Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede

Snažan zaokret u pogledu subvencija i njihovo višestruko povećanje sada daju vidljive rezultate u odličnom izvozu, otvaranju novih tržišta i vraćanju mladih ljudi na selo, koji raspolažu znanjem i koriste nove tehnologije.

Srbija je u 2020. godini ostvarila rekordan izvoz poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 4,1 milijardu dolara. To je znatno bolji rezultat od prethodnih godina kada se ta cifra kretala oko 2,8 milijardi dolara. Iako su veliki skokovi kao što je ovaj vrlo često proizvod specifičnih prilika ministar poljoprivrede Branislav Nedimović smatra da je reč o rezultatu koji je došao kao proizvod promene u javnim politikama u ovom sektoru, pre svega u domenu subvencija, podsticanja nabavke modernog mašinskog parka i povratka na selo mladih ljudi koji raspolažu znanjem i entuzijazmom da pokrenu proizvodnju više dodate vrednosti. Takođe, ovo je rezultat politike izlaska na nova tržišta, pre svega Kine, Indije i Bliskog Istoka, visoko platežno sposobnih tržišta koja su zainteresovana kako za poljoprivredne proizvode, tako i proizvode naše prehrambene industrije.

Rekli ste da je poljoprivreda u 2020 bila „zlatni dečko“ našeg izvoza. Šta vam prve procene o stanju roda i potražnji na tržištu govore od 2021?

Apsolutno. Poljoprivreda je bila jedan od nosećih stubova srpskog BDP-a u 2020-oj. Iako je rano prognozirati celu godinu, u ovom trenutku je sve u okviru dobrih očekivanja. Bilo da je reč o pšenici ili drugim kulturama. Sneg i mraz su ostavili možda manje posledice po pojedine rane sorte voća, ali je sve drugo u apsolutno dobrom stanju.

Koliko je pad turizma uticao na rezultate u poljoprivredi imajući u vidu da je ova industrija veliki kupac roba iz ovog sektora?

Upravo to i jeste možda najveći problem za srpsku hranu kojoj je turizam važna platforma. Bilo da govorimo o paradajzu, krompiru ili mesu i mlekarskom sektoru, sirevima…Država je više puta zbog toga izašla sa različitim paketima pomoći. Prošle godine smo direktno na račune poljoprivrednika isplatili više od 2 milijarde dinara, potom smo izašli sa interventnim otkupom junećeg mesa za šta je izdvojeno oko 2 miliona evra. Trenutno je u toku i intervencija na tržištu svinjskog mesa, zbog čega povlačimo 15000 tovljenika koja je indirektno dovela i do skoka cena svinjskog mesa i time suštinski podržala odgajivače svinja. Mislim da je to jasna poruka da država nikog nije, niti će ostaviti samog u najtežim vremenima. Zahvaljujući tome i uslovima koje smo obezbedili da se proizvodnja nesmetano odvija, uspeli smo da prošle godine ostvarimo čak i rekorde u izvozu koje ni u normalnom stanju nismo imali.

Država nikog nije, niti će ostaviti samog u najtežim vremenima. Zahvaljujući tome i uslovima koje smo obezbedili da se proizvodnja nesmetano odvija, uspeli smo da prošle godine ostvarimo čak i rekorde u izvozu koje ni u normalnom stanju nismo imali

Da li ste zadovoljni merama pomoći države u ovom sektoru i gde je ona bila neophodna?

Znam jedino da smo uložili svaki atom naše snage i resursa koje smo imali da pomognemo poljoprivrednicima. Kada govorimo o tome koji sektori su bili najpogođeniji, to su onda svakako oni koji zavise od turizma i ugostiteljstva. Krize gigantskih razmera, kao što je aktuelna izazvana pandemijom, potopile su daleko jače ekonomije. Mi se ipak držimo odlično za sada, te zbog toga verujem da imamo i jakih razloga za optimizam i u narednom periodu. Zato bih ponovio da je vakcinacija, gde beležimo neverovatne rezultate i polako stabilizujemo stanje, jedini način da ubrzamo izlazak iz krize i vratimo ekonomiji jak impuls kakav je imala pre samo godinu ipo dana.

Srbija je u 2020. godini izvezla poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda ukupne vrednosti 4,2 milijarde dolara, što dvostruko više nego pre pet godina. Šta je tome doprinelo kada govorimo o politikama vlade?

Zasigurno podrška investiranju. Pre četiri godine smo napravili snažan zaokret u pogledu subvencija, gde smo ukupan iznos subvencija za investicije u agraru višestruko povećali. Usled toga je započeta obnova mehanizacije, traktora i svega što zanavljanjem snižava značajno troškove proizvodnje i uvećava kapacitete iste. Ništa manje važna činjenica je da smo otvorili i nova tržišta, time i kupce doveli doveli do srpskog poljoprivrednika. Tek sve navedeno u paketu ima smisla i jedini je ispravan put za rast izvoza i poljoprivrede uopšte.

