Olakšavanjem transfera tehnoloških rešenja nordijskih kompanija Srbija bi mogla da napravi odlučan pomak ka cirkularnoj ekonomiji kao privrednom modelu u kom se gotovo ništa ne baca.
Srbija se suočava sa velikim izazovima u oblasti zaštite životne sredine, koja je zbog niskog nivoa ekološke svesti u društvu bila potpuno zapostavljena u prethodnom periodu. Slabe institucije, nesprovođenje propisa i vrlo niska ulaganja u javnu komunalnu infrastrukturu u poslednjih dvadesetak godina doveli su do toga da je Srbija danas među najzagađenijim zemljama u Evropi – što ozbiljno ugrožava zdravlje građana i narušava kvalitet njihovih života. Rešavanje ekoloških problema u prvom koraku zahteva jačanje institucionalnih kapaciteta države, ali i ogromne javne investicije u komunalnu infrastrukturu reda veličine od gotovo 10 milijardi evra.
„O tome se već dosta govorilo i dobra vest je da u poslednjih godinu dana postoje ohrabrujući nagoveštaji da je država sada spremnija da se uhvati u koštac s rešavanjem ovih problema, barem kad je reč o povećanju investicija u komunalnu infrastrukturu – imamo najave većih ulaganja u kanalizacionu mrežu, prečišćivače otpadnih voda, sanitarne deponije i slično“, kaže Iva Petrović, izvršna direktorka Nordijske poslovne alijanse.
„Ono o čemu se manje zna jeste da bi izgradnja nedostajuće infrastrukture ujedno i odškrinula vrata za promenu modela rasta u Srbiji i prelazak s linearnog na cirkularni model ekonomije. To samo po sebi predstavlja korak ka zelenijoj budućnosti Srbije, jer podrazumeva manje zagađenja, efikasniju proizvodnju i manju upotrebu resursa.“
Ove godine to su ključne teme za Evropsku uniju, nordijske zemlje i njihove ambasade, pa donekle i za Srbiju. Koje su vaše planirane aktivnosti i šta će biti u vašem fokusu?
Tako je. U središtu evropskog Zelenog dogovora, nove strategije dugoročnog ekonomskog razvoja EU, nalaze se upravo borba protiv klimatskih promena i niskougljenični razvoj, efikasnija proizvodnja i životna sredina bez otrova do sredine ovog veka. Nordijske zemlje kao pioniri održivog razvoja u Evropi u potpunosti dele viziju takve Evrope, pri čemu je ona itekako relevantna i za Srbiju kao kandidata za članstvo u EU i zemlju čija je ekonomija tesno povezana sa zajedničkim evropskim tržištem.
Budući da se Srbija nalazi na samom početku tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji, osnovna ideja ovog projekta jeste da se taj proces pogura napred prenošenjem višedecenijskog uspešnog iskustva nordijskih zemalja u oblasti upravljanja otpadom, prečišćavanju otpadnih voda, oslanjanja na obnovljive izvore energije i drugih aktivnosti koje istovremeno omogućavaju ekonomski rast i čistiju životnu sredinu. Kroz nekoliko radionica u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Beogradu stručnjaci iz nordijskih zemalja prezentovaće primere najbolje prakse i ukazati na nesporne koristi koje donosi cirkularna ekonomija.
Donosioci političkih odluka i lokalne institucije moraju biti predvodnici tranzicije čiji će rezulat biti bolje upravljanje otpadom i otpadnim vodama, bolji kvalitet vazduha, veće oslanjanje na obnovljive izvore energije.
U kojim oblastima bi prvensntveno mogla biti apsorbovana tehnološka znanja nordijskih kompanija kad je reč o cirkularnoj ekonomiji u Srbiji?
Upravljanje otpadom i njegovom preradom kao i prečišćavanje otpadnih voda su oblasti u kojima nordijske zemlje imaju izuzetno bogato iskustvo i zbog čega se ove dve oblasti prirodno nameću kao potencijalno vrlo plodno tlo za buduću saradnju. Naime, Danska, Finska, Norveška i Švedska praktično su lideri u čitavoj Evropi kad je reč o svim vidovima tretmana otpada – insineracija, recikliranje, kompostiranje – što se ogleda u činjenici da se u ovim zemljama na deponije odlaže svega oko 1% stvorenog komunalnog otpada.
