Nj.e. Damjan Bergant, ambassador Slovenije u Srbiji

Mogu potvrditi da Srbija i Zapadni Balkan ostaju visoko na listi interesa Republike Slovenije i da će biti stepen interesovanja od strane Slovenije isti ili još veći – Damjan Bergant

Budućnost Srbije je EU, uveren je ambasador Slovenije Damjan Bergant. Članstvo u istoj familiji EU dodatno bi osnažilo ekonomsku saradnju Srbije i Slovenije koja se trenutno kreće oko 2 milijarde evra.

U intervjuu za CorD Magazine slovenacki ambasador skreće pažnju na važnost jačanja domaće privrede i lokalne saradnje, koje u uslovima globalnih potresa postaju važne, naročito u poljoprivredi i proizvodnji hrane.

Vaša ekselencijo, Slovenija je dobila/dobija (do juna, prema najavama) novu vladu.  Može li se očekivati isti stepen interesovanja za Srbiju i Zapadni Balkan?

Krajem aprila imali smo redovne parlamentarne izbore i prema rezultatima izgleda, da je moguće veoma brzo sastavljanje nove vlade, zato ste u pravu, kad kažete, da će Slovenija imati novo rukovodstvo najverovatnije početkom juna. Što se tiče Srbije i Zapadnog Balkana ostaje sve u istim okvirima, jer Ministarstvo spoljnih poslova Republike Slovenije vezano je na Deklaraciju o spoljnoj politici Republike Slovenije, koju je Državni zbor Republike Slovenije usvojio 2015. godine. Lično ne očekujem da bi došlo do predloga o promeni, tako, da mogu potvrditi da Srbija i Zapadni Balkan ostaju visoko na listi interesa Republike Slovenije i da će biti stepen interesovanja od strane Slovenije isti ili još veći.

Prilikom nedavnog susreta predsednika Slovenije i Srbije govorilo se o “iskrenom prijateljstvu”. Jeste li razmišljali šta je uticalo da odnosi dve zemlje, posle raspada Jugoslavije, sada budu na tako visokom nivou?

Srbi i Slovenci tradicionalno su povezani narodi. Istina je da su u istoriji postajali različiti interesi i među njima, ali to ne znači da nisu bili povezani. Rodom sam iz Maribora zato pamtim priče o prognanstvu porodica iz Štajerske u Srbiju u drugom svetskom ratu. Slovenci su bili lepo primljeni od strane Srba, kako su pričali stariji ljudi. Sa druge strane moj je posao da posećujem različite krajeve Srbije i  društva Slovenaca po Srbiji i zato otkrivam veoma interesantne stvari o povezanosti Slovenaca i Srba. Poslednja zanimljiva stvar na koju sam naišao i nisam znao da postoji, je groblje u Vrdniku ispod Fruške gore gde se može na spomenicima naći 90 % slovenačkih imena i prezimena. Tu su sahranjeni rudari i njihove familije koji su došli iz  Slovenije i živeli na tom području gde su radili i umrli. 

Slovenija i Srbija imaju izvanrednu saradnju u oblasti  politike, privrede i kulturne saradnje. Kontakti postoje na različitim nivoima i u različitim delatnostima. Jesmo protivnici ali samo na sportskim terenima.

I dalje želimo da razvijamo prijateljske odnose i da Srbija što pre uđe u EU. Približavanje Srbije EU i uvažavanje evropskih vrednosti je odličan temelj za dodatnu nadogradnju dobrih odnosa naše dve zemlje.

I privrednici iz Slovenije, kako ste nedavno rekli, smatraju da uslovi za saradnju “nikad nisu bili bolji”. Šta su novi pravci ili oblasti jačanja poslovnih veza? Energetika, ekologija ili nesto treće?

