NJ.E. Frederik Mondoloni, ambasador Francuske

U ambasadi Francuske u Srbiji užurbano se radi na pripremama za obeležavanje stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata koji je obeležilo i specično savezništvo i prijateljstvo francuskog i srpskog naroda, nastalo u teškim vremenima koja su, u dve zemlje, odnela gotovo tri miliona života.

Sećanju na heroje Prvog svetskog rata trebalo bi da se pridruže i predsednici Srbije i Francuske, Aleksandar Vučić i Emanuel Makron, čiji se do-lazak u Beograd očekuje krajem godine.

Francuski predsednik je u Srbiji veoma citiran poslednjih nedelja zbog upozorenja iznetog i na Samitu EU i zemalja Zapadnog Balkana da EU ne može da prima nove članice pre nego što se i sama reformiše. Ta izjava ne dovodi u pitanje evropsku perspektivu Srbije, kaže za CorD Magazine ambasador Frederik Mondoloni.

Vaša ekselencijo, kako napreduju pripreme za predstojeći sastanak predsednika Francuske i predsednika Srbije u Beogradu i da li se sada zna precizan datum sastanka?

– Kao što znate, predsednik Vučić i predsednik Makron su se susreli tri puta od kraja 2017. godine. Predsednik Makron je potvrdio svoje interesovanje i načelni dogovor o poseti Srbiji. Tačan datum i dalje treba formalno utvrditi. Ističem da će se oba predsednika susresti u Parizu 17. jula, što bi trebalo da bude još jedan povod za razmenu na najvišem nivou. Uopšteno govoreći, 2018. godina bi bila pravo vreme za predsedničku posetu Srbiji zbog obeležavanja stogodišnjice od kraja Prvog svetskog rata.

Srbija i Francuska treba zajednički da obeleže kraj Prvog svetskog rata, koji će se pamtiti po savezništvu i prijateljskoj pomoći francuskih oružanih snaga srpskim oružanim snagama. Šta ste isplanirali tim povodom?

– Francusko-srpsko istorijsko prijateljstvo je u najvećoj meri bilo sačinjeno od naših zajedničkih borbi u Prvom svetskom ratu. Tokom 2018. godine obeležava se i stogodišnjica kraja rata i oslobođenja Srbije koje je izvršila zajednička srpsko-francuska vojska i, u tom smislu, Ambasada Francuske i srpske vlasti su pripremile komemorativni program koji sadrži tri glavna bloka.

Prvi je obnova Spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu, koja se sprovodi zahvaljujući zajedničkom finansiranju od srpskih vlasti (170.000 evra) i dobrotvornih priloga prikupljenih u Francuskoj (208.000 evra). Spomenik treba da bude postavljen krajem ovog leta.

Drugi aspekt komemorativnog programa biće putujuća izložba posvećena promovisanju uspomena srpskih porodica čiji su se preci borili zajedno s francuskim vojnicima. Izložba će se otvoriti početkom oktobra u Vranju i pratiće maršrutu kojom se kretala oslobodilačka vojska do 1. novembra, kada se obeležava stogodišnjica oslobođenja Beograda.

Poslednji aspekt će biti niz konferencija na Univerzitetu u Beogradu i Vojnoj akademiji na temu Solunskog fronta i francusko- srpskog prijateljstva. Rezultati tih naučnih događaja će se objaviti kao istraživački rad.

U kojoj meri je danas u Francuskoj razvijena svest o bivšim jakim vezama vaše zemlje sa Srbijom i da li se slažete da današnjim bilateralnim odnosima nedostaje nivo entuzijazma zabeležen pre jednog veka?

– Prvi svetski rat je bio traumatično iskustvo za Francusku i Srbiju − 1,6 miliona mrtvih u Francuskoj i 1,25 miliona u Srbiji. To je razlog zašto je francuska javnost, od 1918. godine, bila toliko fokusirana na podsećanje javnosti pre svega na te užasne gubitke.

