Mapa sajta

Dimitar Kovačevski, premijer Severne Makedonije

Evropeizacija Zapadnog Balkana

Otvoreni Balkan je autohtona, organska inicijativa koju su kreirale naše institucije i koju podržavaju svi građani naših zemalja; omogućava nam da sprovedemo našu viziju o Balkanu u 21. veku kao progresivnom evropskom regionu, gde mir, stabilnost i razvoj više niko ne dovodi u pitanje ~ Dimitar Kovačevski

Samit Otvorenog Balkana razbio je sve predrasude o ovoj inicijativi, koja odlučno ide napred, rekao je premijer Severne Makedonije, Dimitar Kovačevski, u intervjuu za magazin CorD i sumirao svoje utiske sa ovog događaja u Ohridu. Ova inicijativa nije zamena za evropske integracije, već je njen cilj da promoviše regionalno povezivanje u skladu sa modelima povezivanja evropskih zemalja, objašnjava severnomakedonski premijer. On dodaje da jačanje ekonomskih i drugih veza u regionu koristi građanima, što smatra argumentom koji će prihvatiti i zemlje regiona koje tek treba da se priključe inicijativi Otvoreni Balkan.

Kako biste, kao domaćin nedavnog sastanka lidera zemalja regiona u okviru inicijative Otvoreni Balkan, ocenili ovaj regionalni projekat?

Otvoreni Balkan je autentična inicijativa Severne Makedonije, Srbije i Albanije koja ima za cilj da obezbedi stabilnost i prosperitet regiona. On podrazumeva praktičnu primenu četiri slobode koje su osnova Evropske unije i omogućava bržu primenu evropskih standarda i nastoji da poboljša kvalitet života svih naših građana.

Otvoreni Balkan favorizuje integraciju nad dezintegracijom, otvorene granice naspram zatvorenih, slobodno kretanje naspram ograničenih mogućnosti. Ova inicijativa olakšava procedure i saradnju između građana i kompanija u regionu, čime se omogućava brži ekonomski i društveni razvoj.

Prednosti Otvorenog Balkana su već prepoznate i njih koriste brojni građani i preduzetnici iz regiona. To nas motiviše i inspiriše da proširimo oblasti povezivanja i saradnje. Zemlje zapadnog Balkana su čvrsto povezane i kada postoji napredak u jednoj zemlji, to stimuliše napredak među njenim susedima. Evropski je da se povezujemo i da pomažemo jedni drugima, a ne da blokiramo i kočimo jedni druge. Ostvarujemo nešto što je uobičajena i normalna praksa u EU, na osnovu zajedničkih dogovora njenih država članica. Kroz Otvoreni Balkan, zajednički se evropeizujemo, a taj oblik evropeizacije se pretvara u konkretne korake kako bi se uspostavile vrednosti i prakse EU.

Kakve rezultate očekujete od potpisanih sporazuma?

Živimo u periodu velikih izazova koji zahtevaju hrabre odluke i zajedništvo. Inicijativa Otvoreni Balkan je naša težnja ka stabilnom regionu, vladavini mira, saradnji i ekonomskom razvoju. Ovo je naše nastojanje da građanima obezbedimo bolji život.

Čitava Evropa, uključujući i zemlje našeg regiona, suočava se sa strašnim posledicama rata i kriza u oblastima energetike, ekonomije i zdravstva. U takvim uslovima, prirodno se oslanjamo jedni na druge i imamo zajednički cilj: da zajedno napredujemo. Prednosti koje sa sobom nose slobodan protok kapitala, ljudi, dobara i usluga sada su još jasnije i izraženije. U Ohridu smo potpisali Sporazum o međusobnom priznavanju diploma i naučnih zvanja koje izdaju visokoškolske i druge ovlašćene institucije u tri zemlje i time ubrzavamo proces stvaranja jedinstvenog tržišta rada. Otvaramo i novo poglavlje u našoj saradnji u turizmu. Otvoreni Balkan se promoviše i kao atraktivna regionalna turistička destinacija.

