Mapa sajta

Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, Vlada Republike

Planiramo značajna ulaganja u zdraviju životnu sredinu

Raspolažemo budžetom od 8,3 milijarde dinara što jasno govori da će ovo biti godina ulaganja u zaštitu životne sredine. Ali to nije sve – Srbija je snažno opredeljena da svoj budući privredni rast i razvoj bazira na inovacijama, zelenoj energiji i otvaranju novih, zelenih radnih mesta.

Iako su nas sačekali višedecenijski problemi i opšta zabrinutost javnosti zbog zagađenja, mi probleme nismo gurali pod tepih, već smo odmah, čim sam preuzela resor, počeli da ih rešavamo. Za početak, označili smo tri prioritetne oblasti – zagađenje vazduha, pravilan tretman otpadnih voda i rešavanje problema divljih deponija. Ove godine planiramo da uložimo značajna sredstva u projekte u tim oblastima, a očekujem da će, kada se realizuju, ekološka slika Srbije biti znatno zdravija“, poručila je u intervjuu za CorD ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.

Briga o životnoj sredini je, kako kaže, obaveza resornog ministarstva, ali i društva u celini, i ako svaki akter da svoj doprinos, rezultat ne može da izostane.

Kažete da će ovu godinu obeležiti velike investicije. Šta su prvi koraci koje ste napravili na tom planu?

Prvi koraci su, u svakoj od pomenutih oblasti već napravljeni i sada idemo dalje. Kada je reč o zagađenju vazduha, opredelili smo sredstva za subvencionisanje vozila na elektro ili hibridni pogon, a obezbedili smo i 400 miliona dinara za projekte lokalnih samouprava kojima je cilj unapređenje kvaliteta vazduha.

Planiramo izgradnju fabrika za prečišćavanje otpadnih voda u 28 lokalnih samouprava, sa pratećom kanalizacionom mrežom. Prvi koraci u smislu projektovanja su već napravljeni, a finansiranje je obezbeđeno kroz kreditnu liniju Razvojne banke Saveta Evrope u iznosu od 200 miliona evra.

Pozvali smo gradove i opštine i da mapiraju divlje deponije na svojim teritorijama, kako bismo im pomogli u njihovoj sanaciji. A ono što je posebno važno i što predstavlja dugoročnije rešenje za taj problem, jesu regionalni centri u kojima bi se otpad tretirao po evropskim standardima. U planu je izgradnja osam takvih regionalnih centara, a pregovaramo sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj za 100 miliona evra, za ulaganje u ove projekte.

Kad se uzme u obzir da i budžet Ministarstva na čijem sam čelu u ovoj godini iznosi 8,3 milijarde dinara, jasno je da će ovo biti godina ulaganja u zaštitu životne sredine. Ali to ne znači da ćemo tu stati. Planiramo i nove projekte usmerene na ostvarenje istog cilja, a to je zdrava životna sredina.

Podržaćemo gradove i opštine u zameni kotlarnica i ložišta u domaćinstvima, kao i u pošumljavanju. Očekujem da već u narednoj grejnoj sezoni novo aerozagađenja biti manji.

Građani sve više ističu problem ogromnog zagađenja vazduha u Srbiji. Šta je odgovor Ministarstva i šta se može učiniti u kratkom roku, a šta su vaši dugoročni planovi?

Problem zagađenja vazduha moramo zajedno da rešavamo merama ublažavanja koje će doprineti i rešavanju. Od trenutka kad sam preuzela resor, smanjenje aerozagađenja je nešto na čemu insistiram. Ponosna sam na svoj tim koji je brzo reagovao, pa smo u najkraćem roku raspisali konkurse za gradove i opštine za zamenu kotlarnica, ložišta u domaćinstvima i pošumljavanje. Očekujem da ćemo efekte ovog ulaganja videti već u narednoj grejnoj sezoni.

Konkursi za zamenu kotlarnica i ložišta su raspisani po prvi put, i kroz ta dva javna poziva stavili smo lokalnim samoupravama na raspolaganje 300 miliona dinara. Za pošumljavanje smo obezbedili još 100 miliona dinara.

Sve pohvale i za lokalne samouprave koje su brzo odreagovale i pripremile projekte. Ugovori su već potpisani, i sada je na njima da krenu sa realizacijom.

