Anđelka Atanasković, ministar privrede

Tržište je danas sve zahtevnije i konkurentnije i kompanije koje propuste digitalnu transformaciju i ne podstiču inovativnost suočavaju se sa mogućnošću da postanu tehnološki prevaziđene i samim tim izgube poziciju na njemu. Koordiniranim politikama vlade Srbije podstičemo naše kompanije na uvođenje širokog spektra inovacija, a što će za rezultat imati veći privredni rast i izvoz.

Prema analizama ekonomskih eksperata tehnološka intenzivnost srpskog izvoza i brzina tehnološke konvergencije tokom poslednjih godina postaju sve povoljniji. Ovo potvrđuju i podaci koje nam je predočila Anđelka Atanasković, ministarka privrede.

„U periodu 2014-2020. godine struktura izvoza se menja u korist industrijskih oblasti visoko tehnološke i srednje-visoke intenzivnosti. Oblasti visoko tehnološke intenzivnosti, koje beleže blagi rast, čini proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata i računara, elektronskih i optičkih proizvoda. Prosečno učešće ove dve oblasti iznosi 3,5 odsto“, kaže naša sagovornica.

„U istom periodu učešće oblasti srednje-visoke tehnološke intezivnosti je najveći i iznosi 36,9 odsto. U okviru ove tehnološke grupe najbolje rezultate ostvarili su proizvodnja električne opreme, motornih vozila, prikolica i poluprikolica, i pored toga što imaju blagi trend smanjenja učešća, i hemikalija i hemijskih proizvoda“.

Takođe, navodi Atanasković , učešće oblasti srednje-niske tehnološke intenzivnosti je visoko i iznosi 27,9 odsto, a izdvajaju se proizvodi od gume i plastike i osnovnih metala.

Srbija je nedavno dobila novu Strategiju industrijske politiku koja je sinhronizovana sa Strategijom pametne specijalizacije. U kojim domenima je vaše ministarstvo uključeno u razvoj ovih kompleksnih politika?

Pored ekspertskih radnih grupa koje su bile angažovane na izradi Strategije industrijske politike i Strategiji pametne specijalizacije, oformljena je i interministarska radna grupa čiji je rad koordiniran iz kabineta predsednice Vlade.

Izrada navedenih strategija je pažljivo koordinirana, imajući u vidu da imaju vrlo slične ciljeve – podizanje konkurentnosti industrije, odnosno privrede i praktično ove dve strategije se dopunjuju.

Pored toga, u okviru posebnih ciljeva Strategije industrijske politike posvećenih digitalizaciji, inovacijama i restrukturiranju izvoza, postoji niz aktivnosti kojima su podržani nalazi procesa pametne specijalizacije.

Kroz rad pomenute interministarske radne grupe, industrijska politika je koordinisana sa svim ostalim relevantnim politikama, uz usaglašavanje sa projekcijama budućih privrednih kretanja, uključujući tu i monetarnu i fiskalnu sferu.

Podržavamo kompanije koje poklanjaju pažnju savremenim tehnologijama i formiraju odeljenja za istraživanje i razvoj u okviru svojih kapaciteta, jer će to našu privredu učiniti još konkuretnijom što za posledicu ima povećanje izvoza i rast u celini

Kroz koje mehanizme ministarstvo utiče na kreiranje politika u oblasti obrazovanja koje je u procesu da dobije svoju strategiju do 2030.? Šta je vaš odgovor na sve više rastuću nestašicu radne snage?

Ministarstvo privrede, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Agencijom za kvalifikacije, kroz aktivnosti Sektorskog veća za sektor industrijskog razvoja nastoji da utvrdi potrebe za kvalifikacijama na tržištu rada u Republici Srbiji, kroz analizu postojećih i utvrđivanje potrebnih kvalifikacija u ovom sektoru, identifikaciju kvalifikacija koje treba osavremeniti, ali i kvalifikacija koje više ne odgovaraju potrebama sektora, kao i promovisanje dijaloga i saradnju između sveta rada i sveta obrazovanja.

Kojim merama ministarstvo podstiče inovativnost i digitalnu transformaciju?

Podsetiću da su u Strategiji industrijske politike Republike Srbije od 2021-2030. godine, kao i akcionom planu za njeno sprovođenje, dva posebna cilja, koja pored ostalih posebnih ciljeva treba da doprinesu podizanju konkurentnosti industrije naše zemlje, posvećena inovacijama i digitalnoj transformaciji.

Naime, u okviru prvog posebnog cilja – Unapređena digitalizacija poslovnih modela industrijske proizvodnje, predviđen je niz promotivnih aktivnosti za podizanje svesti za potrebom digitalne transformacije, kao i niz edukativnih aktivnosti koje će pomoći privredi da ta rešenja primene u praksi.

Kao dodatna podrška predviđen je Program digitalne transformacije, koji pored ostalog, obezbeđuje subvencije do 6.000 evra u dinarskoj protiv vrednosti, svim preduzećima koja dobiju verifikaciju da su prošla proces digitalne transformacije.

Pored toga, predviđene su aktivnosti na podizanju digitalne bezbednosti za industriju, usklađivanje digitalnog obrazovanja sa potrebama industrije i aktivnosti na jačanju digitalnih veština zaposlenih u industriji kroz neformalni sistem obrazovanja.

U okviru drugog posebnog cilja – Razvoj industrije bazirane na inovacijama i razvoju viših faza tehnološke proizvodnje, predviđene su aktivnosti podrške za razvoj inovativnih rešenja za privredne subjekte koji su deo institucionalne infrastrukture poput klastera i biznis inkubatora, kao i podrška razvoju njihovih proizvodnih procesa i organizacionih sposobnosti.