Čitava Evropa, uključujući i zemlje našeg regiona, suočava se sa strašnim posledicama rata i kriza u oblastima energetike, ekonomije i zdravstva. U takvim uslovima, prirodno se oslanjamo jedni na druge i imamo zajednički cilj: da zajedno napredujemo

Svetu pružamo deo najlepših mora Mediterana zahvaljujući prirodnom bogatstvu Albanije, planine i poznati seoski turizam Srbije, kao i makedonska jezera i prelepe zelene planine. Na tim temeljima smo pokrenuli i saradnju u kulturi. Dogovorili smo se da napravimo Zajednički kalendar kulturnih događaja koji će doprineti većoj mobilnosti javnosti i podstaći kulturnu razmenu. Očekujem da ćemo povećati broj festivalskih dešavanja u regionu, što znači više sadržaja za naše građane i veću atraktivnost regiona. Očekujem da EXIT dođe i u Severnu Makedoniju i Albaniju. Očekujem takođe da će se takt sedam osmina češće čuti u Beogradu i Tirani. Očekujem da će više Srba i Makedonaca posetiti Tiranu, evropsku prestonicu mladih za 2022. godinu.

Poslovne zajednice svih zemalja Zapadnog Balkana snažno su i jednoglasno podržale novo, ambiciozno i dinamično regionalno povezivanje kroz Otvoreni Balkan. Složili su se da je Otvoreni Balkan platforma koja je potrebna regionu.

Iako je ovaj događaj u Ohridu bio 4. Samit Otvorenog Balkana, za sada je projekat aktivan u samo tri zemlje: Severnoj Makedoniji, Albaniji i Srbiji. Zemlje gosti samita – Crna Gora i Bosna i Hercegovina – nisu se odlučile za pridruživanje projektu. Da li razumete njihovu rezervisanost prema inicijativi Otvoreni Balkan?

Na tu rezervisanost mogu samo da odgovorim argumentima koji će dokazati da ova inicijativa stvara značajne prilike od kojih koristi može imati ceo region, a ne samo tri zemlje.

Ako se sagleda praktična korist za sve građane, za poslovne zajednice svih zemalja, onda je jasno zašto je povezanost regiona bitna: bez administrativnih barijera, sa otvorenim granicama i pojednostavljenim i zajednički definisanim procedurama za carinske terminale, kao i poresku i finansijsku komunikaciju. To su jaki argumenti u korist Otvorenog Balkana.

Do sada potpisani sporazumi već donose merljive rezultate i korist građanima.

Takav je slučaj sa popularnom „Zelenom trakom Otvorenog Balkana“ na graničnim prelazima između Severne Makedonije i Albanije, kao i Severne Makedonije i Srbije. Teretna vozila koja prevoze poljoprivredne proizvode ili hranu sada mogu brže da prođu. Nema više čekanja satima i danima.

Kao rezultat trilateralnog sporazuma između Severne Makedonije, Srbije i Albanije o priznavanju dozvola fitosanitarne inspekcije i međusobnoj metodologiji rada, kretanje poljoprivrednih proizvoda je znatno brže jer kontrole rade 24 sata dnevno, a kriterijumi se međusobno priznaju.

Susedi Severne Makedonije su blagovremeno pomogli tokom požara leta 2021. godine; ovo je takođe korist od Sporazuma o međusobnom delovanju prilikom prirodnih i drugih nepogoda.

Ovo su samo neke od prednosti i vrednosti našeg povezivanja i nove dinamike saradnje u regionu zahvaljujući inicijativi Otvoreni Balkan.

Ohridski Samit Otvorenog Balkana dobio je podršku evropskog komesara za proširenje, iako se ova inicijativa u nekim krugovima posmatra kao zamena za pristupanje EU ili „utešna nagrada“ za izostanak članstva u EU. Kako Vi ovo vidite?

Otvoreni Balkan ne teži da zameni članstvo, niti je zamena za pristupanje zemalja EU. Pristupanje Evropskoj uniji svaka zemlja pojedinačno ostvaruje na osnovu kriterijuma EU, domaćih reformi i usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama, uz ekonomske mere koje podižu životni standard građana i prate njihov kvalitet života, kao i ispunjavanjem svih drugih obaveza koje vode ka ostvarenju ove težnje.

