Mapa sajta

Više...

Nikola Selaković , ministar spoljnih poslova Srbije

Ako se izuzme pitanje Kosova i Metohije, naše vrednosti su iste

Ova generacija političara dužna je da, pre...

Junskim susretom menadžera Srpska asocijacija menadžera obeležila 15 godina poslovanja

Tradicionalnim Junskim susretom menadžera u Klubu poslanika,...

Najveći broj korisnika prelazi u A1 mrežu

Prema izveštaju RATEL-a za prva tri meseca...

Vesti

Bronza u rvanju šesta medalja za Srbiju u Tokiju

Srpski reprezentativac u rvanju Zurab Dutanašvili osvojio je bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Tokiju u kategoriji 87 kilograma...

Na novom portalu možete oceniti rad javne uprave

Korisničko iskustvo veoma je važno kod razvijanja dobrih usluga. Građani Srbije zato od nedavno imaju mogućnost da ocene nivo...

Poziv privrednicima za prvu tematsku nedelju “Dubai Ekspo 2020” – Klima i biodiverzitet

Povodom predstavljanja privrede na Svetskoj izložbi “Dubai Ekspo 2020“, Privredna komora Srbije (PKS) poziva privrednike da do 23. avgusta...

Predloženo još sedam projekata za investicione grantove

U okviru šeste produžene runde Investicionog okvira za Zapadni Balkan, ministar za evropske integracije i Nacionalni IPA koordinator Jadranka...

Vaterpolisti i odbojkašice Srbije u polufinalu na Olimpijskim igrama u Tokiju

Uspešan današnji učinak naših sportista u Tokiju i plasman u polufinale, nakon košarkašica, ostvarili su vaterpolisti i odbojkašice. Odbojkašice...

Dejan Turk, potpredsednik Saveta stranih investitora i generalni direktor Vip mobile i A1 Slovenija

Neophodna je snažna opredeljenost za reforme

U narednom periodu biće potrebno da Srbija sprovede širok spektar strukturnih i ekonomskih reformi koje podrazumevaju stabilan politički konsenzus i podršku javnosti.

Stvaranje predvidivog okruženja koje je povoljno za poslovanje biće jedan od ključnih faktora za budućnost srpske privrede u periodu nakon pandemije, kaže Dejan Turk, zamenik potpredsednika Saveta stranih investitora (FIC) i generalni direktor Vip mobile i A1 Slovenija.

Krajem juna ove godine, dobili smo upozorenje od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da će se kao posledica pandemije korona virusa svetska ekonomija suočiti sa padom koji premašuje predviđeni nivo odnosno 4,9% umesto 3% koliko je prognozirano u aprilu, dok svetskom tržištu rada preti gubitak od preko 300 miliona radnih mesta. Ipak, ovu krizu karakteriše nešto sasvim posebno – sistem u kome “bogati postaju još bogatiji” biće poljuljan. Neke od siromašnih zemalja će možda postati još siromašnije, ali će najpre i najviše recesijom biti pogođeni globalni tržišni igrači, kaže naš sagovornik.

“Dakle, Srbija će definitivno biti jedna od zemalja koja će osetiti određene posledice.” Ipak, za razliku od Italije i Sjedinjenih Američkih Država, brojne industrijske grane u Srbiji nisu prekidale sa radom, kao što su građevinska i proizvodna industrija, što će obezbediti pozitivan podsticaj za održavanje skorašnje stope rasta, kaže Turk.

“S druge strane, u vremenima globalne krize, ekonomski model koji podrazumeva veliki priliv investicija da bi se osigurao rast privrede postaje upitan. Umesto da iščekuju da investicije stignu odnekud, vlasti bi trebalo da motivišu lokalna mala i srednja preduzeća da dokažu svoje nesumnjive sposobnosti i kreativnost. Za to im je potrebno predvidivo okruženje povoljno za poslovanje, sa manje birokratije, koje će omogućiti rast i razvoj lokalnih preduzeća.”

Naša preduzeća shvataju da je očuvanje radnih mesta od vitalnog značaja i više su nego spremni da vrednuju svoje zaposlene kao najvažniji resurs u privrednom lancu.

Šta smatrate najadekvatnijim koracima vlade Srbije u vreme krize i koje bismo naučene lekcije iz tog iskustva mogli primeniti u budućnosti?

