Mapa sajta

CorD Recommends

Više...

Nicolas Schmit, evropski komesar za poslove i socijalna prava

Srbija mora učiniti više za radnike

Da bi poboljšala dobrobit radnika širom regiona,...

Nj.e. Li Ming, ambasador Narodne Republike Kine u Republici Srbiji

Neraskidivo prijateljstvo

Pre 25 godina (1999), kineski i srpski...

Jelena Jovanović, sekretarka Udruženja za informacionu delatnost pri PKS

Širokopojasni internet doprinosi novim investicijama

Sve naše usluge realizovane u e-formatu osmišljene...

Zorana Milidrag, suosnivač e-commerce asocijacije Srbije

Naš glavni problem je što smo mali

Naše tržište je veoma malo i zato...

Koncept Mercedes-AMG PureSpeed

Afalterbah.  Uzbudljiv, pun energije i oduzima dah – Mercedes-AMG PureSpeed koncept je glavna atrakcija uoči Formule 1™ Velike nagrade...

Savet EU usvojio Zakon o veštačkoj inteligenciji, prvi te vrste u svetu

Savet Evropske unije usvojio je Akt o veštačkoj inteligenciji, prvi takav zakon u svetu koji, ako se na njega...

Članice Evropske unije odobrile reformu tržišta električne energije

Članice Evropske unije odobrile su reformu tržišta električne energije u EU, kao odgovor na energetsku krizu povezanu sa ratom...

Dan nezavisnosti Crne Gore obeležen u Beogradu izložbom Crnogorsko ćirilsko štamparstvo XV i XVI veka

Povodom 530 godina od štampanja Oktoiha prvoglasnika, Ambasada Crne Gore u Beogradu organizovala je izložbu "Crnogorsko ćirilsko štamparstvo XV...

Radni doručak sa Nacionalnom službom za zapošljavanje

Slovenački poslovni klub je u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje organizovao uspešan radni doručak na temu Prezentacija javnih...

Aleksandar Macura, Direktor programa u RES fondaciji

Troškovi propuštenih prilika za razvoj su ogromni

Društvo koje loše koristi energiju i resurse i prekomerno uništava životnu sredinu suočava se sa mnogobrojnim direktnim i indirektnim troškovima. Iza Srbije je niz propuštenih prilika koje dosta koštaju ali je ispred nas i dosta mogućnosti da  napravimo promišljen i odmeren preokret

U ovom trenutku čini se da u Srbiji imamo kolekciju različitih javnih politika od kojih neke idu u korist energetske efikasnosti, a druge predstavljaju njeno naličje. Ono što je dobra vest je da postoji veliki prostor da se uz pomoć koju Srbija i Zapadni Balkan dobijaju od Evropske unije u sklopu Zelene agende na pametan, promišljen i postupan način sprovede energetska tranzicija. Sa Aleksandrom Macurom, direktorom programa u RES fondaciji razgovarali smo o tome kako bolje upravljati i pokazati više znanja na putu ka boljem korišćenju resursa i očuvanja životne sredine.

Misija MMF koja je nedavno boravila u Srbiji istekla je energetski sektor kao jedan od prioriteta na kojima Vlada Srbije treba da radi u narednom periodu. Da li vi ovo vidite kao dobru vest vezanu za energetsku efikasnost i veću brigu za životnu sredinu ili kao finansijsko i političko pitanje?

Energetska efikasnost i briga za životnu sredinu su pitanja od ogromnog značaja za finansijsku stabilnost. Društvo koje loše koristi energiju i resurse i prekomerno uništava životnu sredinu se suočava sa mnogobrojnim direktnim i indirektnim troškovima. Troškovi propuštenih prilika za razvoj su ogromni kao i zdravstveni troškovi usled zagađenja životne sredine. Neefikasno korišćenje energije takođe ugrožava energetsku sigurnost i čini vas ranjivim u kriznim vremenima što otežava donošenje političkih odluka sa najvećim razvojnim koristima. Veza između energetske efikasnosti, stanja životne sredine, finansija i politike je suštinska i ključna. Nadamo se da će biti konačno prepoznata na odgovarajući način, pa makar i uz pomoć MMF-a koji ne mora nužno da ima na umu sve pobrojane koristi.