Rat u Ukrajini nam je pokazao da je za Evropsku uniju i njene države članice posebno važno da odgovorno pristupe procesu proširenja EU u pogledu zemalja Zapadnog Balkana, posebno imajući u vidu da je taj proces sada strateško i bezbednosno pitanje. Integracija znači zajedničku posvećenost izgradnji jake, stabilne i ujedinjene Evrope, kao doma vrednosti i moći demokratije i civilizacije.

Otvoreni Balkan je autohtona, organska inicijativa koju su kreirale naše institucije i koju podržavaju svi građani naših zemalja; omogućava nam da sprovedemo našu viziju o Balkanu u 21. veku kao progresivnom evropskom regionu, gde mir, stabilnost i razvoj više niko ne dovodi u pitanje. Ponašamo se pragmatično i ekonomično i time ćemo stvoriti uslove za velika ulaganja u naš region, što će doneti više posla i bolje plaćena radna mesta za našu omladinu i ostale građane. Tražimo od EU da podrži ovaj korak i prepozna ga kao inspiraciju za rešavanje sopstvenih problema.

Severna Makedonija je primer zemlje kandidata za članstvo u EU koja je ispunila sve uslove za otpočinjanje pristupnih pregovora, ali još nije poznat datum otvaranja poglavlja. U kojoj ste meri obeshrabreni ili razočarani ovim?

Težnja za članstvom u EU je naš strateški cilj i ostajemo na tom putu. Ispunili smo cilj punopravnog članstva u NATO-u i apsolutno ćemo nastaviti da napredujemo ka postizanju strateškog cilja punopravnog članstva u EU. Nastavićemo naše reforme punim intenzitetom. Naša obaveza, kao vlade, jeste da sprovedemo standarde EU kod kuće dok se suočavamo sa svim predvidivim i nepredvidivim izazovima.

U takvim okolnostima, suočena sa izazovom, Severna Makedonija usvaja evropske vrednosti. Dijalog umesto sukoba. Smirenost i spremnost na saradnju umesto nacionalizma za domaću upotrebu i nove izolacije. Pružićemo evropsku budućnost našim građanima, ali ćemo to učiniti, naravno, garantujući im dostojanstvo i pružajući rešenja zasnovana na evropskim vrednostima.

Severna Makedonija je zemlja kandidat skoro 18 godina. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisan je pre 21 godinu. Nakon nekoliko uzastopnih pozitivnih izveštaja o napretku naše zemlje i odluke iz marta 2020. godine da otpočnemo pregovore o pristupanju EU koju su podržale sve države članice, uključujući i Bugarsku, može se jasno i neosporno videti da smo ispunili sve kriterijume za početak pregovora.

Severna Makedonija je do sada uradila mnogo – doneli smo mnogo teških odluka. Neumorno radimo na reformama kod kuće kako bismo evropeizirali naše društvo i sada je vreme da Evropska unija ispuni svoja obećanja pre nego što da nova.

U Ohridu smo potpisali Sporazum o međusobnom priznavanju diploma i naučnih zvanja koje izdaju visokoškolske i druge ovlašćene institucije u tri zemlje i time ubrzavamo proces stvaranja jedinstvenog tržišta rada

Odlaganje početka pregovora je ozbiljan problem i ozbiljno podriva kredibilitet EU. Gubimo dragoceno vreme koje, da budemo iskreni, nemamo.

Naši stavovi su jasni i zasnovani na evropskim vrednostima. Ne želimo ništa više ili manje od onoga što je svih 27 država članica Unije dobilo pri pristupanju, sa svim svojim razlikama i uz poštovanje svojih i tuđih jezičkih i istorijskih razlika. Ništa od toga nije bio problem na njihovom evropskom putu. Očekujemo da će to biti slučaj i za nas, naravno, uz dužno ispunjavanje kriterijuma za članstvo.

Istovremeno, rat u Ukrajini nam je na svoj tragičan način pokazao da pristupanje Severne Makedonije EU nije više samo pitanje proširenja, već geostrateško i bezbednosno pitanje – za našu zemlju, ali i za region.

Pominjem region jer blokada sa kojom se danas suočavamo negativno odjekuje u celom regionu i utiče na kredibilitet EU. I obrnuto, pozitivni impulsi koje će doneti početak pregovora o pristupanju Severne Makedonije EU odjeknuće i doneće veće blagostanje celom Balkanu.

