Dubravka Negre, direktor Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan

Paket pomoći od 1,7 milijardi evra, koji je Evropska investiciona banka (EIB) donela na početku pandemije za Zapadni Balkan u saradnji sa institucijama EU, prvenstveno je namenjen da se nadomeste najhitnije potrebe i pomogne oporavak zdravstvenog sektora i privrede, koji su pretrpeli najveće gubitke.

„Međutim, kako bi se što bolje pripremile za buduće krizne situacije u zemljama Zapadnog Balkana, potrebno je strateški i dugoročno sprovesti reformu zdravstvenih sistema, obnoviti vitalnu infrastrukturu i pružiti kontinuiranu podršku malim i srednjim preduzećima“, kaže Dubravka Negre, direktor Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan. „U te svrhe, EIB je izgradio portfolio projekata čija se vrednost procenjuje na 2,3 milijarde evra“.

Kakve su vaše procene o privrednom rastu Srbije i koji će faktori naviše uticati na ubrzanje rasta posle pandemije?

– Zasad su procene optimistične i prognoze Evropske komisije ukazuju da će Srbija, posle pada BDP-a ove godine od oko 3%, već 2021. godine ući u fazu značajnog rasta. Naravno, ovo će zavisiti od toga koliko efikasno će uspevati da suzbija nova žarišta pandemije istovremeno ne prekidajući poslovne i proizvodne procese. Stoga će od presudne važnosti biti dalja podrška privatnom sektoru kako bi se održala radna mesta i likvidnost, kao i zdravstvenom da pravovremeno nadomesti gubitke i dalje razvija svoje kapacitete.

Koliko je u ovom periodu pandemije Vlada Srbije, kojoj je nedavno istekao mandat, uspevala da opstane na reformskom putu?

– Značajni pomaci su učinjeni u mnogim oblastima, ali postoji prostor za napredak. Za nas kao Banku EU važno je što smo prepoznati kao pouzdani partneri za ključne strateške projekte koji, pre svega, podrazumevaju reformu obrazovne, zdravstvene, naučne i transportne infrastrukture. Posebno bismo izdvojili naše investiranje u zdravstveni sistem Srbije od 250 miliona evra. Zahvaljujući tome, rekonstruisano je preko 20 regionalnih bolnica i Klinički centar Niš, koji godišnje primi preko 55.000 pacijenata pokrivajući ceo jug i jugoistok Srbije od oko tri miliona stanovnika. Ova institucija bila je prva brana tog dela Srbija u borbi protiv pandemije. Ulaganjem 3,6 miliona evra u obnovu pogona za proizvodnju vakcina protiv zaraznih bolesti Instituta Torlak, pomogli smo ovoj ustanovi da efikasnije reaguje u slučajevima zdravstvenih kriza. Radovi na modernizaciji Kliničkog centra Srbije u Beogradu napreduju, a uskoro se očekuje i početak radova na modernizaciji Kliničkog centra u Novom Sadu.

EIB je u zdravstveni sistem Srbije investirao 250 miliona evra koji su iskorišćeni za rekonstruisanje preko 20 regionalnih bolnica i Klinički centar Niš, koji je prva brana juga i jugoistoka Srbije u borbi protiv pandemije

Šta su vaše preporuke novom kabinetu kada govorimo o nedovršenim poslovima i novim izazovima?

– Pridruživanje Evropskoj uniji jedan je od prioriteta Srbije, i na tom putu je bitno nastaviti reformski proces. Izgradnja integrisanog zajedničkog evropskog tržišta predstavlja razvojnu šansu za Srbiju i perspektivu za bolji životni standard svih njenih građana. U tom pravcu treba razmišljati i nastaviti sa započetim reformama. Potrebno je razviti i novu investicionu strategiju koja će još više osnažiti zdravstveni i privredni sektor za nepredviđene katastrofe, gde spadaju i sistemi zaštite od prirodnih nepogoda i bolja sanitarna infrastruktura. Kako bi se to što uspešnije sprovelo, EIB će svoju ekspertizu stečenu višedecenijskim radom na projektima u regionu staviti na raspolaganje svojim partnerima zarad kreiranja investicione politike koja će uspešnije moći da odgovori na buduće izazove.

