Odlučni smo u nameri da sistemski i dosledno rešavamo ekološke probleme i aktivno učestvujemo u svim regionalnim i globalnim aktivnostima koje doprinose rešavanju klimatskih izazova. Aktuelna pandemija samo nas je utvrdila u mišljenju da smo se opasno zavadili sa planetom Zemljom.
U
vreme svetske pandemije kovid virusom pitanje brige za zdravlje čoveka je više nego ikada aktuelizovalo pitanje zdravlja planete, kaže Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine republike Srbije. „Odjeknula je jednostavna istina-potrebna nam je zdrava planeta da bismo i mi bili zdravi. I surovo je pandemijom ogoljena činjenica da je na planeti Zemlji sve povezano, i da problem u bilo kom delu planete može brzo da postane problem čitavog sveta.“, kaže naš sagovornik.
„Zavadili smo se sa planetom Zemljom. Cenu napretka naše civilizacije, koja je posebno u poslednjih dvesta godina oslonjena na tehnologije i energiju fosilnih goriva, „plaćamo“ povećavanjem zagađenja i koncentracije gasova sa efektom staklene bašte, sa dugoročnim posledicama po klimu, biodiverzitet i životnu sredinu što direktno utiče na naše zdravlje“, kaže ministar zaštite životne sredine Republike Srbije gospodin Goran Trivan. „Gotovo iz celog sveta stižu upozorenja da je ekonomski oporavak nakon pandemije neodvojiv od pitanja klime i životne sredine. Čujemo poruke i pozive, kako najviših predstavnika UN upućene vladama svih zemalja da uskrate finansijsku pomoć industrijama koje uništavaju planetu i da rešenja za ekonomiju usmere u borbu protiv klimatskih promena, tako i svetskih ekoloških organizacija, da se Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, doda (univerzalno) pravo na zdravo prirodno okruženje od koga zavisi čovek i život na Zemlji.“
Da li će čovečanstvo odustati od samouništenja i dati priliku oporavku i napretku, oslonjenim na inovativne tehnologije i zelenu ekonomiju i zaštitu životne sredine?
„Naredni meseci će pokazati da li smo kao civilizacija zakoračili u zdraviju, bolju i humaniju budućnost. Iskustvo mi govori da se kao civilizacija nismo proslavili u izvlačenju pouka iz grešaka koje smo pravili…“, kaže sagovornik CorD-a.
Posle nekoliko alarmantnih vesti o stepenu zagađenosti u različitim urbanim i industrijskim centrima Srbije, građani su počeli iz dana u dan da prate stanje kvaliteta vazduha. Šta vaše ministarstvo namerava da uradi da bi do građana stigla istinita i pravovremena informacija?
– Od prvog dana osnivanja Ministarstva javno govorimo o svim ekološkim problemima, podižući pozornost ukupne javnosti, budući da gradjani imaju pravo da znaju u kakvoj životnoj sredini žive i svesni da nećemo uspeti da sačuvamo i unapredimo životnu sredinu bez pomoći medija, civilnog društva i građana. Da smo uspeli u tome svedoči u javnosti i u medijima podignuta i stalno prisutna tema važnosti zaštite životne sredine.
Rešenje aerozagađenja, koje uzrokuju termoenergetski i industrijski sektor, gradske toplane, naročito individualne kotlarnice i saobraćaj je u uklanjanu uzročnika i to je multisektorski posao. Tome svedoči sastav i aktivnosti Radne grupe za zaštitu vazduha koju je formirala Vlada Srbije.
