Aleksandar Macura, Direktor programa u RES fondaciji

Društvo koje loše koristi energiju i resurse i prekomerno uništava životnu sredinu suočava se sa mnogobrojnim direktnim i indirektnim troškovima. Iza Srbije je niz propuštenih prilika koje dosta koštaju ali je ispred nas i dosta mogućnosti da  napravimo promišljen i odmeren preokret

U ovom trenutku čini se da u Srbiji imamo kolekciju različitih javnih politika od kojih neke idu u korist energetske efikasnosti, a druge predstavljaju njeno naličje. Ono što je dobra vest je da postoji veliki prostor da se uz pomoć koju Srbija i Zapadni Balkan dobijaju od Evropske unije u sklopu Zelene agende na pametan, promišljen i postupan način sprovede energetska tranzicija. Sa Aleksandrom Macurom, direktorom programa u RES fondaciji razgovarali smo o tome kako bolje upravljati i pokazati više znanja na putu ka boljem korišćenju resursa i očuvanja životne sredine.

Misija MMF koja je nedavno boravila u Srbiji istekla je energetski sektor kao jedan od prioriteta na kojima Vlada Srbije treba da radi u narednom periodu. Da li vi ovo vidite kao dobru vest vezanu za energetsku efikasnost i veću brigu za životnu sredinu ili kao finansijsko i političko pitanje?

Energetska efikasnost i briga za životnu sredinu su pitanja od ogromnog značaja za finansijsku stabilnost. Društvo koje loše koristi energiju i resurse i prekomerno uništava životnu sredinu se suočava sa mnogobrojnim direktnim i indirektnim troškovima. Troškovi propuštenih prilika za razvoj su ogromni kao i zdravstveni troškovi usled zagađenja životne sredine. Neefikasno korišćenje energije takođe ugrožava energetsku sigurnost i čini vas ranjivim u kriznim vremenima što otežava donošenje političkih odluka sa najvećim razvojnim koristima. Veza između energetske efikasnosti, stanja životne sredine, finansija i politike je suštinska i ključna. Nadamo se da će biti konačno prepoznata na odgovarajući način, pa makar i uz pomoć MMF-a koji ne mora nužno da ima na umu sve pobrojane koristi.

Među brojnim izazovima sa kojima se Srbija susreće u oblasti očuvanja životne sredine, gde je ključno čvorište od koga treba poći ka rasplitanju klupka koje vodi ka korišćenju održivih izvora snabdevanja energijom?

Nije jednostavno odgovoriti na to pitanje. Volim da verujem da je prvi korak na tom putu hitna i sveobuhvatna borba protiv energetskog siromaštva primenom razumnih mera energetske efikasnosti pre svega na strani grejanja u preko milion domaćinstava.

Efikasnije korišćenje energije će nam omogućiti da lakše finansiramo neophodnu energetsku tranziciju u proizvodnji energije i da te troškove podelimo tako da zdravlje, životi i prilike za razvoj ne budu ugroženi.

Za razliku od prethodnih godina kada zagađenje životne sredine nije bilo tema, danas se podaci o zagađenosti vazduha bezmalo gledaju često koliko i vremenska prognoza. Da li je ovakav interes građana i činjenica da se od zagađenog vazduha u Srbije umire u velikim ciframa stvorila pritisak na kreatore javnih politika da se ozbiljnije pozabave ovom temom?

Mislim da je pozitivan odgovor na ovo pitanje nedvosmislen. Interes građana je stvorio pritisak i mi sada gledamo kako se polako i ne baš sjajno pomalja odgovor na taj pritisak. Čini se da se ipak pomalja, u kom slučaju se može i unapređivati.

Kada govorimo o građanima koji voze polovne automobile koji ne zadovoljavaju evropske standarde i one koji imaju ložišta na čvrsto gorivo koliko i kako država treba da im pomogne da postanu manji zagađivači? Da li to zaista i čini i ako ne zašto ne? Kako politika u oblasti cena energenta utiče na to kakvu poruku dobijaju građani?

Država je počela da se pojavljuje kao učesnik u finansiranju privatnih investicija za unapređenja energetske efikasnosti. Veća sredstva se planiraju, po mom mišljenju sasvim neopravdano, za subvencije vezane za vozila. U poslednje tri godine značajnija sredstva se kroz više različitih šema podrške usmeravaju i u subvencionisanje energetske efikasnosti u privatnim kućama i stambenim zgradama. Za sada nijedna od ovih šema ne „pogađa“ one koji imaju najneefikasnije uređaje budući da sufinansiranje koje se traži za učešće u ovim programima naprosto  nije dostupno za gotovo milion domaćinstava.

Veza između energetske efikasnosti, stanja životne sredine, finansija i politike je suštinska i ključna. Nadamo se da će biti konačno prepoznata na odgovarajući način

U gradu Užicu i opštini Priboj su donosioci odluka imali više sluha i manji deo raspoloživih sredstava su namenili za 100% subvencije za bolje grejne uređaje za najsiromašnije. To je primer koji treba slediti. Potrebno je hitno opredeliti značajno veća sredstva za 100% subvencije za unapređenje energetske efikasnosti najugroženijima. Ova intervencija mora biti jako dobro osmišljena jer nije lako pomagati najsiromašnije parama siromašnih poreskih obveznika. Taj lanac pomoći može brzo pući pod teretom neznanja. Naročito je problematično kada se parama poreskih obveznika pomažu oni koji nisu najsiromašniji. Što se tiče politike u oblasti cene energenata dovoljno je reći da je oktobra 2021. i oktobra 2022. godine Agencija za energetiku saopštila građanima Republike Srbije da je u našoj zemlji najjeftinije grejanje na prirodni gas u sred energetske krize i rata u Ukrajini. To je nenormalno i ja ne umem da nađem drugačiju dovoljno dobru reč da opišem poruku koju takva cenovna politika šalje.

Ove godine po prvi put smo se ozbiljnije sreli sa srpskim prozjumerima. Koliko bi moglo da ih bude ako država bude imala odgovarajuću politiku podsticaja?

Moglo bi da ih bude jako mnogo. Država je u ovoj oblasti učinila zaista puno u prethodnom periodu ali je propustila da komunicira na odgovarajući način i stekla je lošiji solarni imidž nego što zaslužuje. Povećanje cena električne energije će biti dovoljan podsticaj. Neophodno je da se onemogući da se nepostojeće prepreke na strani upravljanja mrežama koriste kao izgovori a da se one koje stvarno postoje otklone. I da naučimo da smireno razlikujemo jedne od drugih.

 Naposletku, koliko Srbija može i ume da koristi činjenicu da je Evropska unija pomerila rok za dostizanje ciljeva zelene agende sa 2045. na 2030. godinu i u svoje mere podrške uvrstila i zemlje na Zapadnom Balkanu?

Mi smo u RES fondaciji upravo završili analizu pomoći koju EU daje Zapadnom Balkanu u ovoj oblasti od 2014. godine i uočili smo ogroman prostor za poboljšanje usmeravanja ove pomoći kod svih aktera. Da bi Srbija iskoristila ovo pomeranje rokova i podršku, mora prvo da poželi da to učini. Moguće je iskoristiti ovaj odnos na način da Republika Srbija značajno unapredi održivost svoje energetike ne gubeći na sigurnosti snabdevanja i održavajući razumnu dostupnost energije. Mnogo bolje upravljanje i mnogo znanja je preduslov da do toga dođemo.