Sa Četvrtom industrijskom revolucijom nama se u Srbiji pružila šansa da se po prvi put ravnopravno takmičimo na svetskom tržištu digitalnih proizvoda i usluga i tako kreiramo ogromnu vrednost, iz Srbije za svet. Ono što mene već dugo drži budnim je kako da se mladima podrška obezbedi još ranije, kroz obrazovanje, kako bi imali što bolje šanse za uspeh u digitalnoj ekonomiji
Budućnost je svetla“, kaže Branko Milutinović, CEO, Nordeusa u intervjuu koji smo vodili na kraju ukupno gledano, ne previše optimistične 2021. Ali ovo nije bio odgovor na pitanje o tome šta će za Nordeus značiti udruživanje sa američkom kompanijom „Take Two“ niti kakva će biti budućnost gaminga u Srbiji posle ove akvizicije. U razgovoru smo se dotekli mnogo važnije teme – kako da Srbija iskoristi Četvrtu industrijsku revoluciju da temeljno promeni svoje mesto na mapi razvijenih zemalja, oslanjajući se na talente u oba sveta – „novijoj“ i tradicionalnoj ekonomiji.
Susrećemo se sa dve oprečne priče, da je Vaša odluka da prodate Nordeus signal drugim srpskim gejming kompanijama da to više nije oblast u kojoj se može napraviti čudo iz jedne male zemlje i suprotno, da je gejming jedna od retkih oblasti u kojoj je, baš zato što je ne počiva ni na skupoj industrijskoj opremi i na decenijama nataloženog znanja, moguće da uspeju i mali timovi daleko od Silicijimuske doline. Šta je istina?
Industrija video igara neosporno vuče celu industriju zabave u budućnost. Mobilne igre, gde se Nordeus takmiči, prihoduju više nego cela svetska filmska i muzička industrija zajedno. U dobroj meri i mnoge druge digitalne industrije pokušavaju da razumeju kako uspevamo da stvaramo tako privlačna iskustva i svetove, koji postaju deo ljudske svakodnevice. A da ne govorimo o, danas veoma popularnom, metaverzumu (metaverse), koji već neko vreme postoji u video igrama, i iz godine u godinu evlouira. Treba da budemo ponosni na sve srpske gejming kompanije koje su našu zemlju stavile na svetsku mapu jedne od najinovatnivnijih, najisplativijih ali i najkompetitivnijih industrija. O tome koliko smo napredovali, najbolje svedoči činjenica da dve verovatno najuspešnije tehnološke kompanije osnovane u Srbiji pripadaju industriji video igara. Budućnost je svetla, kako zbog toga kuda ide svetska gejming scena, tako i zbog toga što smo napravili izuzetno jak temelj da se razvijamo kao ekosistem koji je samoodrživ po pitanju tehnološke ekspertize, umetničkog izraza i kreativnog rešavanja problema – svega onoga u čemu smo jaki i kao nacija. Zbog svega navedenog, ova industrija predstavlja ozbiljnu šansu kako za mlade ljude iz Srbije, tako i za našu zemlju generalno.
Kako vidite budućnost i doprinos tog udruživanja sa kompanijom TakeTwo, njegov značaj za Nordeus i zajednicu?
TakeTwo je verovatno najinovativnija i najkreativnija grupa kompanija u industriji video igara na svetu. Ponosni smo što je jedan tim iz Srbije postao partner, rame uz rame, sa ljudima koji stoje iza nekih od najboljih igara na svetu: GTA, Civilizacija, Bioshock, NBA2K. Ovo udruživanje osećamo kao pravo partnerstvo, kao simbiozu u kojoj svaka strana vidi brojne prilike za rast. TakeTwo nije imao fudbal u svom portfoliju, a on beleži rast već duži vremenski period. Segment mobilnih igara takođe se sve više razvija, što za njih predstavlja jedan od strateških fokusa. Sa Nordeusom je sada i najuspešnija mobilna fudbalska igra na svetu deo daljeg strateškog rasta kompanije.