Tokom svoje nedavne posete regionu, nemački kancelar Olaf Šolc priznao je da nije uspeo da ubedi Bugarsku da ukine veto protiv otvaranja pristupnih pregovora sa vašom zemljom. Kažete da je vaš san o pristupanju EU talac Bugarske. Mislite li da će se ova situacija uskoro rešiti?

Severna Makedonija je učinila sve što je bilo u njenoj moći da otpočne prvu međuvladinu konferenciju. Četrdeset pet odsto našeg zakonodavstva je već usklađeno sa pravnim tekovinama EU. Ako uporedimo harmonizaciju po poglavljima, jasno se vidi, što potvrđuju i izveštaji evropskih institucija, da je Severna Makedonija u pojedinim poglavljima postigla veći stepen usklađenosti od zemalja koje pregovaraju sa EU više od 10 godina. Dakle, ako govorimo o zaslugama, Severna Makedonija 100% zaslužuje prve međuvladine konferencije i otvaranje poglavlja.

Sa Bugarskom vodimo pregovore po principima zasnovanim na evropskim vrednostima i na osnovu odredbi predviđenih u Rezoluciji koju je usvojila naša Skupština.

Postoji jedna suštinska razlika između nas i Bugarske. Za nas, ovo pitanje se tiče isključivo otpočinjanja pregovora sa EU i naša vlada nikada nije koristila ovu situaciju kao politički instrument za sticanje političkih poena i vođenje unutrašnje politike naše zemlje. S druge strane, u Bugarskoj je ovo pitanje deo unutrašnje politike i koristi se kao politički instrument.

Dokazali smo da smo pouzdan partner i da smo posvećeni dijalogu u cilju pronalaženja pravog rešenja koje će obezbediti deblokadu pregovaračkog procesa i EU integracija.

Severna Makedonija je pokazala da je zemlja prijateljstva i suživota; posvećeni smo dijalogu i pronalaženju obostrano prihvatljivih rešenja. Dakle, pridržavajući se ovih principa, preduzeli smo sve neophodne korake da deblokiramo proces proširenja EU.

Mi, kao vlada, dužni smo da pronađemo brzo, ali ne ishitreno rešenje koje će biti zasnovano na evropskim vrednostima. Nećemo pregovarati o našem identitetu i jeziku, i to je više nego jasno; rešenje kao rezultat otvorenog dijaloga moraće da uzme u obzir dostojanstvo građana.

Nedavno istraživanje pokazalo je da građani Severne Makedonije Srbiju smatraju svojom najprijateljskiji nastrojenom nacijom. Kako gledate na aktuelne bilateralne odnose naše dve zemlje?

Severna Makedonija i Srbija svake godine dodatno jačaju svoje dugogodišnje i tradicionalno dobre bilateralne odnose. To je posebno došlo do izražaja tokom poslednje četiri godine zahvaljujući intenzivnom i prijateljskom političkom dijalogu potvrđenom čestim i redovnim sastancima i posetama na najvišem nivou.

Rukovodstva obe zemlje se vode principom da je unapređenje i širenje odnosa naša obaveza koja će se, kao neprocenjivo blago, prenositi na sadašnje i buduće generacije.

Posebno važan gest za nas je bila pomoć i podrška koju je Republika Srbija pružila tokom krize izazvane virusom korona; pomogla nam je da se izborimo sa pandemijom obezbedivši vakcine i drugu medicinsku pomoć.

Republika Srbija je izrazila zahvalnost i pokazala razumevanje i solidarnost zbog nedavnog ukidanja zabrane izvoza žitarica i jestivog ulja, što smo uradili i sa Albanijom, ukidanjem zabrane izvoza ulja kada im je to bilo potrebno. Time smo potvrdili našu spremnost na regionalnu saradnju.

Odlaganje početka pregovora je ozbiljan problem i predstavlja ozbiljno podriva kredibilitet EU. Gubimo dragoceno vreme koje, iskreno, nemamo

Komunikacija i partnerstvo na najvišem nivou, u okviru inicijative Otvoreni Balkan, dodatni je podsticaj regionalnoj saradnji, dobrosusedskim odnosima i primeni evropskih vrednosti u našem regionu.

