Nj.E. Damjan Bergant, ambasador Slovenije u Srbiji

U meri u kojoj bi Borut Pahor kao kandidat bio prihvatljiv za sve, obe strane u dijalogu, a i posebno za EU, verovatno bi mogao da doprinese određenim delom rešavanju otvorenih pitanja u dijalogu između Beograda i Prištine. Dakle, nije važno da li Borut Pahor dolazi iz Slovenije ili iz nekog drugog mesta, već je važno šta Borut Pahor može učiniti da život na ovim prostorima bude bolji – Damjan Bergant

Uprkos ozbiljnim razlikama u pogledima na dešavanja u okruženju i svetu, izraženim suprotnim stavovima Slovenije i Srbije, prilikom glasanja o članstvu Kosova u Savetu Evrope a potom i o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici, u Generalnoj skupštini UN, ambasador Damjan Bergant uveren je da nedavne tenzije na relaciji Beograd – Ljubljana ne bi trebalo da ugroze „zajedničko delovanje i saradnju“. „Smatram da su Slovenija i Srbija zemlje koje veže prijateljstvo i da obe teže produbljivanju bilateralnih odnosa“, kaže ambasador Bergant. Slovenija će, potvrđuje u intervjuu za CorD Magazin podržati kandidaturu bivšeg predsednika Boruta Pahora da zameni Miroslava Lajčaka na mestu posrednika EU u dijalogu o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

Vaša Ekselencijo, Slovenija ove godine obeležava 20. godišnjicu ulaska u EU. Da li su ispunjena očekivanja građana u vezi sa članstvom?

Smatram da je odluka Slovenije i Slovenaca da uđu u EU bila jedna od najvažnijih i najboljih odluka za Sloveniju od osnivanja sopstvene države. Nakon ulaska Slovenije u EU, zemlja i njeni građani dobili su mnogo više nego da nisu postali deo EU. Slobodno kretanje ljudi i robe je samo jedan segment koji je važan za razvoj zemlje. Posebno su važne druge mogućnosti koje su se otvorile samim usvajanjem u EU porodicu. Nadogradnja svega je nesumnjivo priključenje jedinstvenoj valuti i pridruživanje šengenskom prostoru. Otvorene su mogućnosti za korišćenje različitih fondova EU, koji doprinose razvoju zemlje i boljem i kvalitetnijem životu građana Slovenije. Mladi imaju više mogućnosti da studiraju i stiču znanja koja, posebno kroz Erasmus programe, stiču na velikom broju evropskih univerziteta. Oni se vraćaju sa znanjem u Sloveniju i time jačaju društvo i doprinose dodatnom razvoju zemlje. U tom kontekstu pokazale su se i prednosti otvorenog tržišta rada. Ulaskom u EU ublažene su tenzije koje su izazivale nekadašnje granice sa susednim zemljama.

Videćemo u budućnosti koja će od zemalja biti uspešnija, da li na evropskom istoku ili jugoistoku. Srbija ima sve šanse da postane članica EU a to zavisi isključivo od Srbije

Mogu reći da su krajevi uz granicu sa Italijom, posebno Trst i zaleđe Trsta i Goriška ponovno zaživeli. Više nije bitno na kojoj strani živite, već je bitan kvalitet života, napredak i međusobni suživot. Život Slovenije i Slovenaca je jednostavno postao lepši, povoljniji i napredniji. Upravo zbog toga će Slovenija težiti očuvanju EU, bez obzira na kriznu situaciju u svetu i unutrašnje i spoljne pokušaje da se dokaže da se projekat evrointegracija prikazuje kao nešto loše. I da se države delomično odriču sopstvenoj samostalnosti. Naprotiv, EU integracije predstavljaju jednu od najkonkretnijih i najpozitivnijih integracija u istoriji ljudskog postojanja, koju treba negovati i u budućnosti. Evropa se kroz istoriju suočavala sa raznim krizama ali pre svega sa pretnjama miru. Proživela je dva svetska rata, koja su ostavila velike ožiljke u životima ljudi i država, ali je ipak uspela da izgradi integraciju koja predstavlja zajedničke vrednosti demokratije, vladavine prava i garancije ljudskih prava. U tom pogledu su napredovali i državljani i države članice EU, uz to da se kultura i identitet svake od njih ugradio u principe evropskog državljanstva, široku paletu tzv. službenih jezika EU i bogatu evropsku kulturnu baštinu.

Posle Slovenije i Hrvatske postavlja se pitanje hoće li se i kada, proširenje nastaviti. Od nedavno se u fokusu EU nalaze i zemlje kandidati, Ukrajina i Moldavija. Gledano iz ugla Slovenije, države koja snažno zagovara proširenje, šta bi trebalo da bude prioritet: proširenje ka nekoj od ex-sovjetskih republika ili širenje na Zapadni Balkan?

