Svesna svog raskošnog talenta, uvek je htela više i uspela je: Jasna Đuričić je pored pregršt nagrada, konačno dobila i dugo priželjkivanu – evropsku.
Evropska filmska akademija EFA je na 34. virtuelnoj dodeli evropskog Oskara u Berlinu proglasila Jasnu Đuričić za najbolju evropsku glumicu za glavnu žensku ulogu u filmu “Quo vadis Aida”, koji je režirala bosanskogercegovačka rediteljka Jasmila Žbanić, a takodje napisala i scenario. Jasna je (pred)osećala da će upravo njoj pripasti to priznanje. Ženska intuicija. Javila joj se još prošle godine na filmskom festivalu u Veneciji, na svetskoj premijeri ovog filma.
Poznata je kao maestralna pozorišna glumica koja je svakoj ulozi dala svoj “ton”, što je publika nagrađivala frenetičnim aplauzima. Kao filmska glumica oprobala se u već zrelim godinama, i tu se pokazala uspešnom.Omiljena je kao profesor glume na Akademiji dramskih umetnosti u Novom Sadu. Uloga Aide za koju je dobila evropsko priznanje izazvala je razne reakcije: od iskrenih čestitki i oduševljenja, do osude što je prihvatila da igra u filmu koji’ predstavlja Srbe kao genocidan narod’.
To što se po prvi put jedna glumica iz Srbije okitila priznanjem najbolje u Evropi, u našoj zemlji nije propraćeno pažnjom kakvu zaslužuje?
Ni u najludjim snovima nisam mislila da se ovako nešto može dogoditi.Ni od jednog predstavnika kulture i umetnosti nisam dobila ni jednu čestitku.Čak ni od Ministarstva kulture.
Da li delite mišljenja da partijski moćnici , ali i mnogi građani smatraju da je ovaj u film u funkciji politike a ne umetnosti, kao što bi trebalo?
Mislim da nije dobro da nas se ne tiče priča o stradanju muslimana. Imamo to stalno licitiranje žrtava, čije su žrtve veće.Svakom su svoje najveće i to je u redu ali žrtve su žrtve. Ne možemo posmatrati sebe, svoj narod kroz trenutak koji sada živimo. Sigurna sam da će u nekom trenutku film biti drugačije protumačen.
Uprkos “napadima” ne krijete ushićenost , radost, čak ponos što ste baš Vi – prvakinja srpskog glumišta, glumica sa Balkana – dobili to izuzetno priznanje EFA?
Apsolutno sam presrećna, uprkos svemu što se oko filma dogadja.Svesna sam da je ta nagrada veoma značajna za Srbiju. Postavlja se pitanje, šta je sve Srbija. Imate vi raznih Srbija u Srbiji. Mnogo običnog sveta javilo mi se i dalje javlja, zahvalni i duboko ponosni.Doživljavaju nagradu kao svoju. Srećni su jer je reč o priznanju koje je preskočilo granice Balkana.Naravno i Srbija je Evropa, mada nas najčešće ne prihvataju kao njene punopravne građane.
Kažete da je veličina filma i u tome što je postigao univerzalnost?
Film je univerzalan.Svi mogu da ga razumeju, a ne samo mi. I kad ga svetska publika vidi ona razume sve, zato što je to priča o ljudskosti, a ovde ga svode na to, da li je to istina ili nije.Da li se Srebrenica dogodila ili nije, šta su oni nama radili, sta je radio Naser Orić. Naravno da znam sta je radio. Praviće se filmovi i o njima, svakako.Ali to nema nikakve veze sa nasim filmom.Nas film je veoma razumljiv svima na planeti.
Tema Srebrenice, kojom se bavi film još nije okončana.Da li ste razmišljali o tome kada ste prihvatili ulogu Aide, ili je to bio čisto glumački izazov?
To je bio pre svega, glumački izazov. Kada sam pročitala predivno napisan scenario za ovaj film, shvatila sam da je u pitanju divna i plemenita uloga koju su mi punudili.A tako nešto nisam smela da propustim.Bila sam spremna da će se manipulisati filmom i mojom ulogom, ali me to nije zanimalo.I to me ni sada ne zanima.
