Anđelka Atanasković, Ministarka privrede

Trenutno dominantan princip privreda većine zemalja u svetu je linearni model koji podrazumeva upotrebu resursa kako bi se proizvelo što više proizvoda, pri čemu se minimalna pažnja posvećuje upravljanju otpadnim materijalima i efikasnijim korišćenjem raspoloživih resursa.

„Ukoliko se teži ciljevima održivog razvoja i zaštiti životne sredine, ovakav sistem nije moguć, kaže Anđelka Atanasković, ministarka privrede u novoj srpskoj vladi.

„Princip cirkularne ekonomije je veoma važan kako za srpsku privredu, tako i za sve ostale privrede, jer je cilj dostizanje održivog razvoja na globalnom nivou. Suština je da cirkularni model obezbedi kvalitetan život ljudi u zdravoj životnoj sredini, a da se to ne odrazi na pad proizvodnje i profitabilnost privrednih subjekata“.

Na predlog Ministarstva privrede, Vlada Srbije je u martu ove godine usvojila Strategiju industrijske politike od 2021. do 2030. godine,. Opšti cilj ove strategije je podizanje konkuretnosti industrije, dok je jedan od 5 posebnih ciljeva – Transformacija industrije od linearnog ka cirkulanom modelu, koji treba da doprinese ostvarenju navedenog opšteg cilja.

„Mere i aktivnosti iz Akcionog plana za sprovođenje navedene strategije, namenjene prelasku sa linearnog modela na cirkularni, sastojaće se u promociji i edukaciji, kao i redefinisanju podsticaja postojećih programa Ministarstva privrede za nabavku proizvodne opreme“, kaže ministarka Atanasković. „Cilj je da se omogući značajnija podrška za nabavku proizvodne opreme koja je energetski efikasna i koja koristi reciklirane resurse. Napominjem da će aktivnosti koordinirati Ministarstvo privrede, uz podršku Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije i Ministarstva za zaštitu životne sredine“.

 Kako cirkularna ekonomija može da pomogne u podsticanju inovacija u privredi?

Cirkularna ekonomija i inovacije su u direktnoj vezi, jer sam prelazak sa linearnog na cirkulani model proizvodnje podrazumeva inovativna rešenja koja će sa jedne strane omogućiti stabilno i profitabilno poslovanje, a sa druge strane zaštititi životnu sredinu. Dakle, ostvarenje ciljeva cirkularne ekonomije neodvojivi je deo inovativnog pristupa u svim segmentima proizvodnje i usluga.

Ministarstvo privrede će promociju i edukaciju preduzeća u oblasti digitalizacije, kao i kroz direktno subvencionisanje podržati digitalnu transformaciju privrede

Brojni su tehnološki izazovi u procesu proizvodnje i primeni cirkularnog dizajna proizvoda, ali i ponovnoj upotrebi proizvoda koji su trenutno u upotrebi. Koliko dobro razvijen IT sektor može da pomogne u ovom domenu?

IT sektor u Srbiji beleži odlične rezultate u poslednje vreme i prepoznat je kao sektor koji može biti od velike pomoći u oblasti cirkularne ekonomije. Kao što sam rekla, prelazak sa linearnog na cirkularni model podrazumeva inovativni pristup, a tu IT sektor dolazi do punog izražaja.

Digitalne platforme, pametni uređaji, veštačka inteligencija, internet stvari i blockčejn tehnologija već doprinose razvoju cirkularne ekonomije. Koliko su ovi elementi digitalne transformacije zastupljeni kod nas?

Jedan od prioriteta Vlade Srbije je digitalna transformacija privrede, i u skladu sa tim preduzet je niz aktivnosti kako bi se process digitalizacije uspešno implementirao. Usvojena je Strategija veštačke inteligencije, Strategija pametne specijalizacije, dok je još jedan od posebnih ciljeva Strategije industrijske politike – Unapređena digitalizacija poslovnih modela industrijske proizvodnje. Ministarstvo privrede je u okviru ovog cilja pripremilo set mera i aktivnosti koje će, kroz promociju i edukaciju privrede u oblasti digitalizacije, kao i kroz direktno subvencionisanje kompanija koje prođu kroz proces digitalne transformacije, pokušati da izvrši digitalnu transfomaciju industrije i podigne njenu konkurentnost na viši nivo.

Kakva pomoć je potrebna malim i srednjim preduzećima da bi mogla da prežu na rešenja koja štede resurse, omogućavaju sirovinsku i energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine?

Kako bi Srbija nastavila društveni razvoj i povećala konkurentnost na međunarodnom i evropskom tržištu, neophodno je da prati evropske i globalne ekonomske trendove, uključujući nove kriterijume za konkurentnost (vrsta i način upotrebe materijala, poslovni modeli, čistije tehnologije i inovacije, resursna i energetska efikasnost).

U tom smislu neophodno je MSPP sektoru obezbediti širok spektar različitih finansijskih instrumenata, koji će im omogućiti pristup kapitalu, na način i pod uslovima, koji odgovaraju fazi razvojnog ciklusa u kojoj se preduzeće nalazi.

