Mapa sajta

Branko Ružić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Sprovodimo reforme na svim nivoima obrazovanja

Prateći okvir postavljen Strategijom obrazovanja i vaspitanja 2030, Ministarstvo u saradnji sa brojnim partnerima radi na stvaranju uslova za veći obuhvat dece u predškolskim ustanovama, razvoj dualnog obrazovanja u srednjem i visokoškolskom obrazovanju i usavršavanje nastavnika koji su osnova svakog uspešnog obrazovnog sistema

Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine, koju je Vlada Srbije usvojila u junu 2021. godine, predstavlja osnovu za sistemsko unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Ovaj strateški dokument prati kontinuitet procesa reformi koje se sprovode poslednjih godina na svim nivoima obrazovanja. Nova Strategija će, kaže Branko Ružić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja „omogućiti da još više dece bude obuhvaćeno obrazovanjem, da pratimo zahteve i potrebe tržišta rada i da u skladu sa tim kod učenika razvijamo znanja, veštine i kompetencije.“

Imajući u vidu važnost razvoja komeptencija i kod učenika i nastavnika Strategija je predvidela njihovo unapređivanje i osavremenjivanje procesa nastave i učenja, kao i uslova u kojima se nastava odvija.

Ako govorimo o obuhvatu obrazovanjem vidi se da nova strategija s jedne strane stavlja veliki akcenat na povećanje obuhvata dece predškolskim vaspitanjem i na uvođenje obaveznosti srednjoškolskog obrazovanja. Šta su neophodne pretpostavke da bi se ispunila ova dva cilja?

Ministarstvo u saradnji sa brojnim partnerima radi na stvaranju uslova za veći obuhvat dece u predškolskim ustanovama. Ukupan procenat obuhvata dece predškolskog uzrasta ima tendenciju porasta, uz tradicionalno visok obuhvat dece u godini pred polazak u školu.

Naš cilj je da obezbedimo dobre i savremene uslove za boravak mališana u vrtićima i rad vaspitača, da utičemo na smanjenje listi čekanja za upis u predškolske ustanove, ali i pružimo podršku roditeljstvu.

Jedna od aktivnosti koji treba da omogući povećanje kapaciteta vrtića je i Projekat inkluzivnog predškolskog vaspitanja i obrazovanja koji od 2018. godine realizujemo na osnovu zajma Svetske banke. Realizacijom projekta biće obezbeđeno 11.000 novih mesta u vrtićima u Srbiji. Takođe, u saradnji sa Fondacijom “Novak Đoković” radimo i adaptaciju i prenamenu postojećih prostora u vrtićima u više gradova.

Osim toga, nove Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja primenjuju se u predškolskim ustanovama sukcesivno, od 1.septembra 2019. godine. Iskustva ustanova koje primenjuju program „Godine uzleta“ su pozitivna, a promene su vidljive u prostorima u kojima borave deca, u načinima podrške njihovom učenju i učešću u vršnjačkoj zajednici.

Kada je reč o uvođenju obaveznog srednjoškolskog obrazovanja, što je i predviđeno Strategijom razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine važan preduslov je izmena zakonske regulative i Ustava.

Od školske 2021/2022 godine po prvi put se implementiraju dualni studijski programi na visokoškolske ustanove u Srbiji. Trenutno je akreditovano 32 studijska programa po dualnom modelu studija, na 9 visokoškolskih ustanova.

Jedna od svakako najviše komentarisanih promena u prošlosti jeste bilo uvođenje dualnog obrazovanja. Gde je njegovo mesto u ovoj strategiji i koliko će škole koje pružaju ovakvu vrstu obrazovanja biti zastupljene sada kada srednjoškolsko obrazovanje postaje obavezno?

