Prof. dr Dragoman Rabrenović, direktor Geološkog zavoda Srbije

Donošenjem novog unapređenog i savremenog Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i čitavog seta novih podzakonskih akata i uvođenjem elektronskog rudarstva povećaće se sigurnost investicionih ulaganja u rudarski sektor, i domaćinsko planiranje i čuvanje našeg mineralnog bogatstva.

Novi Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, pruža transparentne i stabilne uslove za investicije u rudarstvo i geološka istraživanja, kako u eksploataciji i preradi mineralnih resursa, tako i u sferi koncesionarstva. „Definisaćemo dugoročne ciljeve razvoja rudarstva i geoloških istraživanja mineralnih resursa i projekciju potreba za svim vrstama mineralnih sirovina uzimajući u obzir tehnički i tehnološki razvoj ne samo primenom u kopovima i preradi tih sirovina, već i moguću supstituciju istih u industriji Srbije. Time će se stvoriti bolji uslovi za efikasnija i racionalnija geološka istraživanja mineralnih sirovina“, smatra prof. dr Dragoman Rabrenović, direktor Geološkog zavoda Srbije.

Nova sirovinska strategija EU koja predviđa povratak Evrope sopstvenim izvorima mineralnih sirovina, šta to znači za Srbiju i njenu sirovinsku bazu?

Evropi je stalo da ona zna šta od mineralnih sirovina poseduje na svom prostoru. Ona to čini na više načina, a jedan je generalno preko EuroGeo Survey (Evropska asocijacija geoloških zavoda) koja sprovodi i održava jedinstvenu bazu podataka o mineralnim sirovinama. Interes Evrope je da se evropski mineralni resursi proizvode i plasiraju, na njenom području, a Srbija je među vodećim državama kad je reč o nekima, danas važnim ili strateškim mineralnim sirovinama. Nova sirovinska strategija EU koja predviđa povratak Evrope sopstvenim izvorima mineralnih sirovina, da bi se osigurala bezbednost snabdevanja, vraća Srbiju na poziciju koju je imala u prošlosti kao visoko kotirana sirovinska baza. Pored tradicionalnih ruda bakra, zlata i olova, Evropu posebno interesuju naša ležišta minerala, kako litijuma tako i bora i ostalih retkih elemenata koji imaju primenu u novim tehnologijama. Zbog bilansnih rezervi pojedinih, naročito bornih minerala u Srbiji, zainteresovane su velike strane kompanije iz Kanade, Amerike, Australije, koje su uložile velika sredstva u istraživanje i dokazivanje mineralno-sirovinskog potencijala.

Zemlje EU promovisale su 2014. godine TAIEX direktivu namenjenu sektoru rudarstva. To je instrument za tehničku pomoć i razmenu informacija (Technical Assistance and Information Exchange Instrument) kojim se pruža podrška partnerskim zemljama u pogledu približavanja i sprovođenja zakonodavstva Evropske Unije. Preko ovog istrumenta država može preuzeti dobre politike u oblasti koncesionarstva, da država ima funkciju planiranja u nacionalnom interesu (ko nudi najbolje tehnologije ekstrakcije minerala, inovativna rešenja, promoviše održivo ili „zeleno rudarstvo“, kroz izbor najboljih studija ranjivosti po životnu sredinu. Studije uticaja na životnu sredinu trebalo bi biti dostupne širokom spektru vladinih institucija, javnom zdravlju, regionalnim i lokalnim akterima, a svi akteri mogu slobodno donositi neobavezujuće odluke o tome da li je koncesija prihvatljiva.

Ukoliko Vlada Republike Srbije i Ministarstvo nadležno za poslove geologije i rudarstva želi da Geološki zavod bude prisutan kroz Zakon, ne samo u geologiji i rudarstvu, nego i u mnogim državnim projektima, potrebno je osnažiti Geološki zavod kroz kadrovsko i tehničko zanavljanje

Koliko smo tehnološki spremni za ove iskorake?

