Jelena Begović. ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija

Verujem da nauka mora da doživi veliku promenu, da ideje i rešenja koje iz nje izviru treba da se materijalizuju kao konkretan proizvod ili usluga, i unaprede tehnološki razvoj države i donesu boljitak svakom pojedincu

Jelena Begović. ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija došla je na ovu poziciju u trenutku kada se u Srbiji mnogo više govori o nauci, inovacijama, spoju inovacija i biznisa i inovacija i ekonomskog razvoja. Takođe u poslednjih nekoliko godina ustanovljen je mnogo robusniji sistem finansiranja nauke,i odškrinuta vrata  komercijalizaciji naučih otkrića.

Koliko sa mesta ministra imate osećaja da možete da otvorite vrata ovoj promeni?

Što se nauke tiče, tokom prethodnih nekoliko decenija došlo je do velike promene u tome kako društvo percipira ulogu nauke, i nauku po sebi. Napokon se primećuje i ekonomski potencijal nauke, ali i njen potencijal da bude sredstvo rešavanja globalnih izazova.

Svi želimo bolje zdravstvo, kako bismo mogli da produžimo životni vek ljudi i učinimo život kvalitetnijim, čak i u starosti. Medicina se okrenula personalizovanoj medicini, koja u obzir uzima i genetiku i specifičnosti svakog pojedinca, kako bi mu bila pružena najbolja moguća zdravstvena usluga.

S druge strane, tema poljoprivrede i proizvodnje hrane u vreme kada se govori o velikim klimatskim promenama dobijaju novu dimenziju i važnost. Izazovi vezani za proizvodnju dovoljne količine hrane koja će biti kvalitetna takođe odgovore traže u nauci.

Takođe, problemi u oblasti energetike i uticaja proizvodnje i transformacije energije na životnu sredinu rešavaju se kroz održivi pristup: neophodna nam je zelena energija i zdravija životna sredina, kao i efikasnija transformacija i proizvodnja energije. Za svaki od ovih primera važi da se od nauke očekuje da da odgovor.

Nove tehnologije koje se pojavljuju, poput, na primer, veštačke inteligencije predstavljaju veliku promenu u životima ljudi.

Iz ovih razloga drago mi je da je nauka počela da se pita, u smislu rešavanja tih problema, poboljšanja kvaliteta života svih ljudi, ali verujem i da mora da doživi svoju promenu, zato što iz nauke proističu nove ideje i rešenja, ali na neki način one moraju i da se materijalizuju, zbog čega je jako važno imati način i razvijen sistem uz pomoć kojih ćete od ideje razviti konkretan proizvod ili uslugu i na taj način uticati na tehnološki razvoj države, čovečanstva, ali i na taj način načiniti boljitak u životu.

Uloga našeg ministarstva je da pruži podršku nauci, da favorizuje izvrsnu nauku, ali i da podrži razvoj inovacija u naučnoistraživačkim organizacijama, odnosno na fakultetima i institutima i kroz osnivanje startapa

U pitanju je kompleksan proces, i kao što možete videti, naša Vlada je odlučila da osnuje Ministarstvo ne samo nauke, već i tehnološkog razvoja i inovacija, i u okviru njega je jedan bitan segment briga o startap ekosistemu, odnosno kompanijama koje zahvaljujući inovativnim i hrabrim idejama imaju potencijal da se mnogo brže razvijaju od klasičnih kompanija, ali zahtevaju i jednu vrstu specifične podrške, odnosno da tokom prvih nekoliko godina poslovanja postoji velika šansa da ne uspeju. Tu je uloga države jako bitna, kako bi im se pružila podrška da što duže opstanu, da izađu na globalno tržište i svoju ideju plasiraju čitavom čovečanstvu.

Na taj način zaradiće i oni i država, ali i zaista menjamo živote ljudi. Upravo je to uloga našeg ministarstva: da pružimo podršku nauci, da na neki način favorizujemo izvrsnu nauku, ali i da podržimo razvoj inovacija u naučnoistraživačkim organizacijama, odnosno na fakultetima i institutima, da im damo podršku da te svoje mogu da razviju u procesu transfera tehnologije, da otvaraju startup preduzeća, i zato država jako velika sredstva ulaže u izgradnju naučno-tehnoloških parkova, koji bi trebalo da budu mesto koncentracije startup ekosistema i da odatle oni rastu, razvijaju se, napuštaju naučno-tehnološke parkove i postaju velike kompanije.

Mislim da država, odnosno Ministarstvo može i treba da odigra ključnu ulogu. Lično potičem iz jednog instituta i bavila sam se i na institutu i u široj naučnoj zajednici ovim pitanjima i mislim da tu možemo dosta da uradimo.

Šta za Vas ako posmatramo projekte kojima se bavi Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija znači ova promena, u čemu se ona najviše ogleda?