S druge strane, u Srbiji imamo potpuno drugačiju sliku gde se prerađuje tek oko 1%, a na deponijama odlaže 99% komunalnog otpada. Veliki deo tog otpada završava na nekoj od oko 3.000 divljih deponija u zemlji ili na opštinskim deponijama koje često ne ispunjavaju ni minimum ekoloških zahteva. Potrebna su nam strateška rešenja za neke važne segmente upravljanja otpadom, poput reciklažnog i ambalažnog otpada, što je takođe oblast u kojoj možemo mnogo da naučimo od nordijskih zemalja.
Nedavno ste sa predstavnicima Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije potpisali Pismo o namerama usmereno na jačanje dve poslovne asocijacije na polju razvoja cirkularne ekonomije. Šta su sledeći koraci?
Pored Nordijske poslovne alijanse, partneri nordijskih ambasada na realizaciji projekta „Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva“ su i NALED, Privredna komore Srbije, Privredna komora Vojvodine i gradovi Novi Sad, Kragujevac i Niš. Otuda se prirodno i izrodila potreba za saradnjom dve poslovne asocijacije, gde je ključni doprinos Centra za cirkularnu ekonomiju PKS-a u ovoj fazi identifikacija domaćih privrednih subjekata za koje su radionice koje organizujemo relevantne.
Bilo da je reč o kompanijama prema kojima je potrebno usmeriti transfer tehnologije i iskustava nordijskih partnera, bilo da je reč o domaćim inovativnim i startap kompanijama koje se tek uključuju u cirkularnu ekonomiju. Dalja saradnja trebalo bi da omogući osnaživanje veza u okviru uspostavljene mreže između nordijskih ambasada, domaćih institucija, eksperata i lokalnih partnera – sve u cilju pružanju podrške Srbiji u razvoju niskougljenične i dugoročno održive cirkularne privrede.
Kakva su vaša očekivanja od predstojeće konferencije posvećene cirkularnoj ekonomiji?
Nakon konferencije verujem da će svi ključni akteri u Srbiji imati bolje razumevanje pojma cirkularna ekonomija – kako ona funkcioniše i koja je njihova uloga u procesu tranzicije. To je veoma važno, jer iako se u poslednje vreme u Srbiji dosta govori o cirkularnoj ekonomiji, čini se da šira javnost i dalje nije potpuno svesna šta taj model ekonomskog razvoja zapravo jeste. Pored sagledavanja tehnoloških rešenja koja su nordijske zemlje uspešno primenile, važan iskorak bi trebalo da bude i razbijanje predrasuda da je zaštita životne sredine samo ekonomski trošak i shvatanje da prelazak na cirkularni model donosi opipljive prilike za privredni rast i otvaranje radnih mesta. Upravo to bi trebalo da bude dodatna motivacija Vladi i lokalnim vlastima u Srbiji da intenziviraju napore na polju jačanja svih elemenata državnog sistema za zaštitu životne sredine, kao i da se pokrene investicioni ciklus u ovoj oblasti.
U saradnji sa Školom nordijskog hodanja Beogradskog trkačkog kluba, nedavno ste promovisali ovaj sport. Šta ga čini atraktivnim u danima kada se čini da će nas pandemija ponovo saterati u četiri zida?
Nije slučajno što je baš Nordijsko hodanje bio prvi javni dogadjaj Nordijske poslovne alijanse posle zimskog talasa pandemije. Posle duge i teške godine, svi smo imali potrebu da se krećemo, družimo, povezujemo, da probamo nove stvari, da stičemo nova iskustva i gradimo nova prijateljstva. Ali prvi korak je da budemo zdravi. A nordijsko hodanje se izdvaja kao najefikasniji vid treninga, jer mogu da se priključe svi bez obzira na godine i fizičku spremnost, što je ujedno i idealan spoj vrednosti koje gajimo u Nordijskoj poslovnoj alijansi.