Smanjenje troškova trgovine i poboljšanje transportne efikasnosti na Zapadnom Balkanu kao i institucionalna, fizička i operativna modernizacija železničkog sektora, doprineće bržoj ekonomskoj integraciji u regionu, ali govore i o jasnoj perspektivi pristupanja EU.
Jedinstveni panevropski projekti saobraćajne infrastrukture koji integrišu projekte transevropskih autoputeva sever-jug (TEM) i transevropskih železnica (TER) zapravo okupljaju i povezuju zemlje članice Evropske unije (EU), ali i zemlje kandidate za članstvo u EU.
Svi projekti iz oblasti transportne infrastrukture koji se sprovode ili planiraju u Republici Srbiji usmereni su na indikativno proširenje Transportne mreže EU na region Zapadnog Balkana, a time i na Srbiju.
U skladu sa Ekonomskim i investicionim planom i pratećom Zelenom agendom za Zapadni Balkan koji je Evropska komisija donela u oktobru 2020. godine i koji sadrži prioritetne oblasti ulaganja, unapređenja i saradnje u oblasti transporta kako sa nacionalnog, tako i sa regionalnog i aspekta pridruživanja EU, Republika Srbija intenzivno ulaže u izgradnju, rehabilitaciju i modernizaciju železničke infrastrukture, unapređenje plovidbe na unutrašnjim plovnim putevima, kao i u izgradnju i održavanje putne mreže.
Ova ulaganja bi trebalo da doprinesu postizanju cilja međusobnog povezivanja glavnih gradova, luka i ekonomskih centara u okviru regiona i regiona sa Evropskom unijom, unapređenju trgovine kroz efikasnije transportne usluge, unapređenju bezbednosti saobraćaja i smanjenju negativnog uticaja transporta na životnu sredinu. Ilustracije radi, infrastrukturni projekati koji doprinose ispunjenju navedenih ciljeva u Republici Srbiji su svi projekti na rehabilitaciji železničkog Koridora H, kao što su projekti modernizacije železničke pruge Beograd -Novi Sad – Subotica – Mađarska granica, modernizacije železničke pruge Niš – Dimitrovgrad i rekonstrukcije i modernizacija pruge Valjevo – Vrbnica – državna granica sa Crnom Gorom, projekti na unapređenju plovidbe na Dunavu, kao što su projekat izvođenja radova na kritičnim sekcijama na Dunavu i Savi i glavni remont prevodnice na Đerdapu i, kao i projekti na izgradnji i rehabilitaciji putnih pravaca koji su deo indikativnog proširenja osnovne Transevropske transportne mreže na Zapadni Balkan – izgradnja autoputa Niš – administrativni prelaz Merdare, izgradnja Obilaznice oko Beograda, auto- put Beograd-Požega – Boljare (granica sa Crnom Gorom).
U narednom petogodišnjem periodu, a uz pomoć Svetske banke, značajna finansijska sredstva će biti uložena u projekte unapređenja trgovine i saobraćaja Zapadnog Balkana kao i projekat modernizacije železnice.
Pored navedenih projekata podjednako su važna i ulaganja u razvoj multimodalnih transportnih rešenja i uvođenje inteligentnih transportnih sistema (ITS), koji za cilj imaju efikasnije transportne usluge, smanjenje emisija CO2, ali i podizanje nivoa bezbednosti saobraćaja. Široka dostupnost i korišćenje informacionih i komunikacionih tehnologija u javnim transportnim sistemima ima potencijal da ih učini „pametnijim“, sa manjim negativnim uticajem na životni sredinu i prilagođenim potrebama korisnika.
U narednom petogodišnjem periodu, a uz pomoć Svetske banke, značajna finansijska sredstva će biti uložena u projekte Unapređenja trgovine i saobraćaja Zapadnog Balkana kao i projekat Modernizacije železnice. Smanjenje troškova trgovine i poboljšanje transportne efikasnosti na Zapadnom Balkanu kao i institucionalna, fizička i operativna modernizacija železničkog sektora, doprineće bržoj ekonomskoj integraciji u regionu, ali i sa jasnom perspektivom pristupanja EU.
Republika Srbija će svoj ambiciozni investicioni petogodišnji plan transportne infrastrukture u iznosu od oko 9 milijardi evra, realizovati na održiv način i u skladu da smernicama EU za razvoj transpornih mreža.
Infrastrukturni projekti su samo jedan aspekt rada na unapređenju sektora transporta i podizanja nivoa transportnih usluga i standarda na evropski nivo. Glavne aktivnosti i saradnja kako kroz projekte koji se finansiraju iz fondova Evropske unije, tako i regionalnu saradnju u okviru Transportne zajednice i Makroregionalnih strategija EU za Dunavski i Jadransko-jonski region, usmerene su ka unapređenju bezbednosti drumskog saobraćaja i unapređenju železničkog i vodnog transporta, kao vidova saobraćaja koji su povoljni za očuvanje životne sredine. U okviru navedenih saradnji razmatraju se prioritetne teme i razmenjuju iskustva za unapređenje zakonodavnog i administrativnog okvira koji će pored ulaganja u infrastrukturu doprineti razvoju celokupnog transportnog sektora i njegovom dovođenju na evropski i svetski nivo standarda.
Primenom pravila EU u sektoru transporta, a kao deo procesa pridruživanja EU, Republika Srbija će sigurno slediti smernice za razvoj transevropskih transpornih mreža. Primena pravnih tekovina transevropskih mreža će biti sprovedena kroz jačanje administrativnih kapaciteta i definisanje jasnih saobraćajnih politika i strategija razvoja transporta. Infrastrukturni projekti će negovanjem partnerstva u razvoju i održavanju transevropske mreže u regionu biti kako okosnica tako ujedno i dragocena platforma za razmenu znanja i iskustva.