Ovu godinu obeležiće rekorodno izdvajanje iz budžeta za sektor agrara. Pored redovnih podsticaja, Ministarstvo sistemski podržava razvoj ovog sektora kroz dalju digitalizaciju, automatizaciju pojedinih procesa i podsticanje mladih poljoprivrednika da uđu u ovaj sektor kojem je potreban podmladak i okretanje ka složenijim fazama proizvodnje
Poljoprivreda je oduvek jedan od ključnih sektora u srpskoj privredi, a od izbjanja sukoba u Ukrajini sve je jasnije da hrana i faktor bezbednosti i mogućnosti zemlje da garantuje redovno snabdevanje i stabilnost cena u uslovima velikih turbulencija na globalnom tržištu. O ovim temama razgovarali smo sa ministarkom poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede Jelenom Tanasković.
Kakvo mesto poljoprivreda zauzima u ovogodišnjem budžetu?
Ponosna sam na činjenicu da je budžet Ministarstva poljoprivrede za ovu godinu rekordan i iznosi 80 milijardi dinara. Najveći deo sredstava je namenjen unapređenju proizvodnje i stabilnosti dohotka proizvođača.
Iznos ukupnih subvencija u poljoprivredi sa svim izvorima finansiranja je 68,7 milijardi dinara što iznosi 87% budžeta MPŠV za 2023. godinu i 35 % ukupnih subvencija Republike Srbije.
Pored direktnih plaćanja za koje je u 2023. godini namenjeno 46,9 milijardi dinara, za mere ruralnog razvoja izdvojeno je osam milijardi dinara, za IPARD – 6,3 milijarde dinara, za Projekat konkurentne poljoprivrede Srbije koji Ministarstvo poljoprivrede sprovodi sa Svetskom bankom – 2,2 milijarde dinara…
Jedan od prioriteta u ovoj godini svakako je uvođenje sistema eAgrar, koji će dodatno ubrzati obradu zahteva stvarajući uslove da se svi predmeti koji se prime u toku godine u istoj godini i isplate.
Među osnovnim zadacima naše, kao i ostalih država u situaciji u kojoj se svet trenutno nalazi jeste da obezbedi dovoljne količine hrane. Država Srbija je i u izuzetno teškim okolnostima pokazala da reaguje brzo i efikasno i donosi prave mere u kriznom trenutku.
Naši građani nisu osetili nestašice niti osnovnih životnih namirnica, niti bilo kojih drugih – mi nismo imali prazne rafove kao neke druge zemlje iz okruženja. I ubuduće ćemo reagovati shodno situaciji i nastaviti sa dodatnim i pravovremenim merama.
U budžetu su već duže vreme povlastice za mlade poljoprivrednike, što je posebno važno jer je u strukturi naših domaćinstava koja se bave poljoprivredom veliki broj staračkih domaćinstava. Koliko su ove subvencije za mlade popularne i na koje sve načine, pored subvencija, podstičete ulazak mladih obrazovanih ljudi u ovaj sektor?
Mladi su kategorija kojoj se posvećuje posebna pažnja i u okviru nacionalnih mera i IPARD programa, i upravo njih smo prepoznali kao ključni faktor za dalji opstanak i razvoj srpskog agrara. Tako na primer, mladi proizvođači mogu da koriste subvencionisane kredite uz svega 1% kamate, i u proseku trećina kredita bude isplaćena upravo njima. Takođe imaju i prednost prilikom bodovanja i rangiranja za dobijanje podsticaja iz nacionalnog budžeta, kao i prilikom konkurisanja za IPARD program.
U okviru IPARD II programa mladi su mogli da računaju na 5% viši podsticaj u odnosu na ostale kategorije (65% ukupnih prihvatljivih troškova investicije) u okviru Mere 1 koja je namenjena investicijama u izgradnju i opremanje objekata i nabavku poljoprivrednih mašina i mehanizacije za primarnu poljoprivrednu proizvodnju.
Do sada je parametre za eID broj preuzelo preko 240.000 poljoprivrednih proizvođača, i ta cifra vam sama po sebi govori da srpski poljoprivrednici jesu spremni za novu eru u agraru koja će pre svega njima doneti najviše koristi
U narednom IPARD III programskom ciklusu mladi će moći da računaju na još značajniju podršku koja će iznositi čak 70% od ukupnih troškova, a biće proširena i na Meru 7 koja je namenjena ruralnom turizmu.
Njima su na raspolaganju i sredstva u okviru Projekta konkurentne poljoprivrede Srbije koji Ministarstvo poljoprivrede i Vlada Srbije sprovode u saradnji sa Svetskom bankom.
Koliko je IPARD program doprineo unapređenju i modernizaciji u sektoru poljoprivrede?
Doprinos IPARD programa najbolje se ogleda kroz broj isplaćenih korisnika IPARD podrške. Od početka sprovođenja IPARD II programa do kraja 2022. godine, 645 korisnika je ostvarilo IPARD podršku i uspešno realizovalo svoje investicije.