Proširenje je u interesu EU i njenih zemalja. To bi takođe trebalo da bude u interesu zemalja kandidata, a posebno njihovih građana. Nije bitno da li se radi o ekspanziji tzv zemlje istočnog dela Evrope ili zemlje Zapadnog Balkana. Zemlje koje žele da postanu deo EU moći će da se pridruže ali pod uslovom da budu spremne da prihvate pravila EU.

Ovo je osnova i bez toga proširenje i članstvo neće biti moguće. Šta znače pravila? To posebno znači jačanje i implementaciju sistema demokratije, vladavine prava i ljudskih prava. Drugim rečima, radi se o prilagođavanju nacionalnog zakonodavstva zakonodavstvu EU a posebno, što je još važnije, primeni usvojenih pravila i zakona. Ovo je teže nego praviti pravila. Takođe, mora postojati želja i tendencija posebno političkih struktura, i vlasti i opozicije, a indirektno posebno građana da zaista žele članstvo u EU.

Želja mora biti izražena javnim mnenjem. Ubeđivanje građana da EU ne želi proširenje i da je kriva što ništa nije urađeno od strane EU ne pomaže budućem članstvu. Neutemeljena je i svaka neosnovana kritika EU od strane političkih lidera pojedinih zemalja. Kontekst evropske priče se naravno menja i zavisi od razvoja događaja, izazova, potreba. Posledično se menja i kontekst procesa a uz to preporuke i merila. Ali ako neko želi da bude deo EU porodice, mora da se ponaša i živi u skladu sa vrednostima i pravilima EU. Kakva su ta određuje se prvenstveno u okviru EU.  Niko ne treba da bude primoran da radi nešto što ne želi. Ukratko, potrebno je igrati otvorenih karata i imati jasnu viziju koja se takođe mora jasno braniti i predstavljati. Ovaj put je jedini mogući put do cilja. Videćemo u budućnosti koja će od zemalja biti uspešnija, da li na evropskom istoku ili jugoistoku. Srbija ima sve šanse da postane članica EU a to zavisi isključivo od Srbije.

U proteklom periodu zabeležene su tenzije u odnosima Slovenije i Srbije. Predsednik Srbije je ponašanje predstavnika Slovenije prema Srbiji, u UN, nazvao “odvratnim”. Šta biste Vi rekli o bilateralnim odnosima?

Verujem da reči koje ste pomenuli ne mogu ništa dobro doprineti razvoju dobrih odnosa dve zemlje. Predsednik Vučić je to shvatio i odmah se izvinio, tim pre što Slovenija, kao članica Saveta bezbednosti UN nije imala nikakve veze sa sastavom delegacija koje su prisustvovale sednici, a koja se odnosila na godišnji izveštaj UNMIK-a. Ona je na sastanku dala i uravnoteženu izjavu. Slovenija je korektno izvršila zadatak i zato je utoliko više čudilo što je predsednik izjavio šta je izjavio.

Slovenija želi dobre odnose sa Srbijom i mislim da su ti odnosi dobri bez obzira na sve. Imamo neke različite poglede na ono što se dešava u našem okruženju ili globalno šta se dešava u svetu, ali to ne bi trebalo i ne ugrožava naše zajedničko delovanje i saradnju. Smatram da su Slovenija i Srbija zemlje koje veže prijateljstvo i da obe teže produbljivanju bilateralnih odnosa.

Već u vreme formiranja nove Vlade Srbije dobio sam zahtev iz Kabineta predsednika Vlade Slovenije da, kada bude formirana Vlada Srbije prenesem premijeru Vučeviću poziv da poseti Sloveniju i da izrazim spremnost da se do kraja ove godine organizuje naredna zajedničku sednica naše dve Vlade u Sloveniji. To sam neformalno preneo premijeru na nedavnom otvaranju vetroparka Krivača, kada sam imao priliku da razgovaram sa njim. Dogovorili smo se o zvaničnom sastanku na kojem ćemo finalizovati detalje. Pretpostavljam da ćemo uskoro imati formalni razgovor na ovu temu. U neformalnom razgovoru, predsednik Vučević je istakao da će sa zadovoljstvom dolaziti u Sloveniju i da predlog za zajednički sastanak Vlada smatra veoma dobrodošlim. On je podsetio da je poslednji takav sastanak organizovan 2019. godine u Novom Sadu, kada je još bio gradonačelnik Novog Sada. Ukratko, želim i siguran sam da do kraja ove godine možemo mnogo da uradimo na obe strane da se dobri odnosi dve zemlje nastave. To sam neformalno preneo premijeru na nedavnom otvaranju vetroparka Krivača, kada sam imao priliku da razgovaram sa njim. Dogovorili smo se o zvaničnom sastanku na kojem ćemo finalizovati detalje. Pretpostavljam da ćemo uskoro imati formalni razgovor na ovu temu. U neformalnom razgovoru, predsednik Vučević je istakao da će sa zadovoljstvom dolaziti u Sloveniju i da predlog za zajednički sastanak Vlada smatra veoma dobrodošlim. On je podsetio da je poslednji takav sastanak organizovan 2019. godine u Novom Sadu, kada je još bio gradonačelnik Novog Sada. Ukratko, želim i siguran sam da do kraja ove godine možemo mnogo da uradimo na obe strane da se dobri odnosi dve zemlje nastave.