Sa druge strane, za Nordeus je ovo prava prilika za veća ulaganja u nove proizvode i tehnologije, zapošljavanje još vrhunskih stručnjaka, ali i davanje šanse našim mladim ljudima da uz svetske eksperte najbolje moguće pokrenu svoju karijeru bilo da su softverski inženjeri, umetnici, data scientist-i, dizajneri, marketari ili psiholozi. Uz podršku partnera imamo veće šanse za proboj na neka od najznačajnijih ali i najizazovnijih svetskih tržišta, poput Kine.
Ono na šta sam posebno ponosan, otvorili smo nove mogućnosti za podršku deci i mladima u Srbiji kroz delovanje naše Fondacije, kako bismo im pomogli da imaju što bolje šanse za uspeh u digitalnoj ekonomiji.
Najbolje kompanije pobeđuju kroz timski rad, a šta su kompanije ako ne organizacije. Šta su države, ako ne velike organizacije. Stoga, to isto treba da uradimo da bi naša zemlja pobedila.
Osim očiglednog značaja same akvizije za privredu i zajednicu, ovakvim akvizicijama značajno se ojačava domaća gejming industrija. Sada je članica Srpske gejming asocijacije, koju smo suosnovali kako bismo pomogli razvoj ekosistema, jedna od najvećih i najinovativnijih gejming kompanija na svetu, što učvršćuje Srbiju na globalnoj gejming mapi. Na širem planu, ovo je značajan signal drugim svetskim investitorima da ozbiljnije sagledaju potencijal naše zemlje za ulaganje, kada je to prvi put učinila jedna kompanija sa S&P 500 liste najuspešnijih američkih kompanija.
Za gejming zajednicu vi ste neka vrsta Novaka Đokovića, čoveka koji je mnogima podizao optimizam, borbeni duh i predstavljao izvor znanja u tome kako uspeti. Danas mnogi smatraju da vi i članovi vašeg tima posle egzita možete biti još značajniji za ovu zajednicu kao biznis anđeli i kao savetnici startapova. Kako vi sebe vidite danas?
Za nas se stvari nisu mnogo promenile. Mi nismo “izašli” iz Nordeusa, zajedno sa timovima svakodnevno radimo i pravimo planove za budućnost. Ta budućnost uključuje i podršku zajednici otkad Nordeus postoji. Kada smo pokretali kompaniju, nismo imali sa kim da se posavetujemo ili popričamo na bilo koju temu pokretanja ili razvoja inovativnog globalnog biznisa.
Danas je svet još složeniji, te značaj podrške ima veću težinu. Konkurencija je neustrašiva, globalna u pravom smislu reči, a prag za uspeh znatno pomeren. Uvidevši kakvu šansu naša zemlja ima u Četvrtoj industrijskoj revoluciji činimo sve što je u našoj moći da pomognemo razvoj domaće industrije video igara, digitalnog i startap ekosistema, pa i celokupnog poslovnog okruženja. Danas, našu gejming scenu čini više od 120 timova i kompanija, koji broje više od 2000 ljudi i značajno doprinose izvozu proizvoda i usluga iz Srbije.
Startup Genome Report, iz godine u godinu, prepoznaje gejming industriju kao sektor srpske industrije sa najvećim potencijalom za rast, što je skrenulo pažnju državi, ali i obrazovnom sistemu. Zbog svoje interdisciplinarnosti ova industrija ima potencijal da bude generator vrhunskih talenata i projekata za kreativne industriju zemlje, pa i šire. Kada pričamo o talentima i njihovom prilivu, do pre nekoliko godina nismo imali nijedan obrazovni program iz oblasti gejminga. Zahvaljujući Inicijativi “Digitalna Srbija”, čiji smo suosnivači, danas imamo master program iz oblasti razvoja igara na državnim fakultetima u Beogradu i Kragujevcu. Dok kroz programe Nordeus Hub-a i mlađima dajemo mogućnost besplatnog obrazovanja u oblasti razvoja igara i povezivanja sa vrhunskim domaćim i stranim stručnjacima. Ponosan sam jer DSI (Inicijativa “Digitalna Srbija”) pokazuje veliki kapacitet za pokretanje pozitivnih promena za jačanje postojećih i razvoj novih digitalnih biznisa u našoj zemlji, stvaranje kvalitetnijeg okruženja, povezivanje privrede i obrazovanja i primer je toga šta možemo da uradimo zajedno. Sigurni smo da bez obzira da li pripadamo tradicionalnijim industrijama ili modernijim, možemo mnogo jedni drugima da pomognemo i da učinimo da naša zemlja i naša deca izađu kao pobednici ove globalne trke.