Kroz Meru 1, čak 582 korisnika su modernizovala proizvodnju u oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje zahvaljujući podržanim investicijama od 33,1 miliona evra. U oblasti prerade poljoprivrednih proizvoda, 63 korisnika je modernizovalo proizvodnju kroz Meru 3, a vrednosti podržanih investicija iznosila je 14,2 miliona evra.
Najzastupljeniji sektor u okviru primarne poljoprivrede odnosi se na Sektor ostalih useva, zatim sledi Sektor voća i povrća koji je najzastupljeniji kada je reč o preradi poljoprivrednih proizvoda.
Investicije u kupovinu mašina, opreme i mehanizacije u vrednosti od 27,5 miliona evra javne podrške realizovao je 561 korisnik u okviru primarne poljoprivrede. Dominantan tip investicije u okviru Mere 1 odnosi se na kupovinu novog traktora, gde je 406 korisnika kupilo novi traktor u vrednosti od 14,1 miliona evra javne podrške.
Da li koristimo sve mogućnosti koje nam on pruža ili je ovde potrebna dodatna edukacija poljoprivrednika?
Definitivno ne koristimo dovoljno mogućnosti koje nam ovaj program pruža i smatram da mnogo više i efikasnije možemo da koristimo sredstva.
IPARD program pruža širok spektar mogućnosti kroz akreditovane mere i s tim u vezi neophodna je edukacija potencijalnih korisnika IPARD podrške kako bi se u potpunosti iskoristila sredstva namenjena dostizanju standarda Evropske unije u oblasti poljoprivrede. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede organizuje informativnie radionice i edukacije namenjene potencijalnim korisnicima IPARD podrške, kao i konsultantima i savetodavnim službama i na taj način podiže svest svih zainteresovanih strana o mogućnostima finansiranja kroz IPARD program. Osim toga, kontinuirano se sprovodi aktivnosti promocije IPARD programa i putem društvenih mreža.
Poljoprivredne savetodavne službe (PSSS) su značajan partner u aktivnostima koje se odnose na IPARD program, što se pre svega ogleda kroz direktan rad sa potencijalnim IPARD korisnicima. Iz tog razloga se svake godine održavaju edukativne radionice za savetodavce za sve akreditovane mere IPARD programa.
U narednom periodu će u svakom PSSS biti zaposlen po jedan ekonomista kako bismo dodatno približili IPARD poljoprivrednim proizvođačima i pružili im podršku prilikom konkurisanja za sredstva.
Strateško opredeljenje Ministarstva je da Srbija poveća izvoz visokokvalitetnih prehrambenih proizvoda sa dodatom vrednošću. Koliko takvi proizvodi danas učestvuju u strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda i koje mere sprovodite da bi se njihovo učešće povećalo?
Organska proizvodnja je izvozno orijentisana i u prošloj godini ostvarila je rekordnu vrednost izvoza od 68,5 miliona evra. U prošloj godini organske proizvode smo najviše izvozili u Nemačku, SAD, Holandiju, Austriju,…
Od 2013. godine kada je donet Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, budžet koji je namenjen za podršku organske proizvodnje, kroz podsticaje za organsku biljnu proizvodnju i organsku stočarsku proizvodnju, po grlu stoke, ima rastući trend.
U 2022. godini budžet za organsku proizvodnju je uvećan za više od duplo u poređenju sa 2021. godinom i iznosio je 577,7 miliona dinara.
Kada je reč o vinima sa zaštićenim geografskim poreklom Ministarstvo poljoprivrede sprovodi niz mera u cilju podizanja njihovog učešća u ukupnoj proizvodnji vina.
U skladu sa podacima iz Vinarskog registra, proizvodnja vina sa geografskim poreklom u 2021. godini veća je za 19,6% u odnosu na prethodnu godinu, dok je za 9,6% veća u odnosu na poslednji petogodišnji prosek.
Smatram da sve ovo nije dovoljno i da možemo da ponudimo i izvozimo mnogo više. Pre svega mislim u sektoru voćarstva i povrtastva, kao i prerade voća i povrća. Mi uglavnom izvozimo sirovine, dok se prerađeni proizvodi manje izvoze, na čemu moramo ozbiljno da radimo i to će nam biti u fokusu za naredni period.
Jedna od novina je nesumnjivo eAgrar. Šta bi on konkretno trebalo da donese poljoprivrednicima? Koliko su oni u smislu digitalne pismenosti spremni za ovaj prelazak na digitalna rešenja?
Naši poljoprivrednici će zahvaljujući eAgraru, moći da od kuće, sa svog gazdinstva prate onlajn stanje svog poslovanja u svakom trenutku i završavaju administrativne poslove, a takođe će moći brzo da uoče eventualne nepravilnosti i odmah intervenišu.
Novi sistem će doneti mnogobrojne prednosti kao što su brža obrada zahteva i isplata u kraćem roku – u godini podnošenja zahteva.
Do sada je parametre za eID broj preuzelo preko 240.000 poljoprivrednih proizvođača, i ta cifra vam sama po sebi govori da srpski poljoprivrednici jesu spremni za novu eru u agraru koja će pre svega njima doneti najviše koristi.