Međutim, specifično prijateljstvo između Francuske i Srbije nije zaboravljeno, što dokazuje i prisustvo srpskog barjaktara na svakoj ceremoniji koja se održava 11. novembra i znatan broj ulica u Francuskoj koje nose ime po tom periodu (Beogradska ulica, Srpska ulica, Ulica Franše d‘Eperea, Avenija kralja Petra, Avenija kralja Aleksandra) u gradovima kao što su Brest, Klermon Feran, Denkerk, Mulen, Nansi, Never, Nim, Pariz, Poatje, Rems itd. Francuska učestvuje i u godišnjim ceremonijama koje se organizuju na Srpskom vojničkom groblju u Tijeu.

Kako je predsednik Makron potvrdio, Francuska podržava reformu EU pre njenog proširenja. To je neophodno zbog tekućih kriza u EU: svako proširenje koje bi nastupilo pre takve reforme dovelo bi do odlaganja rešavanja tih kriza, a takođe i ugrozilo pristupanje novih država članica

Činjenica da Francuska može da prikupi više od 208.000 evra u dobrovoljnim prilozima za obnovu spomenka na Kalemegdanu takođe pokazuje da se taj istorijski savez pamti.

Srbija je vrlo ozbiljno shvatila izjavu francuskog predsednika Makrona koji je rekao da, uprkos francuskoj podršci procesu integracije zapadnobalkanskih zemalja u EU, ne treba dalje proširivati EU dok zajednica ne sprovede ozbiljne promene koje će dovesti do njenog jačanja. Kada će se, po vašem mišljenju, završiti taj reformski proces?

– Kako je predsednik Makron potvrdio, Francuska podržava reformu EU pre njenog proširenja. To je neophodno zbog tekućih kriza u EU: svako proširenje koje bi nastupilo pre takve reforme dovelo bi do odlaganja rešavanja tih kriza, a takođe i ugrozilo pristupanje novih država članica.

Zaista, nije sigurno da bi u postojećem kontekstu EU mogla da ih dočeka na način koje one zaslužuju i u skladu s naporima koje su postigle. Dakle, u interesu tih država kandidata je da se pridruže reformisanoj i konsolidovanoj EU.

Od 2013. godine Beograd i Priština vode dijalog u okrilju EU u Briselu. Do sada je dijalogom omogućen tehnički sporazum po pitanju registarskih tablica, međunarodnog pozivnog broja ili po pitanju uključivanja srpskih sudija u kosovsko pravosuđe

Za predsednika Makrona reformu EU je neophodno sprovesti u veoma kratkom roku, pre završetka njegovog mandata − što ne bi dovelo u pitanje mogućnost da se Srbija pridruži do 2025. godine − okvirni datum koji je Komisija dala za pristupanje ako se sprovedu neophodne reforme.

Smatrate li da bi nove okolnosti koje je sugerisao predsednik Makron trebalo da dovedu do popuštanja pritiska na Srbiju da što pre postigne konačan, obavezujući sporazum sa Kosovom, po mogućstvu ove godine, upravo u svrhu napredovanja ka članstvu u EU? Ako je EU potrebno vreme za reformu, da li bi Beograd i Priština mogli da dobiju to isto vreme?

– Kao što sam pomenuo, predsedniku Makronu je jasno da je reformu EU neophodno sprovesti do kraja njegovog mandata, što ne dovodi u pitanje 2025. godinu kao godinu u kojoj će se Srbija potencijalno pridružiti EU. To znači da govor predsednika Makrona nije stvorio novu okolnost: srpske vlasti moraju nastaviti da rade na ostvarivanju reformi kako bi obezbedile mogućnost pristupanja, uključujući rad na pitanju Kosova. Kada govorimo o ovoj temi, jedini pritisak na Srbiju ne dolazi od EU, već od jednostavne spremnosti Srbije da pristupi Evropskoj uniji: Poglavljem 35 zahteva se normalizacija odnosa sa Prištinom, u interesu Srbije je da radi na rešenju oko kojeg će se složiti obe strane.

Izveštaji u medijima pominju mogućnost da će se budućnost odnosa između Srbije i Kosova rešavati na međunarodnoj konferenciji koja bi bila nalik onoj održanoj u Rambujeu 1999. godine. Šta mislite o toj ideji?

