Želimo da olakšamo i ubrzamo razmenu znanja i resursa, kao i transfer tehnologija između akademije, industrije i startapa, kako bismo imali čvrsto povezanu bazu za naš dalji i ekonomski, ali i društveni razvoj.
Prema jednom skorijem istraživanju, alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji (VI) u različitoj meri koriste u samo 15% analiziranih kompanija u Srbiji. Nasuprot tome, 36% kompanija nije koristilo VI niti smatraju da je ona potrebna, dok 49% menadžera vidi VI kao novinu i aktivno se angažuje u prikupljanju informacija i istraživanju potencijalnih primena.Sa Jelenom Begović, ministrom u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija razgovarali smo o jazu između tradicionalne privrede i startapa u korišćenju digitalnih tehnologija ali i o iskoracima koje Srbija čini u oblasti veštačke inteligencije.
Kako Vi tumačite činjenicu da se mali broj domaćih preduzeća oslanja na korišćenje veštačke inteligencije u procesu rada a želimo da napravimo skok u ekonomiju zasnovanu na znanju?
Rezultati pomenutog istraživanja nisu neočekivani kada se uzme u obzir faza u kojoj se nalazimo kao društvo ali i globalno u procesu digitalne transformacije. Udeo od 15% kompanija koje već koriste veštačku inteligenciju (VI) uopšte nije zanemarljiv i pokazuje da su prvi koraci napravljeni i da određeni deo naše privrede prepoznaje potencijal VI u unapređenju poslovanja. S druge strane, podatak da čak 36% kompanija ne vidi potrebu za VI ukazuje na jaz u digitalnoj pismenosti, ali i nedostatak znanja ili informacija o mogućnostima koje ova tehnologija donosi, što je sasvim normalno uzevši u obzir da pričamo o tehnologiji koja tek počinje sve šire da se primenjuje i koristi. Međutim, termin veštačka inteligencija se trenutno često koristi i tamo gde nema osnova, jer je VI postala popularna, a i kompanije je često koriste da privuku pažnju na sebe. MMC Ventures, investiciona firma iz Londona, analizirala je 2.830 evropskih kompanija koje tvrde da koriste veštačku inteligenciju. Međutim, utvrđeno je da čak 40% tih kompanija ne koristi mašinsko učenje, oblast veštačke inteligencije koja je u poslednjih nekoliko godina doživela veliki razvoj, kako u akademskom, tako i u komercijalnom smislu. Trenutno, na osnovu podataka Eurostata, 8% kompanija u Evropskoj uniji koristi VI tehnologiju.
Veoma je važno shvatiti da prelazak na ekonomiju zasnovanu na znanju nije isključivo tehnološko pitanje, već i pitanje promene načina razmišljanja, sticanja novih veština i prilagođavanja na globalne trendove. Sa druge strane, pitanje je i da li su svi svesni koliko je veštačka inteligencija prisutna, da nalazi sve širu primenu i da je na ovaj ili onaj način koristimo, možda čak i svakodnevno.
Pozitivno je to što skoro polovina menadžera prepoznaje potencijal VI i aktivno istražuje mogućnosti njene primene, jer ova tehnologija može biti zaista veoma moćan alat i pomoć kako za poslovanje tako i za mnoge druge naše aktivnosti. Srbija beleži rast broja startap kompanija koje se bave različitim primenama VI, od medicine do poljoprivrede. Sigurna sam da će ovaj trend da se zadrži i verovatno ubrza. VI može značajno doprineti i transformaciji ekonomije kroz optimizaciju poslovnih procesa, veću efikasnost i konkurentnost, što Srbija već prepoznaje kao prioritet u svom daljem razvoju. Sama činjenica da smo još 2019. godine doneli Strategiju razvoja veštačke inteligencije govori da Srbija želi i radi na tome da bude u vozu koji tehnologiju vodi u budućnost.
Zašto u Srbiji još nemamo detaljne i sveobuhvatne statističke podatke o primeni novih tehnologija koji bi nam dali preciznu sliku o digitalnoj tranziciji u sektoru privrede?
