Građevinarstvo iz godine u godinu beleži konstantan rast. U narednom periodu nastavićemo da kroz povezivanja relevantnih aktera pospešujemo ove trendove.
Kada bismo nabrajali delatnosti u okviru građevinskog sektora i druge privredne delatnosti sa kojima je ova privredna grana direktno ili indirektno povezana, čitava strana koji je pred Vama, ne bi bila dovoljna da ih na pravi način predstavi. Dovoljno je da pomenemo puteve, i da nabrajanju nema kraja. Građevinsku industriju Srbije danas čini preko 11.000 privrednih društava koja zapošljavaju preko više od 100.000 radnika.
Vrednost gradjevinskih radova je u 2021. godini imao realan rast od 17 posto. Samo podsećanje na podatak da je u prvom kvartalu 2021. godine u sektoru građevinarstva ostvaren međugodišnji rast bruto dodate vrednosti najviši od svih delatnosti, i iznosio je 19,6 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine.
Samo u decembru 2021. izdato je 2.916 građevinskih dozvola, što je za 34,3% više u odnosu na decembar 2020. godine.
Predviđena vrednost radova novogradnje u decembru 2021. iznosi 72,6% od ukupno predviđene vrednosti radova. Najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, 18,9% od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Kolubarska oblast (15,9%), Južnobačka oblast (12,4%), Sremska oblast (10,3%) i Šumadijska oblast (9,1%), dok se učešća ostalih oblasti kreću do 6,0%.
Kako je, u narednom periodu u Srbiji, najavljen nastavak investicija, posebno u infrastrukturu, očekujemo da se ovakvi, pozitivni trendovi u građevinarstvu nastave.
Nemerljiv je uticaj gradjevinarstva na privredni rast zemlje kroz mnogo faktora, bilo da je reč o fazi izgradnje ili eksploatacije objekata kroz angažovanje domaće operative i radne snage, upotrebu domaćih materijala, dok npr. nakon završetka izgradnje bolja infrastruktura olakšava poslovanje privrede.
Ako govorimo o našem predstavljanju u svetu, ovde je posebno važno pomenutu „Expo 2020 Dubai“ tokom čijeg trajanja je planirano da Republika Srbija imala je poslovne delegacije na devet tematskih nedelja. U organizaciji nastupa Republike Srbije zajednički učestvuju Kabinet predsednice Vlade Republike Srbije – platforma Srbija, Razvojna agencija Srbije i Privredna komora Srbije.
Za učestvovanje u u Trećoj tematskoj nedelji “Urbani i ruralni razvoj” poslovnoj delegaciji prijavilo se 77 kompanija, odnosno 158 privrednika. 77 kompanija koje su bile deo poslovne delegacije zapošljavaju 4546 radnika, a ukupan poslovni prihod koje su ostvarile prema Finansijskim izveštajima za 2019. godinu bio je preko 50 milijardi RSD.
Prema podacima RZS, zabeleženo je 167.687 zaposlenih u sektoru građevinarstva u poslednjem kvartalu 2021. godine, što je za 4,1% više u odnosu na broj 2018. godine. Prema podacima RSZ-a u sektoru građevinarstva, u četvrtom kvartalu 2021. godine bilo je registrovano 161.136 zaposlenih, što je za 7% više nego u istom periodu prošle godine
Tokom boravka na Expo 2020 Dubai, tematska nedelja „Urbani i ruralni razvoj“, privrednicima iz Srbije predstavljen je Business Hub PKS u industrijskoj zoni South Dubai i mogućnosti besplatnog korišćenja za organizaciju sastanaka, prezentacija i dr.
Kompanije su ostvarile preko 2000 kontakata, od kojih je 275 iskorišćeno za potencijanu saradnju, sklopljeno je pet poslovnih ugovora i oko deset predugovora za poslove koji će biti realizovani u narednom periodu. Firme očekuju ugovore koji su pojedinačno vredni od 10.000 do tri miliona evra.
Srpski građevinari tradicionalno su bili prisutni na tržištima Afrike, Azije, Južne Amerike, Bliskog Istoka… Danas su naši građevinati angažovani na ovim tržištima, ali u nešto izmenjenom formatu. Naime, sve je veće prisustvo naših kompanija koje obavljaju poslove projektovanja i projektnog menadžmenta, a sve manje u izvođenju radova na terenu.
Takođe, obim radova koji se trenutno izvode u Srbiji je veliki tako da je naše tržište vrlo interesantno i izazovno za građevinare, posebno u domenu izvođenja radova.
U ukupnoj zaposlenosti u Republici Srbiji građevinarstvo učestvuje sa 7,5%. Nedostatak i odliv kvalifikovane radne snage je problem sa kojim se, već duže vreme, suočava čitava građevinska privreda u čitavom regionu. U Srbiji je ovaj problem lako uočljiv, posebno s obzirom da pojačana investiciona aktivnost u građevinskom sektoru u Srbiji u prethodnom periodu direktno utiče na veću potražnju radnika za izvođenje građevinskih radova.
Osim nedostatka kvalifikovane radne snage, tržište građevinskih radnika suočava se i sa problemom nedovoljnog broja učenika upisanih u građevinske srednje stručne škole. Uključivanjem što većeg broja kompanija u sustem dualnog obrazovanja učenici bi kroz praksu tokom školovanja bili pripremljeni za rad na građevini odmah po završetku školovanja, a s obzirom na povećanu tražnju na tržištu rada, u građevinarstvu posla svakako ima. Takođe, postoji inicijativa građevinskih kompanija, da, uz određene olakšice – subvencije, u okviru kompanija budu formirani centri za obuku i prekvalifikaciju radnika u građevinarstvu.
U cilju digitalizacije u okviru građevinske industrije pokrenuli smo inicijativu za uvođenje mogućnosti za elektronsko vođenje građevinskog dnevnika i građevinske knjige, a u komunikaciji sa NALED-om povodom projekta za uvođenje olakšica za prijavljivanje sezonskilh radnika u građevinarstvu rezultirala je Zakonom o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima pri Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja.
Naše Udruženje je prošle godine organizovalo prezentaciju Izveštaja o stepenu digitalizacije u građevinskom sektoru sa kompanjom Plan Radar. Takođe, ove godine saradjujemo sa kompanjom Orook koja priprema Izveštaj o digitalizaciji u okviru građevinarstva.
Na planu podsticanja domaćih proizvodjača, veoma važnom smatramo kampanju Privredne komore Srbije – “Stvarano u Srbiji”. Radi se o podršci domaćim proizvođačima čiji će proizvodi nositi žig “Čuvarkuća”, kao poruku da je proizvod proizveden u Srbiji. Do sada su pravo na žig poneli blokovi i crep firmi AD „Polet” i „Vinerberger“ (Wienerberger) i cement kompanije Moravacem. Sve tri kompanije imaju dugu tradicijom na domaćem tržištu, a poslovanje je dodatno unapređeno stranim investicijama.
S obzirom da su globalni trendovi u čitavoj industriji usmereni ka održivom razvoju, tako je i u građevini “zelena gradnja” nešto što se tek očekuje da doživi punu ekspanziju u vremenu koje dolazi.
Srpske kompanije imaju potencijala da podrže ovu vrstu gradnje. Sigurna sam da bi eventualne subvencije koje bi podsticale ovu vrstu gradnje, dodatno povećale broj kompanija zainteresovanih za ovakva ulaganja. Zelena gradnja je preventiva za očuvanje životne sredine, koja pruža korist okolini, ali i korisnicima takvih objekata.