Mapa sajta

Više...

Komentar Zorana Panovića

Ana, ponovo

Naravno da je apsurdno da u danu...

Dejan Šoškić, ekonomista, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Zima mnogih nezadovoljstava

Mislim da će rat u Ukrajini uskoro...

H.E. Hidajet Biščević, ambasador Hrvatske u Srbiji

Kakvi smo susjedi?

Ne želim polemizirati s ovdje stvorenom javnom...

Bojan Klaćar, Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID)

Vrata su otvorena

Povratak opozicije u parlament će dovesti do...

Evro na najnižem nivou u odnosu na dolar u poslednje dve decenije

Vrednost dolara prema korpi valuta beleži snažan rast na svetskim tržištima od trenutka kada je američka centralna banka (Fed)...

Održan jubilarni Weekend Media Festival u Rovinju

Završio je jubilarni Weekend Media Festival, koji je po 15. put održan u sjajnoj atmosferi stare Tvornice duvana u...

Zelenski: Od SAD smo dobili sisteme protivvazdušne odbrane

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u intervjuu za televiziju Si-Bi-ES da je Ukrajina od Sjedinjenih Američkih Država dobila...

Švajcarci na referendumu izglasali da žene idu u penziju sa 65 godina

Švajcarci su tesnom većinom na referendumu izglasali povećanje starosne granice za penzionisanje žena na 65 godina, a glasanje je...

Đorđa Meloni pobednica izbora u Italiji

Prema izlaznim anketama objavljenim po zatvaranju birališta, desna koalicija predvođena strankom Braća Italije, na čelu sa Đorđom Meloni, pobednik...

Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Čekaju nas godine inflacije

Rastuća inflacija nije privremeni fenomen izazvan neviđenom ekspanzivnom monetarnom politikom nakon izbijanja pandemije Kovid-19. Ekonomski indikatori ukazuju da će na strani ponude većina navedenih faktora delovati u pravcu održavanja troškovne inflacije na visokom nivou, prema istorijskim standardima, u dugom nizu godina. SAD čeka recesija a Evropu kojoj smo mi bliži, visoka inflacija praćena značajnim usporavanjem privredne aktivnosti

Živimo u vremenu inflacije kakva nije viđena u poslednjih 40 godina, u doba sukoba kakav na ovim prostorima nije zabeležen od kraja II svetskog rata, i u uslovima poremećenih lanaca vrednosti kakvim još nismo svedočili. Za mnoge ljude, bilo da su više ili manje ekonomski obrazovani, pitanje šta nosi dan a šta noć, i sa čim će se sutra probuditi predstavlja nepoznanicu. Dr Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, vrstan poznavalac finansijskog sistema i svedok brojnih epizozoda inflacija i hiperinflacija u Jugoslaviji i Srbiji za CORD govori o o ovoj novoj inflaciji koja je drugačija od svih prethodnih sa kojima smo se susreli na našem tlu. U intervjuu koji sledi govorimo o ekonomskim pojmovima koje smo relativno retko imali prilike da čujemo ako izuzmemo finasijsku krizu 2008. godine. Recesija, stagnacija, stagflacija. Evo šta čeka svet a šta nas..

Posle dugo vremena suočavamo se sa inflacijom i to takvom, koja velikim delom nije izazvana štampanjem novca kod kuće, kao što je to bilo 90-tih godina prošlog veka. Kakva su vaša očekivanja o tome koliko će ova inflacija potrajati?

