Dejan Turk, potpredsednik Saveta stranih investitora i generalni direktor Vip mobile i A1 Slovenija

Stvaranje predvidivog okruženja koje je povoljno za poslovanje biće jedan od ključnih faktora za budućnost srpske privrede u periodu nakon pandemije, kaže Dejan Turk, zamenik potpredsednika Saveta stranih investitora (FIC) i generalni direktor Vip mobile i A1 Slovenija.

Krajem juna ove godine, dobili smo upozorenje od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da će se kao posledica pandemije korona virusa svetska ekonomija suočiti sa padom koji premašuje predviđeni nivo odnosno 4,9% umesto 3% koliko je prognozirano u aprilu, dok svetskom tržištu rada preti gubitak od preko 300 miliona radnih mesta. Ipak, ovu krizu karakteriše nešto sasvim posebno – sistem u kome “bogati postaju još bogatiji” biće poljuljan. Neke od siromašnih zemalja će možda postati još siromašnije, ali će najpre i najviše recesijom biti pogođeni globalni tržišni igrači, kaže naš sagovornik.

“Dakle, Srbija će definitivno biti jedna od zemalja koja će osetiti određene posledice.” Ipak, za razliku od Italije i Sjedinjenih Američkih Država, brojne industrijske grane u Srbiji nisu prekidale sa radom, kao što su građevinska i proizvodna industrija, što će obezbediti pozitivan podsticaj za održavanje skorašnje stope rasta, kaže Turk.

“S druge strane, u vremenima globalne krize, ekonomski model koji podrazumeva veliki priliv investicija da bi se osigurao rast privrede postaje upitan. Umesto da iščekuju da investicije stignu odnekud, vlasti bi trebalo da motivišu lokalna mala i srednja preduzeća da dokažu svoje nesumnjive sposobnosti i kreativnost. Za to im je potrebno predvidivo okruženje povoljno za poslovanje, sa manje birokratije, koje će omogućiti rast i razvoj lokalnih preduzeća.”

Naša preduzeća shvataju da je očuvanje radnih mesta od vitalnog značaja i više su nego spremni da vrednuju svoje zaposlene kao najvažniji resurs u privrednom lancu.

Šta smatrate najadekvatnijim koracima vlade Srbije u vreme krize i koje bismo naučene lekcije iz tog iskustva mogli primeniti u budućnosti?

Program ekonomskih mera vredan 5,1 milijardu evra kao podrška srpskoj privredi je bio dobar potez Vlade koji je u prvom talasu epidemije doprineo opstajanju brojnih mikro, malih i srednjih preduzeća, po pravilu prvih na udaru svake krize. Isplata preduzetnicima tri minimalne zarade po zaposlenom bio je jedan od retkih koraka koje je država preduzela tokom poslednjih godina sa ciljem da se sačuvaju radna mesta u zemlji, umesto onih usmerenih direktno ka očuvanju tržišta. To nam govori da naša preduzeća shvataju presudan značaj koje ima očuvanje radnih mesta i da smo blizu spoznaje da su naši radnici najvažniji resurs u celokupnom lancu privrede.

Mnogo je onih koji veruju da je pojava kovida 19 učinila više za digitalizaciju kompanija u Srbiji nego sve mere koje je preduzela država. Šta smatrate ključnim preduslovom za podršku i ubrzavanje procesa digitalizacije?

Kada govorimo o potezima koje je država povukla proteklih godina, novi Zakon o trgovini i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini dali su pozitivne indikacije za dalji razvoj elektronske trgovine jer su njima regulisane elektronske prodavnice, elektronske platforme i “dropshipping”. Elektronski dokument sada ima težinu pisanog dokumenta iako u praksi još uvek postoji određen otpor prema tome. Sistem za instant plaćanja Narodne banke Srbije je počeo da radi, a banke su omogućile instant plaćanja preko svojih digitalnih kanala. Premda postoji potreba za daljim unapređenjima koja uključuju korišćenje digitalnih identiteta, poboljšanja sistema elektronskog plaćanja, ubrzavanje saradnje između javnog i privatnog sektora na razmeni tehničkih znanja, iskustava iz industrijskih sektora i poznavanja potrošačkih trendova, naše iskustvo iz prethodnog perioda je pokazalo da je naše društvo suštinski spremno da najveći deo svojih aktivnosti prebaci na digitalne platforme.