Program ekonomskih mera vredan 5,1 milijardu evra kao podrška srpskoj privredi je bio dobar potez Vlade koji je u prvom talasu epidemije doprineo opstajanju brojnih mikro, malih i srednjih preduzeća, po pravilu prvih na udaru svake krize. Isplata preduzetnicima tri minimalne zarade po zaposlenom bio je jedan od retkih koraka koje je država preduzela tokom poslednjih godina sa ciljem da se sačuvaju radna mesta u zemlji, umesto onih usmerenih direktno ka očuvanju tržišta. To nam govori da naša preduzeća shvataju presudan značaj koje ima očuvanje radnih mesta i da smo blizu spoznaje da su naši radnici najvažniji resurs u celokupnom lancu privrede.

Mnogo je onih koji veruju da je pojava kovida 19 učinila više za digitalizaciju kompanija u Srbiji nego sve mere koje je preduzela država. Šta smatrate ključnim preduslovom za podršku i ubrzavanje procesa digitalizacije?

Kada govorimo o potezima koje je država povukla proteklih godina, novi Zakon o trgovini i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini dali su pozitivne indikacije za dalji razvoj elektronske trgovine jer su njima regulisane elektronske prodavnice, elektronske platforme i “dropshipping”. Elektronski dokument sada ima težinu pisanog dokumenta iako u praksi još uvek postoji određen otpor prema tome. Sistem za instant plaćanja Narodne banke Srbije je počeo da radi, a banke su omogućile instant plaćanja preko svojih digitalnih kanala. Premda postoji potreba za daljim unapređenjima koja uključuju korišćenje digitalnih identiteta, poboljšanja sistema elektronskog plaćanja, ubrzavanje saradnje između javnog i privatnog sektora na razmeni tehničkih znanja, iskustava iz industrijskih sektora i poznavanja potrošačkih trendova, naše iskustvo iz prethodnog perioda je pokazalo da je naše društvo suštinski spremno da najveći deo svojih aktivnosti prebaci na digitalne platforme.

Takođe je sasvim prirodno da takvo okruženje, koje smo mi nazvali “novom normalom”, ubrza potražnju za mnogim uslugama, a industrija telekomunikacija, kao najdinamičnija od svih, imala je zadatak da odgovori na takve uslove tržišta. Činjenica je da se tokom ljudske istorije tehnologija najbrže razvijala tokom ratova i velikih kriza, zbog čega verujem da ćemo za nekoliko godina o periodu korona virusa govoriti kao o prekretnici za uspostavljanje novih trendova u digitalizaciji.

Tokom istorije čovečanstva, tehnologija se najviše razvijala tokom ratova i velikih kriza te verujem da ćemo za par godina o korona virusu govoriti kao o prekretnici koja je dovela do uspostavljanja novih trendova u digitalizaciji

Kada su u pitanju reforme, svake godine izdvajate najbolju i najgoru kompaniju. U kojim oblastima moramo ostvariti najveći napredak ukoliko želimo da iskoristimo priliku da poboljšamo poslovni ambijent?

Naš je zaključak da je između dva izdanja Bele knjige, Srbija ostvarila stabilan, iako umeren, napredak na unapređenju poslovnog ambijenta. Uslovi su bolji kako u pogledu makroekonomske stabilnosti tako i u pogledu umerenog unapređenja regulatornog okvira za poslovanje. Ipak, Srbiji su potrebne ubrzane reforme ako želi da sustigne razvijena tržišta, uključujući ona u EU, kojima želi da se pridruži. Unapređenja su potrebna i u onim oblastima koje Savet smatra prioritetnim gde su digitalizacija, protivzakonita trgovina, stečajni postupak i farmaceutska industrija zabeležili umeren napredak, oblasti nekretnina i oporezivanja zabeležili određeni napredak, dok je u oblasti radne snage, deviznog poslovanja i zdravstvene ispravnosti namirnica napredak izostao.

Pandemija je pomerila u drugi plan proces pristupanja EU. Iz perspektive poslovanja, šta bi trebalo uraditi da se fokus ponovo usmeri na projekte pristupanja Evropskoj Uniji?