U narednom periodu planiramo da raspišemo konkurse i za eko parkove, i očekujem da će lokalne samouprave biti jednako brze i odgovorne, i da će taj konkurs biti uspešan.

To je naš brz odgovor na problem zagađenja, koje je uvek pojačano u grejnoj sezoni, jer se kao energenti u našoj zemlji pretežno koriste mazut i ugalj. Dugoročno gledano, potrebno je da se u upotrebu sve više uvodi gas i drugi „čistiji“ energenti, ali i da se obnavlja tehnologija u postrojenjima. Kada je reč o smanjenju zagađenja koje dolazi zbog drumskog i javnog saobraćaja, potrebno je da se poveća zastupljenost vozila koja su u skladu sa poslednjim evropskim normama, ali i broj elektro vozila i vozila na hibridni pogon.

Srbija nema dovoljno šuma. Šta su najvažniji projekti ministarstva u ovoj oblasti?

Šume su naše prirodno bogatstvo, glavni proizvođači kiseonika i oaze lepote. Sufinansiramo projekte pošumljavanja u 38 lokalnih samouprava u Srbiji, ukupnim iznosom od 100 miliona dinara. Ono što me posebno raduje, jeste što će značajna sredstva otići za projekte na teritoriji Vojvodine, kojoj je ozelenjavanje preko potrebno. Verujem da je upravo ovakav način pogodan, da gradovi i opštine, uz podršku države, pošume ili ozelene javne površine na svojoj teritoriji, formiraju parkove, ozelene školska dvorišta, dečija igrališta i slično.

Podsetiću da je u svetu obeležen Međunarodni dan šuma, 21. marta, i to je bila odlična prilika da se podsetimo koliko je potrebno da jačamo svest društva o njihovom značaju i da svako od nas kao pojedinac, da svoj doprinos očuvanju prirode. Tome je resor koji vodim potpuno posvećen.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Ministarstvo rudarstva i energetike dogovorili su formiranje zajedničke radne grupe, koja će doprineti bližoj i operativnijoj saradnji po pitanju aktuelnih projekata, ali i definisanju zajedničkih ciljeva u pogledu dostizanja standarda Evropske unije (EU) u oblasti zaštite životne sredine. Šta to praktično znači?

Resor životne sredine se u brojnim oblastima preklapa i sa drugim ministarstvima, a sa Ministarstvom rudarstva i energetike imamo posebno bliske zajedničke izazove i ciljeve. Razvoj energetike i očuvanje životne sredine neraskidivo su povezani i naš zajednički cilj je da se iz godine u godinu sve više približavamo evropskim standardima i kada je reč o dekarbonizaciji, energetskoj tranziciji, zelenoj energiji. Zato je formiranje radne grupe, rešenje od kojeg se očekuje konstruktivan dijalog i targetiran pristup u rešavanju naših zajedničkih problema.

Dodaću i da smo, usvajanjem Zakona o klimatskim promenama, stvorili dobar osnov za izradu integrisanog plana za energiju i klimu.

Podaci RHMZ-a od 1951. do kraja 2019. pokazuju da je 13 od 15 najtoplijih godina u Srbiji zabeleženo od 2000. godine naovamo, a godina koja je pred nama će, čini se biti jedna od toplijih. Kako se Srbija bori sa posledicama klimatskih promena?

Naučnici smatraju da su sve češći ekstremni vremenski uslovi poput obilnih kiša, poplava, suša, nedostatka snega zimi i sve češćih talasa visokih i niskih temperatura, požara, zapravo posledica klimatskih promena. Neke od analiza pokazuju da su klimatske promene u Srbiji sve vidljivije, da ugrožavaju zdravlje, ali i prihode stanovnika. Srbija je, u periodu od 2000. godine do danas, zbog klimatskih promena, pretrpela štetu koja premašuje sedam milijardi evra. U borbi protiv klimatskih promena svi smo važni akteri, kako sami građani, tako i privreda, institucije, nevladin sektor, akademska zajednica.

