Njegova ekselencija Jahel Vilan, ambasador Izraela u Srbiji

Novi izraelski ambasador stigao je u Srbiju u vreme koje su obeležile dve značajne promene u bilateralnim odnosima. Nakon više od jedne decenije odbijanja da prizna nezavisnost Kosova, vođen stanovištem da bi se time mogao uspostaviti loš presedan, Izrael je najavio nameru da preinači svoju odluku. Istovremeno, na osnovu sporazuma između američkog predsednika Donalda Trampa, Srbija bi trebalo da se priključi malom broju zemalja koje su svoje ambasade u Izraelu preselile iz Tel Aviva u Jerusalim. U ovom intervjuu za časopis “CorD Magazine”, ambasador Jahel Vilan kaže da će sprovođenje ovog elementa sporazuma biti na vrhu njegove liste prioriteta. Istovremeno, kako dodaje, baviće se lobiranjem u svrhu jačanja ekonomskih veza dve zemlje i dolaska novih izraelskih investitora u Srbiju.

Vaša ekselencijo, imajući u vidu da ste tek nedavno pristigli u Srbiju, možete li nam reći koje ste ciljeve sebi zadali da ostvarite tokom vašeg mandata ambasadora u Beogradu?

Cilj naše ambasade je da u narednih nekoliko godina dodatno poboljšamo sjajne odnose koji već postoje između Srbije i Izraela. Odluka Predsednika Vučića da Ambasadu Republike Srbije premesti u Jerusalim će takođe biti visoko pozicionirana na našoj listi zadataka u narednoj godini. Takođe, nastojaćemo da dovedemo još preduzeća koja bi ovde ulagala i poslovala na relaciji između Izraela i Srbije, a kada prođe pandemija izazvana COVID-19, nadam se i daleko većem broju turista između Srbije i Izraela.

Stigli ste u veoma interesantnom trenutku u istoriji bilateralnih odnosa Izraela i Srbije. Šta očekujete od novootvorene kancelarije Vlade Republike Srbije u Jerusalimu čiji je zadatak da se bavi ekonomskom saradnjom?

Formiranje kancelarije Vlade Republike Srbije u Jerusalimu definitivno šalje poruku da je ekonomska saradnja jedan od najvažnijih fokusa u našim bilateralnim odnosima i oblast u kojoj bi Srbija želela da vidi poboljšanja.

Pored toga, pominje se da će se Kancelarija usredsrediti na saradnju u sektoru inovacija i na inovativnu ekonomiju. Ovo podrazumeva širok spektar visokih i sajber tehnologija, te predstavlja veliku priliku za obe zemlje.

Zahvaljujući brojnim sličnostima među nama, za Srbiju, Izrael je primer kako mala država može da se preobrazi u “startup” naciju sa inovativnim ekosistemom. Mnogobrojni govornici iz Izraela su gostovali na različitim događajima, konferencijama, bilateralnim posetama i sličnim događanjima u Srbiji. Uspostavljeni su prvi kontakti između dve tehnološke zajednice. Ono što bismo mi želeli da vidimo u budućnosti su konkretni zajednički poduhvati, zajednički projekti i zaključeni poslovi između dve zajednice. Kancelarija Republike Srbije će definitivno pomoći da se to i ostvari.

Imajući ovo u vidu, želeo bih da iskoristim priliku da pomenem da smo upravo imenovali izraelskog kopredsedavajućeg Mešovitim odborom za ekonomsku i trgovinsku saradnju. Nadamo se da će prvi zajednički sastanak odbora biti održan u bliskoj budućnosti, nakon što Srbija imenuje svog predstavnika.

Koje oblasti ekonomije smatrate naročito zanimljivim kada je u pitanju jačanje međusobne saradnje?

Jedna od oblasti u kojoj se ogleda naša tradicionalna saradnja, kao što je poljopriveda, ima prostora za dodatno proširenje, naročito u oblasti precizne poljoprivrede i navodnjavanja.

Druga oblast saradnje koju Ambasada Izraela promoviše odnosi se na upravljanje vodama i čiste tehnologije. Na putu pristupanja EU, Srbija će morati da izgradi 350 objekata za preradu vode. S druge strane, Izrael je svetski rekorder u recikliranju, gde se 85% otpadnih voda prečišćava do nivoa odgovarajućeg za potrebe poljoprivrede. U ovom pogledu, tehnička znanja iz Izraela bi mogla biti od velike koristi Srbiji. Prošle godine smo i održali konferenciju o vodi i poslovni forum u Novom Sadu kako bismo podstakli međusobnu saradnju u ovoj oblasti.