Najnoviji podaci ukazuju da Srbija nije odustala od svog puta tokom proteklih meseci globalne pandemije, ali se čini da u ovom trenutku odgovor na ovo pitanje leži u spremnosti Evropske Unije da prihvati nove države članice, dok mnoge postojeće članice trpe značajne posledice prouzrokovane korona virusom. Naša iskustva iz drugih zemalja pokazuje da oblasti koje su izrazito regulisane, kao što je poljoprivreda, uvek iziskuju puno napora. Srbija će se u postupku pregovaranja neminovno susresti sa novim izazovima kao što je novouvedeni mehanizam makroekonomskog nadzora. Istovremeno, Srbija će morati da ispuni dva osnovna ekonomska kriterijuma: da postane funkcionalna tržišna ekonomija i da poseduje kapacitete da se nosi sa konkurencijom i tržišnim silama u okviru EU. U tom pogledu, Srbija će morati da sprovede širok spektar strukturnih i ekonomskih reformi koje podrazumevaju snažan politički konsenzus i podršku javnosti.

Koliko se Savet stranih investitora (FIC) pokazao agilan tokom pandemije kovida 19 interno, među svojim članicama, a koliko u predstavljanju svojih stavova javnosti?

Pokazavši izvanrednu spremnost, stručnost i posvećenost u davanju odgovora na potrebe zajednica u kojima posluju, članice Saveta su još jednom opravdale poverenje koje im je ukazano. Mislim da je u ovom periodu Savet uspešno sproveo svoju misiju aktivne promocije razvoja konkurentnog i održivog poslovnog okruženja i to kroz dijalog sa državnim institucijama i drugim nosiocima interesa. Pored toga, verujemo da smo pružili podršku korporativnim entitetima u trenucima koji su bili od vitalnog značaja za očuvanje njihovog poslovanja kao i njihove poslovne etike.

POSVEĆENOST

FIC members showed exceptional readiness, expertise and dedication in responding to the needs of the community in which they operate

BRZINA

Serbia needs accelerated reforms in order to catch up with developed markets, including those of the EU, which Serbia wants to join

UNAPREĐENJE

Between two editions of the White Book, Serbia continued steady but moderate progress in improving its business climate

Pročitajte još...

Ivan Gazdić, Predsednik FIC Odbora za nekretnine i izgradnju, (CMS Law Belgrade)

Nastaviti s otklanjanjem izazova za razvoj sektora nekretnina

Pojednostavljivanje postupka dobijanja građevinske dozvole za linijske infrastrukturne objekte i činjenica da je generalno održana efikasnost u pribavljanju dozvola za ostale projekte predstavljaju značajan...

Predstavljena Bela knjiga 2020 Saveta stranih investitora

Savet stranih investitora predstavio je "Belu knjigu 2020" najvišim predstavnicima Vlade Republike Srbije i time obeležio 18 godina svog postojanja. Usled epidemiološke situacije i poštovanja...

Dušan Lalić, Predsednik FIC Odbora za lizing i osiguranje (Generali Osiguranje Srbija a.d.o.)

Propise u sektoru osiguranja uskladiti s evropskim praksama

U sektoru osiguranja potrebno je modernizovati propise u skladu s praksom evropskih zemalja jer sadašnja rešenja ne prate promene koje su se u prethodnim...

Jorgovanka Tabaković, guverner NBS

Krizu smo dočekali spremni

Nastavićemo da koristimo sve instrumente monetarne politike kako bismo obezbedili nisku i stabilnu inflaciju u srednjem roku i očuvali finansijsku stabilnost, jer je to...

Igor Živkovski, Predsednik FIC Pravnog odbora (Živković Samardžić a.o.d.)

Saradnjom do kvalitetnijih propisa

Zajednički rad Vlade Republike Srbije i poslovnog sektora na pripremi novog Zakona o trgovini i izmenama Zakona o elektronskoj trgovini, koji su nedavno i...

Dragana Stikić, Predsednik FIC Odbora za hranu i poljoprivredu (Nestlé Adriatic S d.o.o.)

Bržom harmonizacijom propisa sa EU do konkurentnijeg sektora hrane i poljoprivrede

U proteklom periodu zabeležen je napredak u oblasti bezbednosti hrane, ali usaglašavanje s evropskim propisima još uvek je sporije od potreba privrede Početkom godine objavljene...

UNIQA poklanja daljinski nadzor i zaštitu osiguranih objekata

Osiguranje domaćinstva i imovine malih i srednjih preduzeća u Srbiji, dobilo je novu dimenziju! UNIQA je u službi svojih klijenata, uz nove polise osiguranja...

Nikola Selaković , ministar spoljnih poslova Srbije

Ako se izuzme pitanje Kosova i Metohije, naše vrednosti su iste

Ova generacija političara dužna je da, pre svega u interesu Srbije, pokuša da sa SAD ponovo pronađe zajednički jezik i zajednički interes, i to,...