Mapa sajta

Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, Vlada Republike

Planiramo značajna ulaganja u zdraviju životnu sredinu

Raspolažemo budžetom od 8,3 milijarde dinara što jasno govori da će ovo biti godina ulaganja u zaštitu životne sredine. Ali to nije sve – Srbija je snažno opredeljena da svoj budući privredni rast i razvoj bazira na inovacijama, zelenoj energiji i otvaranju novih, zelenih radnih mesta.

Iako su nas sačekali višedecenijski problemi i opšta zabrinutost javnosti zbog zagađenja, mi probleme nismo gurali pod tepih, već smo odmah, čim sam preuzela resor, počeli da ih rešavamo. Za početak, označili smo tri prioritetne oblasti – zagađenje vazduha, pravilan tretman otpadnih voda i rešavanje problema divljih deponija. Ove godine planiramo da uložimo značajna sredstva u projekte u tim oblastima, a očekujem da će, kada se realizuju, ekološka slika Srbije biti znatno zdravija“, poručila je u intervjuu za CorD ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.

Briga o životnoj sredini je, kako kaže, obaveza resornog ministarstva, ali i društva u celini, i ako svaki akter da svoj doprinos, rezultat ne može da izostane.

Kažete da će ovu godinu obeležiti velike investicije. Šta su prvi koraci koje ste napravili na tom planu?

Prvi koraci su, u svakoj od pomenutih oblasti već napravljeni i sada idemo dalje. Kada je reč o zagađenju vazduha, opredelili smo sredstva za subvencionisanje vozila na elektro ili hibridni pogon, a obezbedili smo i 400 miliona dinara za projekte lokalnih samouprava kojima je cilj unapređenje kvaliteta vazduha.

Planiramo izgradnju fabrika za prečišćavanje otpadnih voda u 28 lokalnih samouprava, sa pratećom kanalizacionom mrežom. Prvi koraci u smislu projektovanja su već napravljeni, a finansiranje je obezbeđeno kroz kreditnu liniju Razvojne banke Saveta Evrope u iznosu od 200 miliona evra.

Pozvali smo gradove i opštine i da mapiraju divlje deponije na svojim teritorijama, kako bismo im pomogli u njihovoj sanaciji. A ono što je posebno važno i što predstavlja dugoročnije rešenje za taj problem, jesu regionalni centri u kojima bi se otpad tretirao po evropskim standardima. U planu je izgradnja osam takvih regionalnih centara, a pregovaramo sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj za 100 miliona evra, za ulaganje u ove projekte.

Kad se uzme u obzir da i budžet Ministarstva na čijem sam čelu u ovoj godini iznosi 8,3 milijarde dinara, jasno je da će ovo biti godina ulaganja u zaštitu životne sredine. Ali to ne znači da ćemo tu stati. Planiramo i nove projekte usmerene na ostvarenje istog cilja, a to je zdrava životna sredina.

Podržaćemo gradove i opštine u zameni kotlarnica i ložišta u domaćinstvima, kao i u pošumljavanju. Očekujem da već u narednoj grejnoj sezoni novo aerozagađenja biti manji.

Građani sve više ističu problem ogromnog zagađenja vazduha u Srbiji. Šta je odgovor Ministarstva i šta se može učiniti u kratkom roku, a šta su vaši dugoročni planovi?

Problem zagađenja vazduha moramo zajedno da rešavamo merama ublažavanja koje će doprineti i rešavanju. Od trenutka kad sam preuzela resor, smanjenje aerozagađenja je nešto na čemu insistiram. Ponosna sam na svoj tim koji je brzo reagovao, pa smo u najkraćem roku raspisali konkurse za gradove i opštine za zamenu kotlarnica, ložišta u domaćinstvima i pošumljavanje. Očekujem da ćemo efekte ovog ulaganja videti već u narednoj grejnoj sezoni.

Konkursi za zamenu kotlarnica i ložišta su raspisani po prvi put, i kroz ta dva javna poziva stavili smo lokalnim samoupravama na raspolaganje 300 miliona dinara. Za pošumljavanje smo obezbedili još 100 miliona dinara.

Sve pohvale i za lokalne samouprave koje su brzo odreagovale i pripremile projekte. Ugovori su već potpisani, i sada je na njima da krenu sa realizacijom.