Koliko su povoljne tehnološke promene rezultat dolaska sve sofisticiranijih stranih investitora a koliko stvaranja domaćih srednjih preduzeća spremnih da primenjuju nove tehnologije?

Stabilno poslovno okruženje, sa prepoznatljivim i privlačnim investicionim ambijentom jedan je od razloga zainteresovanosti kompanija za ulaganje u Srbiji.

Ministarstvo privrede će nastaviti da radi na daljem razvoju i modernizaciji Srbije kao investicione lokacije, a cilj će svakako, kao i do sada, biti dovođenje tehnološki razvijenijih kompanija.

Ne smemo zaboraviti da nove investicije pokreću čitave lance domaćih dobavljača i proizvođača, unošenje novih tehnologija, kao i novo zapošljavanje.

Moram napomenuti da razmatramo dalje pravce razvoja srpske privrede kroz one privredne grane i oblasti u kojima imamo rast, ali i one koje treba dodatno stimulisati radi ostvarivanja boljih rezultata.

U tom kontekstu, u narednom periodu ćemo razmotriti mogućnosti većeg podsticanja naprednih tehnoloških rešenja u proizvodnom sektoru i modernizacije proizvodnih procesa.

Treba više pažnje da poklonimo mogućnosti uvođenja i šire primene savremenih tehnologija, kao i razvoju i istraživanju, što sve zajedno može pozitivno da utiču na smanjenje operativnih troškova, ali i stvaranje nove vrednosti.

Davanjem novih šansi izvoznim kompanijama, ali onim kompanijama koja poklanjanju pažnju savremenim tehnologijama, a u svetlu toga i formiranju odeljenja za istraživanje i razvoj u okviru svojih kapaciteta, naša privreda će biti još konkurentija na stranim tržištima, što za posledicu ima povećanje izvoza i rast u celini.

Inače, u cilju privlačenja investitora, kako domaćih tako i stranih Odeljenje za investicije pri Ministarstvu privrede u svom radu primenjuje četiri uredbe kojima se uređuju kriterijumi za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja, kao i radi privlačenja direktnih ulaganja u oblasti proizvodnje prehrambenih proizvoda, u automatizaciju postojećih kapaciteta u oblasti prehrambene industrije i sektoru usluga hotelskog smeštaja.

Primenom ovih uredaba, kroz direktna ulaganja, omogućena je, pored ostalog, i automatizacija postojećih kapaciteta sa ciljem unapređenja produktivnosti korisnika sredstava podsticaja.

Primetno je interesovanje privrede za projekte u oblasti veštačke inteligencije, kao i istraživača koji imaju ili razvijaju veštine potrebne za razvoj algoritama ili sistema koji se baziraju na veštačkoj inteligenciji.

Koje bi ste vi inovacije koje je podržao Fond za inovacionu delatnost i Fond za nauku posebno istakli kao značajne da daju zamajac i pojedinim manjim ili većim sektorima industrije?

Fond za inovacionu delatnost pruža finansijsku podršku za sprovođenje razvojnih i inovativnih projekata.

Do danas, Fond je podržao više od 220 projekata, kroz koje je razvijeno više od 300 novih, inovativnih proizvoda.

Kada se pogleda industrijska oblast kojoj pripradaju, polovina inovacija podržanih od strane Fonda je iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, sledi prehrambena industrija i poljoprivreda i mašinstvo.

Fond za nauku u okviru Programa za razvoj veštačke inteligencije finansira 12 naučnih projekata koji koriste inovativne metode veštačke inteligencije zasnovane ili povezane sa pratećim naučnim i tehnološkim dostignućima.

Naučnici u okviru ovog programa koriste veštačku inteligenciju za razvoj softverskog sistema za poljoprivredu, kreiraju alate za uštedu električne energije, razvijaju prilagodljivi i pametni proizvodni sistem za Industriju 4.0, unapređuju algoritme za veću bezbednost na radu i bave se istraživanjima čiji će rezultati imati primenu u drugim sektorima industrije.

Primetno je interesovanje privrede za ove projekte, kao i istraživače koji imaju ili razvijaju veštine potrebne za razvoj algoritama ili sistema koji se baziraju na veštačkoj inteligenciji.

Neki od projektnih timova već imaju saradnju sa privredom, kako sa domaćim tako i sa inostranim kompanijama.

U kojim sektorima vi vidite lidere digitalne transformacije? Da li su to neki od klasičnih ili novokreiranih industrijskih sektora?

Na osnovu saradnje Ministarstva privrede i Centra za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije, polovina kompanija planira da unapredi poslovne procese, kroz automatizaciju i povezivanje svojih sistema i procesa u jedno rešenje koje će im omogućiti sveobuhvatni pregled i kontrolu.

Iako to predstavlja priliku za kompanije da smanje troškove, istovremeno, uključuje i izazove.

Gotovo u svim slučajevima neophodno je da se najpre napravi reinženjering postojećih procesa i njihova optimizacija, pre nego što se pristupi digitalizaciji.

Najčešća unapređenja u digitalnoj transformaciji za kompanije koje su implementirale rešenja uz podršku Centra za digiralnu transformaciju su unapređenja poslovnih procesa – 74 odsto, unapređenja poslovnog modela – 15 odsto, unapređenja usluga 8 odsto, unapređenja proizvoda – 3 odsto.

Na osnovu rezultata rada Centra za digitalnu transformaciju i Ministarstva privrede, industrije koje su lideri, odnosno sektori koje imaju najveću potrebu i koje najviše teže ka digitalnoj transformaciji su trgovina, metalska i elektro-industrija, stručne, naučne i tehničke delatnosti, prehrambena industrija, građevinska industrija i kreativne industrije.