Rastući trend  potrošačkih cena u industrijskim zemljama, pre svega u SAD-u i evrozoni,  pre izbijanja sukoba u Ukrajini nedvosmisleno je ukazivao da rastuća inflacija nije privremeni fenomen izazvan neviđenom ekspanzivnom monetarnom politikom nakon izbijanja pandemije Kovid-19. Zadržavanje kamatne stope američkog FED-a na nivou od svega 0-0,25% sve do marta 2022,  i višegodišnje politika nulte ključne  kamatne stope ECB-a,  u uslovima brojnih poremećaja na strani ponude, poput pokidanih lanaca snabdevanja, eksplozije cena sirovina i energenata na svetskom tržištu, praćenih prekidom proizvodnje pojedinih metala  (primer aluminijum)  uzrokovali su povećanje stope inflacije na nivo koji nisu viđeni u poslednjih 40 godina. Sukob u Ukrajini je samo povećao troškovnu inflaciju još više. U SAD-u u martu 2022. godišnja stopa inflacije, uključujući cene energenata i hrane,  je iznosila 8,5% , a bez te dve stavke 6,5%, što je najviša stopa od decembra 1981. U Nemačkoj kao najmoćnijoj ekonomiji evrozone  stopa inflacije je u martu  dostigla najviši nivo od ujedinjenja dve Nemačke – 7,6% godišnje. Stopa inflacije bez stavki energenata i hrane je iznosila  3,4%, što je daleko iznad ciljane stope inflacije ECB-a –  od 2%. U Srbiji u martu  godišnja stopa inflacije je iznosila 9,1%, što je najviši nivo od jula 2013, dok je bazna inflacija povećana za 4,8%.

Centralne banke suočavaju se sa velikim rizikom pametnog doziranja mera restriktivne politike u cilju smanjenja tražnje i suzbijanja inflatornih očekivanja. Ako preteraju suočićemo se sa recesijom

Ekonomski indikatori ukazuju da će na strani ponude većina navedenih faktora delovati u pravcu održavanja troškovne inflacije na visokom nivou (prema istorijskim standardima) u dugom nizu godina. S obzorom na male izglede da se brzo okonča sukob u Ukrajini, cene energenata, obojenih metala od kojih zavisi veliki broj industrijskih grana i hrane neće značajnije opadati. Visoka troškovna inflacija na trajnijoj osnovi proističe i iz  neravnoteže na tržištima radne snage nakon prestanka pandemije Kovid-19, jer na strani ponude nema dovoljno radnika sa kvalifikacijama koji su potrebni industrijskom sektoru, pa kompanije moraju da nude veće nadnice.

Centralne banke su pred velim izazovima zbog rizika da  u doziranju mera restriktivne politike u cilju smanjenja tražnje i suzbijanja inflatornih očekivanja preteraju, i time sa kraćim ili dužim vremenskim pomakom izazovu recesiju.

I naša i druge centralne banke odlučile su se za podizanje referentne kamatne stope. Ipak to se dešava u trenutku kada postaje jasno da će sukob u Ukrajini imati značajne posledice ne samo na privredni rast u velikom delu sveta nego i na nastavak poremećaja u radu velikih globalnih lanaca vrednosti. Da i je vreme da se navikavamo na stagflaciju globalno i kod nas?

Kraj politike jeftinog novca su najavile Banka Engleske, povećavajući ključnu kamatnu stopu u februaru 2022. na 0,50%, a isto to je učinio FED u martu – sa 0-0,25 na 0,25-0,50%. Intenzitet povećanja kamatnih stopa u borbi protiv inflacije tokom 2022. od strane FED-a i ECB-a predodrediće verovatnoću ulaska privrede SAD-a i evrozone, od koje najviše zavisi privreda Srbije, u recesiju ili stagflaciju. Ključni tržišni akteri očekuju da će FED agresivno povećati kamatnu stopu u maju i junu, za po 50 baznih poena, kako bi držao cenovne pritiske pod kontrolom,  a u drugoj polovini 2022. dva puta, po 25 baznih poena, tako da bi na kraju 2022. iznosila 2,00-2,50%. FED se suočava sa rizikom da privreda SAD-a uđe u recesiju tokom 2023, ali ne i rizikom stagflacije.