Takođe je sasvim prirodno da takvo okruženje, koje smo mi nazvali “novom normalom”, ubrza potražnju za mnogim uslugama, a industrija telekomunikacija, kao najdinamičnija od svih, imala je zadatak da odgovori na takve uslove tržišta. Činjenica je da se tokom ljudske istorije tehnologija najbrže razvijala tokom ratova i velikih kriza, zbog čega verujem da ćemo za nekoliko godina o periodu korona virusa govoriti kao o prekretnici za uspostavljanje novih trendova u digitalizaciji.

Tokom istorije čovečanstva, tehnologija se najviše razvijala tokom ratova i velikih kriza te verujem da ćemo za par godina o korona virusu govoriti kao o prekretnici koja je dovela do uspostavljanja novih trendova u digitalizaciji

Kada su u pitanju reforme, svake godine izdvajate najbolju i najgoru kompaniju. U kojim oblastima moramo ostvariti najveći napredak ukoliko želimo da iskoristimo priliku da poboljšamo poslovni ambijent?

Naš je zaključak da je između dva izdanja Bele knjige, Srbija ostvarila stabilan, iako umeren, napredak na unapređenju poslovnog ambijenta. Uslovi su bolji kako u pogledu makroekonomske stabilnosti tako i u pogledu umerenog unapređenja regulatornog okvira za poslovanje. Ipak, Srbiji su potrebne ubrzane reforme ako želi da sustigne razvijena tržišta, uključujući ona u EU, kojima želi da se pridruži. Unapređenja su potrebna i u onim oblastima koje Savet smatra prioritetnim gde su digitalizacija, protivzakonita trgovina, stečajni postupak i farmaceutska industrija zabeležili umeren napredak, oblasti nekretnina i oporezivanja zabeležili određeni napredak, dok je u oblasti radne snage, deviznog poslovanja i zdravstvene ispravnosti namirnica napredak izostao.

Pandemija je pomerila u drugi plan proces pristupanja EU. Iz perspektive poslovanja, šta bi trebalo uraditi da se fokus ponovo usmeri na projekte pristupanja Evropskoj Uniji?

Najnoviji podaci ukazuju da Srbija nije odustala od svog puta tokom proteklih meseci globalne pandemije, ali se čini da u ovom trenutku odgovor na ovo pitanje leži u spremnosti Evropske Unije da prihvati nove države članice, dok mnoge postojeće članice trpe značajne posledice prouzrokovane korona virusom. Naša iskustva iz drugih zemalja pokazuje da oblasti koje su izrazito regulisane, kao što je poljoprivreda, uvek iziskuju puno napora. Srbija će se u postupku pregovaranja neminovno susresti sa novim izazovima kao što je novouvedeni mehanizam makroekonomskog nadzora. Istovremeno, Srbija će morati da ispuni dva osnovna ekonomska kriterijuma: da postane funkcionalna tržišna ekonomija i da poseduje kapacitete da se nosi sa konkurencijom i tržišnim silama u okviru EU. U tom pogledu, Srbija će morati da sprovede širok spektar strukturnih i ekonomskih reformi koje podrazumevaju snažan politički konsenzus i podršku javnosti.

Koliko se Savet stranih investitora (FIC) pokazao agilan tokom pandemije kovida 19 interno, među svojim članicama, a koliko u predstavljanju svojih stavova javnosti?

Pokazavši izvanrednu spremnost, stručnost i posvećenost u davanju odgovora na potrebe zajednica u kojima posluju, članice Saveta su još jednom opravdale poverenje koje im je ukazano. Mislim da je u ovom periodu Savet uspešno sproveo svoju misiju aktivne promocije razvoja konkurentnog i održivog poslovnog okruženja i to kroz dijalog sa državnim institucijama i drugim nosiocima interesa. Pored toga, verujemo da smo pružili podršku korporativnim entitetima u trenucima koji su bili od vitalnog značaja za očuvanje njihovog poslovanja kao i njihove poslovne etike.