Prvi značajan korak napravljen je nedavno usvajanjem krovnog Zakona o klimatskim promenama. Usvajanje zakona nam daje odličan polazni osnov da se kao društvo po prvi put sistemski, sistematično i zajedničkim snagama, borimo sa izazovima u kontinuitetu kada je reč o klimatskim promenama. Zakon propisuje niz mera koje će dugoročno učiniti društvo otpornijim na izmenjene klimatske uslove.

Usvajanje krovnog Zakona o klimatskim promenama nam daje odličan polazni osnov da se kao društvo po prvi put sistemski, sistematično i zajedničkim snagama, borimo sa izazovima u kontinuitetu kada je reč o klimatskim promenama.

Zakon o klimatskim promenama trebalo bi da doprinese uspostavljanju sistema za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Šta su glavni benefiti Zakona?

Srbija je, to je izvesno, snažno opredeljena da svoj budući privredni rast i razvoj bazira na inovacijama, zelenoj energiji i otvaranju novih, zelenih radnih mesta. Zakon je, u tom smislu, važna karika.

Doprineće da se uspostavi sistem za ograničenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, a ujedno će povećati otpornost čitavog društva na negativne efekte klimatskih promena, a posebno sektora poput zdravstva, vodoprivrede, šumarstva i poljoprivrede.

Zakon će ujedno dati dobru podlogu za plansko prilagođavanje svih relevantnih sektora na izmenjene klimatske uslove, uspostaviće mehanizme za izveštavanje čime ćemo isputniti obaveze prema međunarodnoj zajednici, odnosno Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i njenog Sporazuma iz Pariza.

Ono što je vrlo značajno, primena Zakona će imati pozitivan uticaj na privredni rast i razvoj, povećanu konkurentnost naše privrede, privlačenje investicija, posebno u skladu sa standardima i zahtevima tržišta Evropske unije.

Kako bi ste ocenili sprovođenje klimatskih sporazuma i aktivnosti u koje je Srbija uključena, i koliko Srbija uspeva da ispuni preuzete obaveze po osnovu Pariskog sporazuma?

Srbija je članica Sporazuma iz Pariza od sredine 2017, a cilj je da se smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte na nivo koji će doprineti da se ograniči rast temperature na globalnom nivou, na ispod 2oS. Idealno bi bilo do 1,5 oS. To je, prema naučnicima, granica sigurnosti, i ako se postigne, promene klime postaju takve da im se lakše prilagođavamo.

Obaveze država potpisnica, i Srbije, jesu da smanjenjimo emisiju gasova sa efektom staklene bašte do 2030. Srbija je 2015. dostavila cilj smanjenja za 9,8 odsto do 2030. u odnosu na 1990. godinu. Zakonom o klimatskim promenama predviđena je izrada strateških dokumenta čija implementacija će nam pomoći u postizanju zacrtanih ciljeva. Imajući u vidu sve urađeno, Srbija je danas na dobrom putu da ispuni obaveze po Sporazumu iz Pariza.

Koliko je izazovno sprovoditi projekte u uslovima pandemije i da li je to uticalo na dinamiku njihovog sprovođenja?

Pandemija je izazov za svaki sektor, i utiče na živote svih nas. Na nama je da uradimo sve što u datim okolnostima možemo, da poštujemo mere, da se vakcinišemo, kad nam je država omogućila čak i da biramo proizvođača vakcine kojeg želimo. I, naravno, da uprkos virusu nastavimo da radimo, jer je to jedini način da idemo napred. Nakon samo četiri meseca od kako sam na čelu Ministarstva, ponosna sam što mogu da kažem da naši projekti nisu trpeli zbog virusa, kao ni druge inicijative kojima je cilj da našim građanima i našoj deci, ostavimo ekološki čistiju Srbiju.

PRIORITETI

Zagađenje vazduha, pravilan tretman otpadnih voda i rešavanje problema divljih deponija su u ovom trenutku tri najvažnija prioriteta Ministarstva.

STANDARDI

Naš zajednički cilj je da se iz godine u godinu sve više približavamo evropskim standardima kada je reč o dekarbonizaciji, energetskoj tranziciji, zelenoj energiji.

FINANSIRANJE

Pregovaramo sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj o ulaganju u izgradnju osam regionalnih centara u kojima bi se otpad tretirao po evropskim standardima.

Pročitajte još...