Usluge i proizvodi u „novoj ekonomiji“ često su bazirani na tradicionalnom domenskom znanju što svakog od nas čini delom startap sveta.
Šta Srbiji mogu da donesu ljudi kao on i drugi ljudi koji su imali svoj prvi exit (3Lateral i drugi) i sada imaju bogato iskustvo koje mogu da prenesu startap zajednici u Srbiji
Danas imamo jedinstvenu situaciju u kojoj se susreću dve generacije. Onih koji su prošli put građenja globalnog biznisa od nule, poput ljudi iz Nordeusa i 3Laterala i nove generacije koja se tek upušta u to. Razvoj i rad u startapu je specifičan, a prethodna generacija je svojim radom “iškolovala” niz ljudi koji su danas spremni da pomognu novim startapima da postignu svetske uspehe. Mi smo sve sami morali da razumemo, da otkrijemo u svom okruženju ili tražimo po svetu eksperte koje ovde nemamo, na primer za gejm dizajn ili produkt menadžment. Novu generaciju sada ima ko da razume i da im prenese znanje i iskustvo, a i potrebnih stručnjaka sada mnogo više ima ovde, među nama.
Ponosan sam i na to što su osnivači koji su svoje kompanije pokretali pre desetak godina, bez ikakve sistemske podrške ili razumevanja okruženja, vrlo aktivni i zainteresovani da pruže podršku, a oni najbolje poznaju probleme sa kojima se svaki osnivač suočava. Pored svog znanja i iskustva, oni mogu da donesu i kontakte, otvore svoje mreže za nove osnivače i tako im omoguće da preskoče brojne korake, ubrzavajući razvoj celog ekosistema. Možete zamisliti sve pozitivne efekte ovakve saradnje i umrežavanja.
Šta neko ko nije iz tog sveta može da uradi ili podrži razvoj startap ekosistema?
Startapi su ništa do drugo do nove kompanije, koje pokušavaju da reše neki problem ili potrebu kreiranjem novog proizvoda ili usluge. Sa Četvrtom industrijskom revolucijom nama se u Srbiji pružila šansa da se po prvi put ravnopravno takmičimo na svetskom tržištu digitalnih proizvoda i usluga i tako kreiramo ogromnu vrednost, iz Srbije za svet. I zapravo nam jako dobro ide. Te usluge i proizvodi često su bazirani na tradicionalnom domenskom znanju tako da bih ja rekao da je svako od nas zapravo i deo startap sveta.
Istovremeno, startap ekosistem je samo deo ekosistema koji se zove Republika Srbija, tako da smo svi mi svi međusobno povezani, i moramo više da se potrudimo da svi ti, mahom mladi ljudi, koji pokreću nove biznise i ideje, osećaju da su deo nečeg što ima budućnost – gde žele da im deca rastu jednog dana. Na primer, očuvanje naše životne sredine, čistog vazduha i vode predstavljaju osnovu kvalitetnog života i zdravlja jednog naroda, samim tim i osnovu njegove budućnosti. Kada su ugroženi, direktno nas sprečavaju da dostignemo svoj potencijal, da dovedemo strane eksperte u zemlju (kojima je teško da poveruju da je u Srbiji dozvoljeno pušenje u zatvorenom prostoru), ali nažalost i naše stručnjake navode da razmatraju gde žele da žive i u kakvom okruženju da im deca odrastaju. Zbog toga se ove teme ne smeju politizovati, već moramo svi zajedno, transparentno da radimo na njihovom rešavanju. Taj dodatni nivo brige i neizvesnosti oduzima energiju ljudima kojima treba fokus i puno energije da iz Srbije, i za Srbiju, pobede na svetskom tržištu i pomognu naš ekonomski, kulturni i svaki drugi rast.
Dolazak Take Two, kompanije sa S&P 500 liste najuspešnijih američkih kompanija predstavlja značajan signal drugim svetskim investitorima da ozbiljnije sagledaju potencijal naše zemlje za ulaganje
Inicijativa “Digitalna Srbija” nedavno je pokrenula niz aktivnosti koje se odnose na poslovne anđele ili pojedince koji su spremni da se upuste u investiranje u startape. Po čemu je ovakva vrsta ulaganja specifična?