– Od 2013. godine Beograd i Priština vode dijalog u okrilju EU u Briselu. Do sada je dijalogom omogućen tehnički sporazum po pitanju registarskih tablica, međunarodnog pozivnog broja ili po pitanju uključivanja srpskih sudija u kosovsko pravosuđe. To ne bi mogli da postignu bez EU i dijalog se mora nastaviti. Francuska podržava taj proces i nije ni za kakvu promenu formata, iako je konstruktivna podrška drugih zemalja dobrodošla ako doprinosi postizanju rešenja koje je zadovoljavajuće i za jednu i za drugu stranu.

Kako biste ocenili trenutni nivo ekonomske saradnje između Francuske i Srbije, u kojim oblastima vidite prostor za napredak?

– Francuska je trenutno dvanaesti trgovinski partner Srbije i sedmi strani investitor. Oko sto francuskih kompanija je prisutno u Srbiji i zapošljavaju oko 11.000 ljudi. Te kompanije posluju u finansijskom sektoru i sektoru osiguranja (Sosijete ženeral, Kredi agrikol) ali i u automobilskoj industriji (Mekaplast, Mekafor, Mišlen–Tigar itd.).

Osim toga, ekonomska saradnja je u porastu s francuskim kompanijama koje imaju velike investicije u Srbiji − koncesija objekta za odlaganje otpada u Vinči kada je reč o konzorcijumu Suez–Itohu, koncesija Aerodroma Nikola Tesla kada je reč o kompaniji Vansi, rad na izgradnji beogradske podzemne železnice itd.

Zaista postoji veliki prostor za dalji razvoj te saradnje, a Francuska podstiče saradnju u raznim privrednim područjima, kao što su životna sredina, poljoprivreda, transport, urbanističko planiranje itd.

U martu je potpisan ugovor kojim je francuska kompanija Vansi dobila 25-godišnju koncesiju za upravljanje beogradskim Aerodromom Nikola Tesla. Šta biste mogli reći o značaju tog dogovora za sveukupne ekonomske odnose dveju zemalja?

– Taj ugovor, zajedno sa koncesijom objekta za odlaganje otpada Vinča, koju su dobile kompanije Suez i Itohu, predstavlja značajan korak napred u našoj ekonomskoj saradnji.

Aerodrom Nikola Tesla je zaista jedna od najvažnijih infrastruktura u Srbiji, koja ima veliku vidljivost i upečatljiv kapacitet da privuče posetioce, investitore i ekonomske aktere. Globalni iznos investicije koju Vansi treba da inicira (ukupno 730 miliona evra) učiniće da taj aerodrom postane glavno regionalno čvorište preko kojeg će Beograd i Srbija imati bolju vezu s Francuskom i ostatkom sveta. Sam po sebi, taj projekat će takođe drastično povećati globalni iznos francuskih investicija u Srbiju i doprineti zbližavanju naših dveju ekonomija.

Srpsku javnost interesuju detalji o ugovoru o koncesiji. Verujete li da će dobiti informacije i da li će to biti u skladu sa prevlađujućim duhom poslovne etike u Francuskoj?

– Vansi erports je velika kompanija globalnih dimenzija. Ona je operater oko 40 aerodroma širom sveta i stekla je veliko znanje i iskustvo u takvim investicijama. Javno-privatna partnerstva, poput koncesija, nova su vrsta ekonomskog modela u Srbiji i zaista će iziskivati napore da se objasne javnosti. Mogao sam da primetim, ranije tokom ove godine, da je interesovanje medija za ovu temu dovelo do većeg broja tekstova u glavnim dnevnim novinama i nedeljnicima, što je bilo korisno. Međutim, to ne može prejudicirati komunikaciju koju će i Vansi morati da prihvati, posebno kada se radi o načinu na koji će se sprovoditi investicije i modelu upravljanja koji će se primeniti uz te investicije. Zasad mislim da smo i dalje u ranoj fazi sprovođenja i ubeđen sam da će obaveštavanje javnosti doći s početkom konkretnih investicija.

Novi čelnici Grada Beograda su izjavili da je izgradnja sistema podzemne železnice među prioritetima za glavni grad. Francuske kompanije su se do sada često pominjale u vezi sa ovim poslom. Da li takvo interesovanje i dalje postoji?

– Francuske kompanije su i dalje zainteresovane da učestvuju u izgradnji beogradskog metroa. Vlada Francuske je obnovila pomoć Srbiji i Gradu Beogradu za rad na Studiji izvodljivosti ovog projekta koji predstoji.