Posleratnim istraživanjima otkriveno je više od 95% različitih ležišta, otvoreni su i mnogi rudnici. Bila su potrebna nova domaća ulaganja u proširenje istraživanja, pa zatim i dolazak stranih istraživačkih kompanija u našu zemlju, čime su u velikoj meri su pokrenuti mnogi istraživački projekti i aktivnosti, što je istovremeno predstavljalo i dobru priliku za zapošljavanje domaće pameti- naših geologa i rudara. Tako su brojni srpski geolozi i rudari dobili posao u ovim kompanijama, bilo kao menadžeri ili saradnici u istraživačkim timovima. Već dokazano domaće znanje i kroz sticanje novih znanja i upoznavanje sa novim-savremenim istražnim metodama i tehnologijama, svojim radom angažovanjem, naši geolozi su dali veliki doprinos u ovim istraživanjima. Na drugoj strani, ovim je naša zemlja između ostalog, dobila i jedan novi, obnovljeni i osnaženi istraživački potancijal, što je takođe značajno za budućnost srpske geologije.

Geološka organizacija država Evropske unije dala je još 2015. Srpskom zavodu punopravno članstvo. Šta za vas to znači?

EuroGeoSurveys – EGS trenutno udružuje 38 geoloških zavoda iz Evrope.

Od marta 2015. g., Geološki zavod Srbije je punopravni član EGS udruženja među 33 punopravnih članova (sa pravom glasanja). EGS udružuje geološke zavode Evrope u cilju zajedničkog nastupa za pristupanje finansijskim fondovima Evropske unije, donošenju zajedničkih prioriteta za strategiju u oblasti geologije, kao i u saradnji udruženja sa geološkim zavodima u vidu saveta stručne i administrativne prirode, mogućnošću saradnje eksperata, kao i za potrebe usklađivanja prakse i regulative sa aktuelnom relevantnom regulativom i prioritetima EU. Prednost projekata je i usaglašavanje metoda u geološkoj praksi iz koje sledi regionalna uporedljivost i kontinuitet geoloških podataka.

Primer rada Geološkog zavoda Srbije u EGS udruženju je učestvovanje u GeoERA ERA-NET programu finansiranom iz Hirozont 2020 (Horizon 2020) sredstava. U programu učestvuje 48 nacionalnih i regionalnih organizacija/insitucija za geološko istraživanje iz 33 evropske države, čime su se udružile snage da bi razvile ERA-NET akciju kofinansiranja projekata namenjnih uspostavljanju Evropskog istraživačkog prostora za geološka istraživanja radi pružanja usluga geološke službe za Evropu – GeoERA (Geological Surveys Research Area to deliver a Geological Service for Europe).

GeoERA obuhvata četiri tematske oblasti: geo-energiju, podzemnu vodu, mineralne sirovine, i informacionu platformu, od toga Geološki zavod Srbije uspešno učestvuje u 5 GeoERA međunarodnih projekata iz oblasti geo-energije, hidrogeologije, i mineralnih sirovina.

Činjenica je da je geološka organizacija država Evropske unije dala 2015. godine Geološkom zavodu ravnopravno članstvo, iako Srbija još nije član EU, pokazuje izuzetan značaj koji se pridaje našim mineralno-sirovinskim potencijalima.

Šta bi najavljene izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima mogle da znače za Zavod?

Imajući u vidu da je Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima (Sl. gl. 88/2011) Geološki zavod osnovan kao nacionalna geološka kuća, nadležnost mu je dodeljena da se bavi osnovnim geološkim istraživanjima. Izmene i dopune istog Zakona iz 2015. godine nisu proširivane nikakve nove nadležnosti za koje se Zavod tada zalagao, da se uključi u oblast izdavanja istražnih eksploatacionih prava i praćenja stanja u toj oblasti. Zavodu nisu bili dostupni geološki podaci od interesa za njegovu delatnost na način kako je to definisano u svim geološkim zavodima i institutima EU.

