priliku da tu realnost pretvorimo u...

Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Gradimo budućnost Srbije

Neometan nastavak rada na najvećim infrastrukturnim projektima i započinjanje novih prioritet je države Srbije, jer je to ogromno ulaganje u budućnost ove zemlje i...

Milan Pеtrović, v.d. pomoćnika ministra - sektor za drumski transport, puteve i bezbednost saobraćaja

Planski pristupamo uvođenju unapređenja u transportu

Digitalna tranformacija i sve oštriji ekološki kritrijumi otvaraju prostor za efikasnije organizovanje u domaćem i međunarodnom transportu. Pored ovih tehnoloških kriterijuma za efikasno organizovanje...

Radni sastanak „Razgovor ministra sa privrednicima“

Dana 16.6.2021. g. Slovenački poslovni klub organizovao je nakon dužeg vremenskog perioda, uživo događaj, radni sastank sa ministrom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije,...

Marko Čadež: Preko novosadske luke roba iz Srbije i regiona u svet

Kompanije iz Srbije, regiona ali i EU, zahvaljujući novom konceptu vodnog transporta preko luke Novi Sad i Konstance do Džabel Alija u Dubaiju moći...

Tomislav Momirović ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Građevinari su pobedili koronu

Verujem da će građevinarstvo biti odlučujuće za dobre rezultate BDP na kraju ove godine, jer odlično radi u ovom uslovima. Ponosan sam na realizaciju...

Denis Milenović, Branch Director, „Put inženjering“

Ljudi čine srce ove kompanije

Put inženjering je nastao od male firme za transport robe, a osnovna delatnost im je bila izgradnja puteva. Danas u kompaniji postoji nekoliko sektora...