Ali svakako, Ministarstvo je već preduzelo mere iz svoje nadležnosti – sa međunarodnim organizacijama pripremamo Strategiju vazduha, dajemo subvencije za kupovinu električnih i hibridnih vozila, pošumili smo 281 ha u lokalnim samoupravama, pomogli opštinama u izradi i primeni planova kvaliteta vazduha, povećali izdvajanja za monitoring kvaliteta vazduha i otvorili 2 nove merne stanice i tokom poslednje dve godine sproveli 177 inspekcijskih nadzora i kontrolu zagađivača i podnosili prekršajne i prijave za privredni
Aktivno sarađujemo sa svim kompanijama koje iskazuju društveno odgovorno ponašanje i poslovanje u zaštiti životne sredine, posebno u smanjenju ili otklanjanju zagađenja i prelasku na čiste tehnologije
Povrh svega toga, Ministarstvo predlaže: subvencionisanje ugradnje TNG ili KPG uređaja u 100 000 polovnih automobila i 10% vozila javnog prevoza, priključenje objekata na daljinsko grejanje i na gasovod, zamenu individualnih kotlarnica toplotnim pumpama koje koriste petrogeotermalnu energiju i podzemne vode za 150 000 domaćinstava, proizvodnju i ugradnju filtera za prečišćavanje gasova emitovanih iz individualnih ložišta, zabranu uvoza vozila sa euro 3 i 4 motorom. Važno je ponoviti da su podaci o kvalitetu vazduha na svim mernim mestima u svakom trenutku dostupni javnosti ali i da svi organi od lokalnih do republčkih u ovim novim okolnostima moraju dodatno na različite načine obaveštavati javnost o tome. Pri tom je važno da zdravstvene institucije javno savetuju građane kako da se ponašaju. Svaka lokalna samouprava mora da ima planove kako da se izbori sa problemom zagađivača i kako da reaguje u takvim situacijama – kako da reguliše saobraćaj, koja vozila mogu da budu na ulicama a koja ne, šta građani da rade da zaštite zdravlje…
Početkom marta počeo je veliki program pošumljavanja Srbije. Koliko nam stabala treba i na koje načine smo uključeni u evropski proces stvaranja zelenog kontinenta?
– Planiranim pokretanjem velike akcije pošumljavanja sa „Egzitom“, Srbija može imati ambiciju da poveća svoju pošumljenost na 40 posto i inicirati proširenje ove aktivnosti na region, kao najefikasniji i najednostavniji način ublažavanja klimatskih promena. Srbija je započela promene u životnoj sredini, odlučna je da sistemskim i doslednim merama efikasno rešava ekološke probleme, i aktivno učestvuje u svim regionalnim i globalnim aktivnostima koje doprinose rešavanju klimatskih izazova.
Izradili smo veliki broj projekata, pripremili se za investicioni plan „Srbija 2025“ koji predviđa i investicije u oblasti otpadnih voda, poslali u Brisel Pregovaračku poziciju za Poglavlje 27, završili i u proceduru uputili Nacrt zakona o klimatskim promenama. U svojstvu potpredsednika učestvujemo u radu, UNEA -5 i COP-26 a u Beogradu je održana Ministarska konferencija zemalja Južne i Jugoistočne Evrope koja je imala regionalni i međunarodni značaj u traženju rešenja za ekološke probleme.
Nema sumnje da nam je od ključnog značaja i pomoći nova Evropska Komisija i njen prvi prioritet –istorijski Zeleni dogovor.
Koliko je kompanija po vašem saznanju uključeno u CSR aktivnosti u cilju zaštite životne sredine i na koji način Ministarstvo sa njima sarađuje?
Ministarstvo aktivno saradjuje sa svim kompanijama koje iskazuju društveno odgovorno ponašanje i poslovanje u zaštiti zivotne sredine, posebno u smanjenju ili otklanjanju zagadjenja i prelasku na čiste tehnologije. Važno je da pri donošenju strateških odluka, sve veći broj kompanija realizuje procene uticaja svog poslovanja na životnu sredinu i predviđa mere prevencije ili ublažavanja negativnih uticaja. U skladu sa Poglavljem 27, čija nas primena čeka u procesu evropskih integracija, upućuje kompanije da svoju proizvodnju i poslovanje usklade sa ekološkim zahtevima zarad konkurentnosti na evropskom i svetskom tržištu i zaštite životne sredine.