Ovo pitanje otvara širu temu koja se odnosi na izazove u oblasti praćenja tehnoloških trendova. Da bismo imali preciznu sliku digitalne tranzicije u privredi, potrebno je uspostaviti kompleksne i obimne mehanizme prikupljanja i analize podataka, što podrazumeva saradnju između državnih institucija, akademske zajednice i privatnog sektora. Trenutno, izazov leži u fragmentaciji sistema – mnoge kompanije, posebno male i srednje, ne prijavljuju podatke o korišćenju novih tehnologija ili nisu dovoljno osposobljene da precizno mapiraju svoje procese digitalne transformacije.
Važno je shvatiti da prelazak na ekonomiju zasnovanu na znanju nije isključivo tehnološko pitanje, već i pitanje promene načina razmišljanja, sticanja novih veština i prilagođavanja na globalne trendove
U saradnji s relevantnim institucijama trebalo bi da razvijemo standardizovane metode prikupljanja podataka o primeni novih tehnologija u privredi. Ovo ne samo da će omogućiti jasniji uvid u trenutno stanje, već će postati i ključni alat za donošenje strateških odluka, identifikaciju potencijalnih slabosti i razvoj ciljane podrške za kompanije.
Istovremeno imamo relativno značajan broj startapa koji razvija aplikacije na bazi VI. Koliko u državnoj strukturi, u inovacionom sistemu, ovakve kompanije imaju odgovarajuću podršku za rast i razvoj?
Podrška startapima koji se bave razvojem aplikacija baziranih na VI jeste značajna, no mi vidimo celkupan startap ekosistem kao budući motor inovacija i transformacije ekonomije. Srbija je u poslednjih nekoliko godina uložila značajne resurse u razvoj inovacionog ekosistema, što uključuje naučno-tehnološke parkove u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Čačku, a grade se i novi kapaciteti uključujući industrijsko tehnološki park u Kruševcu. Ovde naši startpi dobijaju infrastrukturnu i mentorsku podršku, ali i pristup određenim finansijskim mehanizmima koji su od ključnog značaja za njihov dalji rast i razvoj. Pored toga, Fond za inovacionu delatnost kroz svoje programe pruža finansijsku i mentorsku podršku već osnovanim startapima, ali i naučnicima, da u delo sprovedu svoje inovativne ideje i osnuju svoje kompanije.
Srpski strtap ekosistem broji preko 800 kompanija ukupne vrednosti oko milijardu evra. Važno je naglasiti da broj startapa u Srbiji na godišnjem nivou raste oko 25%. Ono na šta smo kao država fokusirani jeste da se poveća vrednost naših strtapa. Na primer, oko 25% naših startap kompanija ima vrednost blizu milion dolara, i sada moramo pronaći najefikasniji način da obezbedimo da preduzetnički kapital (VC kapital) i drugi investitori prepoznaju Srbiju kao dobru destinaciju za ulaganje u ovu vrstu rizičnih kompanija. Takođe, važno je da naši startapi steknu međunarodno iskustvo i kontakte kako bi se pripremili za izlazak na globalno tržište. U saradnji sa Privrednom komorom Srbije 24 naša startapa bilo je prikazano u okviru “srpskog ostrva” na prestižnom Web Summit-u u Lisabonu ove godine, i privukli su zaista veliku pažnju posetilaca iz čitavog sveta. Ono što je za njih važno jeste da su imali prilike da prikažu svoje proizvode i pronađu prave kontakte među 70 000 članova globalnog startap ekosistema.
Jedan od naših ključnih ciljeva je ohrabrivanje akademske zajednice na fakultetima i institutima da osnivaju svoje startape. Pored toga moramo pojačati istraživačko-razvojnu i inovacionu delatnost u domaćem privatnom sektoru, jer ga tako činimo konkurentnijim i otpornijim na izazove. U tom smislu, uvođenje poreskih olakšica za istraživanje i razvoj kao i na ulaganje u startape ima značajan uticaj na ubrzanje rasta ovih kompanija.
Šta su po Vašem mišljenju danas jake strane infrastrukture koju je država obezbedila za podsticaj inovacijama, a gde po vašem mišljenju tek slede novi koraci?