Među brojnim izazovima sa kojima se Srbija susreće u oblasti očuvanja životne sredine, gde je ključno čvorište od koga treba poći ka rasplitanju klupka koje vodi ka korišćenju održivih izvora snabdevanja energijom?

Nije jednostavno odgovoriti na to pitanje. Volim da verujem da je prvi korak na tom putu hitna i sveobuhvatna borba protiv energetskog siromaštva primenom razumnih mera energetske efikasnosti pre svega na strani grejanja u preko milion domaćinstava.

Efikasnije korišćenje energije će nam omogućiti da lakše finansiramo neophodnu energetsku tranziciju u proizvodnji energije i da te troškove podelimo tako da zdravlje, životi i prilike za razvoj ne budu ugroženi.

Za razliku od prethodnih godina kada zagađenje životne sredine nije bilo tema, danas se podaci o zagađenosti vazduha bezmalo gledaju često koliko i vremenska prognoza. Da li je ovakav interes građana i činjenica da se od zagađenog vazduha u Srbije umire u velikim ciframa stvorila pritisak na kreatore javnih politika da se ozbiljnije pozabave ovom temom?

Mislim da je pozitivan odgovor na ovo pitanje nedvosmislen. Interes građana je stvorio pritisak i mi sada gledamo kako se polako i ne baš sjajno pomalja odgovor na taj pritisak. Čini se da se ipak pomalja, u kom slučaju se može i unapređivati.

Kada govorimo o građanima koji voze polovne automobile koji ne zadovoljavaju evropske standarde i one koji imaju ložišta na čvrsto gorivo koliko i kako država treba da im pomogne da postanu manji zagađivači? Da li to zaista i čini i ako ne zašto ne? Kako politika u oblasti cena energenta utiče na to kakvu poruku dobijaju građani?

Država je počela da se pojavljuje kao učesnik u finansiranju privatnih investicija za unapređenja energetske efikasnosti. Veća sredstva se planiraju, po mom mišljenju sasvim neopravdano, za subvencije vezane za vozila. U poslednje tri godine značajnija sredstva se kroz više različitih šema podrške usmeravaju i u subvencionisanje energetske efikasnosti u privatnim kućama i stambenim zgradama. Za sada nijedna od ovih šema ne „pogađa“ one koji imaju najneefikasnije uređaje budući da sufinansiranje koje se traži za učešće u ovim programima naprosto  nije dostupno za gotovo milion domaćinstava.

Veza između energetske efikasnosti, stanja životne sredine, finansija i politike je suštinska i ključna. Nadamo se da će biti konačno prepoznata na odgovarajući način

U gradu Užicu i opštini Priboj su donosioci odluka imali više sluha i manji deo raspoloživih sredstava su namenili za 100% subvencije za bolje grejne uređaje za najsiromašnije. To je primer koji treba slediti. Potrebno je hitno opredeliti značajno veća sredstva za 100% subvencije za unapređenje energetske efikasnosti najugroženijima. Ova intervencija mora biti jako dobro osmišljena jer nije lako pomagati najsiromašnije parama siromašnih poreskih obveznika. Taj lanac pomoći može brzo pući pod teretom neznanja. Naročito je problematično kada se parama poreskih obveznika pomažu oni koji nisu najsiromašniji. Što se tiče politike u oblasti cene energenata dovoljno je reći da je oktobra 2021. i oktobra 2022. godine Agencija za energetiku saopštila građanima Republike Srbije da je u našoj zemlji najjeftinije grejanje na prirodni gas u sred energetske krize i rata u Ukrajini. To je nenormalno i ja ne umem da nađem drugačiju dovoljno dobru reč da opišem poruku koju takva cenovna politika šalje.