Dualno obrazovanje zauzima značajno mesto u Strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja. Strategijom je predviđen sistem praćenja i vrednovanja Nacionalnog modela dualnog obrazovanja, kako bi se došlo do zaključka koliko je dualno obrazovanje održivo, koliko se učenicima povećava zapošljivost i koji su pozitivni efekti na konkurentnost privrede. Broj kompanija koje su zainteresovane za saradnju sa školama je svake godine sve veći, a kontinuirano raste i broj škola uključenih u dualni sistem obrazovanja. Trenutno je oko 150 srednjih stručnih škola u ovom sistemu, a realizuju se 54 dualna obrazovna profila. Privreda je iskazala svoje potrebe za određenim kadrovima, što je dovelo do inicijative za izradu 14 novih dualnih obrazovanih profila kao što su npr. turistički tehničar, tehničar za industrijsku robotiku, tehničar bezbednosti železničkog saobraćaja, galanterista…

Istovremeno u žiži interesovanja je uvođenje dualnog obrazovanja u tercijarno obrazovanje. Šta će se tu u osnovi menjati u odnosu na već postojeće programe koji su na ovakav način prilazili obrazovanju kadrova?

Dualni model studija u visokom obrazovanju predstavlja jedan vid saradnje poslodavaca i visokoškolskih ustanova, koji s obzirom na aktivno učešće poslodavaca u kreiranju, ali i u realizaciji studijskih programa treba da doprinese relevantnosti visokog obrazovanja sa aspekta potreba tržišta rada. Dualni model, za razliku od standardnog, nije moguće realizovati bez poslodavaca kod kojih bi se realizovalo učenje kroz rad. Kreiranje programa dualnih studija treba da bude rezultat objektivnih potreba poslodavca za kvalifikovanim kadrom sa razvijenim specifičnim kompetencijama. Odnos u obimu časova aktivne nastave koja se izvodi na visokoškolskoj ustanovi i učenja kroz rad kod poslodavca utvrđuje se studijskim programom s tim da aktivna nastava, koja obuhvata predavanja, vežbe i drugi oblici aktivne nastave mora da bude zastupljena najmanje sa 450 časova godišnje prosečno na nivou celog studijskog programa, a učenje kroz rad sa najmanje 450 sati godišnje prosečno na nivou celog studijskog programa.

Studenti koji završe studije po dualnom modelu, s obzirom na relevantno praktično iskustvo, značajno povećavaju svoju konkurentnost na tržištu rada i imaće veće šanse za zapošljavanje kod poslodavaca kod kojih su obavili učenje kroz rad, ali i kod drugih poslodavaca iz iste delatnosti.

Razvoj kompetencija i ljudskih resursa, osavremenjivanje procesa nastave i učenja, kao i uslova u kojima se odvijaju su među prioritetima Strategije. Za to je potrebno znatno osavremenjavanje kadrova u obrazovanju. Koliko je resursa i materijalnih i ljudskih realno potrebno da bi se ovo sprovelo?

Kontinuirano kroz različite projekte i u saradnji sa partnerima radimo na tome da u što većem obimu digitalizujemo i unapredimo sistem, ali i da poboljšamo proces i uslove učenja u našim školama. Zbog toga je u planu opremanje još 21.500 digitalnih učionica. Takođe, u cilju unapređenja nastave, Ministarstvo je krajem prošle godine podelilo 7.000 računara i 480 štampača osnovnim i srednjim školama širom Srbije. Sa ovim aktivnostima nastavljamo i ove godine, i plan je dodelimo skoro 20.000 računara za računarske kabinete. Planirano je i da nastavnicima bude podeljeno oko 18.500 računara. Ovo će svakako pomoći daljem usavršavanju nastavnika, pružiti podršku učenicima i podstaći digitalizaciju nastavnih procesa.

Neki od strateških ciljeva su i povećanje postignuća učenika na završnom ispitu i smanjenje osipanja učenika. Prema nekim informacijama sada 25 odsto učenika koji završe osnovnu školu ne upisuju srednju školu. Kako se to može popraviti?

Na osnovu podataka završnom ispitu pristupi oko 99% učenika osmog razreda. U cilju poboljšanja postignuća učenika i veće pravednosti u sistemu obrazovanja, Ministarstvo preduzima korake za unapređivanje uslova rada i učenja. Učenici i nastavnici pripremaju se ove godine za završni ispit na kraju osnovnog obrazovanja, koji je u skladu sa novim programima nastave i učenja u osnovnoj školi. U skladu sa tim, škole su već počele da organizuju i pripreme za polaganje završnog ispita, kao i dodatnu nastavu.

