Imperativ srpske državne ekonomske politike mora biti pojednostavljenje poreskih procedura, smanjenje birokratije i povećanje efikasnosti javne uprave i administracije uporedo sa intenzivnom digitalizacijom.
Kada se pogleda websajt Slovenačkog poslovnog kluba (SPK) već na prvi pogled se uočava da je uprkos radu online, ovo poslovno udruženje bilo veoma aktivno. „Iako nas je pogodila ova strašna pošast Slovenački poslovni klub nije stao sa svojim poslovanjem odnosno pružanjem usluga svojim članovima. Prilagodili smo se situaciji i sa offline rada prešli na online. Formate događaja smo prilagodili novim pravilima, onima koja važe kada se radi u virtuelnom okruženju. Međutim, u drugoj polovini prošle godine smo ipak uspeli da organizujemo čak tri uspešna događaja uživo“, kaže Danijela Fišakov, predsednica SPK.
Šta je vaš recept za održavanja duha saradnje i kvalitetnog informisanja članstva?
Recept je jednostavan. Samo treba osluškivati potrebe svojih članova i pružiti im podršku u njihovom poslovanju. Kao i u redovnoj situaciji i sada ažurno pratimo sve relevantne sadržaje i informacije koje mogu biti važne privrednicima i o njima blagovremeno obaveštavamo članstvo. Svakodnevno smo u interaktivnom kontaktu sa članovima i u najvećoj mogućoj meri održavamo povezanost članova i protok informacija. Naše aktivnosti na umrežavanju i povezivanju članova, na obezbeđivanju kontakata i radu jedan na jedan se intenzivno odvijaju korišćenjem mogućnosti koje nam pružaju savremene tehnologije. Ipak, moram da naglasim da jedva čekamo da opet počnemo da organizujemo događaje sa ličnim prisustvom učesnika i uz dobru atmosferu koja uobičajeno vlada u Slovenačkom poslovnom klubu i na koju smo svoje članove navikli za svih ovih 18 godina. Već u junu planiramo da opet otvorimo sezonu druženja članova na otvorenom.
Jedna od skorijih tema digitalnog doručka bilo je i investiranje u Srbiju i povoljnosti i izazovi sa kojim se investitori mogu suočiti. Šta su iskustva vaših članova i koliko se ambijent za investicije promenio u poslednjih godinu dana?
Srbija je već sada atraktivna za investiranje i njeno biznis okruženje iz dana u dan postaje sve bolje. Veoma je važno da sada država ne zastane sa započetim sprovođenjem reformi na svim nivoima već da nastavi sa njihovim praktičnim primenjivanjem. Problemi koji su je zadesili usled pandemije nisu lokalni i specifični već globalni i ne mogu da budu eventualni izgovor za zastajanje. Imperativ srpske državne ekonomske politike mora da bude fokusiran na pojednostavljenje poreskih procedura u cilju smanjenja opterećenja privrede, na smanjenje birokratije i povećanje efiskanosti javne uprave i administracije uporedo sa intenzivnom digitalizacijom. Transparentnost je najefektnije sredstvo protiv korupcije. Vlada mora da bude konstantno online sa privredom, da posvećeno učestvuje u dijalogu sa njom i da uvažava njene potrebe i specifičnosti.
Već u junu planiramo da opet otvorimo sezonu druženja članova na otvorenom
Svedoci smo da su privrednici počeli da obnavljaju fizičke kontakte i da su komore i poslovni klubovi aktivni u pribavljanju podataka koji su privrednicima potrebni da bi se odlučili za takav korak. Koliko ste u SPK imali takvih zahteva i da li očekujete skorije uspostavljanje veza, kao u periodu pre pandemije?
Iz svog ličnog iskustva mogu da potvrdim, ali primećujem i kod drugih, da je mesec april otvorio sezonu sastanaka uživo, naravno najviše na otvorenom i sa održavanjem sigurne distance. Poznaje se da je broj sastanaka veći kad je lepše vreme. Kada ugovaramo sastanak, šalimo se da moramo prvo da pogledamo vremensku prognozu pa da na osnovu nje možemo da odredimo termin. Naravno, vakcinacija je značajno doprinela tome da se poslovni život polako vraća u normalu. Naročito se ovog meseca, odnosno u mesecu maju, primećuje povećanje broja sastanaka sa privrednicima koji dolaze iz Slovenije. Nadam se da će tako da se nastavi jer je to pokazatelj da opšta situacija ide na bolje. Bez žive reči nema ni kvalitetne prezentacije, pregovaranja oko uslova i, na kraju, ni dogovora o samom poslu. Ipak smo mi, ljudi, socijalna bića.
Kako su ove okolnosti uticale na dinamiku privredne razmene dve zemlje i može li se u ovom trenutku govoriti o očekivanjima za 2021.?
Pandemija je definitivno uticala na ukupnu robnu razmenu dve zemlje ali ne u velikoj meri. Robna razmena je obimna i prema podacima slovenačka strana je u Srbiju izvezla robu u vrednosti od skoro milijardu evra, dok je izvoz iz Srbije u Sloveniju iznosio blizu 600 miliona evra. Dakle, ukupna robna razmena u prošloj, 2020. godini, je iznosila nešto manje od 1,6 milijardi evra. To predstavlja minimalni pad u odnosu na 2019. godinu kad je robna razmena između dve zemlje iznosila malo više od 1,6 milijardi evra. Očekuje se da u budućnosti, kada se epidemiološki uslovi poprave i kada poslovanje bude moglo da se odvija u boljim uslovima, mogućnosti za saradnju dve zemlje budu još veće na svim poljima.
