Dragana Marković, direktorka Poreske uprave

„Sprovođenje sveobuhvatne reforme Poreske uprave Republike Srbije je u narednom periodu moj apsolutni prioritet“, kaže Dragana Marković, direktorka Poreske uprave koja je nedavno započela svoj novi petogodišnji mandat na čelu ove ustanove. „Osnovni cilj reforme je smanjenje poreskog jaza kroz pojednostavljenje načina ispunjenja obaveza za naše poreske obveznike kao i načina rada unutar same uprave, kroz poboljšanje postojećih i uvođenje novih poslovnih procesa u skladu sa najboljom međunarodnom praksom. To podrazumeva i uspostavljanje nove strukture poslovnih procesa u upravi, integrisane informacione strukture kao i moderne kadrovske i organizacione strukture“, objašnjava naša sagovornica.

Prošle godine ste uveli novu organizacionu strukturu Poreske uprave. Koliko se ona pokazala efikasnom?

Još u prvom Programu transformacije definisali smo nekoliko važnih odrednica koji se tiču automatizacije postupaka, jačanja centralizacije upravljanja i proširenja usluga koje omogućavamo korisnicima naših usluga u elektronskom poslovanju. Nova organizaciona struktura je nastala kao posledica svih tih aktivnosti jer smo razdvojili osnovne od sporednih aktivnosti uprave, centralizovali upravljanje funkcijama i smanjili potrebu fizičkog dolaska obveznika u naše organizacione jedinice. To smo učinili u najvećoj meri kroz omogućavanje podnošenja svih prijava iz naše nadležnosti u elektronskom obliku i kroz proširenje usluga kao što su eUverenja i uspostavljanje jedinstvenog poreskog sandučeta preko koga će se u budućnosti odvijati naša komunikacija. Samim tim raste i značaj našeg portala ePorezi.

Može li se danas reći da ste bliže onom što priželjkuju poreski obveznici a to je jednoobraznost u postupanju?

Kao najveću korist od nove organizacione strukture svakako vidim jačanje jednoobraznog poslovanja uprave a to je bila i najčešća zamerka velikih poreskih obveznika koji posluju na celoj teritoriji Srbije i koji su nam ukazivali na nedovoljno ujednačeno postupanje naših filijala u identičnim poreskim situacijama. Smanjenjem broja filijala imamo sigurnost da se u upravi jednoobrazno postupa u svih 37 filijala jer je pojačan stepen centralizacije, toka informacija i načina donošenja odluka unutar same uprave.

Figurativno rečeno naš portal ePorezi je u međuvremenu postao i naša najveća filijala, što govori o njegovom značaju

Još jedan princip na koji ukazuju poreski obveznici je „suština iznad forme“. Koliko je on deo vaše prakse?

U našem poslovanju moramo da vodimo računa i o proceduralnim i o materijalnim aspektima poreskog postupka i moramo da budemo oprezni da ne zanemarimo ni suštinu ni o formu jer smo mi izvršni organ poreske administracije našeg resornog ministarstva finansija. Principe rada i postupanja ustanovili smo u skladu sa najboljom međunarodnom praksom i konstantno ih izazivamo i unapređujemo kroz poslovanje ali i u razgovorima sa predstavnicima stručne zajednice od kojih dolazi dosta konstruktivnih predloga. Iz svega navedenog mogu da konstatujem da poreske činjenice utvrđujemo prema njihovoj ekonomskoj suštini.

Kako je Poreska uprava položila test u prelasku na onlajn rad tokom karantina, i da li ste spremni za jesen, ukoliko se pokaže da je potreban nastavak strogih zdravstvenih mera za suzbijanje pandemije?