Uspostavljanje državne onlajn osnovne škole i gimnazije može da se koristi kao podrška obrazovanju u ruralnim sredinama, pri školovanju dece sa invaliditetom, sportista, kao i učenika koji žive u inostranstvu

Inače, od ukupnog broja učenika koji završe osnovnu školu, srednju školu upiše 97 odsto učenika. Kada je reč o preostalih tri odsto učenika, među njima svakako ima dece koji neće nastaviti srednje obrazovanje, ali treba imati u vidu da toj broj obuhvata i učenike upisane u privatne, internacionalne škole, vojnu gimnaziju, verske škole, kao i đake koji će se školovati u inostranstvu.

Nacrtom strategije obrazovanja do 2030. godine predviđeno je uspostavljanje državne onlajn osnovne škole i gimnazije. Da li će to biti dopunski modalitet za situacije kao što je pandemijska ili sveobuhvatni prelazak na hibridno obrazovanje?

Svakako nije reč o sveobuhvatnom prelasku na onlajn obrazovanje, već o različitim instrumentima za podršku nastavi i učenju. Na primer, ovaj model može da se koristi kao podrška obrazovanju u ruralnim sredinama, pri školovanju dece sa invaliditetom, sportista, kao i učenika koji žive u inostranstvu. Cilj je i da sistem obrazovanja ima spremne digitalne materijale i osmišljene aktivnosti aktivnog učenja koje će lako distribuirati svim školama u sistemu i obezbediti odgovarajući nivo kvaliteta obrazovanja na daljinu, ukoliko za tim bude potrebe u budućnosti, ali i u redovnim okolnostima kao podrška ostalim školama u tranziciji ka hibridnoj nastavi koju obuhvataju razvojni planovi praktično svih škola.

Svakako ne na poslednjem mestu godinama čitamo o uvođenju državne mature a i rok ove vlade će isteći a da ona neće biti uvedena. Da li će sledeća vlada moći da krene vašim stopama i konačno je uvede?

Državna matura biće uvedena za trogodišnje srednje škole školske 2022/2023. godine, a opšta, umetnička i stručna matura školske 2023/2024. godine. Odluku o pomeranju datuma za uvođenje Državne mature doneta je, jer je ovo projekat koji zahteva temeljne pripreme svakog segmenta procesa. Usvojene su i Izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kako bismo blagovremeno stvorili uslove za efikasnu i stručnu pripremu za realizaciju državne mature.

Kako bismo još jednom proverili kvalitet zadataka i procedure na nivou sistema, od 4. do 8. aprila 2022. godine biće organizovano drugo pilotiranje državne mature. Ovo drugo pilotiranje trebalo bi da bude sprovedeno u 519 državnih i svim privatnim školama koje su se prijavile za pilotiranje.

Na taj način svi nastavnici će dobiti priliku da vide kako će izgledati državna matura. Moram da podsetim da nam je namera da Državna matura u krajnjem epilogu ima sertifikacioni karakter, odnosno potvrdi stečeni nivo znanja učenika u srednjim stručnim, umetničkim školama i gimnazijama, ali i kvalifikacioni karakter u smislu prolaska i upisa na određenu visokoškolsku ustanovu.

PODRŠKA

Cilj nam je da obezbedimo dobre uslove za boravak mališana u vrtićima i rad vaspitača, da utičemo na smanjenje listi čekanja za upis u predškolske ustanove, ali i pružimo podršku roditeljstvu.

USAVRŠAVANJE

Planiramo da nastavnicima podelimo oko 18.500 računara. Ovo će svakako pomoći daljem usavršavanju nastavnika, pružiti podršku učenicima i podstaći digitalizaciju nastavnih procesa.

MATURA

Državna matura biće uvedena za trogodišnje srednje škole školske 2022/2023. godine, a opšta, umetnička i stručna matura školske 2023/2024. godine.

Pročitajte još...

Prof. dr Nataša Jovanović Lješković dekan Farmaceutski fakultet, Novi Sad

Deset godina obrazovanja za zdravo društvo

Farmaceutski fakultet, Novi Sad uspešno obrazuje buduće farmaceute, medicinske biohemičare, strukovne sestre, fizioterapuete, doktore nauka, specijaliste. Cilj im je da budu prepoznati kao liderska...

