Nj.E. Jahel Vilan, Izraelski ambasador u Srbiji

Nedavno sam se susreo sa predsednikom Vučićem i bio sam impresioniran i ganut njegovom ličnom posvećenošću komemoraciji Starog sajmišta, i ulozi koju Jevreji vekovima igraju u ovoj državi. To čini srž odnosa naših dveju nacija ~ Jahel Vilan

Izraelski аmbasador u Srbiji Jahel Vilan smatra da zvanični odnosi između Izraela i Srbije „u poslednje dve godine i nisu baš bili na najvišem nivou“ ali da je lično u dobrim odnosima sa ljudima u Srbiji, u kojoj „svakodnevno nailazi na posebnu privrženost“.

Komentarišući odluku Izraela – donetu pre dve godine – da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, ambasador Vilan kaže da „prijatelji povremeno mogu i da se ne slažu“, ističući da je Srbija odavno priznala Palestinu.

Vaša Ekscelencijo, ove godine se obeležava 30-godišnjica obnavljanja diplomatskih odnosa Izraela i Srbije. Da li biste mogli da nam objasnite metaforu „Susedi u srcu“, koju ste nedavno upotrebili da opišete odnose između naših država?

Pa, mislim da ukoliko postoji jedan element/aspekt naših odnosa koji ne zahteva nikakvo dalje pojašnjenje onda je to nesumnjivo ovaj, nastao iz duboke povezanosti i odvažnog i dugotrajnog prijateljstva između naših ljudi. Prijateljstvo koje je zasnovano, pre svega, na dugovečnom odnosu između Srba i njihovih jevrejskih komšija ovde u Srbiji, koji je kroz sve ove godine stajao u srcu odnosa između ove dve države. I to se odnosi i na sve one godine za čije vreme su zvanične diplomatske veze bile prekinute, i baš iz tog razloga sam više nego jedanput istakao da ove godine samo obeležavamo 30 godina od obnavljanja zvaničnih diplomatskih odnosa između država, jer te prijateljske veze između ljudi nisu nikada prekinute.

Sastao sam se sa predsednikom Vučićem pre nekoliko nedelja i bio sam impresioniran i ganut njegovom ličnom posvećenošću komemoraciji Starog sajmišta [mesto koncentracionog logora za vreme Drugog svetskog rata] i uloge koju Jevreji vekovima igraju u ovoj državi. To čini srž odnosa naših dveju država.

Sa vama takođe mogu da podelim i svoje veoma pozitivno lično iskustvo: Svakodnevno nailazim na ovu posebnu privrženost, uprkos činjenici da zvanični odnosi naših država i nisu bili na najvišem nivou u poslednje dve godine.

Međutim, daću vam još bolji i noviji primer: vidite kako je Novak Đoković dočekan u Izraelu pre dve nedelje. Ne sumnjam da i sam može da potvrdi da na svetu postoji mali broj mesta gde se osetio u toj meri kod kuće kao što je to bio slučaj u Tel Avivu.

Ujedno se navršava dve godine kako ste došli u Srbiju, a vaš dolazak se poklopio sa neočekivanom odlukom Izraela da prizna jednostrano proklamovanu nezavisnost Kosova. To priznanje, uz otvaranje kosovske ambasade u Jerusalimu, praktično predstavlja jedine tačke takozvanog Vašingtonskog sporazuma koje su ispunjene. Da li ste, iz današnje pozicije, zadovoljni postignutim?

Da budem iskren, kada je ta tema u pitanju nema mnogo toga što bih mogao da dodam ili upotpunim, naročito u svetlu činjenice da je za mene neposredna posledica priznanja Kosova bila ta da ono više nije potpadalo pod moju diplomatsku jurisdikciju. Želeo bih, još jednom, da nas sve podsetim da Izrael nije bio potpisnik Vašingtonskih sporazuma, koji su potpisani zasebno između Srbije i SAD i između Kosova i SAD i stoga verovatno nisam pravi sagovornik po pitanju toga šta jeste ili nije implemetirano iz tih sporazuma između Srbije i Kosova u stvarnosti.

Bili bismo veoma srećni da se obećanje Srbije o izmeštanju ambasade u Jerusalim obuhvaćeno Vašingtonskim sporazumima zaista i dogodilo. Nesumnjivo bi dovelo do značajnog unapređenja u odnosima na najpraktičnijem i svakodnevnom nivou

Imajući sve to u vidu, ako me pitate šta je sa naše tačke gledišta postignuto, Kosovo je ispunilo svoj deo sporazuma koji se tiče nas i otvaranja ambasade u našem glavnom gradu Jerusalimu i mi smo ga, zauzvrat, priznali.