U kontekstu novootvorene Državne kancelarije za ekonomsku saradnju u Jerusalimu, IT i sajber tehnologije su oblasti u kojima očekujemo najviše pionirskih dostignuća. Pravi je trenutak za stvaranje novih prilika za preduzeća da sarađuju na zajedničkim poduhvatima i u okviru centara za istraživanje i razvoj, kao i za eventualno podsticanje zajedničkih investicionih fondova.

Pominje se da će se Kancelarija usredsrediti na saradnju u sektoru inovacija i na inovativnu ekonomiju. Ovo podrazumeva širok spektar visokih i sajber tehnologija, te predstavlja veliku priliku za obe zemlje

U javnosti vlada veliko interesovanje za najavljeno preseljenje srpske ambasade u Jerusalim u skladu sa dogovorom postignutim u Vašingtonu. Da li Vam je u nedavnom razgovoru sa Predsednikom Srbije potvrđeno da će Srbija preseliti ambasadu do jula 2021. godine?

Nama je to pitanje veoma važno. Prirodno, mi verujemo da bi sve zemlje koje imaju svoje ambasade u Izraelu trebalo da ih presele u našu prestonicu – Jerusalim. Naravno, toplo pozdravljamo odluku Srbije da svoju ambasadu preseli u Jerusalim do jula meseca naredne godine. Učinićemo sve što je u našoj moći, u saradnji sa Vladom Srbije, da se to zaista i dogodi. Na sastanku sa Predsednikom Vučićem, razmatrali smo razna pitanja na čijem rešavanju bi Izrael i Srbija mogli zajednički da rade.

Vaša država je više od jedne decenije bila u grupi članica UN koje nisu priznavale jednoglasno proglašenu nezavisnost Kosova. Šta je dovelo do toga da Izrael promeni svoj stav?

U prošlosti su postajala dva glavna razloga zbog kojih smo se uzdržavali od priznavanja nezavisnosti Kosova. Jedan od tih razloga, koji je uvek bio aktuelan, tiče se naših snažnih veza i važnosti odnosa sa Srbijom, dok je drugi, što bi takav potez mogao postati presedan za rešavanje palestinskog pitanja. S pravom bi se moglo reći da su oba razloga i danas vrlo relevantna.

Ipak, u svetlu trenutne političke situacije između Beograda i Prištine, a naročito imajući u vidu celokupan paket koji je američka administracija iznela na sto, a tiče se sve tri strane – Srbije, Kosova i Izraela – smatramo da bi ova činjenica mogla doneti nova pravila igre prema kojima bi bilo u našem interesu da promenimo svoju politiku prema Kosovu.

Možete li nam reći nešto više o tome da li će i kada biti formalizovano vaše priznanje Kosova (ukoliko se to ne dogodi pre oktobra, s obzirom da priznanje još uvek nije formalno)?

Prema mojim saznanjima, činjenica je da izuzev izjave Premijera Netanjahua, ministra spoljnih poslova Izraela Aškenazija, i američkog predsednika Trampa od 4. septembra, još uvek nisu preduzeti nikakvi konkretni koraci ka međusobnom priznavanju između Izraela i Kosova kao što je navedeno u Vašingtonskom sporazumu.

Koliko je meni poznato, još uvek nisu utvrđeni rokovi. Ono što vam ja mogu obećati jeste da ćemo prijatelje u Srbiji obaveštavati o daljim potezima. Uložiću sve napore da prema Srbiji budemo apsolutno transparentni i unapred je obaveštavamo o svim potezima.

Zbog čega verujete da ovaj potez izraelske vlade, koji je u Vašingtonu dogovoren samo sa kosovskom stranom, neće ugroziti odnose Vaše zemlje sa Srbijom?

Nemoguće je sasvim se pouzdati u političke poteze i njihov uticaj na buduće odnose, ali se definitivno mogu nadati da ćemo pronaći načine da prevaziđemo ovu odluku Izraela, s obzirom na dugotrajno prijateljstvo i značaj koji obe zemlje pripisuju tom odnosu.

Ne zaboravimo da je Srbija u odličnim odnosima sa mnogim zemljama širom sveta koje su već priznale Kosovo. Isto važi i za Izrael kada su u pitanju zemlje koje su priznale Palestinu.

U prošlosti su postajala dva glavna razloga zbog kojih smo se uzdržavali od priznavanja nezavisnosti Kosova. Jedan od tih razloga, koji je uvek bio aktuelan, tiče se naših snažnih veza i važnosti odnosa sa Srbijom, dok je drugi, što bi takav potez mogao postati presedan za rešavanje palestinskog pitanja. S pravom bi se moglo reći da su oba razloga i danas vrlo relevantna

Nakon što formalno prizna nezavisnost Kosova, da li će Izrael podržati zahtev Kosova za članstvo u Ujedinjenim Nacijama i drugim međunarodnim organizacijama?