Ministarstvo privrede kroz svoje programe- Program podrške MSP za nabavku opreme i Program podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte obezbeđuje sredstva (delom bespovratna, a delom povoljni krediti) za nabavku mašina i opreme za unapređenje energetske efikasnosti i ekoloških aspekata proizvodnje.

I međunarodne organizacije koje posluju u Srbiji daju podršku, pa tako imamo i EBRD Program podrške konkurentnosti MSPP, gde je omogućeno uvođenje standarda u oblasti zaštite životne sredine, putem kredita i bespovratnih sredstava.

Dostupna su i sredstva iz EU programa.Pored finansijske pomoći, neophodna je savetodavna pomoć koju, između ostalog, omogućujemo kroz EBRD Program savetodavnih usluga za MSPP.

Blisko sarađujemo sa Centrom za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije i Ministarstvom za zaštitu životne sredine u sprovođenju nove strategije industrijskog razvoja

Koliko je razvijen zakonski okvir koji reguliše ovu oblast a u domenu je ili se naslanja na rad vašeg ministarstva?

Evropska unija nizom regulatornih izmena stavlja poseban naglasak na očuvanje materijalnih resursa i unapređenje energetske efikasnosti industrijskih kapaciteta, te sveobuhvatno uvođenje koncepta cirkularne ekonomije. Prema novoj Strategiji industrije Evropske unije, koja je usvojena u martu ove godine, dva najvažnija stuba industrijskog razvoja će biti cirkularna ekonomija i digitalizacija. U narednom periodu neophodno je uskladiti domaće propise sa propisima EU u oblasti cirkularne ekonomije i klimatskih promena. Ova oblast nije u direktnoj nadležnosti ministarstva na čijem sam čelu, ali ćemo pružiti punu podršku aktivnostima koje podstiču proces privredne transformacije ka cirkularnom modelu.

Kakve se dileme javljaju kada treba kreirati prihvatljiv sistem za prevenciju prekomerne upotrebe resursa, povećanje protoka sirovina u opticaju i smanjenje nekontrolisanog zagađenja i odlaganja otpada na deponije, kod naših kompanija?

Prema zaključcima sprovedenih javno-privatnih dijaloga u okviru donošenja Strategije industrijske politike, u našoj privredi je još uvek nerazvijena svest predstavnika industrije o značaju životne sredine i borbe protiv klimatskih promena uopšte. Posebno u pogledu pitanja upravljanja otpadom, te mogućnostima upotrebe otpada kao sirovine u industrijskim procesima. Industrijska proizvodnja u zemlji se u dominantnoj meri zasniva na starijim tehnologijama, koje spadaju u veće zagađivače životne sredine i emitere gasova sa efektom staklene bašte. Ovakve tehnologije su praćene većom potrošnjom energije i proizvodnjom otpada po jedinici proizvoda, uz značajnu pojavu gubitaka u tokovima materijala. U zemlji je takođe identifikovan nizak stepen prerade otpada i otpadnih voda od strane individualnih industrijskih subjekata. Nedovoljna je i iskorišćenost potencijala obnovljivih izvora energije. Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora zahteva dodatna ulaganja, što je čini skupljom u odnosu na upotrebu konvencionalnih goriva. Takođe, nedovoljna je i upotreba energije iz obnovljivih izvora od strane industrijskih subjekata u zemlji usled nedovoljne finansijske snage ili nedovoljne svesti.

U skladu sa navedenim, potrebno jasno strateško usmerenje države za transformaciju privrednog modela u pravcu cirkularne ekonomije i smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, a kao sektori koji imaju najveći potencijal za primenu koncepta cirkularne ekonomije u našoj zemlji, identifikovani su prerađivačka industrija (posebno prehrambena), građevinarstvo, drvna industrija, kao i primarna poljoprivreda.

Na koji način je vaše ministarstvo uključeno u međusektorsku saradnju na ovom pitanjima?

Sama Strategija industrijske politike od 2021. do 2030. godine predstavlja dokument na čijoj izradi i u čijoj primeni mera i aktivnosti iz Akcionog plana učestvuje veliki broj ministarstava, organa i institucija. Takođe, ovaj proces je zamišljen kao kontinuirani dijalog sa privredom, odnosno svim zainteresovanim stranama. Proces je započet održavanjem javno-privatnih dijaloga prilikom pisanja Strategije, nastavljen daljim dijalozima sa privredom i održavanjem javne rasprave, a plan je da se dijalog nastavi i nakon usvajanja Akcionog plana i njegove primene, u cilju unapređenja evaluacije i eventualne korekcije i dopune preduzetih mera i aktivnosti iz Akcionog plana.

Dakle, intenzivna saradnja se odvija sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Centrom za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, kroz aktivnosti na realizaciji pomenute strategije Ministarstva privrede, ali i kroz izradu Programa za cirkularnu ekonomiju koji će biti donet naredne godine od strane Ministarstva zaštite životne sredine.