Kao ambasador zemlje koja je sponzor rezolucije o genocidu u Srebrenici u Generalnoj skupštini UN a istovremeno i veliki zagovornik dijaloga u regionu, kako gledate na činjenicu da je tekst rezolucije usaglašavan bez konsultacija u regionu i bez znanja Beograda i Banjaluke?

Teško mi je da komentarišem nešto čega nisam konkretno svestan ili sam svestan samo preko medija. Smatram da je za usvajanje dokumenata kao što su rezolucije Generalne skupštine UN neophodna koordinacija u Njujorku. Srbija je članica UN i imala je priliku da učestvuje u procesu kreiranja rezolucije od početka i kasnije u fazi revizije teksta. Na to u znatnoj meri ukazuje i aktivnost Srbije u Njujorku, što su srpski mediji detaljno pratili. Republika Srpska je deo Bosne i Hercegovine. I kao takva bila je uključena u proces kreiranja i usvajanja rezolucije.  

EU integracije predstavljaju jednu od najkonkretnijih i najpozitivnijih integracija u istoriji ljudskog postojanja, koju treba negovati i u budućnosti

Kada govorimo o sadržaju rezolucije o genocidu koju je usvojila Generalna skupština UN-a, Slovenija smatra da je svrha rezolucije da olakša pomirenje, empatiju i izgradnju poverenja u Bosni i Hercegovini. To je tačka u kojoj se naši stavovi razlikuju od stavova Srbije. Genocid u Srebrenici priznala su dva međunarodna suda, i to Međunarodni krivični sud i Međunarodni sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. Svrha rezolucije nije bila, što je posebno istaknuto u Srbiji, da se bilo koji narod optuži da je na bilo koji način izvršio genocid, već upravo suprotno. Ja bih lično, naravno, bio srećniji da je rezolucija usvojena konsenzusom i da je Srbija u procesu usvajanja rezolucije učestvovala drugačije nego što je to činila. U svakom slučaju, mora se uložiti napor da rezolucija zaista doprinese svom cilju i da se ne koristi u neke negativne svrhe koje bi dovele do zaoštravanja situacije u ovom regionu. Tome posebno može mnogo da doprinese Srbija.

Koliko je za Sloveniju bitna kandidatura bivšeg predsednika Boruta Pahora za mesto novog posrednika u dijalogu Beograda i Prištine, koji bi zamenio Miroslava Lajčaka?

Predsednik Pahor je veliki poznavalac dešavanja na Zapadnom Balkanu. Pod njegovim rukovodstvom delovao je tzv Brdo Brijonski proces, koji je doprineo sa dosta korisnih elemenata regionu. Bio je to jedan od retkih foruma na kome su učestvovali i učestvuju svi lideri zemalja jugoistočne Evrope. U meri u kojoj bi Borut Pahor kao kandidat bio prihvatljiv za sve, obe strane u dijalogu, a i posebno za EU, verovatno bi mogao da doprinese određenim delom rešavanju otvorenih pitanja u dijalogu između Beograda i Prištine. Dakle, nije važno da li Borut Pahor dolazi iz Slovenije ili iz nekog drugog mesta, već je važno šta Borut Pahor može učiniti da život na ovim prostorima bude bolji. Zato Slovenija namerava da podržava kandidaturu predsednika Pahora da nasledi Miroslava Lajčeka. Ako kandidatura bude uspešna, bićemo srećni i daćemo mu punu podršku kao što ćemo dati podršku svakom drugom ko bi bio imenovan na ovu funkciju.

Slovenija i slovenačke kompanije su u prošlosti značajno ulagale u srpsku privredu i našle se pri vrhu liste stranih investitora. Ako ne vara utisak da taj prostor sada zauzimaju drugi, koje oblasti biste naveli kao najbolji primer ekonomske saradnje?