U sklopu mera za borbu protiv pandemije doneli smo određeni broj olakšica kako bi se nove investicije za zdravstveni i privredni sektor što pre realizovale i nadomestile trenutne gubitke. Omogućićemo i preusmeravanje već odobrenih zajmova u sektore kojima su najpotrebniji. Cilj nam je da ubrzamo preraspodelu postojećih sredstava, realizaciju pokrenutih projekata, kao i razvoj novih koji će pomoći boljem oporavku privrede i doprineti bržem ekonomskom rastu.

Imajući u vidi da se Srbija u velikoj meri u prethodnom periodu oslanjala na priliv stranih investicija, smatrate li da će i u narednom periodu rast zasnovan na takvoj premisi moći da se nastavi?

– Očekuje se da će investitori u narednim godinama nove poslovne poduhvate usmeriti na svoje zemlje kako bi im se pomoglo na putu oporavka. Ovo svakako ne znači da neće biti stranih investitora u Srbiji i da se započete investicije neće nastaviti, naprotiv.

Lokalizovanje proizvodnje na zemlje iz okruženja i regiona svakako će postati dominantan ekonomski trend, što je u skladu i sa novom strategijom budžeta Evropske unije. To predstavlja i razvojnu šansu za Srbiju, u kojoj već dugi niz godina mnoge globalne i evropske kompanije realizuju svoju proizvodnju. Prednosti naše zemlje u budućem izmeštanju proizvodnih lanaca mogu da budu kvalifikovana radna snaga, kao i pojednostavljen administrativni okvir.

Drago mi je i da smo mi kao Banka EU doprineli kreiranju bolje investicione klime u Srbiji poboljšanjem transportne infrastrukture, koja je od ključne važnosti za brži protok robe i dobara. U ovaj sektor smo u poslednje dve decenije uložili preko 2 milijarde evra i time doprineli poboljšanju bezbednosti i efikasnosti puteva širom Srbije. Izdvojili bismo projekat izgradnje Koridora X koji je vratio Srbiju na transportnu mapu Evrope, izgradnju auto-puta na relaciji Niš–Merdare i obnovu beogradskih mostova i obilaznica, kao i na stotine regionalnih puteva.

Koliko vam članstvo u upravnom odboru FIC-a pomaže da sagledate potrebe za daljim unapređenjem poslovne klime?

– Svaki vid umrežavanja i prilike za razmenu mišljenja sa kolegama iz različitih industrija daju nam bolji pregled situacije na tržištu i priliku da neke stvari unapredimo, pogotovo kada je reč o poslovnom udruženju. Od velike važnosti je i prepoznavanje novih prilika za saradnju koje su ključne za razvoj svakog vida poslovanja, ali i mogućnost udruživanja sa članovima oko razmatranja određenih ideja za efikasniju realizaciju zajedničkih projekata.

EIB je u poslednjih pet do šest godina u Srbiji plasirala milijardu evra za inovativne kompanije. Kako procenjujete efekte te pomoći na unapređenje konkuretnosti Srbije?

– Za podsticanje inovativnih kompanija Evropski investicioni fond, kao deo Grupacije EIB, od 2016. do 2019. godine obezbedio je 577 miliona evra. Ova sredstava su bila dostupna kroz povoljne kreditne linije namenjene IT i startup kompanijama, čime je podržano 31.000 radnih mesta i podstaknut razvoj inovacija i visoko tehnoloških preduzeća. U poslednjoj deceniji ukupno smo investirali 1,8 milijardi evra u srpsku privredu i time podržali 11.000 kompanija i preko 320.000 radnih mesta.