Naši naučno-tehnološki parkovi ali i 24 regionalna inovaciona startap i smart siti centra pružaju kompanijama priliku da se povežu s mentorima, dobiju pristup infrastrukturi i razvijaju nove tehnologije. Pored toga, u značajno smo unapredili regulatorni okvir za podršku inovacijama, što uključuje poreske olakšice, programe finansiranja i podsticaje za naše inovativne ljude kroz programe Fonda za inovacionu delatnost. A Srbija dobija i prve fondove preduzetničkog kapitala koji će podići nivo ulaganja u naše startape.
Sama činjenica da smo još 2019. godine doneli Strategiju razvoja veštačke inteligencije govori da Srbija želi i radi na tome da bude u vozu koji tehnologiju vodi u budućnost
Međutim, postoji prostor za dalji razvoj, naročito u smislu umrežavanja svih aktera inovacionog ekosistema i pružanja dodatne podrške regionima koji još uvek nisu u potpunosti uključeni u inovativne procese. Želimo da dođemo do svakog inovatora u Srbiji i za to je potrebno nastaviti ulaganje u infrastrukturu, ali i u ljude – talentovane i preduzetne mlade ljude kojima startap kompanije postaju nova realnost poslovanja.
Uporedo sa digitalnom transformacijom privrede, postavlja se i pitanje adekvatnosti radne snage za nova radna mesta koja će se kreirati i gubljenje radnih mesta gde će tehnologija zameniti čoveka. Šta su po Vašem mišljenju ovde ključni potezi vlade Srbije u narednom periodu?
Jedan od najvažnijih izazova digitalne transformacije privrede jeste obezbeđivanje adekvatne radne snage koja će moći da odgovori na zahteve novih tehnologija. Nije u pitanju samo tehnološka pismenost, već i sticanje kompleksnih veština, nov način razmišljanja, ali i kontinuirano učenje tokom života. Ovo posebno važi za VI kao tehnologiju koja je možda tek u periodu ranog razvoja. Po nekim analizama, VI makar u prvoj fazi neće ugroziti radna mesta u tri oblasti, nauci, medicini i pravu, jer će postati nezamenjiv alat i pomoć za obavljanje ovih delatnosti. Koliko je i najvećim stručnjacima iz oblasti VI teško da se usaglase oko daljeg pravca razvoja ove tehnologije, još je teže predvideti koja će to radna mesta biti potrebna. Takođe, radnike koji će biti pogođeni automatizacijom nove generacije treba prilagoditi novim poslovnim modelima. Iako će veštačka inteligencija i nove tehnologije svakako, zameniti neka zanimanja, kao što je slučaj bio i sa tehnologijama koje su nastajale kroz istoriju čovečanstva, one će svakako stvoriti i neka nova, koja možda sada još uvek ne možemo ni da zamislimo.
Zato je i ogroman izazov definisati kakvo danas obrazovanje treba da bude da bismo za 10 godina imali nove generacije koje znaju da na pravi način koriste ove tehnologije i koje su prihvatile sve nove principe i veštine koje donose nove tehnologije. Zbog toga je značajno nastaviti sa izgradnjom partnerstava s kompanijama, uključujući i startape, kako bismo obezbedili da obrazovni programi odgovaraju potrebama tržišta rada. Svet se tehnološki menja brže od naše mogućnosti da iz ugla obrazovanja, ali i legislative i etike, u potpunosti pratimo ove promene.
Srbija je već kroz kompletan obrazovni sistem uvela programe koji podržavaju VI. Na primer, u osnovnim školama danas deca imaju časove na kojima uče programiranje koristeći, na primer, Pajton programski jezik, kako bi digitalno i veštačka inteligencija postali svakodnevni alati novih generacija. Iako Srbija i dalje ima skoro 50% studenata u tzv STEM oblastima (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika) moramo ovaj procenat da održavamo, jer se na globalnom nivou primećuje pad broja mladih ljudi koji ove oblasti biraju za svoju karijeru. Moramo više da se posvetimo i obrazovanju svih naših građana kada su u pitanju nove tehnologije.
Ono što je najvažnije jeste da, pre svega, radimo na razvoju ljudskih resursa koji ne samo da mogu da prate, nego i da predvode procese digitalne transformacije i nove tehnološke revolucije.