Ovo nakon mnogo godina u kojima je naviknuta da živi sa kamatnom stopom blizu nule i obiljem likvidnosti, što je praćeno izuzetno visokim rastom berzanskog indeksa S&P 500 – u poslednjih pet godina za blizu 90%, a od početka 2020. do danas za 36%. Zašto je scenario stagflacije malo izgledan? Prvo stopa nezaposlenosti je pala na 3,6%, što je neznatno iznad nivo pre pandemije; procenjuje se da će to biti prosek za celu 2022. Drugo, korekcijom prognoze na niže u martu, zvaničnici FED-a očekuju  rast BDP-a od 2,8% u 2022. i 2,2% u 2023.  Treće, porast jediničnih troškova radne snage ne predstavlja veliku opasnost zbog rasta produktivnosti rada koji je veći nego tokom 70-tih prošlog veka; produktivnost svih faktora proizvodnje porasla je u 2021. za 4%, a  utrošak nafte za jedan dolar američkog BDP-a je smanjen za čak 70% (nalaz FRB San Francisko) u odnosu na početak 70-tih. Dakle, rizik da u SAD-u nastupi  scenario stagflacije  iz 70-tih izazvan naftnim šokovima – paralelni rast stope inflacije i stope nezaposlenosti – je minimalan.

Privreda evrozona je bliža scenariju stagflacije (visoka inflacija praćena značajnim usporavanjem privredne aktivnosti). Zbog neviđenih sankcija nametnutih Rusiji lanci snabdevanja će biti pokidani u dužem periodu kod energenata, metala i komponenti za automobilsku industriju koja je motor privrednog rasta Nemačke i evropskih zemalja čiji je Nemačka glavni spoljnotrgovinski partner. Među njima je i Srbija. Izvoz automobila je smanjen za 10% u 2021, a strane porudžbine su u februaru 2022. smanjene 3,3%. Nakon neočekivano visoke martovske stope inflacije u evrozoni od 7,5%, ECB će biti pod pritiskom da u drugoj polovini 2022. otpočne ciklus postupnog povećanja ključne kamatne stope, koji je odlagan da ne bi doprinela dodatnom usporavanju privredne aktivnosti. Značajan rizik recesije u Nemačkoj potvrđuje martovska revizija prognoze njenog ekonomskog rasta za 2022. od strane vladinih zvaničnika – sa 4,6 na svega 1,8%, uz godišnju inflaciju od 6,1%.

U sadašnji uslovima inflacija najviše kažnjava štediše posebno one koji drže keš van banaka. One koji beže u neproduktivne investicije – nekretnine, zlato, vreme će kazniti jer će špekulativni balon na tržištu nekretnina pre ili kasnije pući

Centralne  banke zemalja centralne i istočne Evrope koje primenjuju koncept ciljane inflacije su počele da povećavaju ključne kamatne stope u četvrtom kvartalu 2021. iz preventivnih razloga, zbog rastuće inflacije i slabljena nacionalnih valuta. U periodu januar-april 2022, naročito nakon sukoba u Ukrajini,  su nastavile sa agresivnim povećanjem (od 50 do 100 baznih poena). U Mađarskoj  ključna kamatna stopa iznosi 4,40%, u Poljskoj 4,50%, u Rumuniji, 3%, a u Češkoj 5%. Za to vreme Narodna banka Srbiji (NBS) ne menja ključnu kamatnu stopu, držeći je na godišnjem nivou od 1% sve do 7. aprila 2022, zadovoljavajući  se samo merom povlačenja likvidnosti iz bankarskog sektora kroz tzv. reverzne repo operacije. Tog dana povećala je na 1,50%.

Jasno je da će poskupeti bankarski proizvodi. Ipak koliko će same banke imati koristi od toga? Kakva su vaša očekivanja kada govorimo o rezultatima poslovanja banaka u ovoj i sledećoj godini, ukoliko pretpostavimo da će se sadašnji trendovi nastaviti?

Koliki će biti rast profita banaka u Srbiji u 2022. zavisiće najviše od dinamike njihove kreditne aktivnosti jer se NBS opredelila da fiksni kurs nakon aprila održava intervencijama na deviznom tržištu, a ne daljim povećanjem referentne kamatne stope. Tu mislim pre svega na dominantne gotovinske kredite stanovništvu (učešće od 44%) koji su u januaru 2022. zabeležili godišnji rast od preko 10%.  Zbog neznatnog poskupljenja dinarskih kredita vezanih za referentnu kamatnu stopu NBS ili BELIBOR, koji čine oko 55% ukupnih kredita stanovništvu, rast tih kredita neće biti značajno smanjen.