I Srbija i Severna Makedonija spremne su da organizuju treću zajedničku sednicu svojih vlada kao pozitivan podsticaj daljem razvoju i intenziviranju odnosa i saradnje, posebno u oblasti ekonomije.

Srbija je treći po veličini trgovinski partner Severne Makedonije, sa ukupnom vrednošću razmene preko milijardu američkih dolara i beleži rast u svim oblastima od zajedničkog interesa. Ona je i značajan primer za druge zemlje da napreduju i poboljšaju sveukupnu komunikaciju.

U kojoj meri je nedavni sporazum SPC i Makedonske pravoslavne crkve o autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve doprineo poboljšanju odnosa između naših zemalja?

Iako smo sekularna država, ova odluka – kao istorijska činjenica – ima ogromne implikacije za budućnost naše zemlje.

Odluka da se Makedonska pravoslavna crkva – Ohridska arhiepiskopija, prihvati kao kanonska u zajednici pravoslavnih crkava zatvorila je poslednje pitanje identiteta Ostvarili smo istorijski zasluženo i prirodno pravo i pravoslavnim vernicima u našoj zemlji omogućili kanonski priznatu crkvu prihvaćenu od zajednica širom pravoslavnog sveta.

Ova kanonski pravedna odluka je sa radošću dočekana, što se moglo videti među svim vernicima na zajedničkom služenju predstavnika SPC i Makedonske pravoslavne crkve, kao dve ravnopravne sestrinske crkve. Makedonski građani i makedonski episkopi, i društvo u celini, decenijama su bili strpljivi i otporni, tako da možemo pozdraviti radosnu vest o početku postupka za postizanje autokefalnosti naše pravoslavne crkve.

Ovu odluku vidim kao unapređenje naših tradicionalno dobrosusedskih odnosa sa Republikom Srbijom i narodom Srbije. Ovo je još jedan gest u cilju zajedničkog prosperiteta naših zemalja i naroda i čin koji pokazuje kako treba graditi odnose u regionu država i građana koji stalno napreduju.

Da li ste sa predsednikom Srbije Vučićem razgovarali o nedavnoj odluci Severne Makedonije da zatvori svoj vazdušni prostor za avion ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je trebalo da bude gost Beograda? Da li je bio ogorčen zbog te odluke?

Severna Makedonija i Srbija su suverene zemlje sa svojom politikom u pogledu međunarodnih pitanja, a mi međusobno priznajemo i poštujemo stavove jedni drugih. Naša odluka da odbijemo zahtev Ambasade Rusije za posebno odobrenje za korišćenje vazdušnog prostora za let ka Beogradu doneta je jer je Vlada već odlučila o zatvaranju vazdušnog prostora Severne Makedonije za avio-kompanije u vlasništvu Ruske Federacije. Kao država članica NATO-a, odluke Alijanse su i naše odluke, a naša spoljna i bezbednosna politika je u potpunosti usklađena sa politikama EU i NATO-a po pitanju rata u Ukrajini. Zbog toga se ovaj let nije mogao drugačije tretirati, s obzirom na odluku koja je već doneta i koja je na snazi.

OTVORENI BALKAN

Otvoreni Balkan favorizuje integraciju nad dezintegracijom, otvorene granice naspram zatvorenih, slobodno kretanje naspram ograničenih mogućnosti

ČLANSTVO U EU

Neumorno radimo na reformama kod kuće kako bismo evropeizirali naše društvo. Sada je vreme da Evropska unija ispuni svoja obećanja pre nego što da nova

AUTOKEFALIJA

Odluka da se Makedonska pravoslavna crkva – Ohridska arhiepiskopija, prihvati kao kanonska u zajednici pravoslavnih crkava zatvorila je poslednje pitanje identiteta

Pročitajte još...

Konferencija “Mogućnosti ulaganja u obnovljive izvore energije na Zapadnom Balkanu” okupila lidere iz regiona

Regionalna konferencija "Mogućnosti ulaganja u obnovljive izvore energije na Zapadnom Balkanu", u organizaciji ambasada Norveške u Beogradu i Sarajevu, održana je danas u Beogradu...