Izvoz IT sektora Srbije blizu dve milijarde evra

U Naučno-tehnološkom parku Beograd potpisan je Sporazuma između Istraživačko-razvojnog instituta za veštačku inteligenciju Srbije (IVI), Grada Beograda i Parking servisa. Izvoz u IT sektoru srpske...

Startovao jedinstveni informacioni sistem prosvete

Portal na kojem su podaci iz Jedinstvenog informacionog sistema prosvete Srbije (JISP), sa svim informacijama o ustanovama i zaposlenima unutar obrazovnog sistema Srbije, kao...

Ministarstvo prosvete podržalo Erazmus studentsku mrežu

Studenti pomažu studentima, glavni je moto rada Erazmus studentske mreže (ESN), koja već gotovo 15 godina pomaže kolegama da lakše dođu do studija na...

Domaće inovacije u obrazovanju na Svetskoj izložbi u Dubaiju

Delegacija Srbije koju čini 60 kompanija, naučno-obrazovnih institucija i ustanova, kao i naučno-tehnoloških parkova i inovacionih centara, predstaviće svoje inovacije i projekte na svetskoj izložbi „Ekspo 2020 Dubai“ tokom 4....

Naučni instituti u Srbiji dobijaju više od 14 miliona evra

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić i predstavnici šest naučnoistraživačkih instituta potpisali su Memorandum o razumevanju u cilju pružanja podrške procesu transformacije...

Otvoren prvi Francusko-srpski forum inovacija

Ulaganje u nauku i inovacije nije trošak, poruka je sa otvaranja prvog Francusko-srpskog foruma inovacija koji je održan u Beogradu, a učesnici su takođe...

Vlada Srbije usvojila Strategiju naučnog i tehnološkog razvoja Srbije

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Republike Srbije saopštilo je da je danas na sednici Vlade usvojena Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike...

Više...

Nj.e. Kristofer R. Hil, ambasador SAD u Srbiji

Fokus na budućnost

Gledajući u budućnost, Srbija danas ima važan izbor. Da li prati svoj put ka potpunim evropskim integracijama i ostvaruje li svoj puni ekonomski, politički...

Stefan Lazarević, predsednik AmCham-a

Partnerstvo na duge staze

Američka privredna komora je već dvadeset godina važan stub američko srpskog partnerstva. Naš cilj je da kroz partnerstvo sa Vladom Srbije unapređujemo poslovnu klimu,...

Vera Nikolić Dimić, izvršna direktorka AmCham-a

Uspeh nas tera da budemo još ambiciozniji

AmCham će i u narednom periodu nastojati da promoviše vrednosti američkog biznisa i truditi da bude za svakim stolom za kojim se razgovara o...

Nj.e. Pjer Košar, ambasador Francuske u Srbiji

Francuska za brzo pristupanje Zapadnog Balkana EU

Evropska politička zajednica nikako nije alternativa članstvu u Evropskoj uniji. Njen cilj je da uspostavi solidarnost i saradnju u oblastima bezbednosti, energetike, zajedničkih investicija...

Vesti

Kina spremna da promoviše snažniji i zeleniji globalni razvoj

U Pekingu je održan Forum o globalnom razvoju i tim povodom je predsednik Narodne Republike Kine Si Điping uputio...

Otvorena dva nova programa Fonda za nauku

“Ponosni smo što smo u Srbiji uspeli da razvijemo razumevanje da sredstva koja se troše u nauku, istraživanje i...

Potpisan sporazum o graničnoj kontroli između Srbije i Mađarske

Ministri spoljnih poslova Srbije i Mađarske Nikola Selaković i Peter Sijarto potpisali su danas u Subotici Sporazum ...

Prijem povodom 140 godina prijateljskih odnosa Japana i Srbije 

Ambasador Japana u Srbiji Nj.e. Kacamuta Takahika u svojoj rezidenciji je priredio prijem povodom obeležavanja 140 godina uspostavljanja prijateljskih...

Japanski investitori dobrodošli u Srbiju

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i predsednik Republike Aleksandar Vučić prisustvovali su večeras, u rezidenciji ambasadora Japana u...