Velika većina domaćih startapa je bootstrapovana, što znači da su poslovanje pokrenuli nekim sopstvnim sredstvima. Izazov je često u skaliranju. Pametne investicije koje donose poslovni anđeli pre svega znače mentorisanje, deljenje znanja, iskustva i kontakata sa startapom u koji ulažete, a tek onda novca. Pojedinci koji raspolažu kapitalom za ulaganje mogu na ovaj način da nauče mnogo radeći sa startapima, koliko i oni mogu pomoći njima svojim resursima. Nije nužno poznavati industriju u kojoj startap posluje da biste postali poslovni anđeo, jer pokretanje ove inicijative podrazumeva učešće ljudi iz različitih oblasti koji zajedno mogu da daju podršku i prepoznaju najbolje prilike za ulaganje. Takođe, važno je da prepoznate potencijal i verujete u tim iza usluge ili proizvoda. U tom kontekstu, koncept ne mora biti nužno nov, ali će sjajan tim od njega umeti da napravi proizvod koji će se uspešno diferencirati na tržištu. Jedan od takvih primera je nedavno ulaganje u Tapni tim. Kao i u bilo kom vidu partnerstva, ako ne verujete jedni u druge, nema kvalitetne sredine za rast.
Kakva je po vašem mišljenju danas startap zajednica Srbije. Šta je njen glavni izazov, kreiranje snažne proizvodnje novih startapa, nedostatak novca ili znanja u oblasti biznisa i marketinga?
Situacija danas je daleko bolja nego pre 10 i više godina, kada smo mi počinjali. Inicijative se dešavaju, ljudi se umrežavaju i gradi se razumevanje kako jedni drugima možemo da pomognemo kako bismo zajedno stvarali još veću vrednost. Država je takođe prepoznala potrebu i mnogo uradila da se poslovanje olakša. Ali to sve može, i treba još bolje. Jedan od izazova koji smo već pomenuli, je povezivanje ljudu iz biznisa da ulažu i rade sa startapima, kako bismo mladim ljudima dali vetar u leđa, ali i zajedno napredovali. Uvek je potreban i rad na poslovnim znanjima, koja dovode do toga da se sjajne ideje i rešenja upakuju u uspešne proizvode, globalno konkurente. Sada već imamo značajnu bazu znanja i iskustva u zemlji, treba što bolje da je iskoristimo, da se lokalno bolje povežemo i učimo što više jedni od drugih. Da uspešni timovi iz Niša ili Subotice ne budu stvar slučaja, već strateškog zajedničkog rada obrazovanja, privrede, države i cele zajednice.
Svi od vas očekuju da ulažete u startape. Nedavno smo videli novinsku priču da su vlasnici jednog slovenačkog egzita odlučili da ulože u poljoprivredu u Vojvodini. Šta vas „kopka“ kao investitora?
Zajedno sa drugim kompanijama i organizacijama, niz godina radimo na tome da ne postoje samo pojedinci i njihova dobra volja da bi startapi imali podršku. Ne može se više Nordeusa ili više 3Laterala desiti slučajno. Za zaista uspešnu zajednicu u kojoj uspešni startapi nisu stvar okolnosti i pojedinaca potreban je sistem, čime se i bavimo kroz DSI.
Ono što mene drži budnim već dugo je kako da novim generacijama pomognemo još ranije, jer generalno gledano mali je broj njih će se odlučiti za osnivanje svoje kompanije čak i u idealnoj situaciji. Obrazovanje je ono što može da napravi razliku i poveća šanse za uspeh naše dece u ekonomiji 21. veka, nezavisno od toga da li će osnovati svoje kompanije ili će se zaposliti u nekoj od njih. Ono je ključni faktor toga koliku će vrednost kao pojedinci donositi našoj zajednici. Verujemo da među njima ima mnogo više inovatora, kreativaca, naučnika, kritičkih mislilaca. Zbog toga smo i pokrenuli Nordeus fondaciju, čiji fokus je ulaganje u obrazovanje. Na ovaj način želimo da podržimo mnogo veći broj dece i mladih naspram ulaganja u pojedinačne startape ili kompanije.