Promena je višedimenzionalna. Pomenula sam naučno-tehnološke parkove kao mesta razvoja startup ekosistema, a taj startup ekosistem u mnogim zemljama zaista postaje vrlo bitan faktor u razvoju ekonomije, pogotovo u razvijenim zemljama. Smatram da Srbija ima veliki potencijal i da može značajno da napreduje na ovom polju, da tokom sledeće decenije startap ekosistem može da postane veoma važan faktor u izvozu iz naše zemlje, kao i da može značajno da doprinese razvoju ekonomije Republike Srbije.

S druge strane, treba da jačamo položaj nauke i izvrsnosti u nauci. Jedan od velikih projekata za koje zaista verujem da mogu da promene koncept postojanja nauke u Srbiji jeste BIO4 kampus. Mi ćemo u aprilu otvoriti BioSens institut, jedan od evropskih centara izvrsnosti za nanotehnologije, biosenzore, digitalnu poljoprivredu i to je jedan veliki korak za nauku i primenjenu nauku u Srbiji. Projekat BioSensa je ziasta dokaz da mi to možemo da uradimo.

Imamo puno potencijala i u drugim oblastima: BIO4 kampus jeste jedan od prioriteta države, a to je da oko biotehnologije, bioinformatike, veštačke inteligencije okupimo sve ključne igrače u naučnom ekosistemu, bez obzira da li će se fizički nalaziti u BIO4 ili će biti članica BIO4 kampusa. Voleli bismo da napravimo jednu mrežu u Srbiji i stručnjake okupimo oko ovih tema.

Takođe, imamo puno potencijala i u poljoprivredi, fizici i hemiji, i trebalo bi da novi centri nastave niču po Srbiji. Volela bih da nastavimo sa ovim trendom koji smo započeli, ali mislim da jednom kada se krene, nema natrag, Imamo izuzetno kvalitetne naučnike i treba da im obezbedimo što bolji ekosistem da mogu da daju sve od sebe.

Smatra se da je nauka bitna koliko i  kiseonik, ali posmatrajući budžet koji je u prošlosti bio dostupan ministru nauke, ne bi se moglo reći da je to bio i stav države. Da li danas raspolažete dovoljnim sredstvima da dobijete ono što želite i da ostvarite ciljeve koje ste zacrtali?

Tokom prethodnih nekoliko godina, budžet za nauku se značajno povećao i on sada iznosi 30 milijardi dinara. Mislim da nije samo pitanje novca, malo je pitanje i aktivnosti naučnika.

Država je osnovala Fond za nauku kao glavni mehanizam finansiranja nauke u Srbiji. Takođe, imamo i Fond za inovacionu delatnost, koji je fokusiran na privatan sektor koji sarađuje sa naukom, tako da je i to jedan od mehanizama finansiranja nauke i naravno država je kroz finansiranje okvirnog programa Evropske unije Horizont Evropa podržala i dala mogućnost našim i naučnicima i privatnom sektoru da konkurišu na velikom naučnom tržištu Evrope, što znači da uđu u jednu vrlo kompetitivnu trku sa najboljima u Evropi i da budu ili delovi konzorcijuma koji se baziraju na nekim izuzetnim idejama, ili da budu nosioci tih projekata i da na taj način mogu da povlače značajna sredstva, kako za istraživanje, tako i za razvoj.

Mislim da budžeti uopšte više nisu tako mali i da je našoj nauci pružena velika šansa, a ljudi sada moraju da se naviknu i na kompetitivnost, koja jeste zdrava i tera vas da se menjate i postanete bolji. Na osnovu preliminarnih rezultata Horizont Evropa, imamo indikacije da jesmo sve bolji i izuzetno uspešni na tim pozivima Evropske unije, što govori o kvalitetu naše nauke, o našoj inovativnosti i o našim naučnicima i našim timovima u zemlji.

Tokom pandemije imali ste priliku da veoma praktično primenite svoje znanje u ustanovljavanju laboratorije za testiranje virusa. Koliko je ovo iskustvo za Vas bilo značajno i koliko je iz ove perspekive gledano Srbija imala da ponudi naučnoj zajednici kad je u pitanju borba s pandemijama, za koje kažu da će postati naša svakodnevica?

Tokom pandemije je najveći teret pao na zdravstvenu zajednicu i na lekare. Kada pričamo o testiranjima, koja su takođe bila značajna oružja u borbi protiv korone, tu se naučna zajednica pokazala kao izuzetna. Naši naučni radnici su radili kao dobrovoljci u laboratorijama u kojima su rađena masovna testiranja i tu sam osetila koliku snagu imamo u ljudima koji su prvo iz najčistije empatije i altruizma radili i razvijali laboratorije. Za nas je to bilo sasvim novo i drugačije iskustvo. Pokazali su koliko osećaja imaju i za sopstvenu zajednicu, svoje društvo i zemlju i na šta su sve spremni kako bi doprineli i pomogli u zaista teškim momentima sa kojima smo se suočavali.