Srbija sve više napreduje u svim oblastima društva, a pogotovo u ekonomiji gde se uslovi poslovanja nesporno poboljšavaju sa razvojem infrastrukture, digitalizacijom poslovanja državnih institucija, odličnom poreskom politikom, otvaranjem privrede sa velikom podrškom stranom kapitalu i sa tim jačanjem konkurentnosti, brzom industrijalizacijom privrede koja snažno razvija i sektor malih i srednjih preduzeća, dobavljača, postepenim ulaganjem u razvoj i inovacije što diže dodatnu vrednost na zaposlenog i kao posledicu ima jači i konkretniji izvoz.

Na osnovu iskustava iz Slovenije mogu da istaknem da se pre svega sa razvojem malih i srednjih preduzeća postignu dugoročni stabilni uslovi za uspešnu i održivu ekonomiju male zemlje koja bazira na izvozu, većom konkurentnošću i sa tim otvara neograničene mogućnosti jačanja poslovnih veza. Naravno zbog aktuelnih dešavanja u svetu i postizanjem ciljeva održivog razvoja trend u svetu a što je bitnije i u EU regionu koji je naš zajednički, je razvoj i krupnija ulaganja u održive izvore energije i ekologiju. Drago nam je što na tom planu Srbija ima hrabre ambiciozne planove. I da ne  zaboravimo na lokalnu proizvodnju hrane, adekvatne logističke sisteme, razvoj digitalnih usluga i rešenja. Svet se iz globalnog rapidno menja u regionalnu i lokalnu priču, tome primereno ima i puno novih pravaca jačanja poslovnih veza.

Rekli ste da biste voleli da više srpskih preduzeća dođe u Sloveniju? Šta smatrate preprekom u tom procesu?

Na osnovu iskustava iz Slovenije mogu da istaknem da se pre svega sa razvojem malih i srednjih preduzeća postignu dugoročni stabilni uslovi za uspešnu i održivu ekonomiju male zemlje koja bazira na izvozu, većom konkurentnošću i sa tim otvara neograničene mogućnosti jačanja poslovnih veza

Naravno, naših investicija u Srbiji ima oko 1,5 milijarde evra, a srpskih oko tri puta manje. Prirodno je da bi to izbalansiralo i ojačalo saradnju. Prepreka ne vidim, Slovenija je otvorena i spremna da pomogne srpskim investitorima na njihovom putu širenja poslovanja, a želeo bih da Srbija što pre uđe u familiju EU, da bismo igrali po istim pravilima, rešili se administrativnih prepreka i tako poboljšali saradnju.

U jednom intervjuu ste rekli da nije pitanje da li će Srbija ući u EU nego kada. Građani Srbije kao da ne dele Vaše uverenje da će se tako i dogoditi, što pokazuje nedavno istraživanje javnog mnjenja. Na čemu Vi bazirate svoj optimizam?

Uveren sam da Srbija nema druge alternative i da je EU najbolji mogući put za Srbiju. Predsednik Vučić kaže da najviše u Srbiju investiraju zapadne zemlje na čelu sa EU. To bogati Srbiju i omogućava napredak i razvoj Srbije. Zašto ljudi iz Srbije traže posao na Zapadu? Zašto voze zapadne automobile? Zašto žele mladi iz Srbije da studiraju na Zapadu? Zato, jer je Srbija zemlja u Evropi i prirodno je povezana sa EU. Što se tiče javnog mnjenja i sadašnjih rezultata viđenja EU, to je zapravo trenutak u jednoj priči.

Javno mnjenje može da se preokrene veoma brzo, samo da su impulsi na društvo pravi. Moj optimizam proizilazi takođe iz iskustva tokom našeg predsedavanja, kada smo uspeli da pokrenemo pregovarački proces. Uspešno otvaranje 4. klastera poglavlja je pokazatelj da je članstvo Srbije u EU ostvariv cilj i zavisi pre svega od njenog napretka u pregovaračkom procesu.

Smatrate li da stav Srbije da ne može da se pridruži ekonomskim sankcijama protiv Rusije otežava proces evrointegracija?