Po proglašenju vanrednog stanja do punog izražaja su došli svi naši prethodni napori i aktivnosti usmereni ka elektronskoj komunikaciji, podnošenju poreskih prijava i pružanju usluga poreskim obveznicima elektronskim putem. Poreska uprava je svakako bila jedna od organa državne uprave u Republici Srbiji koja je imala najviše izazova nakon proglašenja pandemije. Izazovi se odnose i na unutrašnju strukturu uprave gde je bilo potrebno sprovesti mere prevencije i zaštite zdravlja za oko 5000 zaposlenih, odnose se i na nesmetano funkcionisanje sistema utvrđivanja, kontrole i naplate javnih prihoda iz naše nadležnosti ali se odnose i na pomoć Vladi Republike Srbije u definisanju i realizaciji mera za ublažavanje negativnih ekonomskih posledica pandemije po sve poreske obveznike u Republici Srbiji. Formirali smo Krizni štab u upravi sa tri unutrašnja tima za operativno poslovanje i za mere za ublažavanje posledica usled smanjene privredne aktivnosti.

S obzirom na iskustva iz prethodnog perioda, koje bi ste segmenta rada u narednom periodu prioritetno digitalizovali?

U javnosti je svakako najvidljiviji deo koji se tiče naših aktivnosti a koji se odnosi na pružanje usluga poreskim obveznicima i nekako je u poslednje vreme taj deo došao do izražaja u punom svom obimu. Ali ne treba zaboraviti da pored toga imamo veoma važne poslovne procese koji se tiču i postupaka registracije i blagovremenosti promena u registrima i vođenja tačnog stanja u poreskom računovodstvu obveznika i postupka pribavljanja i analize podataka sa kojima raspolažemo u cilju prepoznavanja rizičnog ponašanja kao i korišćenje instrumenata u kontroli u utvrđivanju evidentiranih nepravilnosti.

Sa druge strane, ne manje važan deo odnosi se na načine na koje vršimo edukaciju i razvoj svesti poreskih obveznika o razlozima i značaju dobrovoljnog ispunjenja poreskih obaveza. Dobro funkcionisanje zdravstvenog sistema je jedan od takvih primera.

U narednom periodu potrebna nam je dalja digitalizacija usluga poreskim obveznicima i to u pravcu razvoja elektronske komunikacije i dostave podataka i od obveznika ali i nastavka uvezivanja sa drugim bazama podataka u državnoj upravi. Takođe, važno je da radimo na razvoju alata za analizu podataka u cilju pravilne segmentacije rizičnih ponašanja grupa.

Veliku korist imamo i od uvođenja šaltera „Vaš poreznik“ jer smo olakšali komunikaciju i realizaciju poslova poreskim obveznicima kroz jedinstveno i jednoobrazno postupanje.

Kako se situacija sa pandemijom odrazila na vaše redovne poslove kontrole?

Planom rada Poreske uprave u uslovima vanrednog stanja utvrđeni su poslovni procesi kontrole koji su se morali odvijati u kontinuitetu za vreme trajanja vanrednog stanja imajući u vidu stepen značaja za obavljanje procesa i zaštitu zaposlenih zbog opasnosti od širenja zarazne bolesti COVID-19. Kontinuirano su se obavljali poslovi fiskalizacije, povraćaja PDV-a, refakcije akcize, vođenje jedinstvenog registra poreskih obveznika, izdavanje poreskih uverenja, a započete poreske kontrole pre uvođenja vanrednog stanja su se završavale donošenjem poresko upravnih akata.

Za vreme trajanja vanrednog stanja, otvarali su se nalozi za vršenje poreskih kontrola kod poreskih obveznika čije se poslovanje ogleda u najrizičnijim nepravilnostima po budžet Republike Srbije i te kontrole su se vršile elektronskim putem, zbog zaštite zdravlja kako poreskih obveznika, tako i poreskih inspektora.

Kakvo je danas stanje kada govorimo o rasprostranjenosti sive ekonomije?

Svi naši napori kojima obveznicima olakšavamo ispunjavanje poreskih obaveza imaju svoju posledicu i na smanjenje sive ekonomije ali smo svesni i da će uvek postojati određeni pojedinci i grupe koji pokušavaju da steknu korist u sivoj zoni i na nelegalan način.
Siva ekonomija je označena kao jedan od najvećih izazova sa kojim se suočava privreda naše zemlje i borba protiv je jedan od glavnih prioritera Poreske uprave, u svrhu zaštite Budžeta Republike Srbije.

