Danijela Fišakov predsednica Slovenačkog poslovnog kluba

Kao i u prethodnih 20 godina, Slovenački poslovni klub će nastaviti da promoviše investicije i poslovne prilike kao i da pruža podršku svojim članovima u njihovom poslovanju. U narednih 10 godina će postati još snažniji i uticajniji poslovni akter u Srbiji, Sloveniji i regionu, sa snažnom mrežom kontakata i partnerstava

Slovenački poslovni klub ove godine obeležava 20-u godišnjicu postojanja, što je nesumnjivoimpresivno dostignuće za svaku organizaciju. Tokom ovih godina SPK je godina demonstrirao mnoge kvalitete koje su doprinele njegovoj dugovečnosti i vitalnosti.

„Suština poslovnih klubova je u izgradnji jakih mreža i povezivanju njegovih članova. Otvorena komunikacija, razmena iskustava i uspostavljanje poslovnih veza doprinose povećanju vrednosti i značaja SPK. Slovenački poslovni klub je uspeo da izgradi snažnu mrežu članova koji aktivno sarađuju, podržavaju jedni druge i značajno doprinose njegovoj vitalnosti“, kaže Danijela Fišakov predsednica Slovenačkog poslovnog kluba.

Tokom svog postojanja je SPK uspeo da redovno organizuje brojne zanimljive i korisne događaje. Aktivnosti SPK obuhvataju različite formate delovanja, počev od rada „jedan na jedan“ pa do organizovanja vrlo posećenih poslovnih konferencija, seminara, radionica, panel rasprava, društvenih događaja i drugih inicijativa.

Sve ovo vreme se SPK predano trudi da, kako bi zadržao njihovu podršku i obezbedio učešće u radu, svojim članovima stalno isporučuje neku vrednost. Ove vrednosti su raznovrsne i članovi ih pronalaze kroz dobijanje informacija i stručnih saveta, stvaranja poslovnih prilika, pristupa resursima ili nekog drugog oblika podrške.

„Da bi ostao relevantan tokom svih ovih godina SPK ne samo da je morao da svoje aktivnosti i programe prilagođava u skladu sa promenama u ekonomskom i društvenom okruženju, nego i, naglasila bih, konkretnim potrebama svojih članova. U tom prilagođavanju SPK se pokazao vrlo uspešan i inovativan“, dodaje naša sagovornica.

Ove godine će biti i 10 godina kako ste vi na čelu SPK. Šta je vaša vizija za narednih 10 godina. Kako SPK treba dalje da se razvija?

Veliki sam zagovornik saradnje i povezivanja privrednika iz Slovenije i Srbije, a i šire. Jedan od važnih prioriteta je dalji razvoj mreže kontakata i povezivanje privrednika i poslovnih organizacija iz Slovenije i Srbije kako bi se osnažili postojeći poslovni odnosi i stvorili novi. U tom smislu i organizujemo susrete i događaje koji privrednicima pružaju priliku za upoznavanje, razmenu ideja i uspostavljanje novih poslovnih veza. Sve značajnija će biti i uloga SPK u promovisanju investicionih prilika u regionu.

Jedan od ključnih faktora za dugovečnost Slovenačkog poslovnog kluba je kontinuitet u radu, te u stalnom angažovanju i podršci njegovih članova. Aktivnosti članstva nisu prestajale od samog nastajanja SPK do danas. Krizna vremena nisu predstavljala nepremostivu prepreku

I saradnja sa drugim poslovnim klubovima i organizacijama u regionu će jačati. SPK će se fokusirati na stvaranje partnerstava sa drugim poslovnim klubovima u regionu i na razmenu iskustava i najboljih praksi, kako bi se unapredila poslovna klima u regionu i stvorila platforma za uspešnu regionalnu saradnju. Slovenački poslovni klub će nastaviti da promoviše investicije i poslovne prilike kao i da pruža podršku svojim članovima u njihovom poslovanju.

U narednih 10 godina će postati još snažniji i uticajniji poslovni akter u Srbiji, Sloveniji i regionu, sa snažnom mrežom kontakata i partnerstava.