Srbija se odlučila, kao i većina država, da svoju ambasadu ostavi u Tel Avivu. U kojoj meri su ovi postupci uricali na kvalitet naših bilateralnih odnosa?

Jerusalim je zvanični glavni grad države Izrael i, u situaciji kao takvoj, očekujemo da se će se u našem slučaju primenjivati ista pravila diplomatskog protokola koja se primenjuju širom sveta, i da će sve ambasade biti u našem glavnom gradu. Naročito iz prijateljske države poput Srbije. Bili smo stoga veoma srećni da je ovo obećanje koje je Srbija dala da se ambasada izmesti u Jerusalim obuhvaćeno Vašingtonskim sporazumom, i da se to zaista i desilo, ne sumnjam da bi dovelo do značajnog unapređenja u odnosima na najpraktičnijem i svakodnevnom nivou.

Pretpostavljamo da ne biste pozitivno odgovorili na pozive Srbije da poništite odluku vaše države da prizna nezavisnost Kosova?

Srbija je važan partner i izuzetno su nam značajne njene zabrinutosti i osetljivosti. To je i bio slučaj u periodu od 12 godina u kom nismo priznali Kosovo uprkos znatnim pritiscima naših najvećih saveznika, i da je prijateljstvo sa Srbijom igralo veliku ulogu u tome. I to i dalje važi. Prijatelji povremeno mogu i da se ne slažu. U Srbiji, u sred Beograda, postoji-ambasada Palestine, nakon što je ona još odavno priznala taj entitet.

Ono što za mene predstavlja suštinu jeste da bi bilo mnogo bolje i za jedne i za druge da se usredsredimo na ono u čemu se slažemo a ne na ono u čemu se ne slažemo. Potencijal za naše odnose u svim aspektima života mnogo je veći i želim da verujem da bi trebalo na to da se fokusiramo na obostranu korist. Pitali ste me u vezi ovog „Susedi u srcu“, i čvrsto verujem da je to jače od bilo kog političkog neslaganja i moj glavni zadatak vidim u pronalaženju načina da prevedem ovo posebno prijateljstvo u opipljiva postignuća koja će unaprediti živote svakog Srbina i svakog Izraelca. To je moj cilj.

U pogledu ekonomskih aspekata naše bilateralne saradnje, vredi istaći da su dosadašnja ulaganja u sektor nekretnina nazvana zaštitnim znakom izraelskih ulaganja. Da li vidite potencijal za saradnju u drugim oblastima?

Ulaganja u nekretnine predstavljaju okosnicu izraelskih ulaganja u Srbiji. Uz investicije od preko dve milijarde evra u tekuće i završene projekte, poput poslovnih kompleksa, trgovinskih kompleksa, tržnih centara i stambenih i višenamenskih objekata, Izrael je vodeći investitor u nekretnine u državi. Naše su kompanije pioniri u lansiranju koncepata poslovnih kompleksa, trgovinskih kompleksa i kondominijuma, podižući tako kvalitet života ljudi u Beogradu i Srbiji na viši nivo. I one ostaju ovde kako bi ulagali još više, jer čvrsto veruju u ekonomsku budućnost ove države.

Izraelske kompanije su ulagale i u druge sektore, kao što su precizni odlivci za mlazne motore, proizvodnja i pakovanje kafe, transport, obnovljiva energija, IT usluge i drugi. Sve više i više izraelskih IT kompanija otvara svoje kancelarije u Beogradu. Samo u toku prethodnog meseca, lično sam prisustvovao otvaranju tri takve kancelarije. Postojeće IT kompanije se proširuju otvaranjem kancelarija u Nišu, Novom Sadu i Čačku, pored Beograda.

Drugi sektori saradnje koje unapređujemo i u koje ulažemo naše napore: prerada otpadnih voda, obnovljiva energija i sajber.

Usredsređeni smo i zadatak nam je da izraelsku sajber industriju predstavimo srpskim vladinim institucijama i privatnom sektoru kako bismo izgradili trajna partnerstva i saradnju

Iz neophodnosti i usled nestašice vode, Izrael prerađuje 90% otpadnih voda do različitih nivoa ponovne upotrebe: do one u poljoprivredi i kao pitke vode. U okviru pristupa EU, ali i kao tekući ekološki izazov, Srbija ima veliku potrebu za razvojem brojnih postrojenja za preradu otpadnih voda širom zemlje.

Naše kompanije u tom pogledu poseduju svu neophodnu ekspertizu i tehnologije i spremne su da pomognu i da sarađuju sa opštinama i javnim komunalnim preduzećima u cilju razvoja efikasnih postrojenja za preradu otpadnih voda.