Srbija dobija dva nova nacionalna parka

Područja Stare planine i planina Kučaj-Beljanice od su od danas pod najvišim stepenom zaštite države, jer je pokrenut postupak njihove zaštite i to kao...

Filip Abramović, pomoćnik ministarke

Posvećeni ispunjenju ambicioznih planova

Ministarstvo zaštite životne sredine je kao prioritetne oblasti i kao najveće probleme u oblasti životne sredine, uz zagađenje vazduha, prepoznalo teme pravilnog upravljanja otpadom...

Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije

Irena Vujović Ministar od oktobra 2020.g. Adresa: Omladinskih brigada 1, Beograd Tel: +381 1131 10271 E-mail: [email protected] Website: www.ekologija.gov.rs Social:

Švedska ulaže još 600.000 evra za eko projekte u Srbiji

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović potpisala je sa ambasadorom Kraljevine Švedske Janom Lundinom sporazum o produžetku Programa podrške infrastrukturnim projektima zaštite životne sredine...

Gase se kotlarnice na mazut u prestonici

Ministarstvu zaštite životne sredine odabralo je šest projekata kojima je predviđeno gašenje većeg broja kotlarnica na mazut, koji će omogućiti gašenje kotlarnica u velikim...

Izložba fotografija „Natura 2000 u kadru”

Projekat „EU za Naturu 2000 u Srbiji” organizovao je u saradnji sa Energetskim portalom foto-konkurs „Natura 2000 u kadru” od septembra do novembra 2020...

Dejan Furjanović, pomoćnik ministarke

Preventivnim pristupom inspekcije do efikasnije primene zakonskih propisa

Sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine, zaštita prirodnih dobara, zemljišta i voda od zagađivanja, postupanje sa otpadom i zaštita od hemijskog udesa kod seveso...

Jasmina Jović, pomoćnica ministarke

Šta nam donosi Zakon o klimatskim promenama

Poslednjih pet godina najtoplije su od kada postoje merenja u Evropi, pokazuju podaci EU. Klimatskim promenama, oličenim kroz toplotne talase, suše i požare, svedočimo...

Više...

Nastavak pružanja podrške jačanju ekonomskih i trgovinskih odnosa između SAD i Srbije

Lazarević i ambasador Hil: Srbija je postala ključna poslovna destinacija u ovom delu Evrope, a američke kompanije će nastaviti da šire svoje poslovanje u...

Francuska podržava napore Srbije da unapredi energetsku bezbednost

Francuska iskazuje podršku naporima Srbije da unapredi energetsku bezbednost, posebno imajući u vidu izazove sa kojima se sve evropske države suočavaju zbog rata u...

Festival Evrope u Beogradu

Evropska unija i dalje predstavlja projekat mira i solidarnosti, kao i zonu prosperiteta i demokratije gde ljudi mogu da ostvaruju svoje snove, rekao je...

Lekcije Kofija Anana o globalnom liderstvu

Nažalost, nedostaju principijelni državnici i žene koji mogu da iskuju smele, moralno dosledne odgovore na današnje globalne probleme. Stoga moramo čuvati i promovisati vrline...

Vesti

Svaki četvrti Britanac preskače obrok zbog štednje

Mnogi Britanci preskaču po jedan obrok, pozajmljuju novac, manje izlaze ili isključuju grejanje da bi se izborili sa povećanjem...

Povećano interesovanje francuskih kompanija za investiranje u Srbiji

Francuska agencija za razvoj pokazuje povećano interesovanje za investiranje u Srbiji, izjavio je Nj.e Pjer Košar, ambasador Francuske u...

Otvoren Kanski festival, Zelenski pozdravio publiku

Filmski festival u Kanu svečano je otvoren 75. put, s brojnim zvezdama i gostima koje je na otvaranju iznenadio...

Parlament Finske za ulazak u NATO, Švedska potpisala zahtev

Finski parlament odobrio je predlog apliciranja za članstvo u NATO u istorijskoj promeni kursa, uzrokovanoj ruskom invazijom na Ukrajinu,...

Delegacija EU obeležila Međunarodni dan borbe protiv homofobije

Delegacija Evropske unije obeležila je Međunarodni dan borbe protiv homofobije, transfobije i bifobije (IDAHOT). Kao i svake godine, 17. maja...