Potpisan ugovor za hidroelektranu Kruševo

Predstavnici Elektroprivrede Crna Gora AD Nikšić i konzorcijuma izvršilaca koji čine Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ – lider konzorcijuma i članova - Gruner Stucky...

Samit Berlinskog procesa: EU najavila paket energetske podrške Zapadnom Balkanu od milijardu evra

Evropska unija sprema značajan paket energetske podrške od milijardu evra u bespovratnim sredstvima, kako bi pomogla Zapadnom Balkanu da se suoči sa neposrednim posledicama...

Reprezentacija Srbije u plesu osvojila rekordne 22 medalje na Evropskom prvenstvu

Reprezentacija Srbije u plesu osvojila je rekordne 22 medalje na šampionatu Evrope u prestonici Severne Makedonije Skoplju. Ove godine plesna reprezentacija naše zemlje bila je...

Zemlje Zapadnog Balkana biće pozvane na prvi samit Evropske političke zajednice

Zemlje Zapadnog Balkana biće pozvane na prvi samit Evropske političke zajednice u oktobru, koji će biti održan u Pragu, prestonici Češke koja predsedava Evropskom...

Samit „Open Balkan“ uspešno okončan potpisivanjem nekoliko važnih dokumenata

Ekonomsko jačanje i povezivanje regiona, mir, stabilnost i zajednička budućnost osnovni su ciljevi regionalne inicijative "Otvoreni Balkan“, poručili su učesnici održanog Samita "Open Balkan“...

Balkanski lideri degustirali vina na otvaranju sajma “Vinska vizija Otvorenog Balkana”

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore, Edi Rama, Dimitar Kovačevski i Dritan Abazović, prisustvovali su ceremoniji otvaranja prvog...

Srbija izvezla 30.000 tona sladoleda u vrednosti od 63,5 miliona evra

Iz Srbije je prošle godine izvezeno 30.000 tona sladoleda u vrednosti od 63,5 miliona evra, najviše u zemlje regiona, pokazuju podaci Privredne komore Srbije...

Više...

Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike u Vladi Srbije

Zajednička energetska budućnost

Saradnja sa EU u oblasti energetike je važna i nezavisno od energetske krize, bila je važna i pre krize, kao što će biti važna...

Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED

Reforme su jedini dobar odgovor na krizu

Krupne promene i potresi na svetskom nivou, poput pandemije korona virusa, rata u Ukrajini, sveprisutne inflacije ali globalnih ekoloških problema, jesu izazovi čiji bi...

Izabran novi predsednik Saveta stranih investitora Crne Gore

Predsednik Upravnog odbora Crnogorske komercijalne banke (CKB) Tamaš Kamaraši izabran je za novog predsednika Saveta stranih investitora Crne Gore (SSICG). Na Skupštini Saveta SSICG Kamaraši...

U okolini Srebrenice otkriveni zlato, srebro, olovo i cink

Generalni direktor firme "Drina resurs" iz Srebrenice Aleksandar Mišković rekao je na prezentaciji dosadašnjih rezultata geoloških istraživanja, obavljenih na području te opštine, da je...

Vesti

Savet stranih investitora u Srbiji obeležio 20 godina rada

Savet stranih investitora u Srbiji (FIC) obeležio je 20 godina rada svečanom ceremonijom, na kojoj su dodeljena priznanja za...

Proslavljen Dan državnosti Rumunije

Svečanim prijemom u Belom dvoru u Beogradu Ambasada Rumunije u Srbiji obeležila je Dan ujedinjenja Rumunije. Prijemu su prisustvovali članovi...

Izabran novi predsednik Saveta stranih investitora Crne Gore

Predsednik Upravnog odbora Crnogorske komercijalne banke (CKB) Tamaš Kamaraši izabran je za novog predsednika Saveta stranih investitora Crne Gore...

Kina lansirala u svemir letelicu sa tročlanom posadom

Kina je poslala svemirsku letelicu sa tročlanom posadom na svoju svemirsku stanicu "Nebeska palata" radi prve rotacije posade u...

Potpisan Protokol o Programu razvojne saradnje Srbije i Nemačke

Predstavnici Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke potpisali su u Berlinu Protokol o Programu razvojne saradnje za...