Druga pitanja koja su nam u interesu, ali i od strateške važnosti za svaku državu, uključuju sajber bezbednosti ključne infrastrukture, državnih institucija i agencija, kao i kompanija. Uz nekih 47 multinacionalnih operacija vezanih za sajber bezbednost u Izraelu, i svakim trećim jednorogom sajber bezbednosti na svetu iz Izraela, ponosno nosimo titulu sajber nacije. Usredsređeni smo i zadatak nam je da izraelsku sajber industriju predstavimo srpskim vladinim institucijama i privatnom sektoru kako bismo izgradili trajna partnerstva i saradnju.

Energetska kriza koju je izazvao rat u Ukrajini dovela je do toga da ionako goruća tema obnovljive energije postane sve veći imperativ. Šta izraelske kompanije koje posluju u Srbiji planiraju u RES odnosno sektoru obnovljive energije?

U porastu je saradnja na polju energije, posebno u poslednje dve do tri godine. Potpisali smo Memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti zelene energije. I pre trenutne energetske krize, Srbija je definisala ambiciozan cilj generisanja 40% sopstvene energije iz obnovljivih izvora do 2040 godine. Relevantno ministarstvo je takođe definisalo nove propise (zakone i podzakonske akte) koji sredinu čine povoljnom za ulaganja u obnovljive izvore.

Vetropark Kovačica, sa kapacitetom od 104.5 MW, predstavlja ulaganje izraelske kompanije Enlight i najvrednija je izraelska zelena investicija u Srbiji, vredna 189 miliona evra. Ista kompanija je razvila i Vetropark Pupin, sa instaliranim kapacitetom od 95MW, koji je spreman za izgradnju. Vetropark Kovačica, pod operativnim upravljanjem New Energy Solutions, srpskog partnera firme Enlight, je upravo ostvario prvih milion MWh od pokretanja komercijalnog poslovanja, podržavajući na taj način energetsku tranziciju Srbije! Izraelske kompanije nestrpljive su da doprinesu zelenoj agendi Srbije ulaganjem primarno u energiju vetra i solarnu energiju. U tom pogledu, ambasada je zabeležila povećano interesovanje među kompanijama koje su spremne i tragaju za investicijama u solarnu energiju u Srbiji.

Kada govorimo o energetskoj krizi u Evropi, može li Izrael da nadoknadi 10 posto gasa koji je Evropa prethodno nabavljala od Rusije, kao što je nedavno izjavio premijer Jair Lapid? Kojim putanjama bi se taj gas kretao kako bi stigao do EU?

Nema sumnje da je, kao posledica rata u Ukrajini i globalne energetske krize, Evropi hitno potrebna diversifikacija snabdevanja gasom. U tom kontekstu, Izrael, Egipat i EU su prošlog juna potpisali Memorandum o razumevanju, obuhvatajući interes strana za povećanu saradnju u oblasti trgovine, transporta i izvoza prirodnog gasa u države EU. Pored postojeće infrastrukture koja već podržava izvoz u Egipat i Jordan, vlada Izraela proučava još nekoliko drugih gasovoda koji će omogućiti povećan izvoz na ova dva tržišta i na nova tržišta. Jedna od opcija je priobalni gasovod do Egipta, gde bi se gas pretvarao u tečno stanje i otpremao u Evropu. Još jedna opcija je ambiciozni „Ist-Med“ priobalni gasovod, trenutno u iščekivanju konačne investicione odluke, koji je namenjen transportu gasa iz izraelskih i kiparskih gasnih polja u Evropu.

Kada su u pitanju tačne brojke, nakon što započne vađenja gasa iz gasnog polja Kariš, koje je planirano u narednim danima, Izrael će imati višak gasa omogućavajući godišnji izvoz od oko 10 milijardi kubnih metara ovog goriva u države EU

Kada su u pitanju tačne brojke, nakon što započne vađenja gasa iz gasnog polja Kariš, koje je planirano u narednim danima, Izrael će imati višak gasa omogućavajući godišnji izvoz od oko 10 milijardi kubnih metara ovog goriva u države Evropske unije. Dodatni suficit može se javiti nakon što se bude povećalo vađenje iz gasnog polja Levijatan sa trenutnih 12 bcm na 21 bcm godišnje. Koliko znam, EU je kupila 155 bcm od Rusije, što znači da bi kombinovani kapacitet gasnih polja Kariš i Levijatan bio dovoljan da uradi baš ono što je naš premijer rekao.
Međutim, mislim da je na polju energije šira slika mnogo važnija od tačnih brojki i da zaista može da postavi naše odnose – ne samo Izraela, već zemalja celokupnog Istočnog Mediterana i Evrope – u jednu sasvim novu dimenziju.

Kao reakcija na rat u Ukrajini, vidimo da se od država sve češće traži da izaberu „pravu stranu“. Kako biste odgovorili na pitanje na kojoj se strani nalazi Izrael; i u kojoj meri bi trenutna geopolitička situacija mogla negativno da utiče na stabilnost regiona koji je vama najbliži, odnosno, na Srednji istok?