Kad pogledate strukturu vaših članica danas, koliko ona reflektuje promene koje su se dogodile u strukturi slovenačke i srpske ekonomije?

Slovenačka privreda se transformisala tokom poslednjih decenija, što se odrazilo i na strukturu članica SPK-a u Srbiji. Slovenačke kompanije su postale sve prisutnije u sektorima kao što su informacione tehnologije, energetika, farmaceutika, visokotehnološka proizvodnja i drugi. Zbog svoje geografske pozicije, kvalifikovane radne snage, stabilne makroekonomske klime i niza drugih faktora Srbija je privlačna destinacija za strane investitore.

Međutim, poslednjih deset godina se na svim nivoima odvija i pozitivna transformacija srpske privrede. Ona jača i uveliko se širi na druge prostore pa tako i na slovenačko tržište koje je otvoreno za strane investicije. Struktura članica Slovenačkog poslovnog kluba u Srbiji danas u velikoj meri reflektuje promene koje su se dogodile u strukturi slovenačke i srpske ekonomije.

Danas se u članstvo SPK uključuju ne samo slovenačke firme koje posluju u Srbiji nego, značajno i sve više, i srpske kompanije koje žele da ostvare saradnju sa slovenačkim kompanijama pa i da investiraju u Sloveniji.

Koliko smo kao dve zemlje spremni za izgradnju ekonomije zasnovane na znanju, šta o tome možemo jedni od drugih da naučimo i u čemu možemo bolje da sarađujemo?

Srbija i Slovenija u velikoj meri već grade svoje ekonomije zasnovane na znanju ali postoji prostor za značajno poboljšanje u ovoj oblasti. Kada je reč o učenju jednih od drugih, obe zemlje imaju bogatu tradiciju u oblasti obrazovanja i istraživanja, a postoje i konkretne prilike za saradnju.

Slovenački univerziteti i instituti imaju bogato iskustvo u istraživanju i razvoju u različitim oblastima, a neke slovenačke kompanije su lideri u svojim sektorima. Ove kompanije bi mogle da budu mentor ili partner srpskim startapima, koji su u fazi razvoja ili rasta, te da im pomognu da uspešno plasiraju svoje proizvode i usluge na evropskom tržištu.

S druge strane, Srbija ima bogat izvor vrlo kvalifikovane radne snage, uključujući i stručnjake u oblastima kao što su informacione tehnologije, inženjering i druge nauke. Ovi stručnjaci bi mogli da doprinesu slovenačkim kompanijama u njihovom poslovanju.

U domenu razmene znanja obe zemlje raspolažu značajnim potencijalima i mogu da puno nauče jedna od druge. Velike su mogućnosti za zajedničke projekte srpskih i slovenačkih institucija i kompanija u oblasti istraživanja i razvoja. Ovakvi projekti će unaprediti inovacije i konkurentnost obe zemlje.

Nesumnjivo, zaštita životne sredine, sprovođenje Green deal-a i, uopšte, prilagođavanje novim okolnostima poslovanja predstavljaju izazove za sve ekonomije pa i naše. Gde na ovom planu vidite prostor za bolju saradnju?

Razvoj industrije je čovečanstvu osim napretka doneo i neophodnu potrebu za zaštitom životne sredine. Sprovođenje Green deal-a i prilagođavanje novim okolnostima poslovanja predstavljaju veliki izazov za sve ekonomije u svetu, uključujući Srbiju i Sloveniju. Kao i svi izazovi i ovi se lakše i uspešnije prevazilaze zajednički. U tom smislu, puno je prostora za bolju saradnju dveju zemalja u ovoj oblasti.

Pre svega, postoji prostor za saradnju između slovenačkih i srpskih kompanija koje deluju u oblasti proizvodnje i korišćenja održivih materijala, proizvodnje zelene energije i u drugim oblastima koje doprinose očuvanju životne sredine. Ove kompanije treba da razmenjuju iskustva i znanja i da zajednički rade na razvoju novih proizvoda i usluga. Slovenačke i srpske institucije u oblasti istraživanja i razvoja imaju kapacitete za razvoj novih tehnologija i, posebno, inovacija koje će doprineti očuvanju životne sredine i sprovođenju Green deal-a.