Uzimajući u obzir znanje, veliko iskustvo i raspolaganjem sa ogromnom fondovskom geološkom dokumentacijom, Geološki zavod ima stav da u izmenama i dopunama novog Zakona kao struka bude bolje pozicioniran, isključivo za potrebe Republike Srbije u oblasti rudarstva i geologije. Naš predlog je podržan od strane Ministarstva rudarstva i energetike izjavom potpresednice Vlade i ministarke rudarstva i energetike, prof. dr Zorane Mihajlović, koja je naglasila: „Nema razvoja rudarstva ako Geološki zavod Srbije ne dobije pravo mesto, ako ne bude mnogo prepoznatljiviji i nezaobilazna adresa za sva geološka istraživanja“.

Neka od nadležnosti koja su data u nacrtu Zakona odnose se na davanje mišljenja na studije opravdanosti i generalne projekte za kapitalne objekte od interesa za Republiku Srbiju.

Zavod bi trebalo da bude prepoznatljiv jednim delom u oblasti izdavanja odobrenja za geološka istraživanja i eksploataciju mineralnih sirovina putem elektronskog servisa e-rudarstvo, čime bi se ubrzala procedura i skratili rokovi na optimalni nivo.
Zavod treba da ima udeo u praćenju istraživanja, od izdavanja akata sa informacijama za izradu projekata i izvođenje planiranih geoloških radova, preko nadzora u geološkim istraživanjima, do revizije i odbrane elaborata, a u skladu sa evropskom praksom, naravno uz stručnu kontrolu MRE.

Nacrtom Zakona treba da bude definisano ustupanje i raspolaganje sa geološkim podacima, fondom geološke dokumentacije MRE, a u cilju izrade različitih geoloških karata i unapređenje i vođenje geološkog informacionog sistema.

Svojevremeno Zavod je bio moćna institucija koja je radila u više od 40 zemalja Evrope i Afrike. Šta je danas potrebno da bi Zavod bio prepoznatljiv po svojim kapacitetima?

Istorija geološke struke i nauke u Srbiji prolazila je vrlo složen i dramatičn period, ali je od samog početka odolevala svim izazovima društvenog dešavnja. Kao organizovana struka svoj početak nalazi u formiranju „geološke službe“ pri rudarskom odeljenju rudnika Majdampek (1848) pod upravom Ministarstva finansija Kneževine Srbije. Snažnom podrškom Srpskog geološkog društva i „ukazom“ osnovan je 1930. godine Geološki institut Kraljevine Jugoslavije kao „samostalna državna ustanova“ koja će „po utvrđenom planu i savremenim naučnim metodama vršiti proučavanje tla i dubljih delova zemlje, mineralnog blaga i podzemnih voda“. Osnovan je naučni časopis „Vesnik geološkog instituta Kraljevine Jugoslavije“.

On je bio prethodnik Geozavoda koji je osnovan posle II. svetskog rata a koji svoj najviši stepen u svom razvoju postiže od 1951. do 1973. godine kada je bilo zaposleno preko 1100 visoko obrazovanih inženjera i tehničara. Takođe, 1948. formiran je Geoinstitut za potrebe istraživanja i razvoja nuklearnih i drugih mineralnih sirovina a koji je brojao preko 400 inženjera i tehničara. Geoinstitut je dostigao visok nivo u oblasti primene novih metoda u istraživanju nuklearnih sirovina koji se mogao porediti sa mnogim institutima u svetu. Pored nuklearne geologije, rađena su istraživanja ležišta mineralnih sirovina i geološka karta Jugoslavije, kao i drugi poslovi u inostranstvu. Godine 2005. doneta je odluka o integraciji i spajanju ove dve geološke kuće u jednu, od kojih će se na osnovu Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima obrazovati 2011. godine Geološki zavod Srbije kao posebna organizacija državne uprave, sa nadležnošću da izvodi Osnovna geološka istraživanja na celoj teritoriji Republike Srbije.