Ove godine po prvi put smo se ozbiljnije sreli sa srpskim prozjumerima. Koliko bi moglo da ih bude ako država bude imala odgovarajuću politiku podsticaja?

Moglo bi da ih bude jako mnogo. Država je u ovoj oblasti učinila zaista puno u prethodnom periodu ali je propustila da komunicira na odgovarajući način i stekla je lošiji solarni imidž nego što zaslužuje. Povećanje cena električne energije će biti dovoljan podsticaj. Neophodno je da se onemogući da se nepostojeće prepreke na strani upravljanja mrežama koriste kao izgovori a da se one koje stvarno postoje otklone. I da naučimo da smireno razlikujemo jedne od drugih.

 Naposletku, koliko Srbija može i ume da koristi činjenicu da je Evropska unija pomerila rok za dostizanje ciljeva zelene agende sa 2045. na 2030. godinu i u svoje mere podrške uvrstila i zemlje na Zapadnom Balkanu?

Mi smo u RES fondaciji upravo završili analizu pomoći koju EU daje Zapadnom Balkanu u ovoj oblasti od 2014. godine i uočili smo ogroman prostor za poboljšanje usmeravanja ove pomoći kod svih aktera. Da bi Srbija iskoristila ovo pomeranje rokova i podršku, mora prvo da poželi da to učini. Moguće je iskoristiti ovaj odnos na način da Republika Srbija značajno unapredi održivost svoje energetike ne gubeći na sigurnosti snabdevanja i održavajući razumnu dostupnost energije. Mnogo bolje upravljanje i mnogo znanja je preduslov da do toga dođemo.

PODSTICAJI

Potrebno je opredeliti značajno veća sredstva za subvencije za unapređenje energetske efikasnosti najugroženijima. Ovaj korak mora biti dobro osmišljen da bi dao dobre rezultate.

PRITISAK

IInteres građana za nivo zagađenja vazduha u gradovima je stvorio pritisak na kreatore javnih politika i mi sada gledamo kako se polako i ne baš sjajno pomalja odgovor na taj pritisak

PROMAŠAJI

Nije lako pomagati najsiromašnije parama siromašnih poreskih obveznika ali je naročito problematično kada se parama poreskih obveznika pomažu oni koji nisu najsiromašniji.

Pročitajte još...

Tomislav Mićović, član Izvršnog odbora Nacionalnog naftnog komiteta Srbije

Ključno je projektovati racionalan, održiv rast

Ako svaki procenat ekonomskog rasta podrazumeva najmanje isti procenat rasta korišćenja prirodnih resursa, ne postoje ti izvori energije i minerala čije korišćenje neće izazvati...

Naftna industrija Srbije (NIS)

Zaštita životne sredine jedan od stubova održivog razvoja NIS-a

U ekološke projekte i biznis inicijative koje su pružile doprinos unapređenju ekološke slike u Srbiji NIS je od 2009. godine uložio više od 900...

Nada Stamatović, Corporate Sustainability Expert, Nelt Group

Strateški pristup održivom poslovanju

Za Nelt Grupu koja 30 godina kontinuirano raste, održivost poslovanja je  jedan od ključnih strateških odrednica koja omogućava da kompanija nastavi dalje u tom...

Dragana Đorđević, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu

Možemo da popravimo ono što je zagađeno i zaštitimo ono što je čisto

Samo je pitanje političke volje da li će Srbija ići putem čistog razvoja ili će postati deponija prljavih tehnologija. U ovom trenutku, Srbija je...

Obrad Tadić, direktor, Smart Energy Investment Kft

Ušteđena energija je najbolja energija

U Srbiji se potroši 2,5 puta više električne energije od svetskog proseka po jedinici društvenog proizvoda, što bi trebalo da nam posluži kao argument...