Očuvanje naše životne sredine, čistog vazduha i vode predstavljaju osnovu kvalitetnog života i zdravlja jednog naroda, samim tim i osnovu njegove budućnosti. Zbog toga se ove teme ne smeju politizovati, već moramo svi zajedno, transparentno da radimo na njihovom rešavanju.
Vaša Fondacija veoma je aktivna i usmerena na podizanje ljudskog kapitala unutar ali i izvan IT zajednice. Koliko su vaši napori do sada bili uspešni i šta su izazovi unošenja novih elemenata u obrazovni sistem?
Fondacija je osnovana sa ciljem da pomogne deci da steknu veštine i znanja koja su potrebna i kompetitivna za digitalnu ekonomiju, što ne mora uvek nužno da se dešava kroz sam obrazovni sistem. Svesni smo da je obrazovni sistem je izuzetno složen i robustan, promene se dešavaju nekim svojim ritmom. Fokusirali smo se na dodatne aktivnosti i projekte koji deci daju šansu da steknu nova znanja, oprobaju se u kreativnom, timskom i projektnom radu, otkriju svoje sklonosti i nađu način da ih učine relevantnim za 21. vek. Razvoj igara je izuzetno dobar model obrazovnog procesa kroz koji se stiču znanja i veštine primenjive u bilo kom poslu. To je multidisciplinaran proces koji spaja nauku i umetnost, obuhvata kreativni, timski i projektni rad, razvoj veština komunikacije, rešavanje složenih problema, razvoj digitalnih veština, i još mnogo toga. Na ovaj način prirodno podstiče i radoznalost, ljubav prema istraživanju, povezivanju i primeni znanja. Ponosni smo što za sada vidimo veliko interesovanje kod dece, škola, nastavnika i profesora. Otvoreni su za predloge koje donosimo i cene podršku. Tome u prilog govori i to da se za naš prethodni besplatni obrazovni program u oblasti razvoja igara prijavilo se više od 600 mladih ljudi iz cele Srbije.
Koji od tih sistema – fakultetsko, srednje ili osnovno obrazovanje je najvažnije promeniti da bi reflektovalo dramatične promene u tražnji za znanjima i veštinama?
Mislim da je dobitna kombinacija u posmatranju obrazovanja, lokalne zajednice i privrede kao jednog ekosistema koji zajedno gradimo, baš kao u prirodi. To nije teško, jer je naša kultura zasnovana na zajedništvu, deljenju i dobrog i lošeg sa našim porodicama, komšijama i zajednicom. Postoji mnogo timova ili pojedinaca koji prave sjajne proizvode ili usluge. Ali prava magija se dešava kada se udružimo i podržimo jedni druge. Tako ja vidim zajednicu kompanija u Srbiji koja deli ideje, sarađuje i umrežava se kako bi ubrzali, ne samo svoj razvoj, već i razvoj drugih. Najbolje kompanije pobeđuju kroz timski rad, a šta su kompanije ako ne organizacije. Šta su države, ako ne velike organizacije. Stoga, to isto treba da uradimo da bi naša zemlja pobedila. Kroz DSI, a sada i kroz Nordeus fondaciju, se udružujemo i pomažemo da se unapredi poslovno okruženje koje podržava razvoj digitalne ekonomije, ali mnogo ulažemo i u obrazovanje. Veliki koraci su napravljeni u okviru osnovnog obrazovanja gde je programiranje postalo deo kurikuluma za svakog đaka, počevši od 12. godine i nastavlja se kroz srednje obrazovanje kroz više od 50 specijalnih IT odeljenja u gimnazijama, ili u tehničkim srednjim školama. Takođe, radimo i na boljem povezivanju visokog obrazovanja sa privredom. Primer toga je podrška fakultetima da razvoj igara postane deo njihovog kurikuluma, na osnovnim i master studijama. Naša vizija je da deci i mladima pravimo platformu za stvaranje i učenje kroz iskustvo, putem koje mogu da se povezuju, zajedno stvaraju, uče jedni od drugih, uz podršku stručnih mentora, edukatora i profesionalne zajednice.
