Tokom 2020. godine od 100 predloženih preporuka Sive knjige samo dve su sprovedene u celosti i 11 delimično. Iako se ovo može objasniti delovanjem institucija u vanrednim pandemijskim okolnostima, suštinski izazov u sprovođenju preporuka je nedovoljna spremnost i kapacitiranost administracije za sprovođenje preporuka Sive knjige
Siva knjiga predstavlja važan doprinos oblikovanju javnih politika čiji je cilj unapređenje poslovnog okruženja i smanjivanje troškova administrativnih procedura. Njena ključna snaga je u tome što predloge privrede artikuliše u konkretne preporuke Vladi Srbije polazeći od autentičnih viđenja privrednih subjekata koji imaju iskustvo rada u realnom zakonskom i institucionalnom okruženju na svim nivoima izvršne vlasti. Takođe, predlozi za izmene propisa dolaze od najšireg obuhvata privrednih subjekata, kako po njihovoj veličini, tako i po oblasti delovanja. Među privrednim subjektima,koji su dali svoj doprinos Sivoj knjizi tokom godina, nalaze se mala, srednja i velika preduzeća iz skoro svih grana proizvodnih i uslužnih delatnosti, iz svih delova Srbije, što dalje doprinosi pouzdanosti, objektivnosti i empirijskoj utemeljenosti primedbi i predloga rešenja.
Pri predlaganju posebno kompleksnih rešenja treba voditi računa o efektima koje ovi predlozi mogu imati na privredu i društvo u celini i na objektivna ograničenja u kojima država funkcioniše. Upravo u tome svoju ulogu vidi Naučno veće NALED-a koje se, u skladu sa svojim mandatom, trudi da bolje razume prave izvore uočenih problema i prirodu pojedinih preporuka privrede.
Zadatak Veća je da ove inicijative privrede sagleda iz adekvatnog teorijskog i analitičkog okvira, da ukaže na sistemski karakter nekih promena, odnosno na dublje i složenije veze između pojedinih predloga rešenja i njihovih efekata u širem društvenom kontekstu. Ovakav pristup je neophodan da bi se u konsultacijama sa svim akterima postigla saglasnost o promenama koje uvažavaju svekolike ekonomske, političke i socijalne interese.
Naučno veće NALED-a pruža podršku stručnom timu Izvršne kancelarije u sprovođenju istraživanja i analiza, kao i koncipiranju regulatornih reformi za unapređenje poslovnog ambijenta
Inicijative i predloge koji dolaze iz privrede možemo da razvrstamo u četiri grupe: u prvoj su inicijative koje su dovoljno precizne, empirijski i teorijski osnovane, a predlozi rešenja imaju podršku svih ključnih učesnika i mogu se primeniti bilo kroz amandmane postojećih zakona, podzakonskih akata ili načina tumačenja i sprovođenja zakona i gde su fiskalni (budžetski), administrativni i organizacioni efekti dobro procenjeni, te potvrđuju opravdanost predloženih mera.
U drugoj grupi su inicijative koje imaju jasno zakonsko i empirijsko utemeljenje, ali imaju asimetrične efekte na pojedine privredne subjekte (i sektore ili regione) i stoga zahtevaju dopunsko sagledavanje (i kvantifikaciju) efekata i postizanje konsenzusa pojedinih interesnih grupa (tzv. politička ekonomija predloženih mera). Stvar je procene da li da se ovakvi predlozi formulišu dvofazno tako što se u prvom koraku afirmiše priroda ponuđenih rešenja čija primena se svesno odlaže (na dve ili tri godine) dok se ne urade potrebne analize efekata i postigne ekonomski, politički i socijalni konsenzus.
U trećoj grupi su inicijative kod kojih primeni treba da prethodi detaljnija razrada tehničkih i procesnih rešenja, i za koje je neophodno razviti softver, obučiti ljude za njegovu upotrebu i podići institucionalne kapacitete države i svih učesnika kako bi se omogućila finalizacija predloga i njihova primena. Ovde NALED neretko u saradnji sa međunarodnim partnerima pruža podršku u implementaciji, kao što je to bio slučaj sa e-građevinskim dozvolama, e-sistemom za angažovanje sezonskih radnika ili online kalkulatorom za paušalno oporezivanje.
Konačno, četvrta i najkompleksnija grupa preporuka koje su eksplicitno ili implicitno sistemskog karaktera, zahteva dopunska empirijska istraživanja i teorijska razmatranja da bi mogli da se sagledaju svi relevantni ekonomski i drugi efekti i predlože odgovarajući modaliteti implementacije.
NALED na ove izazove odgovara sprovođenjem analiza i metodoloških priručnika. Cilj ovih napora je da se olakša priprema i implementacija brojnih kvalitetnih rešenja sadržanih u predlozima privrede. Istovremeno, ovakvo delovanje bi trebalo da omogući da se bolje osvetle kritična pitanja i smanji veliko kumulativno opterećenje preporuka koje su zastale u procesu pripreme ili implementacije.
Tokom 2020. godine od 100 predloženih preporuka samo dve su sprovedene u celosti i 11 delimično. Iako se s pravom može zaključiti da je ovo usporavanje u značajnoj meri uslovljeno vanrednom situacijom koju je izazvala pandemija korona virusa, glavni razlozi odlaganja, spore i delimične primene i dalje su rezultat nedovoljne spremnosti institucija i njihovih ograničenih stručnih i tehničkih kapaciteta za razradu i sprovođenje preporuka.
Među 10 prioriteta 13. izdanja Sive knjige posebno se izdvajaju oni usmereni na modernizaciju rada državne uprave, povećanje transparentnosti i smanjenje troškova kod poreskih obveznika (na primer, registar neporeskih nameta, eAgrar – registar poljoprivrednih gazdinstava i podsticaja, elektronski zdravstveni karton, bezgotovinsko plaćanje taksi i naknada, objedinjeno uverenje o plaćenim porezima i modernizacija deviznog poslovanja). Među predlozima je i onaj za smanjenje opterećenja rada, koji bi, ukoliko bi bio pravilno sproveden bio dobrodošao, ali gde je potrebno sprovesti dopunske analize i konsultacije.
Jedan od veoma važnih predloga jeste unapređenje sistema za prečišćavanja otpadnih voda jer on odražava urgentne potrebe stanovništva i evropske trendove.