Podrška privatnom sektoru nastaviće da bude naš prioritet, jer je on stub ekonomskog razvoja. Pomoći ćemo mu da se oporavi od posledica pandemije i za te svrhe smo namenili 600 miliona evra za ceo region. Kako mu je pomoć bila hitno potrebna, od samog početka pandemije počeli smo sa potpisivanjem novih zajmova. U saradnji sa lokalnim komercijalnim bankama, do sada smo plasirali značajna sredstva za pomoć bosanskim, crnogorskim, albanskim i srpskim preduzetnicima kako bismo pomogli da se održe likvidnost, radna mesta i poslovni kontinuitet.

Svaki vid umrežavanja i prilike za razmenu mišljenja sa kolegama iz različitih industrija, pa tako i sa FIC-om, daje nam bolji pregled situacije na tržištu i priliku da neke stvari unapredimo

U kojim oblastima Srbija ima mogućnost da napravi skok ka ekonomiji zasnovanoj na znanju u narednom periodu? U kojim sektorima postoji odgovarajući inovacioni potencijal u regionalnim i globalnim razmerama?

– Inovacije su svakako oblast u kojoj Srbija treba da traži svoju šansu. Stoga nam je drago da počinje da se prepoznaje važnost razvijanja kompetencija i infrastrukture za najnaprednije oblasti nauke i industrije poput IT, veštačke inteligencije, biomedicine, industrije hrane. EIB je u razvoj obrazovnog i naučnog sektora uložila 275 miliona evra i iz tih sredstava renoviran je veliki broj naučnih institucija. Obnovljeno je i opremljeno i 200 škola širom Srbije, a preko 20.000 đaka dobilo je bolje uslove za školovanje.

Izgrađeni su naučno-tehnološki parkovi u Beogradu, Novom Sadu i odnedavno i u Nišu. U njima danas veliki broj IT kompanija i startapova može da razvija svoje ideje u podsticajnom okruženju koje im pruža kompletnu infrastrukturu – od poslovnih prostorija, konsaltinga i mentorstva, edukacije, marketinga, pravnih i administrativnih usluga do najmodernije opreme. Očekujemo da će one postati rasadnik mladih talenata i kompetencija iz najsavremenijih industrija, čime će Srbija postati konkurentnija na globalnim tržištima.

Druga razvojna šansa i preduslov za dalji ekonomski razvoj je prelazak na zelenu ekonomiju. Kao najveći investitor u projekte za očuvanje životne sredine, EIB je prva banka koja je 2019. godine donela novu ekološku politiku. Investiranjem u obnovljive, bezbedne i efikasne izvore energije i prekidanjem finansiranja projekata sa fosilnim gorivima, želimo da doprinesemo čistijoj životnoj sredini i razvoju održive ekonomije. Na tom putu ravnopravno ćemo podržati i zemlje Zapadnog Balkana tako što ćemo mobilisati najmanje 100 milijardi evra do 2027. godine za ekološke i energetski efikasne projekte na globalnom nivou.

U kojim oblastima EIB podržava proces digitalne transformacije u Srbiji?

– Digitalna transformacija predstavlja dugoročnu strategiju Evropske unije ali i Srbije i deo je nedavno usvojenog novog budžeta EU. Kada je EIB u pitanju, u planu su potpisivanje i realizacija nove investicije od 65 miliona evra namenjene digitalizaciji škola širom Srbije. Pored uvođenja savremene IT opreme, brzog interneta i platformi za elektronsku nastavu u veliki broj obrazovnih ustanova, 50.000 nastavnika proći će obuku iz digitalnih veština. To će stvoriti preduslove za efikasnije vođenje nastave na daljinu u situacijama vanrednih stanja, kao i za digitalno opismenjavanje školaraca iz svih društvenih slojeva. U perspektivi time povećavamo i konkurentnost naše zemlje, kao i mogućnost zapošljavanja za generacije koje stasavaju. U fazi evaluacije su i novi projekti za razvoj digitalne i komunikacione infrastrukture u regionu.