U narednom periodu planiramo da raspišemo konkurse i za eko parkove, i očekujem da će lokalne samouprave biti jednako brze i odgovorne, i da će taj konkurs biti uspešan.

To je naš brz odgovor na problem zagađenja, koje je uvek pojačano u grejnoj sezoni, jer se kao energenti u našoj zemlji pretežno koriste mazut i ugalj. Dugoročno gledano, potrebno je da se u upotrebu sve više uvodi gas i drugi „čistiji“ energenti, ali i da se obnavlja tehnologija u postrojenjima. Kada je reč o smanjenju zagađenja koje dolazi zbog drumskog i javnog saobraćaja, potrebno je da se poveća zastupljenost vozila koja su u skladu sa poslednjim evropskim normama, ali i broj elektro vozila i vozila na hibridni pogon.

Srbija nema dovoljno šuma. Šta su najvažniji projekti ministarstva u ovoj oblasti?

Šume su naše prirodno bogatstvo, glavni proizvođači kiseonika i oaze lepote. Sufinansiramo projekte pošumljavanja u 38 lokalnih samouprava u Srbiji, ukupnim iznosom od 100 miliona dinara. Ono što me posebno raduje, jeste što će značajna sredstva otići za projekte na teritoriji Vojvodine, kojoj je ozelenjavanje preko potrebno. Verujem da je upravo ovakav način pogodan, da gradovi i opštine, uz podršku države, pošume ili ozelene javne površine na svojoj teritoriji, formiraju parkove, ozelene školska dvorišta, dečija igrališta i slično.

Podsetiću da je u svetu obeležen Međunarodni dan šuma, 21. marta, i to je bila odlična prilika da se podsetimo koliko je potrebno da jačamo svest društva o njihovom značaju i da svako od nas kao pojedinac, da svoj doprinos očuvanju prirode. Tome je resor koji vodim potpuno posvećen.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Ministarstvo rudarstva i energetike dogovorili su formiranje zajedničke radne grupe, koja će doprineti bližoj i operativnijoj saradnji po pitanju aktuelnih projekata, ali i definisanju zajedničkih ciljeva u pogledu dostizanja standarda Evropske unije (EU) u oblasti zaštite životne sredine. Šta to praktično znači?

Resor životne sredine se u brojnim oblastima preklapa i sa drugim ministarstvima, a sa Ministarstvom rudarstva i energetike imamo posebno bliske zajedničke izazove i ciljeve. Razvoj energetike i očuvanje životne sredine neraskidivo su povezani i naš zajednički cilj je da se iz godine u godinu sve više približavamo evropskim standardima i kada je reč o dekarbonizaciji, energetskoj tranziciji, zelenoj energiji. Zato je formiranje radne grupe, rešenje od kojeg se očekuje konstruktivan dijalog i targetiran pristup u rešavanju naših zajedničkih problema.

Dodaću i da smo, usvajanjem Zakona o klimatskim promenama, stvorili dobar osnov za izradu integrisanog plana za energiju i klimu.

Podaci RHMZ-a od 1951. do kraja 2019. pokazuju da je 13 od 15 najtoplijih godina u Srbiji zabeleženo od 2000. godine naovamo, a godina koja je pred nama će, čini se biti jedna od toplijih. Kako se Srbija bori sa posledicama klimatskih promena?

Naučnici smatraju da su sve češći ekstremni vremenski uslovi poput obilnih kiša, poplava, suša, nedostatka snega zimi i sve češćih talasa visokih i niskih temperatura, požara, zapravo posledica klimatskih promena. Neke od analiza pokazuju da su klimatske promene u Srbiji sve vidljivije, da ugrožavaju zdravlje, ali i prihode stanovnika. Srbija je, u periodu od 2000. godine do danas, zbog klimatskih promena, pretrpela štetu koja premašuje sedam milijardi evra. U borbi protiv klimatskih promena svi smo važni akteri, kako sami građani, tako i privreda, institucije, nevladin sektor, akademska zajednica.

Prvi značajan korak napravljen je nedavno usvajanjem krovnog Zakona o klimatskim promenama. Usvajanje zakona nam daje odličan polazni osnov da se kao društvo po prvi put sistemski, sistematično i zajedničkim snagama, borimo sa izazovima u kontinuitetu kada je reč o klimatskim promenama. Zakon propisuje niz mera koje će dugoročno učiniti društvo otpornijim na izmenjene klimatske uslove.