Koliko digitalizacija može da pomogne u vašem delu posla, i gde su u ovom segmentu usmereni napori Ministarstva?

Digitalizacija sve više ulazi u agrar. Njen značaj se vidi u svakoj fazi. Od setve do žetve, od odgoja do muže. Danas kada je radne snage na selu sve manje, digitalizacija je možda jedan od čarobnih štapića kojima rešavate sve posledice manjka ljudi, ali i znanja. Mi smo je pre nekoliko godina prepoznali kao vrlo prisutan i sve važniji model proizvodnje, zbog čega su naše mere obuhvatile i podršku za nabavku opreme koja menja radnu snagu na selu i koristi najtačnije podatke za što efikasniju proizvodnju. Bilo da je reč o navodnjavanju i prihrani biljaka preko aplikacija i posebnih senzora ili npr. nabavke robota za mužu krava i mlekomata koji su se pokazali kao odlična zamena za uličnu prodaju mleka i to kao daleko bezbedniji i profitabilniji oblik farmerima.

Naša tradicionalna tržišta su zemlje CEFTE i EU. Koliko smo u međuvremenu uspeli da otvorimo druga tržišta i šta se na njima najuspešnije plasira?

Svakako. Nova tržišta su upravo ono na čemu insistiram od trenutka ulaska u ministarstvo. Otvorili smo tržište NR Kine za juneće i jagnjeće meso, mleko, vino, Egipat za žitarice, zemlju koja je najveći uvoznik istih, tržište Bliskog istoka koje je trenutno jedno od najplatežnijih tržišta na svetu uvozi naše meso, jabuke…Uporno ponavljam da i kada bi imali prinose kao sve zemlje sveta zajedno, ništa nam ne bi značilo ako ne bi imali gde da ih prodamo po dobroj ceni…jednostavno, to je uslov svih uslova.

Ako nešto daje nadu, to je onda sve veći odziv mladih za nova ulaganja u poljoprivredu, u selo i život na njemu. To predstavlja jasan signal da smo povukli dobre poteze, koje već razrađujemo novim merama

Jedno od pitanja kojem se često vraćamo je usklađivanje sa propisima EU kada govorimo o priznavanje laboratorijskih rezultata iz EU, deklarisanju zemlje porekla i sličnim izazovima u regulisanju trgovine prehrambenim proizvodima. Kako u ovom domenu teče otklanjanje prepreka u EU integracijama?

Mi smo zadovoljni procesom usaglašavanja sa EU tekovinama. Naravno da to može biti bolje, ali ako uzmete u obzir sve okolnosti i izazove koji nam se nameću, bilo da je reč o pandemiji ili nekim drugim faktorima, mislim da se ipak prave dobri koraci napred. Zaokružili smo kompletan sistem laboratorija za ispitivanje kvaliteta hrane sa najsavremenijom opremom, regulativa se takođe ozbiljno usaglasila i u tom delu. Uskoro dobijamo i Zakon o tržištu poljoprivrednih proizvoda koji je u potpunosti na liniji sa evropskom praksom, tako da razloga za veće zadovoljstvo zasigurno nema.

Odložen je popis, pa nemamo najnovije podatke o našim poljoprivrednicama,. Ipak da li vi vidite nekakve pomake u vezi sa nekim od ranije uočenih problema kao što su sitni posedi, starost nosilaca domaćinstva, i sličnim. Ukratko do koje mere svoje mesto u Srbiji nalaze mladi poljoprivrednici, oni zainteresovani da apliciraju za evropska sredstva, moderne metode rada i korišćenje nauke?

Priča oko „starenja“ sela je prisutna u celom svetu. Ozbiljan izazov i za visoko razvijene zemlje. To nažalost nije mimoišlo ni Srbiju, ali ako nešto daje nadu, to je onda sve veći odziv mladih za nova ulaganja u poljoprivredu, u selo i život na njemu. Pre samo tri godine smo raspisali prvi startap za mlade vredan 1 500 000 dinara na koji se javilo oko 600 zainteresovanih, a sada ćemo samo sa poslednjeg konkursa isplatiiti oko 3000 mladih poljoprivrednika. Dakle, pet puta više. To je ozbiljan pomak i iako neće rešiti sve probleme po pitanju opstanka sela, predstavlja jasan signal da smo povukli dobre poteze, koje već razrađujemo novim merama. Možda je još važnija činjenica da oni isključivo i koriste modernije tehnologije uz primenu najsavremenijih znanja što i njihov opstanak u poljoprivredi čini daleko izvesnijim.

Koliko su BioSense i startapi okupljeni oko njega uključeni u modernizaciju naše poljoprivrede i kako vi sa njima sarađujete?

Mi smo sa Biosensom partneri od samog početka. Institucija sa izuzetnim potencijalom koju su ministarstvo i Vlada značajno podržali svakom smislu i koja je pokazala da može da stane rame uz rame sa svetskim platformama tog tipa. Iako beleži vrhunske rezultate, to je svakako priča koja će tek uzeti ozbiljan zamah u Srbiji.