Slovenija je i dalje među zemljama čije kompanije ulažu u Srbiju. Slovenačka privreda je u prethodnoj godini u Srbiju uložila oko 161 milion evra, što Sloveniju svrstava na 7. mesto među svim stranim investitorima i na 3. među zemljama EU. Naravno, kao državu sa 2 miliona stanovnika teško je porediti se sa velikima ali ukoliko pogledamo investicije u odnosu na BDP zemalja investitora, Slovenija je i dalje u vrhu. Zapravo skoro svake godine dođe do velikog ulaganja slovenačkog kapitala ili slovenačke kompanije u Srbiju. U 2020. godini, akvizicijom Komercijalne banke od strane NLB, bili smo na najvišem mestu po investicijama.

Što se tiče bilateralne ekonomske saradnje u budućnosti, možemo očekivati intenzivnu saradnju, ali i nova ulaganja u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, ekologije, turizma, biotehnologije i industrije

Hrastnička staklara je pre dve godine kupila Paračinsku staklaru, gde je ponovo bila investicija od nekoliko stotina miliona. Ovog meseca smo otvorili vetropark u Krivači koji je, pored MK Grupe, u polovičnom vlasništvu slovenačkog investicionog fonda Alfi Renevables. Opet reč je o investiciji od skoro sto miliona slovenačkog kapitala. Ukratko, Slovenija ostaje i biće važan investitor u Srbiji. Što se tiče bilateralne ekonomske saradnje u budućnosti, možemo očekivati intenzivnu saradnju, ali i nova ulaganja u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, ekologije, turizma, biotehnologije i industrije.

Vaš mandat u Srbiji bliži se kraju.  Šta smatrate svojim uspehom a koji cilj niste uspeli da ispunite?

Moj mandat još nije završen. I dalje ostajem u Srbiji. Tačno je da sam 1. juna navršio 4 godine mandata u Srbiji, ali za sada ostajem u Beogradu.

Tokom mog mandata uspeli smo da realizujemo dosta konkretnih projekata. Imali smo tri posete na nivou predsednika zemlje, ministar spoljnih poslova je posetio Srbiju. Ostvarili smo dosta ministarskih poseta iz raznih oblasti. Preduzeli smo neke konkretne korake u oblasti sukcesije. Najvažnije je da smo uspeli da postignemo dogovor o isporuci originalnog filma Kekec i još 12 filmova koji su na trajnim nitratnim trakama. Otkrili smo dva spomenika u Beogradu, dvojici zaslužnih Slovenaca, Edvardu Rusjanu i Jerneju Kopitaru. Organizovali smo veliki broj kulturnih događaja raznih slovenačkih umetnika. Lično sam uspostavio odlične kontakte sa sagovornicima u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, kao i u drugim ministarstvima i Narodnoj skupštini. Šta god želimo da uradimo uvek je moguće i izvodljivo. Ukratko, mislim da je uspeha toliko da ih je teško nabrojati.

Lično sam prilično razočaran činjenicom da je Srbija za vreme mog mandata praktično ostala na mestu po pitanju ulaska u EU. Kada sam stigao 2020. godine bio sam prilično entuzijasta da će za četiri godine napredak Srbije ka EU biti vidljiv i nadao sam se da će nakon mog odlaska iz Beograda biti samo pitanje vremena kada će Srbija zaista postati punopravna članica EU. Danas na stvari gledam drugačije. Mnogo je obećanja i želja, a malo akcija koje bi Srbiju odvele u EU. EU je, bar na nivou delegacije EU i država članica u Beogradu, bila aktivna u ovoj oblasti ali to nije bilo dovoljno da ubedi građane Srbije da je EU prava alternativa za zemlju. Kada je Ruska Federacija izvršila invaziju na Ukrajinu, cela priča je postala još gora jer Srbija nije uvela sankcije kao što je to uradila cela EU. Nešto je urađeno u oblasti reforme pravosuđa ali nažalost nedovoljno da bi se moglo govoriti o ozbiljnoj nameri Srbije za EU. Najveći napredak ostvaren je u oblasti privrede, sa akcentom na konkurentnosti i rastu. Sama privreda je društvena oblast u kojoj građani najviše osećaju pozitivan uticaj EU, tako da sa optimizmom očekujem realizaciju projekata u okviru Plana rasta, gde je za Srbiju planirano skoro tri milijarde evra evropskih fondova. Pred Srbijom je još mnogo posla i zaista se nadam da će Srbija to uraditi, posebno zbog svojih građana, koji zaslužuju da budu u EU i imaju priliku da žive u društvu i zemlji koja se brže razvija. Uvek je bolje biti deo nečega nego boriti se sam. Demagogija, populizam i nacionalizam su neprijatelji razvoja i toga je potrebno biti svestan.