Od 20. marta počelo je prijavljivanje u elektronski registar poljoprivrednih gazdinstava (eRPG), što je naredni korak u uvođenju sistema eAgrar, koji sa radom počinje početkom aprila. Samo u prvom danu registovano je preko 8000 gazdinstava
Od 20. marta počelo je i prijavljivanje u elektronski registar poljoprivrednih gazdinstava (eRPG), što je naredni korak u uvođenju sistema eAgrar, koji sa radom počinje početkom aprila. Samo u prvom danu registovano je preko 8000 gazdinstava.
Iako smo zadovoljni odzivom poljoprivrednika svih generacija, svakako smo im obezbedili dodatnu podršku poljoprivrednih savetodavnih stručnih službi (PSSS) koje pokrivaju celu teritoriju Srbije. Naši savetodavci su im uvek na raspolaganju, i takođe ćemo organizovati terenske posete najstarijim poljoprivrednicima i onima koji iz nekog razloga nisu u mogućnosti da dođu u PSSS, gde će im praktično „doneti“ eAgrar na kućni prag.
Poljoprivrednici za sve informacije mogu besplatno da pozovu i broj 0800-106-107.
Najavili ste pripremu novog Zakona o vinu i drugim proizvodima od grožđa i vina, i usklađivanje našeg zakonodavstva sa evropskim. Koje novine treba da očekujemo?
Osnovni ciljevi koji se žele postići novim zakonom (novine) su: usklađivanje sa važećim EU propisima i zahtevima u ovoj oblasti, omogućavanje da se proizvodnjom vina bave i fizička lica pod određenim uslovima, kao i lica koja se ne upisuju u Registar privrednih subjekata (fakulteti, škole, manastiri, itd.), čime se omogućava njihovo uključivanje u legalne tokove proizvodnje i kontrole, zaštita domaćih proizvođača grožđa zabranom proizvodnje vina od sirovina poreklom iz drugih država,uvođenje vinogradarskih klimatskih zona.u veđenje evidencija u vinarijama u skladu sa EU zehtevima, uvođenje sistema pratećih dokumenata koja prate pošiljke vina u skladu sa EU procedurama I olakšavanje i unapređenje proizvodnje vina sa geografskim poreklom u skladu sa EU propisima….
Sve češće vidimo i seljenje kapitala u poljoprivredu posebno kada je reč o vinogradima, organskoj proizvodnji i drugim subsektorima poljoprivrede. Kakva kvalitet ova ulaganja donose kada govorimo o primeni novih agrotehničkih mera i inovacija?
Vinogradarstvo i vinarstvo su ekonomski veoma važni u mnogim zemljama. Uzimajući u obzir da su potrebna velika ulaganja za podizanje vinograda, vinarskih podruma, nabavku opreme itd neophodna je i pravilna primena novih agrotehničkih mera i znanja u gajenju grožđa i proizvodnji vina sa ciljem da se dobije prozvod koji će na tržištu biti konkurentan. Nov priliv kapitala u oblasti vinogradarstva i vinarstva doprinosi podizanju standarda u proizvodnji kao i podizanju kvaliteta vina .
S obzirom da tržište organske hrane ubrzano raste u budućnosti će organska proizvodnja imati značajnu ulogu u ukupnom razvoju poljoprivrede i prehrambene industrije u Srbiji.
Iz tih razloga Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije prati trendove i trudi se da uvek blagovremeno u naše pravilnike uključi sve nove tehnologije. Takođe , sarađujemo i pružamo podršku našim naučnim institucijama u ovoj oblasti, kao što je npr. Biosens koji je među pionirima pametne poljoprivrede u Srbiji, a uveliko radimo i na automatizaciji protivgradnih stanica, što takođe predstavlja vid nove i precizne tehnologije u zaštiti useva.
Još jedan jako bitan aspekt inovativnih rešenja u poljoprivredi, a to je da se ona posebno ističu u doprinosu smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu. Pored toga, pametna poljoprivreda može pomoći u poboljšanju ukupnog kvaliteta i bezbednosti hrane koju jedemo.
U krajnjoj crti i proces digitalizacije administrativnih procesa može se podvesti pod pametnu poljoprivredu. Kao što već svi znate, ministarstvo intenzivno radi na uvođenju eAgrar sistema koji je će početi na proleće sa radom.
Ovaj sistem će doprineti uštedi resursa, vremena, a i ubrzaće proces obrade i isplate subvencija.
| MLADI Mladi su kategorija kojoj se posvećuje posebna pažnja i u okviru nacionalnih mera i IPARD programa, i upravo njih smo prepoznali kao ključni faktor za dalji opstanak i razvoj srpskog agrara. | IZVOZ Možemo mnogoviše da ponudimo u sektorima voćarstva i povrtastva, i preradi voća i povrća. Moramo da izvozimo više prerađenih proizvoda i to će nam biti u fokusu za naredni period. | RAZVOJ MInistartstvo sprovodi brojne mere koje se mogu podvesti pod “pametnu poljoprivredu” od podsticanja naučnog razvoja do digitalizacije administrativni procesa. |
|---|