Usvajanje krovnog Zakona o klimatskim promenama nam daje odličan polazni osnov da se kao društvo po prvi put sistemski, sistematično i zajedničkim snagama, borimo sa izazovima u kontinuitetu kada je reč o klimatskim promenama.

Zakon o klimatskim promenama trebalo bi da doprinese uspostavljanju sistema za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Šta su glavni benefiti Zakona?

Srbija je, to je izvesno, snažno opredeljena da svoj budući privredni rast i razvoj bazira na inovacijama, zelenoj energiji i otvaranju novih, zelenih radnih mesta. Zakon je, u tom smislu, važna karika.

Doprineće da se uspostavi sistem za ograničenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, a ujedno će povećati otpornost čitavog društva na negativne efekte klimatskih promena, a posebno sektora poput zdravstva, vodoprivrede, šumarstva i poljoprivrede.

Zakon će ujedno dati dobru podlogu za plansko prilagođavanje svih relevantnih sektora na izmenjene klimatske uslove, uspostaviće mehanizme za izveštavanje čime ćemo isputniti obaveze prema međunarodnoj zajednici, odnosno Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i njenog Sporazuma iz Pariza.

Ono što je vrlo značajno, primena Zakona će imati pozitivan uticaj na privredni rast i razvoj, povećanu konkurentnost naše privrede, privlačenje investicija, posebno u skladu sa standardima i zahtevima tržišta Evropske unije.

Kako bi ste ocenili sprovođenje klimatskih sporazuma i aktivnosti u koje je Srbija uključena, i koliko Srbija uspeva da ispuni preuzete obaveze po osnovu Pariskog sporazuma?

Srbija je članica Sporazuma iz Pariza od sredine 2017, a cilj je da se smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte na nivo koji će doprineti da se ograniči rast temperature na globalnom nivou, na ispod 2oS. Idealno bi bilo do 1,5 oS. To je, prema naučnicima, granica sigurnosti, i ako se postigne, promene klime postaju takve da im se lakše prilagođavamo.

Obaveze država potpisnica, i Srbije, jesu da smanjenjimo emisiju gasova sa efektom staklene bašte do 2030. Srbija je 2015. dostavila cilj smanjenja za 9,8 odsto do 2030. u odnosu na 1990. godinu. Zakonom o klimatskim promenama predviđena je izrada strateških dokumenta čija implementacija će nam pomoći u postizanju zacrtanih ciljeva. Imajući u vidu sve urađeno, Srbija je danas na dobrom putu da ispuni obaveze po Sporazumu iz Pariza.

Koliko je izazovno sprovoditi projekte u uslovima pandemije i da li je to uticalo na dinamiku njihovog sprovođenja?

Pandemija je izazov za svaki sektor, i utiče na živote svih nas. Na nama je da uradimo sve što u datim okolnostima možemo, da poštujemo mere, da se vakcinišemo, kad nam je država omogućila čak i da biramo proizvođača vakcine kojeg želimo. I, naravno, da uprkos virusu nastavimo da radimo, jer je to jedini način da idemo napred. Nakon samo četiri meseca od kako sam na čelu Ministarstva, ponosna sam što mogu da kažem da naši projekti nisu trpeli zbog virusa, kao ni druge inicijative kojima je cilj da našim građanima i našoj deci, ostavimo ekološki čistiju Srbiju.

PRIORITETI

Zagađenje vazduha, pravilan tretman otpadnih voda i rešavanje problema divljih deponija su u ovom trenutku tri najvažnija prioriteta Ministarstva.

STANDARDI

Naš zajednički cilj je da se iz godine u godinu sve više približavamo evropskim standardima kada je reč o dekarbonizaciji, energetskoj tranziciji, zelenoj energiji.

FINANSIRANJE

Pregovaramo sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj o ulaganju u izgradnju osam regionalnih centara u kojima bi se otpad tretirao po evropskim standardima.

Pročitajte još...

Srbija i Švedska potpisale sporazum o nastavku ENVAP3

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan i ambasador Švedske u Srbiji Jan Lundin potpisali su danas sporazum kojim se nastavlja...