Mislim, da trenutno ne olakšava taj proces. Kad ćemo doći do tačke novog ocenjivanja Srbije i statusa kandidata za EU, sigurno će i to uticati na ocenu. Govorimo o pitanju sankcija protiv Rusije ali u suštini imamo u mislima usklađivanje spoljne politike zemlje sa spoljnom politikom EU. Znači nisu u pitanju samo sankcije protiv Ruske Federacije. Ako 27 država članica ima zajednički stav, onaj ko želi da bude deo grupe, mora da prihvati isti stav inače ne može biti deo grupe. To je potpuno jasno. Srbija je suverena zemlja i treba sama da odluči, šta je u njenoj političkoj volji i želji.

Zbog čega, s druge strane, EU insistira da se zemlja koja je tek kandidat, a ne članica EU, u potpunosti usaglasi sa spoljnom politikom Unije?

Suština je u tome da zemlje kandidati treba da dele vrednosti koje su zajedničke evropskoj porodici. Posebno u oblasti spoljne politike, ako su grubo kršeni osnovni principi za koje se zalaže civilizovan svet.

To su pravila kroz koja su trebali svi, posle uvođenja zajedničke spoljnje i bezbednosne politike EU. Svakako je u interesu svih da se pre punopravnog članstva u EU svaka zemlja kandidat iskaže, da je na nivou grupacije, a ne da postane članica pa tek onda vidimo da li ćemo to ili ono raditi ili ne.

Jeste li zabrinuti zbog navoda da bi kriza u Ukrajini mogla da destabilizuje Zapadni Balkan?

Na žalost Zapadni Balkan još nije  u stanju dugoročne stabilnosti. Kriza u Ukrajini svakako može da negativno uteče na stabilnost. Ali ja sam po prirodi optimista i mislim da su politički lideri na Zapadnom Balkanu dosta iskusni, da im je jasno, da sukobi i ratovi ne pomažu nego suprotno, prave štetu koja se popravlja decenijama.

Ako 27 država članica ima zajednički stav, onaj ko želi da bude deo grupe, mora da prihvati isti stav inače ne može biti deo grupe. To je potpuno jasno. Srbija je suverena zemlja i treba sama da odluči, šta je u njenoj političkoj volji i želji

Pošto su na žalost zemlje Zapadnog Balkana nedugo nazad prolazile kroz strahote rata, to bi trebalo da bude garant mira. I zato treba svaka zemlja da se bori za sebe kako ne bi došlo do do prevlade ekstremističkih i nacionalističkih ideja.

Kakav je odnos Slovenije prema Republici Srpskoj? Steklo se u ovdašnjoj javnosti uverenje da Slovenija nije na strani onih članica EU koje zagovaraju politiku sankcionisanja zvanicnija RS, pre svega Milorada Dodika?

Ne bi bilo prikladno da ja kao ambasador u Srbiji komentarišem prilike u BiH. Bosna i Hercegovina je suverena zemlja koja bazira na Daytonskom mirovnom sporazumu i Republika Srpska je deo te zemlje.

Kao i u drugim EU zemljama i Slovenija se suočava sa problemima u snabdevanju gasom i naftom, što utiče na cene struje i benzina. Bivši premijer Janša govorio je o Alžiru kao novom snabdevaču Slovenije gasom. Postoji li pouzdana i dovoljna alternativa ruskim energentima?

Slovenija je mala zemlja i energente kupujemo na spot tržištu. Naravno pre krize naša privreda imala je i dugoročnu stabilnu saradnju i sa ruskim Gazpromom, a gas smo vukli i iz ostalih virova. Takođe i naftu. Kratkoročno, alternative ruskim energentima nema, što se vidi i po cenama energenata. Ali sve to nas u EU i gura u bržu energetsku transformaciju, da zastavljene ciljeve održivog razvoja i veče energetske nezavisnosti  postignemo i pre roka. Sve to mnogo košta i boli ne samo privredu nego i fizička lica, ali i oni se prilagođavaju brzinom svetlosti i ulažu u lične elektrane na krovovima i menjaju svoje navike. Privreda to teško uradi preko noći.