S obzirom da je Slovenija članica EU, a da je Srbija na najboljem putu dostizanja EU standarda, neiscrpne su mogućnosti za saradnju kada je reč o razvoju politika i strategija, te sprovođenju propisa o zaštiti životne sredine i održivom razvoju.

Konačno, obrazovanje i svest o zaštiti životne sredine su ključni faktori za uspešno sprovođenje održivog razvoja. Obe zemlje mogu da zajednički rade na podizanju svesti o važnosti očuvanja životne sredine, kroz obrazovne programe, javne kampanje i druge aktivnosti. Saradnja na ovom polju bi mogla da donese mnoge koristi za obe zemlje i doprinese očuvanju životnog prostora za buduće generacije.

Sa stanovišta ovih novih mogućnosti za saradnju, gde vidite dalji prostor za unapređenje poslovne klime u Srbiji?

Poboljšanje poslovne klime u Srbiji zavisi najviše od odnosa države prema ovom pitanju i njenom fokusiranju na stvaranje povoljnog okruženja za investiranje. A, prostora za poboljšanje – ima.

Pre svega, neophodno je smanjiti administrativne prepreke, koje otežavaju poslovanje u Srbiji, kao što su još uvek dugi postupci izdavanja raznih dozvola i mnogi nejasni zakoni i propisi. Neophodno je stalno i intenzivnije jačanje vladavine prava, tj. poboljšanje nezavisnijeg sudskog sistema, oštrija borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, što bi obezbedilo ličnu i poslovnu pravnu sigurnost.

Uprkos izazovima sa kojima se suočavamo, verujem da postoje mnoge prilike za rast i napredak, a moja dugogodišnja poslovna karijera me je naučila da je ključno biti optimističan i fokusiran na pronalaženje rešenja

Nastavak ulaganja u infrastrukturu u Srbiji, u puteve, železnice, vodne puteve i aerodrome, bi povećao atraktivnost za investitore. Mala i srednja preduzeća se smatraju glavnim motorom ekonomskog razvoja ali se često suočavaju sa nedostatkom kapitala, što ograničava njihov rast i razvoj. Stoga je važno pružiti više podrške ovim preduzećima kako bi se olakšao njihov pristup finansiranju, obuci i savetovanju.

Najzad, ali ne i poslednje po važnosti, je investiranje u obrazovanje i istraživanje. Od ove delatnosti zavisi unapređenje stručnosti i kvaliteta radne snage. Razvoj inovativnih tehnologija privlači strane investitore i povećava atraktivnost Srbije kao poslovne destinacije.

Sudeći po prognozama MMF, Svetske banke i mnogih drugih agencija čini se da ni 2023. nećemo videti kraj teškoćama u našim ekonomijama, ni lokalno ni globalno. Šta vas kao veterana u biznisu čini optimističnim a šta pesimističnim kad gledamo na ovu i iduću godinu?

Iskustvo mi nalaže da moj pogled na situaciju u svetskoj ekonomiji bude prilično obazriv. Situacija se i dalje čini vrlo izazovnom s obzirom na brojne ekonomske probleme sa kojima se suočavaju zemlje širom sveta. Međutim, sa druge strane, postoji nekoliko faktora koji me čine optimističnim.

Prvo, čini se da su zemlje širom sveta, uključujući Srbiju i Sloveniju, preduzele odgovarajuće mere kako bi se suočile sa izazovima koje je donela pandemija. To uključuje povećanje investicija u oblasti zdravstva i tehnologije, kao i podršku privredi kroz razne fiskalne i monetarne mere.

Drugo, postoji potencijal za rast u nekim ključnim sektorima, kao što su savremene tehnologije, zdravstvo, i obnovljivi izvori energije. Ovi sektori su, u poslednjih nekoliko godina, pokazali izuzetan rast i otvorili nove mogućnosti za poslovanje.

Treće, postoji ogroman potencijal za saradnju između Srbije i Slovenije, kao i drugih zemalja u regionu. Mislim da se zemlje u regionu moraju više povezivati i sarađivati kako bi se zajednički suočile sa izazovima i ostvarile bolji ekonomski rast.