Usvojen Zakon o klimatskim promenama

Ministarstvo zaštite životne  sredine Vlade Republike Srbije saopštilo je da su poslanici Skupštine Srbije usvojili danas, većinom glasova, Zakon o klimatskim promenama. Ovo je prvi...

Izložba fotografija „Natura 2000 u kadru”

Projekat „EU za Naturu 2000 u Srbiji” organizovao je u saradnji sa Energetskim portalom foto-konkurs „Natura 2000 u kadru” od septembra do novembra 2020...

Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine Srbije

Glasno govorimo o svim ekološkim problemima

Odlučni smo u nameri da sistemski i dosledno rešavamo ekološke probleme i aktivno učestvujemo u svim regionalnim i globalnim aktivnostima koje doprinose rešavanju klimatskih...

Jasmina Jović, pomoćnica ministarke

Šta nam donosi Zakon o klimatskim promenama

Poslednjih pet godina najtoplije su od kada postoje merenja u Evropi, pokazuju podaci EU. Klimatskim promenama, oličenim kroz toplotne talase, suše i požare, svedočimo...

Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije

Irena Vujović Ministar od oktobra 2020.g. Adresa: Omladinskih brigada 1, Beograd Tel: +381 1131 10271 E-mail: [email protected] Website: www.ekologija.gov.rs Social:

Sandra Dokić, Pomoćnica ministarke

EU Direktive i prilagođavanje Srbije

Vlada Republike Srbije je 21. januara 2020. godine usvojila pregovaračku poziciju za Poglavlje 27, koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene, zajedno...

Ksenija Karić, Schneider Electric Serbia And Montenegro

Digitalna era je tu

„Digitalna era je tu i vreme je da iskoristimo sav njen potencijal“. Ovako razgovor za CorD započinje Ksenija Karić, director Schneider Electric za Srbiju...

Više...

Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa

Svet je na prekretnici

„Iako ostajem pri tome da su dramske i koreografske predstave ravnopravne i relevantne forme savremenih izvođačkih umetnosti te da im je svima apsolutno mesto...

Novica Tončev, ministar zadužen za nedovoljno razvijene opštine

Naša vrata su otvorena

Decentralizacija je osnov i praktično preduslov da se svi delovi naše zemlje podjednako razvijaju. Zadatak mog Kabineta je da pomogne svim lokalnim samoupravama da...

Vladislav Cvetković, predsednik Upravnog odbora NALED-a

Dijalog i uvažavanje interesa svih strana je naš recept za uspeh

Najnoviji primer saradnje kompanija i najugroženijih lokalnih samouprava pokazao je još jednom da NALED može da ujedini svoje članice, kako u borbi protiv COVID-19...

Boban Đurović, predsednik Opštine Vrnjačka Banja

Magično mesto dostupno svima

Malo je mesta poput Vrnjačke Banje sa turističkom tradicijom dugom vek i po u kom su se lečili Rimljani, odmarali kraljevi, zabavljali glumci, pevači,...

Vesti

Joberty uzeo investiciju od 350.000 $, širi se na nova tržišta

Početni kapital biće iskorišćen za širenje Joberty platforme u regionu. Joberty, onlajn platforma za oglašavanje poslova u IT sektoru, obezbedila...

Boljim obrazovanjem, institucijama i infrastrukturom, do novih investicija na Zapadnom Balkanu

Potrebne su promene u politici privlačenja stranih investicija na Zapadnom Balkanu jer niske plate i porezi nemaju više glavnu...

Tradicionalne rukotvorine iz Srbije na Svetskoj izložbi u Dubaiju

Tradicionalne rukotvorine iz Srbije, među kojima i staparski ćilim, biće predstavljene svetu na ovogodišnjoj Svetskoj izložbi „Dubai Ekspo 2020“,...

Peti dan 88. Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu u znaku 20 godina saradnje Srbije i EU

Peti dan 88. Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu protiče u znaku obeležavanja 20 godina saradnje Srbije i Evropske unije. U fokusu...

Švajcarska kompanija “Regent lighting” otvorila pogon u Svilajncu

U Svilajncu otvorena fabrika švajrcarske kompanije “Regent Lighting” – više od 120 novih radnih mesta. Kompanija “Regent Lighting” koja se...