Moja ambicija, ali i ambicija Vlade Republike Srbije jeste da Srbija bude prepoznata po nauci iz oblasti biotehnologije, po primeni biotehnologije u različitim aspektima života i industrije, i da kada kažete „Srbija“ ljudi prvo pomisle na BIO4 kampus

Doprineli su svojim radom i fantastičnom ekspertizom, velikim znanjem da se to u rekordno kratkom roku pokrene i da se laboratorije puste u funkciju, kako bi se što pre počelo sa masovnim testiranjem, a sve u cilju kako bismo kao država znali koliko je ljudi zaraženo kojim sojem. Svakako očekujemo da će u nekom trenutku to postati naša svakodnevica, uzevši u obzir da vrlo agresivno kao ljudi prodiremo u prirodu, a u prirodi i dalje imamo jako puno nepoznanica, a samim tim postoji i velika mogućnost za nove epidemije i pandemije.

Šta je Vaša najveća ambicija kada je u pitanju BIO4 kampus?

Moja ambicija, ali i ambicija Vlade Republike Srbije jeste da Srbija bude prepoznata po nauci iz oblasti biotehnologije, po primeni biotehnologije u različitim aspektima života i industrije, i da kažete Srbija ljudima bude asocijacija BIO4 kampus, kao jedan bioekonomski hab, ali i mesto odakle izlaze fantastične ideje koje menjaju svet.

Ideja je da kampus bude internacionalan, jer samo kroz saradnju i razmenu iskustava i načina razmišljanja možemo da pravimo velike korake unapred. Mislim da Srbija ima i potencijal i da zaslužuje da pravi velike korake napred.

Vrlo često govorimo o neophodnosti povezivanja privrede, države i nauke. Ipak, čini se da na ovom putu i dalje dosta nepoznanica, jer su naše naučne ustanove dugo funkcionisale u jednom svetu, a biznis u drugom. U kojim oblastima naučnci i biznisi najbrže skidaju ove ograde i pronalaze načine da rade zajedno?

Tu su indikatori veoma jasni. Druga najveća izvozna grana u našoj zemlji je IT industrija, odnosno potiče iz snažnih fakulteta koji su iznedrili stručnjake koji su bili spemni da otvaraju startup kompanije, da nakon završetka fakulteta idu u industriju, da ne ostaju na fakultetima. Naravno, i to donosi određeni rizik, jer treba i na fakultetima i institutima zadržati određeni visokokvalitetan kadar iz ovih oblasti, kako bi mogli dalje da razvijamo nauku u oblasti informacionih tehnologija.

Imamo izvanredne stručnjake i u oblasti biotehnologije – spoj informacionih tehnologija, veštačke inteligencije i prirodnih nauka, ali i društvenih nauka koje dobijaju na velikom značaju. Čovečanstvo ide u smeru gde će se podele u okviru nauke brisati, jer je jedino važno da se nađu rešenja za određene globalne probleme, a jedini način da se ona pronađu je kroz saradnju svih oblasti nauke.

Kada budemo hrabriji da pokušamo da istražimo i realizujemo ideje koje ne deluju da su logične, počećemo da dolazimo do velikih uspeha. Lako je definisati i tražiti odgovore na očigledne stvari. Međutim, u oblastima gde deluje da nema neke logike, i koje se uprkos tome dublje istraže, dolazi do pravljenja velikih koraka unapred.

Prošli ste sve faze: od mladog naučnika, do doktora nauka i naučnog savetnika. Da li je mladim naučnicima danas u Srbiji lakše ili teže da krenu ovim putem i postanu deo svetske naučne zajednice?

Mislim da je težina uvek ista, a možda se problemi menjaju. Verujem da nove generacije umeju bolje da artikulišu šta su problemi i imaju snagu da se bore sa tim problemima i da izađu javno u okviru svojih institucija i fakulteta i pronađu svoje mesto. Smatram da bi trebalo da im damo šansu da to učine što ranije, kako bi bili pokretačka snaga iskorišćena za dobro. Trebalo bi im dati okruženje gde će imati izbor: možda će se baviti isključivo naukom, a možda imaju i preduzetnički duh i žele da se što pre oprobaju na tržištu i da materijalizuju svoju ideju. Možda žele da predaju na fakultetu ili rade na istitutu. Iz ovih razloga treba im pokazati da imaju izbora i da ne treba da odustaju od svojih ideja i želja, jer samo ako se bavite onim što volite i što vas motiviše, možete dati svoj maksimum. Sve ostalo je gubljenje vremena.