Na primer, sektori informacionih tehnologija, poljoprivrede, zaštite životne sredine i građevinarstva su sektori sa ogromnim potencijalom za međusobnu saradnju još su vrlo daleko od dostizanja svog kooperativnog maksimuma. Kad se države opet otvore za strane turiste, doći će do izražaja i veliki potencial u turizmu s obzirom na činjenicu da je Slovenija omiljena među Srbima, a Slovenci učestvuju sa čak pet odsto u ukupnom broju stranih turista u Srbiji. Potenciali i mogućnosti sa obe strane postoje, samo da jih iskoristimo.
Iz tema kojima ste se bavili u prethodnom periodu lako je zaključiti da digitalizacija i njen uticaj na olakšavanje poslovanja privrede uživaju vašu pažnju. Šta su iz tog ugla glavni pozitivni pomaci koji su se dogodili, a gde su se vaše članice suočile sa izazovima u implementaciji?
Već pre epidemije smo dosta pažnje posvetili obrađivanju tema iz oblasti digitalizacije, odnosno industrije 4.0. Primetili smo da su takvi događaji izazvali veliko interesovanje kod naših članova. Takođe, primetili smo i da su naše članice i od ranije dosta pažnje posvećivale digitalizaciji poslovnih procesa u svojim kompanijama jer su bile svesne da će, ako to ne urade na vreme, gubiti tržišne utakmice. Pandemija koja nas je zadesila je to samo još ubrzala. Kompanije su morale da preko noći prilagode svoje poslovanje novoj situaciji vodeći pri tome brigu o bezbednosti svojih zaposlenih. Neki su veoma brzo i uspešno izvršili prilagođavanje svojih poslovnih procesa i zaposlenih sa dobavljačima i kupcima, a nekima je trebalo više vremena i to najviše zbog nedostatka znanja zaposlenih i finansijskih sredstava za ulaganje u novu opremu i programe. Definitivno, ko želi da bude konkurentan, mora da prati trendove poslovanja koje je donela Industrija 4.0.
Sektori informacionih tehnologija, poljoprivrede, zaštite životne sredine i građevinarstva su sektori sa ogromnim potencijalom za međusobnu saradnju
Kad govorimo o pandemiji, svi nestrpljivo čekamo da se vratimo na „normalan život“ kakav smo imali pre. Ipak, s obzirom na iskustvo digitalne transformacije koje smo imali u poslednjih godinu dana, da li očekujete da ćemo se vratiti na staro, ili da nas očekuje neka „nova normalnost“?
Promene, koje će na dugoročnom planu uslediti, su neminovne. Za ovih godinu dana je ogromna većina kompanija svoje poslovanje već prilagodila novim uslovima. Gde god je to moguće, zaposleni rade od kuće pa poslovni prostori za veliki broj zaposlenih postaju suvišni. Iako se većina zaposlenih na ovim prostorima u takvim uslovima susreće sa realnim problemom nedostatka radno-kućnog prostora, mnogim zaposlenima odgovara ovakav način rada iako su još uvek retki poslodavci koji svojim nameštenicima, koji rade od kuće, nadoknađuju utrošenu struju, internet, najam prostora… Bez obzira na to kako će se završiti ovaj „pandemijski“ period u svetskoj istoriji, sasvim je sigurno da polako koračamo ka stvaranju jedinstvenog infokomunikacionog radnog prostora u kome neće biti bitno gde se zaposleni nalazi. Sasvim lako mogu da zamislim da, istina ne u tako skoroj budućnosti, radnici iz siromašnijih regiona online obavljaju poslove umesto radnika koje treba više platiti. Ako tome dodamo i automatizovane proizvodne procese koje bez ljudskog učešća obavljaju mašine sa veštačkom inteligencijom, eto „nove normalnosti“.
Kako to izgleda kada razmišljate o predstojećim aktivnostima SPK do kraja godine?
Već intenzivno planiramo događaje uživo jer su opet dozvoljeni stručni skupovi do 100 ljudi, naravno uz poštovanje svih epidemioloških mera. Sigurni smo da ćemo uspeti da pre godišnjih odmora organizujemo barem jedno druženje naših članova uživo. Svi članovi jedva čekaju taj dan. Iako neki moji prijatelji, lekari, izražavaju poslovičnu zabrinutost za moguću situaciju u zimskom periodu, nadam se da će situacija biti povoljna i daćemo se od septembra pa na dalje vratiti aktivnostima kao u 2019. godini. Planiramo da događaji, koje organizujemo u Srbiji, budu uživo, a događaje sa međunarodnim gostima ćemo do kraja godine organizovati još uvek online. Nažalost, naš veoma popularan događaj – Martinovanje će najverovatnije morati i ove godine da sačeka na još bolja vremena. Nadamo se da ćemo moći na kraju godine sa našim članovima i poslovnim saradnicima da nazdravimo uspešnoj godini. Svakako pratimo situaciju.