Pretpostavljam da u ovom trenutku to neće biti aktivna podrška, ali do sada se o toj temi nije raspravljalo. Mislim da je za tako nešto previše rano. Kao zemlja koja je pretrpela stradanja kao nijedna druga članica Ujedinjenih Nacija, mogu vas uveriti da će Izrael potpuno uzeti u obzir delikatnost ovog pitanja.

Vašington i američki predsednik Tramp su povezani sa još jednim sastankom koji su mediji okarakterisali kao istorijski. Možete li nam reći šta očekujete od sporazuma o normalizaciji odnosa između Izraela, Bahreina i Ujedinjenih Arapskih Emirata?

Vrlo uvažavamo predsednika Trampa i cenimo ulogu koju je odigrao u postizanju mirovnih sporazuma između Izraela i dve važne zalivske zemlje, UAE i Bahreina. Za nas, to je najava nove ere.

Pre svega, želeo bih da ukažem na jedan vrlo bitan psihološki aspekt. Naime, Izrael i Izraelci žive u vrlo klaustrofobičnom okruženju – na ogromnom geografskom prostoru koji se proteže od Maroka na zapadu do Pakistana na istoku. Kada se pogleda čitav taj koridor, vidi se da smo do sada uspostavili prijateljske diplomatske odnose sa samo dve zemlje – Egiptom i Jordanom.

Dakle, činjenica da toj našoj realnosti možemo priključiti još dve zemlje iz samog srca Zaliva je vrlo važna za nas kao narod.

Povrh toga, vrlo važni ekonomski činioci mogu ostvariti značajne pozitivne rezultate u raznim oblastima finansija, počev od turizma, preko avijacije i brojnih drugih investicija. Samo tokom prošle nedelje, koja je usledila nakon potpisivanja sporazuma, bili smo svedoci uspostavljanja poslovnih odnosa među kompanijama obe strane. Postoji interesovanje za ulaganje u izraelski sektor naprednih tehnologija i mi verujemo da sa ekonomskog stanovišta, to može podstaći kako privredu Izraela tako i pomenutih zemalja, a time i privredu na globalnom planu.

U političkom smislu, to je vrlo snažna poruka i onim zemljama koje nikada nisu imale suštinske razloge da izbegavaju dijalog i dobre odnose sa Izraelom već su prosto dozvolile da palestinsko-izraelski sukob nadvlada njihove sopstvene interese. Nadam se da će shvatiti da to ne mora biti tako i da možemo napraviti korake u pozitivnom smeru.

Takođe se nadam da će to pomoći da se Palestinci vrate za pregovarački sto jer već predugo živi uverenje da imaju jaku podršku za svoju krute stavove. Optimističan sam da će ova prekretnica dovesti do nastavka mirovnih pregovora između naše zemlje i Palestine.

Vrlo uvažavamo predsednika Trampa i cenimo ulogu koju je odigrao u postizanju mirovnih sporazuma između Izraela i dve važne zalivske zemlje, UAE i Bahreina. Za nas, to je najava nove ere

Svet se suočava sa novim talasom pandemije COVID-19. Na samom početku, u martu 2020. godine, iz Izraela su stizale vesti o uspešnom radu na vakcini protiv virusa. Kakvih pomaka ima u tom kontekstu?

Poput većine drugih koji se širom sveta bave ovim istraživanjima, stručnjaci u Izraelu su u potpunosti posvećeni pronalaženju rešenja koje će pomoći svim ljudima. Raspolažemo brojnim naučnim centrima i institutima koji ulažu sve napore i znanja na razvoju terapija i vakcina protiv kovida 19.
Onog trenutka kada dođe do značajnog proboja u istraživanju ta vest će se naći u medijima. Nadam se da će se to uskoro dogoditi i da ćemo svoj uspeh moći da podelimo sa svetom.

Stiče se utisak da se borba protiv kovida 19 koristi i kao poligon za nastavak političke borbe na međunarodnoj sceni. Da li vest o spremnosti Izraela da sarađuje sa Rusijom na daljem testiranju ruske vakcine izazvala negativne reakcije vaših partnera sa Zapada?

Izrael sarađuje sa svima sa kojima je moguće ostvariti saradnju jer smatramo da nema mesta za politiku kada su u pitanju milioni života širom sveta. Pre samo nekoliko meseci, obavili smo neka uspešna ispitivanja u Indiji i siguran sam da sarađujemo sa svim raspoloživim partnerima i zemljama. U ovom kontekstu, politika ne sme imati uticaja jer u borbi protiv kovida 19, svi moramo biti ujedinjeni.