Iako je vetroenergija do sada dominirala zahvaljujući ulaganjima svetskih investitora, najnovije aukcije i projekti u razvoju ukazuju na brzo približavanje solara, što ukazuje da vetar u budućnosti neće biti tako daleko u odnosu na solar kao što je to sada
U Evropi je u prošloj godini investirano 33 milijarde evra sto je značajno bolji rezultat nego nekih ranijih godina. I naši rezultati su dobri, ali pored aukcija, investitori ukazuju da bi bilo dobro da imamo i druge načine za sigurnu realizaciju projekata.O aktuelnom trenutku u domenu obnovljiivh izvora energije razgovarali smo sa Danijelom Isailović, menadžerkom Udruženja Obnovljivi izvori energije (OIE Srbija).
Gde se nalazi Srbija u odnosu na Evropu i svet?
Sa 585 GW novih OIE elektrana svet je dostigao 4448 GW instalisanih kapaciteta zelene energije. Najbrže rastući zeleni izvor energije je solar koji beleži globalni rast za 29 posto u prošloj godini. Na nivou EU u poslednjih pet godina udeo miksa vetra i solara se povećao, prema podacima istraživačkog centra Ember, sa 17 na 29 posto. Vetar u Evropi daje 19% struje. Srbija statistički stoji izuzetno.
Podaci Agencije za energetiku kažu da je udeo proizvedene električne energije iz obnovljivih izvora 2023. godine iznosio 38,1% od čega više od 85% dolazi iz velikih hidrocentrala, vetar daje 2,8 %, dok solar, biomasa i biogas zajedno daju oko 1% . Treba nam više električne energije iz energije vetra i sunca. Građani i država su prepoznali potencijale energije sunca te je došlo do masovne izgradnje solarnih elektrana na krovovima domaćinstava, javnih ustanova i fabrika, te trenutno imamo oko 95 MW prozjumera.
Statistiku će popraviti izgradnja vetroelektrana i solarnih elektrana koje su pobedile na aukcijama 2023. godine i na aukcijama koje su okončane ove godine. Od velikih projekata pobednika aukcija, na mreži je samo VE Pupin (95,5 MW), tako da u narednim godinama očekujemo izgradnju još bar 1GW elektrana pobednika aukcija. Smatramo da su aukcije siguran i dobar model obezbeđivanja novih OIE kapaciteta koji su win win situacija i za državu i privatne investitore. Država, odnosno EPS, dobija jeftinu zelenu energiju, dok investitori dobijaju siguran otkup na 15 godina i aukcijsku premiju. Kao Udruženje zalažemo se da se treći krug aukcija održi što pre, kao i da se donese regulativa i novi trogodišnji aukcijski plan. Svakako, nove kapacitete moguće je i treba graditi, a otkup električne energije moguć je putem korporativnih PPA ugovora.
Šta je po vašem mišljenju zdrav balans između očito velikog interesovanja mnogih aktera, od samih građana, do malih i velikih kompanija za investiranjem u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i prekapacitiranja? Kako obezbediti da Srbija maksimalno iskoristi svoje potencijale za korišćenje obnovljivih izvora energije, i pametno iskoristi veliko interesovanje za ovu oblast?
Da bismo izbegli neravnotežu u proizvodnji i osigurali stabilnost elektroenergetskog sistema, potrebno je strateško planiranje i koordinacija svih aktera –države, privatnog sektora i građana. Ulaganje u infrastrukturu koja može integrisati obnovljive izvore u elektroenergetski sistem je od ključne važnosti. Prethodnih godina smo bili suočeni sa hiperprodukcijom projekata i čak 26 GW zahteva za priključenje na mrežu što je nerealno i nepotrebno, pa je država u međuvremenu donela stroža pravila, uvela bankarske garancije i ograničenja, pa se broj projekata u razvoju drastično smanjio.