Izrael je, u mnogočemu kao i Srbija, imao poprilično promenljivih u ovoj jednačini: veliki broj Jevreja i u Rusiji i u Ukrajini i situacija duž naše severne granice, da navedem samo pojedine. Jerusalim, kao i Beograd, ne priznaje rezultat referenduma organizovanih od strane ruskih vlasti u okupiranim ruskim teritorijama u istočnoj i južnoj Ukrajini. Nakon nedavne izjave našeg premijera, ne bi trebalo da postoje bilo kakve sumnje u to na kojoj se strani Izrael trenutno nalazi. Ono što je najvažnije, svesrdno se nadam, pre svega zbog naroda u Ukrajini, da će se ovaj rat završiti prvom prilikom.

Početkom oktobra su se u medijima pojavili optimistični izveštaji o mogućnosti postizavanja sporazuma između Izraela i Libana o demarkaciji pomorske granice koja se prostire preko oblasti bogate prirodnim gasom. Međutim, najnoviji izveštaji ukazuju na to da bi pre moglo doći do svežeg zaoštravanja odnosa umesto sporazuma koji su SAD predložile. Šta se nalazi u središtu ovog neslaganja?

Zapravo, naša vlada je upravo potvrdila predlog za sporazum koji je Amerika predložila o pomorskoj granici između Izraela i Libana. Ovaj sporazum o pomorskoj granici između Izraela i Libana donosi bezbednost, politička, ekonomska i energetska ostvarenja za Izrael, a i za Liban. Postizanje sporazuma je u jasnom interesu Izraela, a istovremeno i u libanskom interesu. I ne samo to, Liban kao stabilan prosperitetan komšija koji nije platforma za terorizam Hezbolaha, i nije sluga Irana, definitivno je u izraelskom interesu.

Vetropark Kovačica, sa kapacitetom od 104.5 MW, predstavlja ulaganje izraelske kompanije Enlight i najvrednija je izraelska zelena investicija u Srbiji, vredna 189 miliona evra. Ista kompanija je razvila i Vetropark Pupin, sa instaliranim kapacitetom od 95MW, koji je spreman za izgradnju

Postavljanje platforme i aktivnosti za proizvodnju prirodnog gasa i na libanskoj strani pomorske granice doprineće strateškoj regionalnoj stabilnosti. Ovo pruža pregršt prilika, nakon više od 10 godina pregovora, usled krhke političke i ekonomske situacije u Libanu, i čvrsto verujem da će ovaj sporazum, i kratkoročno i dugoročno, u značajnoj meri doprineti stabilnosti i prosperitetu svih strana.

Nedavno je održan sastanak na visokom nivou između predstavnika EU i Izraela, nakon prekida dugog čitavu deceniju. Kako vaša država gleda na nastojanja Evrope da reši konflikt između Izraela i Palestine pomoću „rešenja o dve države“?

Savet za asocijaciju EU-Izrael, ponovo sazvan po prvi put za deset godina, između premijera Jaira Lapida sa jedne strane i visokog predstavnika Džozepa Borela sa EU strane, bio je dakako veoma značajan. Premijer Lapid je ponovo istakao posvećenost rešenju o dve države koje je dao u svom obraćanju Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija nekoliko dana ranije, ali je takođe pojasnio svojim evropskim kolegama da “Palestina treba da prestane sa terorizmom i podstrekivanjem. Izrael želi mir koji vodi ka bezbednosti, ne mir koji će da destabilizuje Srednji istok“.

Ako me pitate na koji način ja to tumačim, mislim da ne postoje velike razlike između nas i EU po pitanju ovog rešenja kao dugoročne vizije, ali istovremeno, moramo da budemo realni i u realnosti, situacija u praksi nažalost nije zrela za takvo rešenje. Upravo suprotno, Gaza koju kontroliše Hamas definitivno nije partner i čak se u poslednje vreme situacija na Zapadnoj obali samo pogoršava sa sve većim brojem svakodnevnih terorističkih napad.

A ipak, treba istaći da to nije bio glavni cilj sastanka, već da je u pitanju forum za Izrael i EU kako bi razgovarali o načinima za razvoj i unapređenje odnosa na polju nauke, ekonomije, energije i pitanja životne sredine, koji su od suštinske važnosti za obe strane. EU je naš glavni partner kada su sve ove teme u pitanju, takođe i na političkom frontu i naročito kada govorimo o palestinskom pitanju. Kao što je premijer istakao: “Izrael je posvećen svojim prijateljima, mnogo više nego o onima koji mu se suprotstavljaju, i ovo je dijalog između prijatelja, čak i kada postoje nesuglasice“.