Drugi po učešću, stambeni kredite (sa 38,7%) zabeležili su najveći godišnji rast u januaru od oko 17%. Poslednji raspoloživi podaci ukazuju da je gotovo Isti godišnji rast gotovinskih i stambenih kredita datih stanovništvu  zabeležen i u februaru 2022. S obzirom da će EURIBOR na šest meseci biti uglavnom negativan ili neznatno iznad nule tek nakon što ECB poveća ključnu kamatnu stopu, najverovatniji scenarijo je da  će rast tih kredita biti nastavljen u najvećem delu 2022,  ali po znatno nižoj stopi. Ovo zbog uzdržanosti građana da se zadužuju u kriznim uslovima, usled rizika da ostanu bez posla ali i naglog skoka cena nekretnina u prvom kvartalu 2022.

Šta će se dogoditi sa štednjom? U ovom trenutku svi koji imaju štednju i u dinarima i u devizama gube.

Oporezivanja štediša zbog niskih kamatnih stopa dugo traje. Od  2017. kamatna stopa na ukupne devizne depozite i indeksirane u stranoj valuti je ispod 1% , a u sadašnji uslovima inflacija najviše kažnjava štediše koji zbog neizvesnosti drže keš van banaka. Nažalost, to će ostati tako u dužem periodu. Odgovor na taj apsurd je neracionalna alokacija štednje, poput bega u neproduktivne investicije – nekretnine, zlato, itd. Istorija će se ponoviti – špekulativni balon na tržištu nekretnina će pre ili kasnije pući.

Pročitajte još...

Univerzitet u Beogradu obeležio 214 godina postojanja

Svečanom akademijom na kojoj su uručena priznanja "profesor emeritus” i nagrada "student generacije”, kao i nagrade za najbolje naučno istraživačke radove u prethodnoj akademskoj...

Dejan Šoškić, ekonomista, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Zima mnogih nezadovoljstava

Mislim da će rat u Ukrajini uskoro prestati kao posledica odnosa snaga na terenu, ali i da će se političke posledice rata i sankcija...

Dr Despot Kovačević, docent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Opozicija ima svoju šansu u ovom sazivu da se profiliše kod birača

Postizborna dinamika odnosa u opoziciji je pokazala da će se voditi debata na temu stvarne opozicije režimu i da će se određene liste truditi...

Digitalna agenda za zapadni Balkan i evrointegracije

5g mreže i digitalna agenda za Zapadni Balkan

Sisteme elektronskih komunikacija čine masovni, međusobno kompatibilni, uređaji različitih generacija i tehnologija. Sistemi moraju biti u skladu sa preporukama Međunarodne unije za telekomunikacije (International...

35 godina postojanja Erazmus+ programa i dvadeset godina Tempus fondacije

Erazmus+ je najveći program Evropske unije koji finansira projekte u oblasti obrazovanja, obuka, mladih i sporta. Tempus fondacija, koja je zadužena za sprovođenje...

Dragan Đukanović, predsednik Centra za spoljnu politiku i profesor FPN

Nova Vlada Srbije moraće da bude jasno proevropski opredeljena

I naši susedi i vodeće države zapada poput SAD ili SR Nemačke nastaviće da insistiraju na tome da nova Vlada Srbije bude jasno opredeljena...

Prof. dr Zoran Stojiljković, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Iznuđene (polu)promene 

Postizborna politička scena suočena sa izvesnošću  uvođenja  bar simboličkih sankcija Rusiji, i sama će doživeti promene i na nivou vladajuće stranke i opozicije i...

Ivanka Popović, profesor na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu

U  osnovi svih sukoba je strah od drugačijeg

Bila je u prošlom mandate rektor Beogradskog univerziteta i pokazala odlučnost i snagu kojom se održavaju njegov dignitet i jasna pozicija kao javnog dobra...