Na konferenciji OIE SRBIJA 2025 razgovaraćemo o izazovima u sektoru u protekloj godini, ali i o svim aktuelnim i zanimljivim temama – čak i onim škakljivim.
Za dalji razvoj OIE projekata i balansiranje biće važna izgradnja reverzibilne HE Bistrica, kao i objekata za baterijsko skladištenje. Zanimljivo je da se čak 70 posto kapaciteta za baterijsko skladištenje izgrađenih u Evropi nalazi se u Nemačkoj što još jednom ukazuje zašto je Nemačka lider u proizvodnji električne energije iz vetra i sunca. Na prošlogodišnjem COP29 više od 100 zemalja i organizacija potpisalo je dokument u kom se poziva na povećanje kapaciteta za skladištenje energije za šest puta do 2030. godine.
Među vašim članicama pored značajnih igrača u domenu vetro i solarnih elektrana su i proizvođači peleta koji su posle dosta dugog dijaloga sa državom napravili dogovor sa državom koji bi trebalo da omogući da domaća industrija peleta može da nastavi da se razvija. Koliko su ovakva rešenja po vašem mišljenju dobra i šta bi, eventualno, trebalo da budu dalji koraci?
Naš član Eko Step Pellet, koji je i jedan od velikih prozjumera, bavi se proizvodnjom peleta. Nažalost, ta industrija, koja je više u domenu šumarstva i drvne industrije, godinama se suočava sa izazovima. Pomažemo koliko možemo i znamo. Ministarstvo rudarstva i energetike donelo je novi Pravilnik o čvrstim gorivima iz drvne mase, kojim se propisuje da se na srpskom tržištu može prodavati isključivo pelet visokog kvaliteta, u skladu sa standardima propisanim u Evropskoj uniji. Ovaj korak trebalo bi da pomogne očuvanju konkurentnosti i održivosti domaće industrije peleta.
U Srbiji su vetroparkovi prisutniji nego solarne elektrane. Da li je to prirodan rezultat klimatskih karakteristika Srbije, ili očekujete da se u narednom periodu dođemo do balansa između ova dva izvora?
Vetroenergija se pokazala kao popularnija u Srbiji zahvaljujući ozbiljnim investitorima svetskog ranga koji su još pre 15 godina prepoznali naše prirodne potencijale i bili su spremni da ulože vreme i novac u merenje vetra, višegodišnji razvoj projekata i povremeno čekanje pozitivne regulative. Zato danas imamo više od 600MW izgrađenih elektrana na vetar, ali nemamo nijednu veliku solarnu elektranu (veću od 10MW) priključenu na prenosni sistem električne energije. Regulativa koja je određivala kvote za podsticajne mere u smislu fid in tarifa, a zatim i aukcijske kvote samo je pratila stanje na tržištu i stepen razvijenosti projekata. Taj trend se menja, tako da na poslednjim aukcijama kao pobednika imamo solarnu elektranu snage iznad 100 MW koja će biti priključena na prenosni sistem. Ako posmatramo projekte u razvoju, oko 6,5 GW vetroelektrana nalazi se na listi priključenja na prenosni sistem, kao i 3,7 GW solara što ukazuje da vetar u budućnosti neće biti tako daleko u odnosu na solar kao što je sada.
Koje nove teme nameravate da pokrenete na vašoj godišnjoj konferenciji?
Pored već utvrđenih tema na konferenciji, poput energije vetra i sunca, finansiranja OIE projekata i tržišta, prošle godine su se elektromobilnost i ESG tema istakle kao veoma važna, kao i obrazovanje. Te teme ćemo na unapređen način ponoviti.
Na konferenciji OIE SRBIJA 2025 pričaćemo o problemima koji su se pojavili prethodnih godinu dana u OIE sektoru. Važnije od svega: mi ne prodajemo minute i govornička mesta, na našim konferencijama se zaista diskutuje i odgovara na pitanja publike i moderatora. Diskutovaće se o svemu što bude aktuelno i zanimljivo, pa makar bilo i škakljivo.