Imamo to stalno licitiranje žrtava, čije su žrtve veće.Svakom su svoje najveće i to je u redu ali žrtve su žrtve. Ne možemo posmatrati sebe, svoj narod kroz trenutak koji sada živimo. Sigurna sam da će u nekom trenutku film biti drugačije protumačen
Kako reagujete na komentare na račun Vaše uloge i samog filma?
U početku mi je sve smetalo, pogadjalo me, više ne!!! Sramotno je da ljudi koji nisu ni videli film, isti okarakterišu propagandom protiv srpskog naroda!? Tome više ne pridajem važnost.Znam da su nasuprot njima, mnogi gradjani Srbije, pre svega moje kolege, doživeli moju nagradu kao ohrabrenje da vredi govoriti istinu.
Da, ali mnogi smatraju apsurdnim da su protagonisti filma smišljeno izabrali srpske glumce da glume u filmskoj priči o “genocidnim” Srbima?
To govore oni koji nisu videli film. Jasmila Žbanić, rediteljka, koju dugo poznajem,ponudila je ulogu Aide meni kao glumici koju ceni i poštuje njen rad. Mnogo ljudi je videlo film i cene da je odličan. Objektivan. Oni koji misle suprotno, ignorišu tu činjenicu.Ignorišu potrebu da postoji film koji govori o stvarnim, a ne izmišljenim događajima.U ovoj filmskoj priči nema optuživanja jednog naroda.Zlocinci imaju svoje ime i prezime.
Kritikuju Vas da je zapravo nagrađen “zločinački” pogled na Srbe, a ne film kao umetničko ostvarenje?
Profesionalna sam glumica i ne služim ničemu do umetnosti.Za mene su ljudi ljudi, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost. Ljudska sudbina i ljudsko stradanje je važno za mene.Ovakva misljenja su ,cini mi se, nastala iz nemoći.Film je prosto jako dobar i Evropa ga je nagradila.
Ko je za Vas Aida?
Aida je majka, žena čija je hrabrost i borba za porodicu iskonska i nema veze sa verom i narodom kojem pripada.Imala je nesreću da doživi bratoubilački rat , da joj sinovi baš u tom trenutku stasaju, da se sa ocem zadese u srpskom zarobljeništvu u Srebrenici.Nekadašnja profesorka, koja je tih ratnih godina radila kao prevodilac u holandskom bataljonu UN-a u Potočarima bila je u zabludi da je u povlašćenoj poziciji i da će zahvaljujući tome uspeti da spasi porodicu. UN su je prve izdale. To što se posle svega vratila u svoj rodni grad, za mene je oličenje dostojanstva,heroizam.
Da li su takve reakcije,ignorisanje, bacile senku na Vaš veliki uspeh?
Nisu. Ovo traje. Na početku je to uticalo na mene, kasnije ne.Shvatila sam da je to naša stvarnost i naučila sam da se nosim sa tim.Zapravo,sad kada razmislim, bas je dobro sto je sve ovako kako je. Optimista sam i znam da će se sve to promeniti
Kakva je razlika između ove I Vaših ostalih nagrada?
Razlika je u tome što je ovo najveća filmska nagrada koju dodeljuju kolege glumci, reditelji,producenti širom Evrope.Naše članstvo u Evropskoj filmskoj akademiji je malo, zato što smo mi male evropske države, Ponosna sam jer smo ovoga puta bili mnogo bolji od svih konkurentskih filmova.
Vi ste naša najmlađa dobitnica nagrade “Dobričin prsten”. Imate sve nagrade u Srbiji…Ipak, ovu evropsku smatrate najznačajnijom?
Imam sve nagrade ove zemlje,pozorišne, filmske ali ova je ipak najznačajnija.Film je drugačiji, svi mogu dag a vide, osim ovde kod nas.Ponosna sam na sve svoje nagrade, na “Dobričin prsten” koji je u pozorišnom stvaralaštvu najvažnija nagrada za životno delo, na nagradu “Žanka Stokić” koja nosi ime predratne heroine teatra, žrtve komunističkog režima.Teško je nabrojati sva draga i velika priznanja.
Kako je vaš suprug, poznati glumac Boris Isakovič reagovao na sva zbivanja oko filma?
Reakcije su nam slične.Mi smo uvek mislili isto.Nadopunjavali se…
Piše: Zorica Todorović Mirković, Foto: Nebojša Babić