Značajni doprinos Poreske policije na suzbijanju i smanjenju sive ekonomije se ostvaruje kontinuiranim radom na terenu, gde se u koordinaciji sa drugim državnim organima sprovode stalne akcije suzbijanja nelegalnog prometa robe i usluga u svim sferama privrede. U 2020. godini u saradnji sa MUP-om i BIA-om sprovedeno je 9 akcija i 29 lica je lišeno slobode. Po osnovu navedenih aktivnosti podneto je 9 krivičnih prijava.

U akciji suzbijanja nelegalnog prometa duvana i duvanskih prerađevina i ostalih akciznih proizvoda, Poreska policija je u koordinaciji sa drugim državnim organima u periodu januar-jun 2020. godine oduzela 3.974,95 kg rezanog duvana, 6.565,15 kg duvana u listu, 213.257 paklica cigareta, 17.950 komada ručno pravljenih cigareta, 68,85 kg aromatizovanog duvana za nargile, 1.498,00 litara alkoholnog pića, 69.502,00 litara naftnih derivata i 289,01 kg kafe.

U ovom periodu za nelegalni promet akciznih proizvoda podnete su 243 krivične prijave. Vrednost oduzete akcizne robe u prvih šest meseci 2020.godine iznosi 69.591.467,00 dinara, što je za 44,54% više nego u istom periodu 2019. godine.

Globalni trend brzog razvoja savremenih tehnologija uticao je i na rast sive ekonomije vezano za promet dobara i usluga po osnovu prodaje i reklamiranja preko interneta, gde između ostalih fizička lica u značajnom obimu obavljaju neregistrovanu delatnost. U periodu januar-jun 2020. godine, Poreska policija je oduzela robu u vrednosti od preko 7 miliona dinara.

Poreska uprava sa martom mesecom 2020. godine u odnosu na isti posmatrani period 2014. godine ostvarila je veću naplatu sa indeksom 150,6.

Kakvu naplatu prihoda očekujete u narednom periodu i od kojih faktora će to zavisiti?

Opšti privredni ambijent je prvi u nizu svih faktora koji se tiču svih budućih projekcija naplate, dakle moramo imati u vidu jednu širu sliku koja se odnosi ne samo na Srbiju već i na šire područje Evrope i sveta.

Situacija koja nas je zadesila početkom godine je u svakom pogledu vanredna i u velikoj meri neizvesna po opšte privredne tokove, naravno, posledično i na rad i naplatu javnih prihoda koje administriramo. Međutim, mora se naglasiti da je Poreska uprava sa martom mesecom 2020. godine u odnosu na isti posmatrani period 2014. godine ostvarila veću naplatu sa indeksom 150,6.

Takođe, ono što je obeležilo naplatu javnih prihoda za vreme pandemije jeste bruto ostvarenje domaćeg poreza na dodatu vrednost u periodu januar – jun 2020. godine, odnosno naplata po osnovu domaćeg PDV-a i domaće akcize.

Tako naplata domaćeg PDV-a u posmatranom periodu iznosi 176,8 milijardi dinara, dok je u 2019. godini iznosio 165,4 milijardi dinara, što znači da koeficijent ostvarenja 2020/2019 iznosi 106,9, dok su domaće akcize u 2020. godini naplaćene u iznosu od 92,9 milijardi dinara, dok su u 2019. godini bile naplaćene u iznosu od 78,6 milijardi dinara, koeficijent ostvarenja 2020/2019 je 118,2.

Mi u Poreskoj upravi u potpunosti smo koncentrisani da na najbolji način pružimo podršku svim merama Vlade Republike Srbije koje obuhvataju olakšice i u delu reprograma, načina obračuna i plaćanja poreza na dobit, odlaganja obaveza plaćanja poreza i doprinosa u sistemu objedinjene naplate, otpisa dela kamate i dela koji se tiče direktnih davanja.